FORUM VRANEŠA (PAVINO POLJE I TOMAŠEVO)
 
PrijemKalendarTražiLista članovaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 СВИ МОЈИ ПРЕЦИ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pon 8 Jul 2013 - 0:37

XXII.   R   A   K   O   V   I   Ć   I  IZ GRUŽE


 
          VASILIJE RAKOVIĆ - od Berana (Crna Gora), doselio se sa porodicom i braćom: UROŠEM, MILOŠEM  i TODOSIJEM - u Šumadiju. Seljakao se na nekoliko mesta dok se nije ustalio u okolini Aranđelovca. Možda je sa njima tu doselio i njihov otac i deda, ali se o tome ništa ne zna. Uglavnom, tu je ostao sa porodicom za stalno.  Od njega su potomci sinovi: Miloje, Stevan i Milun
          Nije tačno utvrđeno – niti dokazano, ali je moguće da je to onaj VASILIJE VIDAKOV iz Stanine Reke – koji je rođen 1855. godine, a živeo kod svojih rođaka: Marinka i Damjana RAKOVIĆA, u Staninoj Reci kod Valjeva – (vidi tabelu 64).
          Isto tako, što je možda i logičnije, ali nije sasvim tačno dokazano i verodostojno,  moguće je da je taj VASILIJE bio sin MILUNA (odnosno Miloja) RAKOVOG iz BORČA kod Kragujevca – koji su se tu doselili krajem XVIII. vijeka sa obala reke Tare iz Crne Gore – (verovatno Mušovića Bistrice), zbog čega su nazvani TARANI. (VIDI -  RAKOVIĆI IZ BORČA), mada ima i nekih predanja i mišljenja da su se doselili iz okoline Skadarskog jezera, odnosno Virpazara – u Zeti (Crna Gora).
          Zato će u ovom odeljku biti obrađen samo jedan deo VASILIJEVIH  potomaka, dok će nastavak ove grane RAKOVIĆA biti obrađen u odeljcima: RAKOVIĆI IZ BORČA i RAKOVIĆI IZ ŽIVKOVACA.
          MILOJE (Vasilijev) RAKOVIĆ, imao je pet sinova:  Uroša, Dušana, Milorada, Milivoja i Radenka.  
          UROŠ Milojev, imao je tri kćeri: Vidosavu, Kosanu i Ivanu, kao i dva sina: Svetolika i Stanoja. Vidosava je udata u Vasića. Ima dva sina (Vasići). Kosana je udata u Jeloviku i ima sina Dragana. Ivana ima dva sina.
          STANOJE Urošev, ima sina Radišu i kćer Mirjanu. Mirjana ima dva sina.
          RADIŠA Stanojev ima dve kćerke.
          SVETOLIK (Urošev),  živi u Čajetini. Ima sina MIKAILA i kćer  Bubu koji imaju po dvoje djece. Svetolik je  bivši milicioner iz Čajetine. Pričao je da su mu govorili njegov otac, a možda i deda, da su njegovi došli – zajedno sa njihovim rođacima do Zlatibotra, ne znajući do kog mesta, pa su se tu razdvojili. Njegov predak je predlagao da se tu ne zadržavaju nego da produže i traže bolje mesto za živlenje, pitomiju i bolju  zemlju.  Međutim, druga strana se sa tim nije složila već je htela tu da ostanu zbog dobre ispaše za stoku, pa su se oko toga i posvađali.  Svetolikovi preci produže, a ovi drugi ostanu. Oni koji su produžili zadržali su se i naselili u Belanovicu ispod Rudnika, tako da su danas Svetolikovi rođaci  RAKOVIĆI u Aranđelovcu i okolini, kao i u selu Venčac kod Kosmaja,  gde se vadi mermer, zatim RAKOVIĆI u Gornjoj i Donjoj Šatornji, oko Topole i Gornjeg Milanovca, Živkovcima, Lazarevcu itd. Svetolikov čukundeda ili navrndeda nije bio sam sa porodicom. Bilo ih je još možda dva – tri brata.
          Jedno predanje govori da je RAKOVIĆE, koji slave Đ U R Đ I C U, doveo RISTIVOJE RAKOVIĆ iz Draževića kod Prijepolja i nastanio ih u selo Gorjane, od kojih sada ima devet kuća. (vidi – RAKOVIĆI IZ GORJANA).
          Na osnovu pisma koje sam 2000. godine dobio od  Nade Raković – supruge pokojnog  ARANĐELA, jednog od Vasilijevih potomaka, koji je umro 1999. godine, tačno se vidi da se Vasilije ili njegov otac doselio iz okoline Berana, verovatno iz Lubnica, u Šumadiju i nastanio se u Gruži u mestu Borač kod Knića, (ali je pitanje dali je taj podatak verodostojan i tačan), te da je pored sina Miloja (034-895-220) imao tu u Boraču i drugog sina Miluna koji je tu živeo, a  njegovi potomci RAKOVIĆI tu i danas žive.
 MILUN VASILIJEV RAKOVIĆ, bio je šumarski inspektor i idući po potrebi od mesta do mesta, po službenoj dužnosti, morao je često menjati mesto boravka, pa je tako imao četvoro djece:  dva sina i dvije kćeri – svi su rođeni u različitim mestima.

          ARANĐEL Milunov, je tako rođen u Gornjoj Crnući, koji je kasnije od 1959. godine, sa svojom suprugom Nadom 011-639-723, (011-263-9723) živeo u Beogradu više od četrdeset godina to jest sve do svoje smrti, kada je umro 19.03.1999. godine. Ima dve kćerke: Jasminu – udatu u Bar (Crna Gora) - naselje Pečurice. Tel. 085-364-433. Ona ima jednu kćerku. Druga kćer Dragana živi u Beogradu (na Dorćolu), a ima jednog sina koji je početkom trećeg milenijuma postao đak – prvak.

          DUŠAN (Milojev) RAKOVIĆ, (034-588-266) imao je kćer Soviju i sinove: Nebojšu i Miodraga. Sovija ima kćer Radmilu i sinove: Mirka, Tihomira i Milorada.

          NEBOJŠA Dušanov,   ima kćerku Draganu i sinove: DRAŠKA i DEJANA.

          MIODRAG Dušanov je živeo u selu Partizanima kod Aranđelovca. Ima  sina Gorana.

          GORAN Miodragov, ima jednog SINA.

          MILORAD  (Baja) Milojev, ima sinove: Čedomira i Ljubinka.

          ČEDOMIR Miloradev, živi u Aranđelovcu. Tel. (034)-713-870. Ima dve kćeri: Danijelu i Jasminu. Jasmina je udata i živi u Beogradu. Ima dve kćerke: Teodoru i Isidoru. Danijela je student pravnog fakulteta.

          LJUBINKO Miloradev (Bajin), živi u Živkovcima. Tel. 034-724-061.  Ima kćeri: Milenu i Gordanu, kao i sina Radišu. Milena ima dva sina, a Gordana dve kćerke.

          RADIŠA Ljubinkov živi u Živkovcima. Ima dva sina:  ĐORĐA i NIKOLU.

          MILIVOJE Milojev RAKOVIĆ, 034-741-455, (034-714-133) ima četvoro djece: Mikaila (Mikicu) i Radosava (Raju), kao i kćeri: Svetlanu koja je živela u Sarajevu, a sada se odselila za Ameriku – gde se udala za Amerikanca Gerhat Džonatana. Završila je elektro-tehnički fakultet. Druga kćer Snežana je udata i živi u Beogradu.

          MIKAILO (Mikica) Milivojev je poginuo. Imao je dve kćerke: Mirjanu – udatu u Jovanoviće i Biljanu – udatu u Petroviće u selu Venčac.

          RADOSLAV (Raja) Milivojev,  ima jednu kćer Jelenu koja živi u Lazarevcu. ( u daljem tekstu vidi: – RAKOVIĆI IZ ŽIVKOVACA).

          RADENKO (Đone)  Milojev RAKOVIĆ,  ima kćer Milicu i sinove: Radoslava i Milojka

Milica je udata u  Kruševici, a ima kćerku Maru i sina Aca.

          RADOSLAV Radenkov,  ima dve kćerke: Miru i Sanju.

          MILOJKO Radenkov,  ima dva sina: ALEKSANDRA (SAŠU)  i  PETRA.

 

          Svi ovi RAKOVIĆI slave svoju krsnu slavu SVETOG ILIJU – ILINDAN.

          Njihovi najbliži rođaci su sve familije iz Živkovaca koje slave istu slavu tj.  potomci: Mihaila, Milinka, Miloša  i Radovana Rakovića, a koji će biti opisani u daljem tekstu ove knjige – RAKOVIĆI IZ ŽIVKOVACA.

  II F A M I L I J A 
          U selu Borač kod Kragujevca živeo je MILOVAN RAKOVIĆ.  Ime njegovog oca nije upamćeno, a njegovi potomci slave svoju krsnu slavu SVETOG JOVANA.  

          MILOVAN  RAKOVIĆ sa suprugom Jelkom imao je sina Miladina i kćer Dragu – udatu za Miodraga Stefanovića, a oni nemaju djece.

          MILADIN Milovanov sa suprugom Slavkom živeo je u Drači.  Imaju  sina Dragana i kćer Slobodanku – udatu u Čumiće, koja ima sina Miladina (po dedi).

          DRAGAN Miladinov, poginuo je u poslednjem ratu pred kraj XX. vijeka.  Bio je oženjen sa suprugom Mirjanom (Mirom), koja sada živi u Drači. Tel. 034-562-441. Imaju sina Miladina (po dedi) i dve kćeri: Zoricu – udatu u Grbiće, a ima Ivanu, Bojanu i Stevana.  Druga kćer Biljana – udata je u Ristiće, a ima: Milana i blizance Marka i Milicu.

          MILADIN Draganov, rođen je 1974. godine. Živi u Drači (Kragujevačkoj). Još je ne oženjen. Tel. 034-562-441.

 

          Ovaj ogranak RAKOVIĆA slavi krsnu slavu – SVETOG JOVANA.                            
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Ned 7 Jul 2013 - 11:29

 
             XXI.   R   A   K   O   V   I   Ć   IZ MILIĆEVOG SELA-KOD POŽEGE                                                                                                                                          
                                 I. FAMILIJA
          
U Milićevom selu blizu Užičke Požege negde pred kraj devetnajestog veka živeo je Svetozar (Svele) Raković. Dali se radi  o onom Svetozaru iz sela Trešnjevica kod Arilja ili  pak  o nekom drugom, nije utvrđeno, ali sama teza da se radi o dva Svetozara Rakovića koji su živeli u istom periodu na tako kratkom odstojanju manje je održiva.
          SVETOZAR (Svele) RAKOVIĆ, prema pričama njegovih potomaka vodi poreklo iz Hercegovine, odnosno okoline Nevesinja. Bio je borac na Solunskom frontu, gde je i poginuo. Živeo je  u Milićevom selu gde je imao sinove:  Blagoja  i Leka, kao i kćeri: Sofiju, Joku, Miku i Danicu.
          Sofija (Soja) imala je sina Mila i kćerku Dragicu.  Mile ima kćer Jasminu, a Dragica ima sinove: Milana i Zorana koji žive u Valjevu i imaju svoje potomstvo. Joka nije imala dece. Mika je imala sina Živka koji nije imao dece. Živela je u Vigoštu kod Arilja. Danica je udata u Virovo kod Arilja.
          BLAGOJE Svetozarev, rođen je u Milićevom selu. Bio je oženjen Milevom Mirkić sa kojom je imao  kćer Milinku i sedam sinova: Milovana, Dragomira, Miodraga, Svetozara, Mikaila, Borivoja i Radišu. Svi su rođeni u Milićevom selu. Milinka je udata i živi u Gorobilju, a  ima sina Jovana i kćer  Snežanu. Jovan ima dve kćeri: Mariju i Nedu, a Snežana sina Mladena i kćer Milicu.    
          MILOVAN Blagojev,  rođen je 1936. godine u Milićevom selu. Od 1959. godine živi u Bačkoj u mestu Gajdobra kod Novog Sada, gde ima kuću u ulici Mire Popare 6. Tel. 021-762-079, kao i stan u Novom Sadu – Skojevska 7. Tel. 021-633-5862.  Oženjen Marijanović Jovankom sa kojom ima dva sina: BLAGOJA (021-541-862) i DUŠANA (Duška). 021-762-079.  Ima dvoje unučadi: Jasminu i DEJANA.
          DRAGOMIR Blagojev, živi u Milićevom Selu. Tel. (031) 894-577, 031-721-677.  Ima sina MIŠA i kćerku Milicu koja ima Dragoslava i Miroslava.
          MIODRAG Blagojev, živi u Milićevom Selu kod Požege. Ima sina Andriji i kćer  Danicu koja ima: Nenada i Katarinu.
          ANDRIJA  Miodragov, Tel. 031-894-151. Ima dve kćerke: Milicu i Anu.
          SVETOZAR Blagojev, dobio je ime po svom djedu Svetozaru. Živi u Požegi. Tel. 031-812-001. Ima dve kćerke: Milevu i Veru. Mileva ima Dejana i Ivanu. Ivana je udata u Pavloviće. Živi u Borči kod Beograda. Vera ima sina Aleksandra i kćer Đurđu. Tel. 031-890-510.
          MIKAILO Blagojev, živi u Milićevom Selu. Ima dve kćeri: Branu - koja ima sina Mirka (a on sina) i kćer Mariju i Svetlanu koja ima sina Duška i kćerku Slađanu.
          BORIVOJE (Boka) Blagojev, ima sina Dragana i kćer Draganu - a ona  Dragana.
          DRAGAN Borivojev živi u Zrenjaninu. (023-846-398) – (Borivoje u selu Boka).
          RADIŠA Blagojev živi u Nemačkoj. Ima dva sina: Radovana i Sava, te kćerku Slađanu koja takođe živi u Nemačkoj, a ima jednog sina i kćerku Sandrinu.
          RADOVAN Radišin ima kćer Bojanu (031-896-417) koja ima Stefana i Nevenu.
          SAVO Radišin ima sinove: Milomira, Ostoju i Sretena.
          MILOMIR Savov, živi u Milićevom Selu. Ima kćer Borku koja živi u Beogradu.
          OSTOJA (Cole) Savov - 031-890-510, 031-814-089,  031-714-089. Ima sina PREDRAGA i kćer Svetlanu. Žive u Požegi.
          SRETEN Savov,  živi u Požegi. Tel. 031-811-993. Ima dva sina: Nenada i Dejana i kćer Gordanu.
          LEKO Svetozarev – RAKOVIĆ, imao je sina Branka i kćeri: Milosavu i Milunku.  Milosava ima dva sina: Miša i Milana. Žive u Požegi. Mišo ima dve kćerke, a Milan jednog sina i kćer Branku.
          BRANKO Lekov je mlad poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ima sina Miroslava i kćer Snežanu.
          MIROSLAV Brankov, ima sina BRANKA, a Snežana ima Uroša i Danila.

 II FAMILIJA
          U Milićevom Selu kod Požege živi i druga familija, odnosno ogranak RAKOVIĆA,  koji verovatno potiču od istog pretka, sobzirom da slave istu krsnu slavu SVETOG NIKOLU (19. decembra), ali oni sebe ne smatraju da su u bliskom srodstvu sa ovim predhodnima, te se tako ne smatraju bliskim rođacima. Ovi drugi potiču od VOJISLAVA RAKOVIĆA i uglavnom ne znaju čiji je on bio niti kada se tu doselio ili je tu rođen.

          Moguće je, ali nije pouzdano utvrđeno – niti dokazano, da ovaj ogranak RAKOVIĆA potiče od Vojislava Velisavljeva iz Trešnjevice, tj da su potomci Živana Milovanova (vidi tabelu 72), jer je taj Vojislav mogao biti dva puta ženjen i imati više svojih potomaka.

          Isto tako, a sudeći po slavi SVETOM NIKOLI – koju slavi njegovo potomstvo, moguće je da je Vojislav mogao biti unuk Radula Rakovića  - tj.  sin Veljka Rakovića, koji se iz sela Mojdeva kod Novog Pazara odselio i nastanio u selo Grabovnicu kod Kuršumlije, a odatle se svakako mogao doseliti i u Šumadiju – odnosno Milićevo Selo.

          VOJISLAV RAKOVIĆ  imao je sina Matiju i kćeri: Milesu i Stojku.

          MATIJA Vojislavljev živi u Milićevom Selu. Ima sinove: Dragana i Miliju, kao i kćeri: Danicu, Vidu i Staku.

          Danica je udata u Milićevom Selu kod Požege. Ima sinove: Ivana i Milana. Vida ima jednog sina, a Staka nema djece.

          DRAGAN Matijin živi u Milićevom Selu. Tel. 031-894-162. Ima sina Đurđa.

          ĐURĐE Draganov takođe živi u Milićevom Selu, a ima sinove NEMANJU i MATIJU. Tel. 031-894-679.

          MILIJA Matijin živi u Požegi. Tel. 031-714-362. Ima sinove: Duška i Zorana.

          DUŠKO Milijin živi u Požegi. Ima DVA  SINA.

          ZORAN Milijin takođe ima DVA SINA.

III   FAMILIJA
          U ovom istom Milićevom Selu kod Požege, živi i treća familija odnosno manje bratstvo RAKOVIĆA (čita se brzo A – bez naglaska ) koji slave ĐURĐEV DAN i nisu ni u kakvom srodstvu sa ovim RAKOVIĆIMA (koji se čitaju sa naglaskom na A ili O).  Potiču od MILOŠA RAKOVIĆA koji se doselio takođe iz Crne Gore, pa je moguće da potiču od zajedničkog pretka i da su u srodstvu sa onim RAKOVIĆIMA koji su se doselili najpre na Zlatibor, a onda se dalje raseljavali preko Čajetine, Užica, Valjeva i dalje, jer slave istu slavu, ali se ovo prezime verovatno vremenom zbog sredine u kojoj su se njihovi preci naselili povremeno stopilo i zamenilo brzim izgovorom tako da su se samoglasnici stopili u brzi govor reči (prezimena)– bez naglaska.

          Mada nije utvrđeno i dokazano, postoji i mogućnost da se radi o onom MILOŠU RAKOVIĆU iz Ivanjice, odnosno Osonice od kojeg je nastalo bratstvo Miloševići- (Rakovići), u selu Pridvorici, koji je verovatno imao nekoliko sinova, pa su se njegovi potomci dalje raseljavali po okolnim mestima - sobzirom da su sva ta mesta u okruženju i neposrednoj blizini Ivanjice –  tj.  Pridvorice – (vidi tabele 70 i 71).

          Vreme doseljenja na ovom prostoru na teritoriji Požege veće je od jednog i po veka, jer se prema Turskom defteru, odnosno popisu iz 1863. godine ovde u Milićevom Selu pominje porodica MILOŠA RAKOVIĆA koji se doselio iz Crne Gore, gde se navodi  da je te godine Miloš imao 37 godina, što znači da je rođen negde oko 1825 ili 1826. godine. Navedeni su i podaci za ostale članove porodice:  žena Staka (25), sin Milan (10), kćeri Ana (6), Jelena (1), sinovci: Sreten (20), Radosav (9), Snaje: Milosava (43), Jeka (19),  sinovica Ikonija (12),..  Imanje: kuća i dve zgrade jedan i po plug zemlje pod baščom itd.

          U narednom popisu uneti su podaci za familije RAKOVIĆ:

MILOŠ RAKOVIĆ (42), sinovi: Vasilije (18), Milivoje (15), Filip – učenik (12), Janko (10), žena Anđelija (48), sestra Nerandža (30),..   Imanje: Kuća i zgrada – 1 plug zemlje pod baščom, 5 njiva, 3 pluga, 2 livade – 2 kose, 1 zabran ½ pluga – svega 30 dukata cesarskih.  – Mesečni prihod od lične privrede stoke i zemljedelija 10 T – po imanju, spada u I klasu, po prihodu u III. itd.

          Ako se pažljivo posmatraju i upoređuju ovi podaci sa podacima RAKOVIĆA iz ovih drugih bratstava, odnosno ogranaka, mogu se primetiti skoro isti podaci i sličnosti, pa i izvući zaključak da svi vode poreklo od ovog Miloša Rakovića koji je zabeležen u Turskom defteru, odnosno popisu stanovništva i imovine iz 1863. godine.

          MILOŠ RAKOVIĆ, sa ženom Anđelijom imao je sinove: Vasilija, Filipa, Milivoja i Janka.

          VASILIJE Milošev,  imao je sina Svela  (verovatno Svetozara).

          SVETOZAR ( SVELE) Vasilijev,  imao je kćer Danicu.

          FILIP (Vilip) Milošev je imao sina Miloša.

          MILOŠ Filipov je mlad otišao sa vojskom verovatno na Solunski front odakle se nikada nije vratio, te tako izgleda nije imao svojeg potomstva. Bio je oženjen ženom Milicom.

 MILIVOJE Milošev RAKOVIĆ,  živi u Užicu. Tel. 031-894-279. Ima  sinove: Raja i Nikolu.

          RAJO Milivojev,  ima kćer Nataliju i sinove: Milivoja, Milana i Primislava.

          MILIVOJE Rajov, ima dve kćeri: Danku i Danicu.

          MILAN Rajov, ima kćer Veru – koja živi u Užicu. Tel. (031)-894-161. 
          PRIMISLAV Rajov,  ima jednog SINA – koji živi u Sarajevu.
          NIKOLA Milivojev je imao sina Stevana.

          STEVAN Nikolin,  ima sinove:  Svetislava i PRIMISLAVA.

          SVETISLAV Stevanov sa suprugom Sonjom  ima sina NIKOLU. Žive u Mostaru.  Tel. 088-55-623.

          JANKO  Milošev  RAKOVIĆ, iz prvog braka imao je kćeri: Anku i Stanojku, a iz drugog sinove: Milovana i Milenka i kćeri: Dobrinku i Tinu.
          MILENKO Jankov,  nije imao djece.

          MILOVAN Jankov,  ima sina Obrada i kćer Tinu.
          OBRAD Milovanov,  živi u Milićevom  Selu. Tel. 031-894-475, 031-721-475.  Sa suprugom Gvozdenijom ima: Radojku, Nadu, Veru i Milovana. Radojka nema djece. Nada ima: Janka i Ljubomira. Vera ima sina Nikolu i kćerku Nadicu.

          MILOVAN Obradov, ima sinove: BLAGOJA – koji živi u Užicu i studira mašinstvo, kao  i MILENKA – koji studira građevinu u Beogradu.

                                            IV.  F A M I L I J A 
          Drugi ogranak ovog malog bratstva – odnosno III. familije, potiče od MARINKA RAKOVIĆA – čiji potomci i sada žive u Milićevom Selu, Požegi, Beogradu i drugim mestima. Slave ĐURĐEV – DAN.

          MARINKO RAKOVIĆ, imao je sina Vlada.

          VLADE (Vlado) Marinkov, imao je tri sina: Dragoja, Sretena  i Miloja.

          DRAGOJE Vladov nema potomaka.

          SRETEN (?) Vladov,  ima Miladina.

          MILADIN Sretenov,  ima sinove: Branka  i Dragoja.

          BRANKO  Miladinov nema djece.

          DRAGOJE Miladinov,  ima kćer Bosiljku i sina VLADA.

          MILOJE Vladov ,  sa suprugom Jovankom ima dvoje djece: Živku i Stevana.

          STEVAN Milojev,  živi u Beogradu. Tel. 011-532-236. Ima kćer Tatjanu i sina Vladana.

          VLADAN Stevanov,  ima sina ĐORĐA i kćerke: Milicu i Saru.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Sub 6 Jul 2013 - 13:28

XX.   R   A   K   O   V   I   Ć   I
      IZ SELA TREŠNJEVICA – KOD ARILJA
 
                                                 I. F A M I L I J A
 
          U malenom selu Trešnjevica kod Arilja živeo je MILOVAN RAKOVIĆ, čije ime se uveliko pominje od 1843. godine, ali njegovi potomci ne znaju koliko pokolenja je bilo ispred njega i čiji je bio sin, ali na osnovu nekih saznanja i usmenih predanja koja su se prenosila sa kolena na koleno predpostavljaju i smatraju da je rođen  1823. godine, a da je ovo bratstvo nastalo od izvesnog RAKA  ĐUROVIĆA.
          Nije tačno utvrđeno - niti dokazano, ali je moguće da je njihov predak onaj neustrašivi hajduk -  RAKO Đurov – Đurović, koji je sa Kuč Ilijom hajdukovao upravo na ovom regionu od planine Koma preko Berana, Rožaja, Sjenice i Ivanjice do Prokletija – braneći svoje pleme i sunarodnike od raznih Turskih zulumćara, a što je opisao Marko Miljanov u svojim djelima ''PRIMERI ČOJSTVA I JUNAŠTVA'' i narod, širom Srbije opjevao u mnogim junačkim narodnim pjesmama.
          Isto tako, moguće je i da je to onaj Milovan Jovice Rakova – koji je preko Mojkovačke Bistrice i Pljevalja, sa svojim rođacima došao na Zlatibor i Omanicu (Čajetinu), a možda odatle produžio i do Ivanjice, sa nekim od svojih sinova – jer je poznato da  su se neki RAKOVIĆI iz Čajetine: Milan, Prodan (Projo), Dragutin, Miloš i drugi preselili i nastanili se u okolini Ivanjice – odakle su se kasnije selili prema Dragačevu, Guči, Požegi, Čačku itd.
          Takođe se i u Staninoj Reci kod Valjeva u Turskom defteru  - tj. popisu poreskih obveznika iz 1863. godine, kod domaćinstava: Marinka, Damljana i Vidaka Rakovića pominju imena: Prodana (Proke), Petra, Velimira, Luke i drugih RAKOVIĆA, koji su se odatle mogli raseliti i nastaniti u ovom regionu od Užica do Ivanjice, a kasnije njihovi potomci prema Beogradu  i dalje.
          MILOVAN RAKOVIĆ je  u  Dragačevskom  srezu bio jedan od najuglednijih ljudi i važio za izuzetno valjanog,  viđenog, vrednog i bogatog  čoveka na ovoj teritoriji. Odlikovan je ''TAKOVSKIM KRSTOM'' i pominje se kao opštinski i sreski činovnik i sudija. Imao je više djece – od kojih se saznaje za Živana Rakovića.
          ŽIVAN Milovanov RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1845. godine, Bavio se zemljoradnjom i trgovinom. Njegovi  potomci su dva sina: Velisav i Spasoje Raković.
          VELISAV Živanov, sa suprugom Draginjom živeo je na svojoj očevini u selu Trešnjevica kod Arilja. Bavio se zemljoradnjom. Imali su šestoro djece: - sinove: Vojislava i Radonju i kćeri: Peru, Katu, Ljubicu i Tajsiju.
          VOJISLAV Velisavljev je poginuo u ratu, a iza njega je ostala kćerka Sofija. Moguće je da se dva puta ženio i da je imao još djece čiji potomci sada žive u Milićevom Selu kod Požege (vidi tabelu 76 – RAKOVIĆI IZ MILIĆEVOG SELA).
          RADONJA Velisavljev, bavio se uglavnom zemljoradnjom, a bio je i tesar, pintor i svirač. Živeo je sa suprugom Jelom – rođenom Damljanović (1895-1941) iz Starog Vlaha (Trudovo).  Imali su tri  kćerke: Drinku, Milenu i Borku – sve su bile udate i imaju svoje potomstvo, kao i tri sina: Milana, Sima i Radosava.  
          MILAN Radonjin,  živi u Trešnjevici. Tel. 031-890-607. Rođen je 1922. godine. I danas živi na velikom poljoprivrednom posedu. Nije se ženio. Bio je čuveni i poznati trgovac. Bio je sreski odbornik i učesnik u NOB.
          SIMO Radonjin  031-890-708 (u Trešnjevici) Rođen je 1935. godine. Radni vek je proveo u Beogradu. Sada je penzioner. Sa suprugom Milevom ima kćerku Ljilju – rođenu 1961. godine i sina Ivana (Ivicu).
          IVAN (Ivica) Simov (u Trešnjevici – 031-890-708. Rođen je 1967. godine. Živi u SAD – u Kaliforniji – opština San Markus.  Sa suprugom Vesnom ima kćerku Ivanu i sina  VASA.

    RADOSAV Radonjin RAKOVIĆ (1932-1986). Bio je penzioner. Živeo je sa suprugom Stanom – rođenom 1938. godine. Imao je tri sina: Dragana, Duška i Čeda.

          DRAGAN Radosavljev, živi u selu Bukovica kod Ivanjice. Tel. 032-641-183. Rođen je 1960. godine. Sa suprugom Snežanom ima dve kćerke: Anđelu – rođenu 1995. i  Jovanu 2002. godine.

          DUŠKO Radosavljev, 031-890-423, 031-890-919, 031-890-865. Rođen je 1962. godine. Živi u Trešnjevici. Sa suprugom Radmilom – koja je rodom iz familije Stević iz Prilika, a rođena 1971. godine  ima sina RADOSAVA – rođen 1992. godine, i kćerku Katarinu – rođenu 1995. godine.  

          ČEDO Radosavljev – 031-890-423. Rođen je 1967. godine. Živi u Trešnjevici sa stricem Milanom i majkom Stanom.  Mada ima visoko obrazovanje - intenzivno se bavi poljoprivredom.

          SPASOJE ŽIVANOV -  RAKOVIĆ,  imao je sinove: Miladina i Sekulu, te kćeri: Selenu, Persu, Grozdanu i Darinku. Sve četiri kćerke su udate.

          MILADIN Spasojev, rođen je 1896. godine. Nije se ženio, a poginuo je u ratu (na Krfu) – u Grčkoj.

          SEKULA Spasojev (1890 – 1975.) živeo je u zaseoku RAKOVIĆIMA u Trešnjevici. Sa  suprugom Resimijom – rodom Arapović, imao je dva sina: Mirka i Milisava (Milosava), kao i četiri kćerke: Nadeždu, Božanu, Milunku i Branku

          MIRKO Sekulin (1925 – 2000 ).  Živeo je u zaseoku RAKOVIĆI u  Trešnjevici. Bio je penzioner.  Sa suprugom Zorkom – rođenom 1937. godine ima sinove: Miliju i Radovana.

          MILIJA Mirkov – 031-890-121. Rođen je 1961. godine. Živi u Trešnjevici – u RAKOVIĆIMA. Sa suprugom Ljiljanom – rođenom 1964. godine ima sina ŽELJKA – koji je rođen 1988. godine.

          RADOVAN Mirkov, rođen je 1960. godine. Završio je Šumarski fakultet i radi u ''Srbija – šume''. Živi u Pančevu. Tel. (013)-345-130. Sa suprugom Slađanom ima kćerku Tanju – rođenu 1992. godine i sina ALEKSANDRA – koji je rođen 1994. godine.

          MILISAV (Milosav) Sekulin,  rođen je 1931. godine.  Takođe je živeo u RAKOVIĆIMA – u Trešnjevici. Sa suprugom Milicom – koja je umrla 2000. godine, nije imao djece. Sada živi  u Kragujevcu. Tel. 034-60-253,  034-360-575.

 

          Ovo bratstvo RAKOVIĆA slavi krsnu slavu -  MITROV DAN.

II. F A M I L I J A

 
 
          U selu Trešnjevica kod Arilja živeo je MILAN RAKOVIĆ. Njegovi potomci ne znaju čiji je bio sin niti dali je imao još braće i kada se tu doselio – dali sam ili sa svojim roditeljima, ali zasigurno znaju, prema nasleđenim predanjima da vode poreklo od  NEVESINJA - iz Hercegovine.

          Moguće je, ali nije tačno utvrđeno i dokazano, da je to onaj Milan koji se iz sela Osonice – kod Ivanjice doselio u selo Goračiće. Mogao se on i po drugi put oženiti  i imati još sinova – koji su se kasnije mogli naseliti u Trešnjevici, koja je u neposrednoj blizini Goračića.  Takođe je moguće da bi to mogao biti i onaj Milan, koji je imao brata Bogoljuba  iz Stanine Reke i da se mogao tu doseliti, ali ni to nije pouzdano utvrđeno. Zna se da je imao tri sina:  Milenka, Čeda i Svetozara.

          MILENKO Milanov je imao pet kćeri: Staniku, Jovku, Slavu, Zorku i Jovanku.

          ČEDO Milanov je imao kćeri: Milevu, Katarinu, Seniju, Leposavu i Desimirku, kao i sinove: RADIŠU i DRAGA.

          SVETOZAR (Milanov) RAKOVIĆ, rođen je 1879. godine. Imao je dva sina: Milorada i Ljubišu,  ali je moguće da je živeo i u Milićevom selu kod Užičke Požege, te da je tamo imao i trećeg  -  Blagoja koji je rođen u Milićevom selu, a koji tamo ima svoje potomke. Ova predpostavka proističe iz razloga što Milićevo selo i  Trešnjevica nisu mnogo udaljeni jedno od drugog, a sama činjenica da su u oba ova sela u isto vreme živeli dva Svetozara Rakovića  manje je verovatna.

          MILORAD Svetozarev, rođen je 1906. godine u selu Trešnjevici kod Arilja. Oženio se Belkom Koturović iz Obrenovca sa kojom je imao kćerku Veru – udatu Živković u Beogradu – tel. (011) 474-708, sa stanom u Zaplanjskoj 65 – stan 26, a koja ima sinove: Nenada rođenog 1973. godine, Aleksandra rođenog 1982. godine i kćerku Svetlanu  rođenu 1964. koja takođe ima dve kćerke. Pored kćerke Vere Milorad je imao  i dva sina: Miroslava i Miodraga. Pošto je bio železnički radnik, zbog prirode posla selio se iz mesta u mesto, da bi se na kraju nastanio u selo Kupinovo u donjem Sremu, gde su mu se kasnije od sinova rodile tri unuke i jedan unuk. U selu Kupinovu je i umro 1963. godine, gde je i sahranjen.

          MIROSLAV Miloradov – 022-88-104, 022-264-371. Rođen je 1947. godine u selu Kupinovu, gde je i umro meseca avgusta 2000. godine. Ima sina Nebojšu i kćerku Ljiljanu - koja je udata i ima kćerku Ivanu.

          NEBOJŠA Miroslavljev rođen je 1970. godine u Kupinovu. Oženjen je i ima sina RAJA. Žive u Kupinovu, ulica Oračka 13. Tel. 022-88-104.

          MIJODRAG Miloradov rođen je 1950. godine. Živi u Obrenovcu u ulici Posavskih Norvežana 7/3. Tel.  011-872-2751,  a  ima dve kćerke: Slađanu i Slavicu.

          LJUBIŠA Svetozarev rođen je 1920. godine, a umro 1986. Sahranjen je u selu Trešnjevici kod Arilja. Imao je tri kćerke: Milijanu, Ružu i Stanicu.

 III.  F A M I L I J A 
 
          U selu Trešnjevica kod Arilja živi nekoliko porodica RAKOVIĆA koji znaju za MILOŠA RAKOVIĆA, kao svog najstarijeg pretka, ali ne znaju čiji je bio. Slave MITROV DAN.   

          MILOŠ RAKOVIĆ,  sa suprugom Radojkom imao je sina Milutina i dve kćerke: Milunku – udatu u Bankoviće, koja nema djece i Milijanu – udatu u Tošoviće.

          MILUTIN Milošev je imao petoro djece: - kćer Andrijanu – udatu u Jeftiće u Bajinoj Bašti, te sinove: Neđeljka, Sava, Branka i Slavišu.

          NEĐELJKO Milutinov,  živi na Novom Beogradu. Tel. 011-215-1773. Ima kćer Mirjanu i sina MIROSLAVA  – koji živi u Novoj Pazovi.

          SAVO Milutinov živi u Arilju. Ima kćerke: Natašu i Danijelu – udatu u Ivanjici. Tel. 031-890-510.

          BRANKO Milutinov živi u Padinskoj Skeli. Tel. (011)-887-2016. Sa suprugom Dragoslavom ima sina IVANA – Tel. 011-887-2417.

          SLAVIŠA Milutinov živi u Trešnjevici. Ima kćer Ivanu i sina IVANA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 5 Jul 2013 - 23:39

 
            XIX.    R   A   K   O   V   I   Ć   I
             IZ  PRIDVORICE – KOD  IVANJICE
 
 
          Prema predanju, za vreme Turske vladavine u Srbiji, negde oko polovine XIX. veka dosele se, navodno iz Crne Gore, dva brata: Rako i Miloš i nastane se u selu Pridvorica kod Ivanjice. Ne zna se tačno odakle su i zbog čega tu došli, ali se pouzdano zna da se taj  Rako, koji se možda već tada  prezivao RAKOVIĆ i po tome dobio taj nadimak – RAKO, odlučio da tu ostane i osnuje svoju porodicu,  dok njegov brat Miloš ode malo niže, oko dva kilometra od Pridvorice, a pored reke Studenice i tamo se nastani u selu Despotovica, gde njegovi potomci i danas žive i prezivaju se MILOŠEVIĆI. 
          Zaseok  Pridvorice u kome je Rako ostao da živi sa svojom porodicom i njegovim potomcima,  nazvan je RAKOVIĆI  i to ime je zadržano sve do pred kraj XX. veka,  jer su većina stanovnika tog mesta bili uglavnom RAKOVIĆI.
          RROJO (Proka) RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1830.  godine. Bio je majstor – zidar. Živeo je u Pridvorici. Imao je sinove: Milovana i Ranka. Moguće je, ali nije tačno utvrđeno – niti dokazano, da se radi o Prodanu (Proki) Mine Milovanova – koji je živeo u Čajetini, a za kojeg se smatra da nije imao svojeg potomstva. Mogao se taj Prodan (Proka) odseliti iz Čajetine i naseliti u Staninoj Reci kod Valjeva, u domaćinstvu Marinka Rakovića, a odatle svakako - mogao se  ponovo odseliti i naseliti u Pridvoricu – kod Ivanjice.
          MILOVAN Projov RAKOVIĆ, odselio se u Kraljevo. Tamo je streljan, zajedno sa celom njegovom porodicom i potomcima, tako da se ta loza ugasila.
          RANKO Projov RAKOVIĆ (1850-1930), rođen je i živeo i Pridvorici. Bio je zemljoradnik. Imao je sinove: Milana, Miluna i Miliju, te kćeri: Stanimirku i Jelisavu.
          MILAN Rankov, rođen je u Pridvorici. Bio je potporučnik. Poginuo u I. svetskom ratu.
          MILUN Rankov, takođe je poginuo u I. svetskom ratu. Živeo je u Pridvorici.
          MILIJA Rankov (1896-1954). Živeo je u Pridvorici. Bio je zemljoradnik. Imao je kćeri: Milomirku, Vinojlu, Stanojlu i Svetomirku, kao i sinove: Svetomira, Tomislava i Stanislava.
          SVETOMIR Milijin rođen je 1926. godine. Sada je penzioner. Živi u Novom Sadu. Tel. 021-490-273. Ima dve kćeri.
          TOMISLAV Milijin je takođe penzioner sa stanom u Novom Sadu. Tel. 021-368-127,  021-505-324.  Rođen je 1934. godine. I on ima dve kćerke.
          STANISLAV Milijin, rođen je 1936. godine. Sada je penzioner. Živi u Novom Sadu. Tel. 021-368-091, 021-490-273,  021-636-8091 Sa suprugom Stanom ima  dva sina:  Vladimira i Mića.
          VLADIMIR Stanislavljev, rođen 1962. godine. Živi u  Novom Sadu.  Ima sina VUKAŠINA rođenog 1987 i kćerku Tijanu rođenu 1994. godine.
          MIĆO Stanislavljev rođen je 02.07.1966. godine u Novom Sadu. Tel. 021-490-273. Završio je srednju saobraćajnu školu. Zaposlen u Novom Sadu. Oženjen Sanjom Bukurecki  diplomiranom pravnicom, rođenom 1968. godine, zaposlena u okružnom sudu – Novi Sad.  Žive u naselju Adice, Ul. Slavka Rodića 38/A. U braku su od 1992. godine. Imaju sina ALEKSANDRA rođenog 1994. godine i kćerku Aleksandru rođenu 1997. godine.

 II.  O G R A N A K


Iz sela Pridvorica kod Ivanjice potiče jedan manji ogranak  R A K O V I Ć A  koji su potomci DANILA  RAKOVIĆA. Njegovi potomci ne znaju ime njegovog oca, ali se može predpostaviti da je jedan od potomaka Proja (Proke) Rakovića. Takođe slave  SVETOG  JOVANA.
          DANILO  RAKOVIĆ sa suprugom Dobrinkom živeo je u Pridvorici, zaseoku Vrmbaje  - odakle se 1970. godine preselio u Čačak. Imao je sinove; Slavoljuba, Mikaila i Gligorija, kao i kćer Radmilu - udatu u bratstvo Zlatiće.  Ona ima dve kćeri; Milinu i Milomirku.
          SLAVOLJUB  Danilov rođen je 1950. godine. Sa suprugom Radmilom (Radom) ima sina Miladina.
          MILADIN Slavoljubov rođen je 1969. godine.  Sa suprugom Danijelom živi u selu Ljubić kod Čačka. Tel. 032-356-176, mobilni 062-698-604. Imaju dva sina; ALEKSANDRA - rođen 1991 i SAŠU -rođen 1998. godine.
          MIKAILO Danilov ima dva sina;  Miletu i Milana.
          MILETA Mikailov se dva puta ženio. Iz prvog braka ima dvoje djece, a iz drugog jedno.
          GLIGORIJE Mikailov ima sina Radojka i kćer Snežanu - koja je udata u Ivanjici.
          RADOJKO Gligorijev ima sina JOVANA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 5 Jul 2013 - 14:39

           XVIII.    R  A  K  O  V  I  Ć  I   IZ  OSONICE – KOD IVANJICE
 
          MILAN RAKOVIĆ – predak je jedne grane RAKOVIĆA koji naseljavaju područje  Dragačeva i okolinu  Čačka. Njegovi potomci ne znaju tačnu godinu njegovog rođenja, ali predpostavljaju da je rođen negde između 1840 – 1850. godine. Nije im poznato ni mesto njegovog rođenja, niti pak imena njegovih roditelja, kao ni to dali je imao još svoje braće i sestara.  Veruju da vodi poreklo iz Crne Gore – od Berana
          Pouzdano znaju i verodostojnim smatraju podatak  da je bio seoski sluga, najverovatnije siroče, koji je kao dete sve do svoje ženidbe,  služio od gazde do gazde u okolini Ivanjice u mestu  O S O N I C A  u zaseoku LUKE.
          Tražeći tako posao i bogatije poslodavce, kretao se i spuštao  od Ivanjice prema Čačku, napuštajući tako ta zabačena i pasivnija Ivanjička sela i zadržavajući se u ravničarskim krajevima, gde je i zemlja bila plodnija, stigao je tako u mesto GORAČIĆE, koje se nalazi na jugoistočnim obroncima planine Jelice oko 40 kilometara udaljeno od Ivanjice i oko 25 kilometara daleko od Čačka. U Goračićima se zadržao kod porodice Veselinović, jedne od starosedelačkih porodica u ovom kraju, gde je ostao duže vreme na radu. Kao veoma marljiv i vredan momak, kod gazde je stekao veliko poverenje, tako da mu se mnogo dopao,  pa je svoju kćerku jedinicu Maru udao za Milana. Time je njegova sudbina bila određena i vezana za Dragačevo. Oženivši se tako gazdinom kćerkom, nasledio je tastovo imanje i postao gazda na svojoj zemlji u to vreme, negde sredinom ili  pred kraj XIX. veka.  Kao vrlo  vredan čovek na svojoj imovini, postao je tako i veoma ugledan  domaćin i pravi vizionar  Srpskog seljaka u tom vremenu. U sopstvenoj režiji, proizvodio je razne poljoprivredne proizvode po kojima je taj kraj bio poznat i sa njima veoma uspešno trgovao širom Srbije, pogotovo u za to vreme dalekom Beogradu. Tako je uvećavao svoj kapital,  imovinu i svoje posede. Kupio je još jedno imanje  koje se nalazilo  na pitomijem mestu, smatrajući da će tu biti novi centar sela i mesto glavnih komunikacija i događaja, što se i obistinilo još za njegova života. Tako je porodična kuća RAKOVIĆA zauzela centralno mesto u današnjim Goračićima.
          Ostao je poznat u istoriji i široj javnosti kao jedan od aktera Goračke bune iz 1893. godine, kada su Goračani uspešno odbranili svoju opštinu od strane tadašnjeg režima vlasti. Taj događaj se beleži kao inspiracija radikalske bune, što je opisao i Dobrica Ćosić u svojim ''Korenima''.
          Umro je najverovatnije 1916. godine, a neposredno pred samu smrt pokazao je svojoj snahi gde da ga sahrane, pa je ta njegova želja i ispunjena i na taj način je osnovao groblje u koje se sahranjuju, sve do današnjih dana, samo pripadnici porodice RAKOVIĆ. To groblje se nalazi, od Guče daleko 8 kilometara, na uzvišenju udaljeno od porodične kuće Rakovića  na oko 70 metara vazdušne linije, odakle se pruža pogled na čitavo Dragačevo. Imao je dva sina: Petra i Velisava.
          PETAR Milanov RAKOVIĆ, ostao je da živi u Goračićima na imanju koje je njegov otac nasledio od Veselinovića, a odatle se kasnije  njegov sin Radovan preselio u Zablaće kod Čačka. Imao je sinove: Milutina, Radovana i Milojka, te kćeri: Radmilu - (Petriju) - koja se udala za Satarića u Goračiće, a ima četiri sina i Draginju – udatu u Popoviće, koja je imala kćer Ružu.
          MILUTIN Petrov je ostao da živi na imanju  koje je nasledio njegov djed Milan,kada je prvi put došao,  a na kome je kasnije živeo i njegov otac Petar. Milutin je
 iza sebe ostavio kćer Dušanku, koja se udala, odnosno dovela muža na svoje imanje, koji se tu prizetio. Imao je i dva sina: KOZA i MILORADA. Milutin je bio učesnik ratova 1912 – 1918. godine i nosilac Karađorđeve zvezde za hrabrost. Prešao je peške Albaniju. Bio je i predsednik opštine Goračići.  Kao ponosni Solunski ratnik umro je 1947. godine.
          KOZO Milutinov ima dva sina: DIMITRIJA i PAVLA.


          RADOVAN Petrov RAKOVIĆ,  se priženio u mesto ZABLAĆE kod Čačka. Bio je veliki obožavalac i saradnik glumice Žanke Stokić.

          Imao je sinove: TODORA (Toša) DRAGOSLAVA i PREDRAGA, koji imaju svoje porodice, a  žive i rade u Čačku i kćer Milunku – udatu u Trifunoviće, koja ima sina Branka.

          TODOR (Tošo) Radovanov, živi u Čačku. Tel. 032-223-213. Ima sinove: Dejana i Milutina.

          DEJAN Todorov, ima sina LAZARA.

          MILUTIN Todorov, ima sina RADOVANA (po dedi) i kćerku Milicu.

          DRAGOSLAV Radovanov, - tel. (032)343-773. Ima kćer Danicu – udatu u Jovanoviće. Živi u Čačku – ul. Bresnička broj 2.

          MILOJKO Petrov je imao dva sina: Petra i Radula - (Raduna), te kćeri: Mariju – udatu u Stevanoviće i  Radovanku – udatu u Vlaisavljeviće.

          PETAR Milojkov, živi u Čačku. Tel. 032-233-016, 032-368-016. Ima sina Milana i kćer Milanku – udatu u Petkoviće u Republici Srpskoj.

          MILAN Petra (mlađeg), živi u Čačku. Tel. 032-232-044, 032-367-044. Ima dva sina: PETRA (po dedi) i MILOŠA.

          RADUN  Milojkov, živi u Beogradu. Tel. (011)-489-4307. Ima kćer Tanju – udatu u Stojanoviće.

          VELISAV (Veljo) Milanov RAKOVIĆ,  nastanio se na imanju, koje je kupio njegov otac u centru sela Goračića. Tu se oženio Vinkom Plaznić  i imao pet kćeri i dva sina: Rumenu, Stanicu, Sofiju, Miku i Colu. Prve četiri su se udale u  Dragačevu, a peta u Zablaće kod Čačka. Svaka je imala svoj porod i dočekale su veliku starost, a njihova deca su svuda rasuta  širom sveta.  Sinovi su: Radosav (Rade) i Veselin (poznatiji kao ŽARKO). Dva brata su nastavila da žive u zajednici na zemlji koju je kupio njihov djed Milan, a koju su oni zajedno sa svojim ocem višestruko uvećali. Bili su istinske gazde u ono vreme, pred početak II. svetskog rata sa velikim smislom za biznis. Međutim, zla bratska kob i nacionalna politika  posleratnog režima prema kulacima, početkom pedesetih godina dvadesetog vijeka, dovela je obojicu do prosjačkog štapa.

          RADOSAV (Rade) Velisavljev (l908 – 1970), sa suprugom Novkom Stanić (1908 – 1992) iz Guče,  imao je kćer Koviljku rođenu 1935. godine, udatu u Zečeviće, a koja živi u Beogradu, te sinove: Milana, Temeljka i Velisava.

          MILAN Radosavljev – 032-857-335.  Rođen je 1931. godine. Ostao je da živi u Goračićima. Ima sina Milorada rođenog 1957 i kćer Snežanu rođenu 1955 – udatu u Kostiće, u  Guči.

          MILORAD (Mićo) -  Milana Radosavljeva, sa Javorkom živi u Goračićima, a ima dva sina: TEMELJKA rođenog 1985. godine i SVETOLIKA (1986).

          TEMELJKO Radosavljev, rođen je 1937. godine. Živi u Zemunu. Zagorska 26. Sa suprugom Milunkom Jakovljević iz Goračića ima sina Rada.  Tel. 011-108-458.

          RADE Temeljkov živi u Beogradu. Tel. 011-108-458. Rođen je 1972. godine. Sa suprugom Danicom Đurović iz Vrnjačke Banje ima sina VASILIJA rođenog 2002. godine.

          VELISAV Radosavljev, rođen 1939. godine, živi u Zemun Polju. Tel. 011-375-4342. Ima sina Milutina i kćer Ivanu (1977 – 1993).

          MILUTIN Velisava Radosavljeva, rođen je 1974. godine. Sa suprugom Ivanom ima kćeri: Anđelu (2000) i Anu (2004).

  VESELIN  (Žarko) – Velisava Milovanova (1910-1991) imao je kćeri: Julu – rođenu 1930. godine – udatu za Stevanovića u Goračiće i Sibinku, rođenu 1937. godine – udatu u Markoviće u Goračiće, kao i sinove: Milinka, Miroslava i Tomislava.

          MILINKO Veselinov,  živi u Goračiće – 032-857-659. Rođen je 1932. godine. Sa  suprugom Milkom Mikanović iz Živice ima sina Dragana i kćer Jelicu – Cicu (1954) – udatu u Beogradu.

          DRAGAN (Dačo) Milinkov, rođen 1957. godine. Sa suprugom Dušicom živi u Beogradu, a imaju dva sina: BOJANA (1987) i NIKOLU (1990).

          MIROSLAV (Kozo) Veselinov, rođen je 1935. godine. Sa suprugom Spomenkom Carević iz Goračića ima sina Kapelana i kćer Sonju (1969) – udatu u Markoviće, a žive u Goračićima.

          KAPELAN Miroslavljev, rođen je 1966. godine. Živi u Goračiće. Tel. 032-857-311. Sa suprugom Milenom iz Bosanskog Novog ima tri kćerke.

          TOMISLAV (Liso) Veselinov živi u Goračiće. Tel. 032-857-658.  Rođen je 1940. godine. Više puta se ženio, tako da je jedini od ovih RAKOVIĆA koji je imao više venčanih žena. Iz prvog braka ima kćerku Zoricu (1968) – udatu u Dragačevo. Iz drugog braka ima sina Radomira, a iz trećeg braka ima kćerku Dragicu (1974) – udatu u Čačku i sina Đoka (1977).

          RADOMIR Tomislavljev, rođen je 1971. godine. Živi  u  Mrčajevcima kod Čačka. Tel. 032-804-537.  Ima SINA.

          ĐOKO (Đorđe) Tomislavljev, rođen je 1977. godine. Živi u Goračićima.

 

 

          Ovo bratstvo RAKOVIĆA slavi krsnu slavu SVETOG NIKOLU, ali i ARANĐELOV DAN – kao preslavu, odnosno svoju staru 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Čet 4 Jul 2013 - 15:13

 
 
                                                        
 
                                    J A K O V LJ E V I Ć I  -  P E R I Š I Ć I
 
          PERIŠA (Jakovljev) Jakovljević, rođen je 1803. godine. Bio je dve godine stariji od svog brata Rajka (Raka). Oženjen je Stojom sa kojom je imao sinove: Vukajla i Zariju.
          VUKAJLO Perišin je umro kao dete mlad i ne oženjen.
          ZARIJA Perišin – PERIŠIĆ, rođen je 1825. godine. Oženio se Đurđijom sa kojom je imao sinove: Petra (1853), Milosava (1855) i Stanisava (1870), te kćerke: Mariju, Petriju i Ružicu, koje su se udale.
          PETAR Zarijin se nije ženio.
          STANISAV Zarijin takođe nije ženjen i nema potomstvo.
          MILOSAV Zarijin PERIŠIĆ, rođen 1855. godine. Oženio se Stanisavom sa kojom je imao tri sina: Čedomira (1881), Mihaila (1883) i Aleksu (1885).
          ČEDOMIR Milosavljev se nije ženio.
          ALEKSA i Mihailo Milosavljevi su se oženili i podelili, pa ih tako nalazimo u 1941. godini.
          MIHAILO Milosavljev PERIŠIĆ, žena Milenka, brat Čedomir, sin Milan, snaha Rosa, unuk Milić, unuka Milika, i sinovi: Radiša i Milosav.
          U međuvremenu su Mihailo, Milenka, Čedomir, Milan i Rosa pomrli.
          RADIŠU je posinio njegov stric Aleksa Perišić.
          MILOSAV Mihailov se privenčao za Vidu, kćerku Ljubiše Điporovića iz Marinkovine, sa kojom je imao sina Ljubišu. Nešto kasnije Milosav je napustio brak sa Vidom i odselio se na Ub gde i danas živi. Milika se udala u Ub.
          MILIĆ Milanov, oženio se Stanijom i imaju sina Miodraga – Mikoša i kćerku Milijanu, koja je udata za Radovana Jovanovića – Cala.
          Sada u toj kući žive: Milić Perišić sa ženom Stanijom i sinom Miodragom – Mikošem.
          ALEKSA Milosavljev PERIŠIĆ se dva puta ženio: Kajsijom i Darinkom.
          Pošto mu je jedina kćerka Milika, koju je imao iz predhodnog braka sa Kajsijom, umrla, a sa Darinkom nije imao potomaka, Aleksa je posinio svoga sinovca Radišu Perišića.
          RADIŠA se oženio sa Malinom Lučić i imaju sina Miladina i kćerku Miladu, koja je udata.
          MILADIN Radišin PERIŠIĆ se oženio Ljiljanom i imaju kćerke: Slavicu i Anu, a sa porodicom se odselio u Kosjerić. U međuvremenu su Aleksa i Darinka umrli.
          Sada tu žive: Radiša Perišić sa ženom Malinom, kojima povremeno dolazi sin Miladin sa svojom porodicom.
          Godine 1941. u selu je bilo 2 kuće RAKOVIĆA i 2 PERIŠIĆA. Sada postoje 2 kuće Perišića i 1 kuća RAKOVIĆA.
 
 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Čet 4 Jul 2013 - 15:12

                            J A K O V LJ E V I Ć I  -  R A K O V I Ć I    
                     
          TEOFILO Rajkov (RAKOV) RAKOVIĆ, rođen je 1826. godine. Dva puta se ženio.  Sa prvom ženom Vasilijom imao je sina Radinka (1852.) godine. Kada je Vasilija umrla, Teofilo se oženio Marijom sa kojom je imao pet sinova i to: Vladimira (1855), Velimira (1862), Bogdana (1869), Mijata i Marjana, kao i kćeri: Nerandžu, Anicu i Sofiju.
          Kao što je već napred navedeno, Teofilo je u svoje vreme bio dobar domaćin i veoma uticajan čovek u selu i opštini. Tako je 1863. godine bio predsjednik Opštine Radanovačke, a 1872/73. godine i prvi predsednik Opštinskog izbornog suda.
          RADINKO, VLADIMIR i VELIMIR  su umrli još kao djeca, veoma mladi.
          MIJAT i MARJAN su poginuli u I. svetskom ratu 1916. godine ne oženjeni, pa tako nisu imali svojih potomaka.  Bili su poznati kao veoma dobri violinisti.  
          BOGDAN  Teofilov, rođen je 1869. godine. Kasnije se oženio Kosarom i sa njom imao sinove: Svetozara (1902) i SLAVKA (1905), te kćeri: Petriju i Svetislavu. Posle Teofila – Bogdan preuzima domaćinstvo, pa tako nalazimo da se u Bogdanovom domaćinstvu nalaze i njegova braća i sestre koje su se kasnije udale.
          Bogdanovo domaćinstvo, posle svih ovih promena , preuzima da vodi njegov sin Svetozar, koje nalazimo 1941. godine ovako:
          SVETOZAR Bogdanov RAKOVIĆ, rođen 1902. godine, žena Koviljka, sin Teovilo – (Tole), kćerke:   Rosa, Milena i Radojka.
          U međuvremenu Svetozar i Koviljka su umrli. Kćerke se udale.
          TEOVILO Svetozarev se oženio Mirkom sa kojom ima sina Milijana i kćerku Dobrinku., koja se udala.
          MILIJAN (Miljan) Teovilov (Tolev) se oženio Milkom. Imaju sinove: Slobodana i Dragana, kao i kćerke: Biljanu i Draganu. Milijan Raković – Tolovac je jedan od najuglednijih domaćina u selu Radanovcima. U svom uglednom domaćinstvu za preduzeće ''Povlen'' iz Kosjerića  RJ u Radanovcima, kao ugovorni proizvođač, vrši tov junadi, kao i mnogi drugi poljoprivrednici iz ovog sela. Tel.  031-880-544 u Kosjeriću.
          SLOBODAN Milijanov se nesrećnim slučajem, zajedno sa babom Mirkom 1993. godine utopio u kacu sa kominom. Posle ovoga i Teovilo (Tole) je umro.
          DRAGAN Milijanov živi sa svojim roditeljima i sestrama u novoj kući u selu.
          PAVLE Rajkov (Rakov) Raković, brat Teofilov, rođen  1837. godine. Zvali su ga Leontije (Leko) Raković. Oženio se Stanom i imao sinove: Romana (1852 ?), Milovana (1858), Ninka (1860), Vitora (1868), Milivoja (1877) i kćer Draginju.
          ROMAN, MILOVAN, NINKO i VITOR su mladi umrli i nisu se ženili.
          MILIVOJE Pavlov, rođen je 1877. godine. Bio je veoma poznati narodni guslar. Dva puta se ženio. Sa prvom ženom Marijom imao je sina Miloša (Džula) rođenog 1907. godine. Sa drugom ženom Vatijom imao je kćerku Borku, koja se udala.
          MILOŠ (Džule) Milivojev sa suprugom Katarinom – Katom ima dve kćeri: Stanojlu – Bulu i Radomirku.
          U međuvremenu Miloš i Kata su umrli. Radomirka se udala. Stanojla – Bula dovela je i udala se za Timotija Krstovića, koji se prizetio, sa kojim ima sina Vojislava. Vojislav se oženio Dobrinkom i imaju kćerku Zoricu. Timotije je takođe umro.
          Sada u toj kući žive: Stanojla – Bula Krstović, sin Vojislav (Voja), snaha Dobrinka i unuka Zorica, pa je tako ova porodica RAKOVIĆ prešla u familiju Krstović
          U knjizi RADANOVCI, Sebastijana S. Jovanovića – (str. 91 i 199), od familije RAKOVIĆ pominju se: SREDOJE, kojem je 1943. godine zapaljena kuća iz zaseoka Kandići i poznati kovač RAKOVIĆ SPASOJE iz sela Drenovaca koji je seljanima zubarskim kleštima vadio bolesne zube i tako ih spašavao od velikih bolova,  ali se ovde nigde ne pominje čiji su oni bili, niti ih ima u datom rodoslovu RAKOVIĆA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Čet 4 Jul 2013 - 15:06

                          XVII.    R   A   K   O   V   I   Ć   I     IZ    R A D A N O V A C A 
 
          Selo Radanovci nalazi se na severnom delu Zlatiborskog okruga i opštine Kosjerić, odnosno na severu nekadašnje Užičke Crne Gore.
          Smešteno je na jugoistočnim obroncima planine Povlen i jedno je od Povlenskih sela u zapadnoj Srbiji.
          Graniči se selima koja pripadaju opštini Kosjerić i to:  sa istoka Drenovcima, sa juga Dubnicom, sa jugozapada Paramunom, kao i selima koja pripadaju opštini Valjevo: sa zapada Gornjim i Donjim Taorom, a sa severa Leskovicama.  
          Od  Kosjerića ka severu, Radanovci su udaljeni 12 kilometara, a 6 kilometara  zapadno od varošice Ražana, koja se nalazi na regionalnom putu  Užice – Valjevo. Iz oba ova pravca može se stići asfaltnim putem do centra sela – Borka. Takođe, iz svih susednih sela, ali makadamskim drumom, može se stići u Radanovce.
          Isto tako u Radanovce se može doći od železničkih stanica Drenovački  Kik i Ražana  udaljenih dva odnosno tri kilometra, koje se nalaze na pruzi Beograd – Bar, a koja prolazi kroz susedno selo Drenovce.
          Selo je povezano sa Kosjerićem autobuskom linijom koju drži ASP ''Raketa'' iz Užica.
          Radanovci, kao i ostala Povlenska sela, je planinskog tipa i nalazi se na paleozojskim škriljcima, a većina njegovih zaseoka nalazi se na izvorištima potoka i rečica. Teritorija Radanovaca počinje od reke Skrapež (Radanovačke reke), zahvatajući njegovu levu obalu  i uz brojne potoke, rečice i kose penje se visoko uz brda i planine ka obroncima planine Povlen, tako da se gornji deo sela nalazi na visini od oko 900 metara nadmorske visine.
          Radanovci su izuzetno bogati vodom i imaju mnogobrojne izvore čija je voda bistra, čista i pitka. Od tih izvora formiraju se potočići i potoci koji se ulivaju u reke. Mnoge od tih izvora odvajkada su stanovnici Radanovaca koristili za potrebe svojih domaćinstava. Izvori su česti, ali nisu suviše jaki, izuzev Taorskih vrela od kojih se formira reka Skrapež, ili kako je ovde zovu Radanovačka reka.
          Bogat vodeni potencijal reka i potoka, naročito kada oni nabujaju u proleće, posle topljenja snega na planinskim visovima ili u jesen posle čestih i velikih kišnih padavina, Radanovčani su oduvek znali da racionalno koriste, gradeći na tim potocima i rečicama vodenice i valjalice,  tako da i u Turskim tefterima (katastarskim popisima) još iz XV. i  XVI. veka nalazimo da su tu radile vodenice i valjalice.
          U popisu stanovništva i njihove imovine u Radanovcima iz 1863. godine nalazimo 18 ljudi koji su imali svoje samostalne ili zajedničke vodenice.  Ukupno je tada u selu bilo 8 vodenica, a među njihovim vlasnicima bili su i neki VUKAJLOVIĆI, od kojih je kasnije nastalo  bratstvo JAKOVLJEVIĆI i  rodovi: MILOVANOVIĆI, PERIŠIĆI i R A K O V I Ć I.  Tu su, pored ostalih, upisani kao vlasnici vodenica: Stevan Jakovljević, Teofil Jakovljević, Borisav Milovanović, Jovan Milovanović, Milovan Milovanović i drugi.
          Na Radanovačkoj reci, preko stotinu godina radila je i seoska redovnička vodenica u kojoj su se redovnici, po jednom ustaljenom redu, smenjivali i radili u njoj.
 
 Opština Radanovci osnovana je 1839. godine, u čiji sastav su ušla sela Radanovci i Taor, a za prvog predsjednika opštine izabran je Arsenije Jovanović.

          U popisu iz 1863. godine nalazimo da je predsjednik opštine bio Teofan Jakovljević iz Obradovića. On je, ustvari, bio TEOVILO  R A K O V I Ć, ali s obzirom da mu se deda zvao Jakov ta se familija prezivala Jakovljević. Kasnije su oni uzeli prezime po ocu Teovilovom, koji se zvao Rajko, ali su ga zvali RAKO, pa je tako nastalo prezime te familije – R A K O V I Ć.

          Prvi put 1851. godine u nekim rešenjima tadašnjeg Sovjeta Kneževine Srbije pominje se da ''svaki koji želi za sebe...nađe svoje prezime'', ali se još dugo niko  ''ne nagoni da menja prezime''. To znači da se svako slobodno odlučivao kojim će se prezimenom predstavljati. Pred popis stanovništva 1863. godine ima pokušaja da se ''prezime čvrsto usvoji'', ali u Radanovcima ni to nije kod svih familija usvojeno, pa će se tako u popisu stanovništva te godine današnji RAKOVIĆI naći kao JAKOVLJEVIĆI.

          Pada u oči da su kmetovi i predsednici Opštine Radanovci, sve do kraja II. svetskog rata, birani iz užeg broja familija, koje su tada, verovatno smatrane uglednijim, ali je moguće da su kmetovi i predsednici opštine dolazili iz familija u kojima je više izražena težnja za ''prvačenjem'' pa je to kasnije prešlo u neku vrstu seoske tradicije. Tako je za 176 godina  u Radanovcima  u nekoliko navrata biran čovjek iz porodice RAKOVIĆA.

          TEOVILO ili Teofan RAKOVIĆ bio je veoma uticajan čovek u selu. Njega nalazimo da je bio prvi predsednik Opštinskog izbornog suda u Radanovačkoj opštini 1872/73. godine i jedan od prvih pismenih ljudi  koji su se školovali u Užicu i Valjevu.

          Opštinski sud u Radanovcima radio je do 1941. godine, sa prekidima od 1912 do 1918  i od 1941 – 1945. godine, kada su nakon rata formirana mirovna veća kao preventivni organi sudova u celoj Srbiji.

          U vreme tih prekida i u vreme raznih bitaka i oslobodilačkih ratova širom Srbije, a i šire, nalazimo razne spiskove učesnika iz Radanovaca, među kojima i mnoge RAKOVIĆE, koji su poginuli na braniku svoje domovine, položili svoje živote za slobodu svoje zemlje i za navek su ostali u gudurama Albanije, u Plavoj grobnici, na Solunskom frontu (Solunskom groblju), Kajmakčalanu, Bregalnici, Bakarnom Gumnu i drugim mestima gde su se odigravale krvave bitke Srpske vojske u Balkanskim i I. svetskom ratu.

         Bilo je tu i nekih Teovilovih potomaka poput:  RAKOVIĆ BOGDANA, RAKOVIĆ MARJANA, RAKOVIĆ MIJATA i mnogih drugih. Balkanski i I. svetski rat ostaće zapamćeni kao najteži istorijski periopd od postanka sela. Oni su Radanovce u crno zavili..

         Od ukupnog broja boraca, učesnika ovih ratova skoro polovina  poginulih ratnika bili su neoženjeni momci u najljepšim godinama svoje mladosti, za kojima su se vijorile crne perjanice pored puta u svim zaseocima sela.

          Kao večiti spomen palim borcima u Balkanskom i I. svetskom ratu, na fasadi crkve ''Sveti Đorđe'' u Sečoj Reci, postavljene su 1920. godine bele mermerne spomen – ploče sa imenima palih ili umrlih ratnika i to za sva sela koja su tada pripadala ovoj crkvenoj parohiji. Na vrhu svake ploče nalaze se simboli ratnika Srpske vojske i natpis:  ''VAŠE ŽRTVE – NAŠA SLOBODA'',  ''VEČNA VAM SLAVA I HVALA!''.

          U  II. svetskom ratu, kao i u predhodnim, Radanovčani su bili žrtva raznih pljačkaša, fašista i zlikovaca. Prolazak Nemačke kaznene ekspedicije 1943. godine, mnogim Radanovčanima, među kojima je bio i SREDOJE RAKOVIĆ, ostavio je pravu pustoš. Njihove  kuće su popaljene tako da su mnogi Radanovčani ostali bez ikakvih sredstava za život na zgarištima svojih zapaljenih domova.

  DOSELJAVANJE  STANOVNIŠTVA  U  RADANOVCE

          Preci današnjeg stanovništva u Radanovcima doselili su se tek pre 200 do 250 godina, tj. u drugoj polovini XVIII. i početkom XIX. veka. Hronika doseljavanja nije jasno utvrđena, ali se na osnovu ispitivanja na terenu i na osnovu tradicija može zaključiti da je najveći broj doseljenika došao pred početak i za vreme I. Srpskog ustanka.

          Veća naseljavanja su počela posle oslobođenja ovih krajeva 1806. godine i nastavljena su u doba Miloša Obrenovića. Samo za vreme Karađorđa s vojskom u Novi Pazar i Sjenicu 1809. godine, u oslobođenu Srbiju dobjeglo je oko 10.000 izbeglica.

          Staro stanovništvo koje je ovde živelo, iselilo se krajem XVII i u prvoj polovini XVIII. veka. Prva velika seoba starog srpskog stanovništva na sever, preko Save i Dunava, bila je kao posledica ratova između Austrougarske i Turske koji su vođeni od  1683. do 1690. godine, kada je veliki deo Srbije tada opusteo.

          Za Užički kraj, pa i za Radanovce, veliki značaj ima druga seoba Srba na sever koja je nastupila kao posledica novog rata između Austrougarske i Turske, a koji je završen Beogradskim mirom 1739. godine, gde su privremeno utvrđene granice između tih država na obalama Save i Dunava, pa je prostor južno od ove granice, naročito prostor zapadne Srbije tada ostao gotovo potpuno prazan bez stanovništva.

          Ponovni dolazak Turaka u ove krajeve zahtevao je da se određenim povlasticama privuče novo stanovništvo iz onih krajeva koji nisu bili zahvaćeni ratom. Upravo tada su u Užički kraj, pa tako i na prostor današnjih Radanovaca počeli da pristižu doseljenici uz Hercegovine, Crne Gore i Gornjeg Podrinja, najčešće stočari iz pasivnih krševitih krajeva, tako da je današnje stanovništvo Radanovaca mešavina doseljenika koji potiču od Nikšića, Zagrada, Komarnice i Banjana u Crnoj Gori, Gacka iz Hercegovine, a manji deo iz Mokre Gore i Nove Varoši.

          Jedan od prvih stanovnika koji se doselio u Radanovce sredinom XVIII veka i nastanio se u današnjem zaseoku Obradoviće,  bio je OBRAD KOMARANIN  koji je došao od Drobnjaka iz Crne Gore od reke Komarnice i doveo tri svoja sina: Milisava, Mitra i Lazara. Sa njima je došao i njihov kum Vukajlo.

          Prvu svoju kulaču (kuća prvih doseljenika u Radanovce, kružnog oblika, prečnika 3 – 4 metra, opletena prućem i olepljena blatom) - Obrad je sagradio na Lijepoj ravni. To je jedna zaravan koja se nalazi u centru zaseoka, sada u posedu Lučića i RAKOVIĆA. Pri dolasku Obrad je zauzeo ceo prostor ispod Visa – od Borka do Lajkovače koji je kasnije podelio svojim sinovima i kumu.

          Prema predanju, Milisava je naselio na Teleću gradinu, gde su čuvana telad, a to je današnji Glibavac sa okolinom. Od Milisava su nastali: Jovanovići i Petrovići.

          Drugog svog sina Mitra, Obrad je naselio na prostoru oko sadašnje česme Mitrovače, koja je po Mitru i dobila ime. Od Mitra su nastali Krstovići i Tešovići.

          Lazara je naselio na sadašnje brdo Laz, pa od njega potiču Ninkovići i Mijailovići.

          Svoga kuma Vukajla Obrad je naselio na istočne padine Visa, po kome je ovaj deo zaseoka i dobio ime VUKAJLOVIĆI. Vukajlo je imao dva sina: Milovana i Jakova koji su živeli krajem XVIII i početkom XIX. veka. Od Milovana su postali MILOVANOVIĆI,  a od Jakova, odnosno njegovih sinova RAKA i PERIŠE – RAKOVIĆI i PERIŠIĆI.

         RAKOVIĆA  sada ima u zaseoku OBRADOVIĆI, kao i  Perišića i  Milovanovića, kojih takođe sada ima u ovom zaseoku.


   JAKOV VUKAJLOV – VUKAJLOVIĆ, imao je sina Rajka. Zvali su ga RAKO i po njemu su postali R A K O V I Ć I. Drugi Jakovov sin bio je Periša i po njemu su postali Perišići.  Prema tome, Rajko i Periša Jakovljević, koje nalazimo u pisanim dokumentima, su rodonačelnici ove dve familije.

          Oni su, kao i mnogi drugi, u XIX. veku menjali svoje prezime. Tako su bili: Vukajlovići – Jakovljevići i na kraju su postali Perišići i R A K O V I Ć I. Tako su i mesta njihovog stanovanja dobila nova imena – zaseoci: RAKOVIĆI i PERIŠIĆI, koji se nalaze na istočnim padinama brda Vis i spuštaju se sve do seoskog puta Borak – Lajkovača. 


          S obzirom na tesnu povezanost i blisko srodstvo ove dve familije RAKOVIĆA i Perišića, ja ću ih ovde prikazati zajedno, kako u tekstualnom, tako i u grafičkom prikazu rodoslova,  ali u posebnim odeljcima.


          Inače njihova zajednička krsna slava je SVETI JOVAN - JOVANJDAN. Interesantno je ovde napomenuti da su njihovi, verovatno srodnici, Jakovljevići (po njihovom pretku Jakovu), koji verovatno nisu hteli menjati svoje prezime, zadržali krsnu slavu ĐURĐEVDAN, ali nije poznato zbog čega su Rajko (Rako) i Periša uzeli novu slavu, ako je njihov otac Jakov slavio Đurđevdan.


          Prvog od familije Perišića i RAKOVIĆA nalazimo Perišu Jakovljevića u ''Tefteru čibuka'' iz 1824. godine, u kome je upisano da Periša ima 10 brava.


          U ''Tefteru čibuka'' 1825. godine upisan je Periša Jakovljević koji je imao 5 brava. U  ''Popisu stoke'' za istu tu godinu,  upisano je da Periša ima 18 brava i da je za iste platio popašu 36 para.


          Iz ''Teftera spahijskih prihoda i harača'' iz 1833. godine, vidimo da je Periša Vukajlov platio glavarinu i žirovninu ukupno 4 groša i 24 pare. Za istu tu godinu, a po ''Tefteru spahijskih prihoda u žitu'', RAKO JAKOVLJEV (brat Perišin) predao je spahiji 2 vreće kukuruza, 35 oka pšenice i 12 oka zobi.


       Po ''Tefteru prihoda spahijskih'' za 1834. godinu, Periša Vukajlov platio je porez 9 groša. Za istu tu godinu, a po ''Tefteru čibuka'' Periša Jakovljević je za 6 brava platio popašu 14 para. Takođe je za 1834. godinu Periša Jakovljević, po ''Tefteru spahijskih prihoda u hrani'', predao spahiji  jednu i po vreću kukuruza, 20 oka pšenice i 30 oka zobi.


          U ''Tefterima poreskih glava'', kako za 1835. tako i za 1839. godinu, popisani su Periša Jakovljev i njegov brat RAKO.


          U ''Tefteru arača i poreza'' iz 1840. godine iz ove familije popisani su:


          PERIŠA JAKOVLJEVIĆ, - RAKO BRAT, - VUJO SIN, - TEOFILO SINOVAC, - ZARIJA SIN.


          U popisu stanovništva i imovine 1863. godine Perišići i RAKOVIĆI su predstavljeni ovako:


          47.    TEOFIL JAKOVLJEVIĆ, zemljoradnik 37 godina – žena MARIJA, 40 godina -  sin VLADIMIR, 8 godina – sin VELIMIR, 1 godina – kćer NERANDŽA, 10 godina – kćer RADOJKA, 9 godina – kćer ANICA, 3 godine – otac RAJKO, 58 godina


brat PAVLE, 26 godina – snaha STANIA, 26 godina – sinovac MILOVAN, 5 godina – strina STOJA,  udova 40 godina – bratučed ZARIJA, 38 godina – snaha ĐURĐIJA, 38 godina – sinovac MILOSAV, 8 godina – sinovica MARA, 7 godina – sinovica RUŽICA, 3 godine.


          Iz ovog popisa vidimo da su se Periša i Rajko u međuvremenu oženili  i da imaju svoje porodice;  da je Rajko, otac Teofilov i Pavlov živ, ali ne i njihova majka; da su se Pavle, Teofilo i Zarije takođe oženili i da imaju svoje porodice; da Periša nije živ, ali je ostala njegova žena Stoja sa decom. 


          Uskoro posle ovog popisa nalazimo da su se: Teofilo, Pavle i njihov brat od strica Zarija podelili u tri domaćinstva i tako su od njih nastali  R A K O V I Ć I.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Sre 3 Jul 2013 - 11:07

XVI.     R   A   K   O   V   I   Ć  I    I Z   S T A N I N E   R E K E
 
          U selu Stanina Reka, (Stave) blizu Pričevića, u Opštini Valjevo, živi jedan manji broj RAKOVIĆA čiji su preci tu doselili negde u prvoj polovini devetnajestog vijeka.
          Prema predanju, tražeći bolje uslove za život, prilikom seobe u jednoj porodici RAKOVIĆ bila je neka STANA, koja je umorna i iscrpljena od napornog putovanja sa svojom familijom tu zastala da se napiju vode i dobro odmore. No, nakon odmora nije joj se išlo dalje pa predloži da se tu zadrže i ostanu. Cela porodica prihvati njen predlog, pa se tu i nastaniše, a selu dadoše ime Stanina Reka. Ovo selo je kasnije pripadalo Opštini Stave, dok je to danas Valjevska Opština.
          U knjizi Stave, autora Milisava Sv. Ristivojevića na stranama 145 i 146 postoji rodoslov RAKOVIĆA, kao i spisak članova domaćinstva: MARINKA,  DAMNJANA i VIDAKA RAKOVIĆA, iz spiska poreskih obveznika iz 1863. godine. U pomenutim spiskovima vidi se da je vreme doseljenja tih porodica XVIII. vek, (što je verovatno greška, jer se prema godinama rođenja jasno vidi da je u pitanju devetnajesti vek). Iz spiskova se takođe vidi da sve tri porodice vode poreklo iz sela Jaklja, - Užički okrug. Naveden je i broj članova domaćinstva, tako da je domaćinstvo Marinka Rakovića – zemljoradnika, brojalo 8 članova (ženska lica poimenično nisu uneta).
          Domaćin MARINKO RAKOVIĆ – star 50 godina (rođen 1813),
Sinovi: Jovan  24 godine, Bogdan 14 godina, Teodosije 10 godina, sinovac Proka 10 g.
          Domaćinstvo Damnjana Rakovića brojalo je 10 članova:
          Domaćin DAMNJAN RAKOVIĆ star 47 godina (rođen 1816),
Žena Stanojka 40 godina,  -  Sinovi: Petar 13 godina i Luka 7 godina,
Brat Gavrilo 36 godina – žena Danica 30 godina,: sin Velimir 5 godina, snaha Anica 30 godina, - sin Zarije 9 godina, - kćer Filipa 14 godina.
          Domaćinstvo Vidaka Rakovića brojalo je 6 članova:
          Domaćin VIDAK RAKOVIĆ star 40 godina (rođen 1823.)
Žena Jovana 30 godina, - kćeri: Ružica 5 godina i Vukosava 3 godine,
Sinovi: Andrija 13 godina i Vasilije 8 godina.
          Rodoslov MARINKA RAKOVIĆA, za koje je podatke pripremio Zlatomir – Zlaja (unuk Sretenov), urađen je znatno kasnije i izgleda ovako:
I-------I------------------------------I?------------------------------I--------------------------------
1. Marinko (r.1813 - +?)                                         2. Brat ??? (umro pre 1863. godine)
 -  Ivana (r.1820. - +?)                                              -  Jerina (r.1823. - +?)
I---------------I------------------I------------------                   I
1. Jovan      2. Bogdan          3. Teodosije                2. PROKA (r.1853.)-Milinka (1857)
   (r.1839.)     (r.1849.)            (r.1853.)                            I
                                                                                  1. SRETEN (1879-1941)-Živodarka
                        I-------------------------------------------I
                        2. VIDOJE (1899-1976)                   3. MIHAILO ( Milinko -Mića)
                         -  Jelena (Jeca) Ristivojević
                            (1900-1975) – Sahranjeni u Valjevu.
I--------------------------------------I----------------------------------------------------------------I
1. MIRKO (1921-1992)- Milica (1926)  :     2. ZLATOMIR (r.1925.)-Dušanka (1928)
         I                                                                        I
1.SLOBODAN (1948)                                   1. DUŠAN (1960) – Verica (1962)

        Kao što se vidi iz zapisnika od 1863. godine RAKOVIĆI su se u Staninu Reku doselili iz Užičkog kraja i to najverovatnije 1843. godine.

          Ilija Raković, jedan od Damnjanovih potomaka tvrdi da imaju saznanje, koje se prenosi sa koljena na koljeno, da su Damnjan i njegova braća vodili poreklo negde od Pljevalja (možda iz Šumana), što ukazuje na mogućnost da su oni bili bliski srodnici, a možda čak i potomci Milovana, Andrije i Nikole, koji su se početkom XIX. vijeka doselili u Užički vilajet, tj. Čajetinsku opštinu, pa su možda i oni iz Omanice doselili upravo tu u Valjevski kraj, odnosno Staninu Reku.

          Iz spiska starih porodica u Čajetini i prikazanih čitula muških i ženskih likova  iz Čajetine, tačno se vidi da su skoro sva ova lica predhodno živjela u opštini Čajetina. Tako se naprimer vidi da je u Čajetini – tj. Omanici, a možda i Jaklji živela neka Stana Raković  doseljena iz Crne Gore. Takođe je tamo doselio i Jovan, zatim Bogdan, Todor (Todosije), Prodan (Proka) Minin, Gavrilo, Luka, Ružica i drugi, a da su ostali rođeni u Užičkom regionu kao naprimer: Velimir, Vasilije, Vukosava i drugi.

          Vidi se takođe, da je Petar (Tomin) rođen 25.10.1850. godine u Čajetini od majke Stanke, što ukazuje na mogućnost da je ta Stana Raković bila Tomina i da je tu doselila sa svojom djecom, jer je taj Petar (Damnjanov) u popisu 1863. godine imao 13 godina, što se tačno uklapa sa godinom rođenja Petra u Čajetini tj. 1850. godine, a što bi značilo da postoji verovatnoća da je Damnjan bio sin Nikolin, koji je od Pljevalja doselio u Čajetinu početkom XIX. vijeka tj. negde oko 1820. godine.

          Postoji takođe i verovatnoća da je Marinko (zvani hajduk) koji je jedno vreme živeo u Užicu, a za kojeg se veruje da nije bio ženjen, bio upravo taj Marinko, sin Milovanov, doseljen iz Šumana u Omanicu na Zlatiboru, te da i on ima svoje potomstvo.

          No, sobzirom da se sve navedene činjenice nemogu  tačno utvrditi, jer nema neke starije pisane dokumentacije iz koje bi se tačno moglo videti čiji su bili Damnjan, Marinko i Vidak, pa bi se moglo predpostaviti i da su to bili potomci, odnosno sinovi Petra Andrijina, rođenog 1803. godine, a koji je sa Zlatibora preselio u Ub i tamo se nastanio i oženio, a njegovi potomci su se svakako svuda raseljavali, a to je inače Valjevski region,  odnosno neposredna blizina Uba.

          Ovo navodim iz razloga što se u svim bratstvima i porodicama nasleđuju imena predaka ili bližnjih rođaka, pa je poređenjem teže utvrditi tačno činjenično stanje.            

 I.    MARINKO RAKOVIĆ[b style="mso-bidi-font-weight:
normal"] – [/b]rođen je 1813. godine. Doseljen je iz sela Jaklje – Užički okrug – u selo Stanina Reka – Valjevski okrug 1843. godine, odnosno sredinom devetnajestog vijeka. Doselio se sa dva brata, a njihovo poreklo vodi od Pljevalja. Imao je sinove: JOVANA, BOGDANA i TEODOSIJA. Jovan je rođen 1839, Bogdan 1849, a Teodosije 1853. godine. Sa njima je u Staninu Reku doselio i njihov brat od strica, odnosno Marinkov sinovac PROKA.

          Imao je Marinko i brata koji se tu doselio, ali je umro pre 1863. godine i nije obuhvaćen u onom popisu poreskih obveznika u toj godini. Tu je upisana njegova žena Jerina, snaha Marinkova, koja je verovatno sa svojim sinom Prokom  živela u zajedničkom domaćnstvu. Jerina je rođena 1823, dok je njen sin Proka  rođen 1853.  

          PRODAN (Proka) RAKOVIĆ sa suprugom Emilijom imao je sinove: Sretena (1879 – 1941) Mihaila i SVETISLAVA ( ĆIRA ). - Kontakt telefon: 011-158-545.

          SRETEN Prokin rođen je 1876, a po nekim podacima 1879. godine. Živeo je u Valjevu. Poginuo je za vreme II. svetskog rata 1941. godine. Sa Milkom je imao:  Vidoja i Milinka (Mića – Mikicu) i kćeri: Zorku i Živodarku. Zorka je udata u okolini Valjeva i ima dve kćeri, a Živodarka ima: Milisava, Bogoljuba, Veru i Božidarku.

          VIDOJE Sretenov (1899 – 1976) Bio je oženjen Jelenom (Jecom) Ristivojević, sa kojom je imao : Mirka  i Zlatomira.

           MIRKO Vidojev (1921 – 1992). Živeo je u Valjevu. Bio je oženjen Milicom Jeftić, rođenom 1926. godine u selu Bobovi. Imaju sina Slobodana, novinara u Valjevu i kćer Slobodanku koja živi u Beogradu, a ima Jelenu i Vukašina.
 SLOBODAN Mirkov rođen je 1948. godine. Po profesiji je novinar. Živi u Valjevu u ulici Cara Lazara  broj 29.  Tel. (014) 237-755. Oženjen Dušankom Voinović. Imaju  kćerku Anu rođenu 1984 i sina FILIPA rođenog 1987. godine. Žive u Valjevu.

          ZLATOMIR Vidojev rođen je 1925. godine. Živeo je sa suprugom Dušankom (r. 1928 – 1984). Imaju sina Dušana. Tel. (014)-463-325,  u Beogradu: 011-444-3384.

          DUŠAN Zlatomirov rođen je 1960 godine. Sa suprugom Vericom (rođena 1962.) ima kćerku Mariju. Žive u Beogradu. Tel. 011-244-3384, 011-344-0631, - mobilni: 064-11-00-282.  RADI U VLADI SRBIJE.

          MILINKO  (Mića – Mikica) Sretenov rođen je 1910. godine Po nekim podacima  (1892). Živeo je u Novom Sadu sve do penzionisanja, a onda se preselio u Beograd. Ima dve kćeri: Jelenu i Olgu. Nema sinova. Tel. (011)-329-0159.

          SVETISLAV (Ćiro) Prodanov  imao je tri sina: Dobrivoja, Radenka i Branivoja, kao i kćeri: Jordanku i Desimirku  (Ćubu) – udatu u selo Lopatanje.  Bio je borac na Solunskom frontu.

          DOBRIVOJE Svetislavljev ( Ćirov) ima  sina Nikolu i kćer Katarinu (Katu) – udatu u Vuičiće u selu Tuđin kod Osečine, a ima sinove: Gorana i Stanoja.

          NIKOLA Dobrivojev živi u Valjevu. Tel. 014-231-406. Ima sina Dejana i kćer Dejanu – udatu u Stojanoviće u Surčinu, a ima dva sina: Aleksu i Kostu.

          DEJAN Nikolin sa suprugom Jasminom živi u Beogradu. Tel. (011)-232-2994, 011-533-0002. Imaju sinove: MILOŠA i TANASIJA.

          RADENKO Svetislavljev ( Ćirov) sa suprugom Borkom  nije imao djece.

          BRANIVOJE (Brano) Svetislavljev (Ćirov) sa suprugom Miroslavkom (Kojdanom) takođe nije imao djece.

 

          Ova grana RAKOVIĆA iz Stanine Reke slavi svoju krsnu slavu SVETOG JOVANA – KRSTITELJA (JOVAN-DAN).

 

 

                               &&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&

 

        

          Drugo predanje o nastanku sela Stanine Reke, u Stavama Valjevskim, kazuje da su se posle Austrijske okupacije  RAKOVIĆI doselili iz sela Jaklje – okruga Užičkog. Naziv Stanina Reka došlo je po reci koja protiče kroz selo. Ime toj reci dato je po nekoj babi Staniji ili Stani. Njena porodica je izumrla kada joj je umro sin jedinac, poslednji u njenoj familiji. Kada je baba htjela da mu uradi spomenik, našla je neku veliku kamenu ploču, te je natovari na zaprežna kola. Bila je tu jedna velika vrlet i jaruga, pa kada je baba krenula da tjera volove, zaprega se polomi i otisne se niz jarugu povukavši za sobom i volove koji se tu polome i uginu.  Baba je i posle toga pokušavala  i htjela da taj kamen pomeri i odnese, ali nije mogla jer je bio veoma težak, pa zato tu i danas stoji na tom istom mestu. Od tada se ta reka kao i selo zove Stanina Reka, a od Valjeva je daleko 22 kilometra.

          Idući od istoka prema zapadu, na putu Valjevo – Loznica, na jedanajestom kilometru od Valjeva je selo Pričević gdje se sa leve strane glavnog puta, prema zapadu odvaja krivudavi put koji povezuje sela: Majnović, Sitarice, Suvodanje, Vlajkovići, Vukovići,  Lopatanj, Iva i  Pecka. Između tih puteva su: Stave, Bobova i maleno selo RAKOVIĆI  na putu prema  selu Vragočanica u kojem i danas žive neke porodice RAKOVIĆA, potomci tih prvih  doseljenika
II.    DAMNJAN RAKOVIĆ je doselio iz sela Jaklje kod Užica, zajedno sa svoja dva brata. Rođen je 1816, a  oženjen Stanojkom  rođenom 1823. godine. Imali su sinove: Petra (r.1850) i LUKU (r.1856), te kćeri: Maru i Anđu.

          Živeo je u istom domaćinstvu sa bratom GAVRILOM (r.1827) i njegovom ženom (snahom) Danicom (r. 1833), te njihovim detetom – sinom Velimirom (r. 1858). U istoj zajedničkoj kući, odnosno domaćinstvu živela je i njegova druga snaha Anica (r. 1833) sa sinom  ZARIJOM (r.1854.) i kćerkom Filipom (r. 1849). U tom vremenu 1863. godine posedovali su nepokretnu imovinu: Jedna kuća sa ostalim zgradama, voćnjak, vinograd u blizini kuće, čiste njive i livade, zabrani, - svega 18 dana oranja zemlje na ataru Stanine Reke 12. redom vodeničnim. Procenjena vrednost imanja 300 dukata cesarskih. Mesečni prihodi od zemlje i stoke 16 talira. (podaci iz zapisnika 1863. godine iz knjige ''Valjevske Stave'').

          PETAR Damnjanov sa ženom Smiljom imao je kćeri: Stevku i Anđu, te sinove: Jerotija, Pavla i  Damnjana.

          DAMNJAN Petrov je živeo sa suprugom Živanom. Imaju: SVETOZARA (014)-271-118 -  koji ima SLOBODANA – 014-246-457, a on JOVANA i Zoricu, JELISAVA koji ima: Slavku – koja nema djece i ZDRAVKA – 014-223-503 – koji ima: Jelenu i Anu – i trećeg sina  SAVA – 014-234-228 -  koji nema svojih potomaka.   

          JEROTIJE Petrov (014)-213-503,  sa ženom Zorkom imao je kćer Ilinku – udatu za Nikolu Milivojevića i sinove: Branimira i Velimira.

          BRANIMIR Jerotijev,  sa  Ljubicom ima: Jerotija, Gojka, Radenka i RADOJKA.

          JEROTIJE Branimirov,  sa Koviljkom (011-277-9144), ima kćer Emiliju, udatu za Miroslava Jankovića. Imaju: Olju i Maju. Sa drugom ženom Danicom ima sina ALEKSANDRA.

          GOJKO Branimirov, sa Ljiljanom ima Vesnu udatu za Boška Milovanovića, a oni imaju: Milutina i Gojka. Sa drugom ženom Milicom ima: Jasminu i Svetlanu. Jasmina je udata za Milorada Vučićevića i imaju: Anu i Filipa, a Svetlana je udata za Dragana Lakanovića i imaju: Milicu i Milutina.

          RADENKO Branimirov (014)-234-626. Sa suprugom Stojkom ima Milenka i Milana. Žive u Valjevu.

          MILENKO Radenkov,  sa Gordanom ima ALEKSANDRA.

          MILAN Radenkov,  sa Vesnom  nema djece. Tel. 014-463-266. Živi u Trliću.

          VELIMIR Jerotijev, živi u Valjevu -  tel. (014)-215-246. Sa Rosandom ima Radmilu, Iliju, Panteliju i Čedomira. Radmila je udata za Fadila Džaferovića i imaju Jasenku, udatu za Grebenarović Budimira, koji imaju: Sonju i Igora.

          ILIJA Velimirov, živi u Zemunu. 011-219-157, (011)- 619-157, 011-261-9157. Sa Vladimirkom ima: Dejana i Dijanu.

          DEJAN Ilijin, (011)-318-5320, – mob. 064-127-02-37, živi u Beogradu. Sa Dragicom ima ALEKSANDRA, a on sa Ljiljanom – Tamaru.

Dijana je udata za Aleksandra Petrovića i imaju Dejana.

          PANTELIJA Velimirov, živi u Staninoj Reci. Tel. 014-71-161, (014)-271-161. Sa Krunijom ima sina Miladina.

          MILADIN Pantelijin, sa Verom ima sina Vladana, a sa drugom ženom Mirom ima: Dragicu, Zoricu i VELIMIRA.

          VLADAN Miladinov,  sa Ljiljanom ima MILADINA.

          ČEDOMIR Velimirov, (011)-600-573. Sa Ankicom (Ankom) 011-260-0573, 011-306-6962, 011-369-1705, 011-783-788, ima sina Sinišu. Žive u Beogradu.

          SINIŠA Čedomirov, (011)-208-3379.   Sa Svetlanom ima: Saru i SRĐANA.  Žive u Beogradu.

 
          PAVLE Petrov,  rođen je 1890. godine. Umro je na Krfu. Sa suprugom Đenadijom ima kćer Desimirku – udatu za Mirka Andrića i sina Petra (Belu).

          PETAR (Bela) Pavlov, rođen je 1913. godine.  Nestao je u II. svetskom ratu. Imao je Dušana i Ljiljanu.

          DUŠAN Petra  (Bele), rođen je 1942. godine. Živi u Kragujevcu. Radi na ''Jugopetrolu''. Tel. 034-61-059, (034)-341-512. Sa suprugom Zdenkom  ima sina PETRA (po dedi) – rođenog 1970. godine.

          GAVRILO RAKOVIĆ, rođen je 1827. godine. Bio je drugi brat Damnjanov. Dva puta se ženio. Iz prvog braka imao je sinove: VELIMIRA I NENADA.  Oba su imali samo žensku djecu. Živeli su u Staninoj Reci. Iz drugog braka imao je dva sina: Damljana (Damlja) i Jevrema.

          DAMLJAN (Damljo) Gavrilov, rođen je 1870. godine. Imao je sinove: Sava, Vojislava i Svetozara.

          SAVO Damljov  nije imao potomaka.

          VOJISLAV (Vojo) Damljov, imao je sina Zdravka i kćer Slavku – udatu za Moskvov Milana. Nije imala djece.

          ZDRAVKO Vojislavljev, ima dve kćeri: Jelenu – udatu u Valjevu i Anu (014)–222-761- koja nije udata.

          SVETOZAR Damljov imao je sina BOBANA.

          JEVREM Gavrilov, imao je sina Jerisava.

          JERISAV Jevremov, imao je: Jevrema, Jezdimira i Desimira.

          JEVREM Jerisavljev, ženio se dva puta. Iz prvog braka ima sina Jovana, a iz drugog Slavka i Oliveru.

          JOVAN Jevremov, oženjen je od Ristivojevića. Živi u Loznici. 015-13-133, Vlasnik je privatne radio stanice ''OMEA'' – 015-811-055.  Dva puta se ženio. Iz prvog braka ima dve kćerke, a iz drugog sina FILIPA.

    -   (ovu porodicu u Loznici posetio sam 2003. godine – gde su me  zaista svesrdno i dostojanstveno  primili i ugostili).

          SLAVKO Jevremov, sa suprugom Vesnom živi u Staninoj Reci kod Valjeva. Imaju petoro djece: NENADA, PREDRAGA, ALEKSANDRA, BOJU i Kaću.

          JEZDIMIR Jerisavljev, 014-225-661, (014)-240-661. Ima sina RADA – koji nema djece i kćer Radu – udatu za Vuletić Stjepana. Imaju tri kćerke: Saru, Višnju i Anastasiju.

          DESIMIR Jerisavljev, živi u Beogradu. Tel. – 011-465-563, (011)-397-0563. Sa suprugom Živankom ima sina Vlastimira (Vlasta) – 011-397-6758 - i kćer Zoricu – udatu u Brkoviće. Ona ima sinove: Aleksu i Srđana.

          VLASTIMIR (Vlasto) Desimirov, nema djece. Živi u Beogradu. - 011-397-6758.

 

 

 

III.      Treći doseljenik koji se nastanio u Staninoj Reci bio je Vidak.

          VIDAK RAKOVIĆ (rođen 1823. godine).  Sa ženom Jovanom imao je kćeri: Ružicu – rođenu 1858 i Vukosavu – rođenu 1860. godine, kao i sinove: ANDRIJU (1850) i  VASILIJA (1855. godine).

          Sve ove familije RAKOVIĆA iz Stanine Reke slave  SVETOG JOVANA – KRSTITELJA.

     ZARIJE  RAKOVIĆ, rođen je 1856. godine, verovatno u Staninoj Reci kod Valjeva, ali je moguće i da je tu doselio, još kao malo dete, sa svoja dva  strica: Damnjanom i Gavrilom, odnosno sa više svojih rođaka, ali je sudbina njegovog oca neizvesna, sobzirom da se njegovo ime ne pominje u popisu  poreskih obveznika iz 1863. godine, ali se pominje njegova majka ANICA  u zajedničkom domaćinstvu dva brata:  Damnjana i Gavrila Rakovića – kao njihova snaha rođena 1833. godine sa kćerkom Filipom i sinom ZARIJOM RAKOVIĆ.  

          Njegova krsna slava je SVETI JOVAN – KRSTITELJ, koju  slave svi njegovi potomci koji potiču iz sela TRLIĆ kod UBA.

          ZARIJE RAKOVIĆ imao je tri sina: Borisava, Milosava i Đorđa.

          BORISAV Zarijin je poginuo na Mačkovom Kamenu u I. Svetskom ratu 1914. godine. Imao je sina Živorada i kćeri: Danicu – udatu i Nikoliće i Gvozdeniju – udatu u Vlajkoviće.

          ŽIVORAD Borislavljev je imao dva sina: Želimira i Zlatomira.

          ŽELIMIR Živoradov,  ima  sina Zorana i kćeri: Zoricu i Ljubicu.

          ZORAN Želimirov – 014-463-324. Ima dva sina: MILANA i MILOŠA. Žive u selu Trlić.

          ZLATOMIR Živoradev – 014-463-325. ?.  Ima tri kćerke: Vesnu, Milu i Vericu.

          MILOSAV ZARIJIN ima kćeri Mašinku i Danilku koja nema dece, te sinove: Vojina, Čedomira i Dragomira.

          VOJIN Milosavljev ima kćeri: Ljubinku i Draginju i sina Životu.

          ŽIVOTA Vojinov nema djece. Živi u selu Trlić kod Valjeva. Tel. 014-463-337.

          ČEDOMIR Milosavljev ima kćerku Milenu i sina Vladimira.

          VLADIMIR Čedomirov 014-271-216.  Ima  kćerku Nevenu i JEDNOG SINA.

          DRAGOMIR Milosavljev ima kćer Zoru – udatu u Tomaševiće i sina Zorana. Moguće je (ali nije utvrđeno) da ima i  DRAGUTINA koji ima sina ALEKSANDRA.

          ZORAN Dragomirov živi u Beogradu. Tel: - 011-692-570, (011) 214-1476. Sa suprugom Anđelijom ima sina Željka i  kćer Ivanu – udatu u Denkoviće. Ona  ima Nikolu i Vuka. 

          ŽELJKO Zoranov je još ne oženjen.

          ĐORĐE ZARIJIN nije imao djece.
 U Staninoj Reci kod Valjeva živi još jedna grana RAKOVIĆA koji slave svoju krsnu slavu ARANĐELOV DAN. To su potomci Radovana Rakovića za kojeg nije utvrđeno čiji je bio, ali sobzirom da ti njegovi potomci koji danas žive uglavnom u Valjevu, slave SVETOG ARANĐELA, isto kao i oni iz Živkovaca, moguće je (ali nije utvrđeno), da je i taj Radovan bio u bližnjem svojstvu sa njima te se možda i sasvim slučajno nastanio u tom mestu, jer Živkovci i nisu u tako velikoj razdaljini od Valjeva.

          Moguće je takođe, da su se neke porodice i odavde iz Stava Valjevskih, odnosno Stanine Reke,  odselile i naselile se u blizini Ljiga tj. u selu Živkovcima, odakle su se kasnije njihovi potomci raseljavali i naseljavali u opštinama Lazarevac i Areanđelovac, gde većina njih uglavnom i danas žive.      

          RADOVAN RAKOVIĆ je živeo kako je već napred navedeno u Stavama Valjevskim,  gde je imao sinove: Živorada, Vlajka i Borisava.

          ŽIVORAD Radovanov je takođe živeo u Stavama gde je imao kćer Živodarku, koja je udata u Bobovi, a ima sina Dragana i kćerku Dragicu, kao i sinove: Božidara i Aleksandra (Leka).

          BOŽIDAR Živoradov, živi u Valjevu. Tel. 014-223-251.  Ima sina Radovana i kćerke: Milicu i Suzanu. Milica živi u Valjevu, a ima sina Nemanju i kćer Marijanu. Suzana ima kćerku Bojanu.

          RADOVAN Božidarev, živi u Valjevu. Tel. 014-223-251. Ima sina MILOŠA. Žive u Valjevu.

          ALEKSANDAR (Leko) Živoradov,  živi u Valjevu. Ima sina  Dušana.

          DUŠAN Aleksandrov je u Valjevu.  Tel. 014-238-794,  014-247-294. Ima sina IVANA i kćerku Jelenu.

          VLAJKO Radovanov,  živi u Staninoj Reci. Ima sina Živka i kćer Veru koja ima Milana i Ljiljanu.

          ŽIVKO Vlajkov živi u Valjevu u ulici Krfskoj broj 6. Tel: 014-235-135, (014)-247-265. Ima dva sina: NENADA i SAŠU koji ima kćerku Milicu.

          BORISAV Radovanov je u Staninoj Reci. Ima dve kćeri:  Dobrilu udatu u Valjevo i Angelinu  koja živi u Pančevu.

  Potomci ovih RAKOVIĆA doseljenih u Staninu Reku, kasnije su se  raseljavali  po  okolnim selima: Vragočanici,  Živkovcima i drugim, a odatle u Valjevo, Kragujevac, Beograd, Mrovsku,  Šabac,  Šid, Negotin, Sremsku Mitrovicu i razna druga mesta širom Srbije i Evrope.

          MIHAILO RAKOVIĆ, rođen negde oko 1865. godine za koga nije utvrđeno da li je bio sin  ili brat Prodanov (Prokin), imao je četiri sina: Dragića 1882, Ljubomira 1884, Dragutina 1886 i Bogosava 1888. (godine njihovog rođenja nisu tačno utvrđene). Ta četiri brata imali su još dva brata od strica: Milana i Bogoljuba. , koji su rođeni negde od 1882 – 1885. godine.

          MILAN RAKOVIĆ imao je samo jednu kćer – Draginju

          BOGOLJUB je imao sina  Pauna i  tri kćerke: Mašinka, Milenija i Milena.

          PAUN Bogoljubov  je mlad poginuo za vreme rata i nije imao potomaka.

          DRAGIĆ Mihailov je imao  MOMIRA, koji je rođen 1906. godine i Milinka. Imao je i dve kćeri: Snežanu rođenu 1940 i Gordanu rođenu 1948. godine.

          MILINKO Dragićev, rođen 1920. godine u Staninoj Reci. Ima BRANIMIRA (r.1953), a on MARKA i Ružicu. Branimir je umro 2000. godine od moždanog udara.

          LJUBOMIR Mihailov ima: Sretena (r.1909), ČEDOMIRA (r.1907) i JORDANA koji je rođen 1923. godine. Svi su živeli u Staninoj Reci. Imao je i kćeri: Živoratku (r.1914.), koja je živela u Beogradu, Slavku (r.1921), Miru (r.1927.) i Milijanu (1935) koje su živele u Staninoj Reci.

          SRETEN Ljubomirov je imao kćer Nevenu (1934) i sinove: Obrada i Bogdana.

          OBRAD Sretenov, rođen je 1932. godine. Penzioner. Živi u Sremskoj Kamenici. Tel. 021-461-882.  Ima sina Sretena (po dedi).

          SRETEN Obradov rođen je 1962. godine u Novom Sadu. Tel. 021-465-169, 021-465-882.  Ima sina ALEKSANDRA (r.1992) i kćerku Aleksandru (r.1988).

          JORDAN Ljubomirov (Valjevo),  ima sina Dragana (1948) i kćer Zoricu (1950).

          DRAGAN Jordanov,  ima sina ZLATKA. Žive u Valjevu. Tel. 014-233-037.

          BOGDAN Sretenov nije imao djece.   

          DRAGUTIN Mihailov, živi u Staninoj Reci. Tel. 014-71-241,  014-271-241. Imao je četiri kćerke: Milija (r.1920), Grozdana (r. 1925), Olga (r.1929) u Valjevu i Zora (r.1931) - koja živi u obližnje susedno selo Vragočanicu.

          BOGOSAV Mihailov, rođen je u Staninoj Reci – gdje je i umro. Imao je: Marka,  Žarka i Stevana, kao i kćeri: Leposavu (1927) i Stevku (1936) -  (udate u Bobovi).

          MARKO Bogosavljev (r. 1919) imao je sinove: IGNJATA (r. 1941), MIROSLAVA (r.1939) i kćerku Ružicu (r.1939). Marko je poginuo 1941. godine kod Užica u selu Zaglavci.  Izgleda (što nije utvrđeno) da se nakon njegove smrti njegova žena ponovo udala i u drugom braku je imala sinove: Milomira  i Milivoja (1944) kao i kćer Milenu (r.1946).

          MIROSLAV Markov, živeo je u selu Banjani kod Uba, a kasnije se preselio u Kupinovo. Tel. 022- 88 – 104.

          ŽARKO Bogoslavljev  rođen je 1923. godine Imao je samo jednog sina DRAGUTINA rođenog 1953. godine.

          STEVAN Bogoslavljev (r. 1936). Živi u Valjevu. Ima dve kćeri: Ljiljanu (1927) udatu u Mariće i Biljanu  (r. 1936) godine – profesorica informatike. Tel. 014 -235-015
U selu Vragočanica kod Stanine Reke, podno planine Medvednik u Opštini Valjevo, živeli su  DRAGOMIR RAKOVIĆ i TEOFILO RAKOVIĆ sa svojim porodicama. Kako sada u Vragočanici nema starijih osoba koje bi mogle potvrditi od kojih familija vode poreklo, ostalo je nerazjašnjeno čiji su bili sinovi  ili unuci,  ali su svakako bili sinovi  onih starijih doseljenika, koji su se nastanili u neposrednoj blizini ovog sela tj. u Staninoj Reci: Marinka, Damljana ili Vidaka Rakovića.

          DRAGOMIR RAKOVIĆ rođen je oko 1870 godine. Zna se da je imao sinove: Zlatomira, Pavla i  Dragutina.

          ZLATOMIR  Dragomirov, (neki tvrde Vidoja Sretenova),  imao je sina Prodana, koji je možda dobio ime po svom pradedi Prodanu (Proki) rođenom 1853. godine.

         PRODAN  Zlatomirov – unuk Dragomirov, rođen je 1921, a umro 2000. godine u Beogradu. Sa suprugom Emilijom, koja je rodom iz Bačkog Petrovca   imao je tri kćerke: Gordanu, Mirjanu (Miru) i Svetlanu. Žive u Beogradu. Tel. (011)- 158-545.  Nije imao muških potomaka. Gordana je udata u Tripkoviće, Mirjana u Martinoviće, a Svetlana u Arsenijeviće.

          PAVLE Dragomirov  (1890 ? – 1977). Živeo je u selu Vragočanica, a onda se kao momak odselio  u selo Mrovska kod Šabca, gdje se oženio Leposavom Simić, koja je verovatno bila jedinica,  i prizetio se kod svoga tasta Ilije Simića. Pavle je sa Leposavom imao sinove: Branislava i Radisava. Ona je dosta mlada umrla pa se Pavle ponovo oženio i sa drugom ženom dobio još dva sina: Milorada (1931) i Miloša (1934). Pavle je u toku II. svetskog rata celo vreme proveo u Nemačkom zarobljeništvu, što potvrđuju neke stare fotografije i knjiga ''Novi zavet'' iz 1945. godine.

          DRAGUTIN Dragomirov, živi u Beogradu. Tel. 011-318-4254. Sa suprugom Radmilom ima  sinove: Jovana, Branislava (Brana) i  Aleksandra.

          JOVAN Dragutinov – 011-489-2237. Ima dvije kćerke: Radmilu i Mirjanu.

          ALEKSANDAR Dragutinov, živi u Beogradu, Braće Srnića 35. Tel: (011)-489-2237 (stari broj), 011-289-2237.  Sa suprugom Snežanom ima sina Jovana i  dve kćeri: Jelenu koja nema djece i Gordanu  koja je udata u Kačapore i ima dva sina: Aleksandra i Damira.

          JOVAN Aleksandrov živi u Beogradu. Tel. (011) – 289-2237. Sa suprugom Brankom ima  tri kćerke: Aleksandru, Jovanu i Teodoru.

          BRANISLAV (Brana) Pavlov je rođen 1921. godine u selu Mrovska kod Šapca. Umro je u istom selu 1990. godine. Učesnik je NOR-a od 1944. godine. Borio se na Sremskom frontu, a posle rata jedan deo vremena proveo je na Kosovu boreći se protiv balista. Njegova žena Jovanka, sa kojom je imao sinove: Tomislava i Živorada i kćerku Gordanu rođena je 1919. godine. Živi u selu Mrovska. Gordana je rođena 1943. udala se za Savu Radovanovića iz sela Sibač u Sremu. Ima troje djece: Jasnu, Vesnu i Snežanu.

          TOMISLAV (Toma) Branislavljev, najmlađe je dete Branislava i Jovanke Raković. Po zanimanju je ekonomista, rođen 23.08.1949. godine u selu Mrovska. Njegova supruga Dragica (dev. Nedeljković) rođena je 26.10.1954. u selu Stanjinac kod Knjaževca. Po zanimanju je učiteljica. Živeli su u Zaječaru, a sada žive u Negotinu. Tel; (019) 511-066, 019-548-066.  Imaju dva sina: Ivana i Milana.

          IVAN Tomislavlev rođen je 17.08.1977. u Zaječaru. Živi u Negotinu, a studira saobraćajni fakultet  u Beogradu. Tel. (011) 2352 – 141 – lok.209.

          MILAN Tomislavljev rođen je 1.10.1983. godine, - učenik gimnazije u Negotinu

          ŽIVORAD Branisavljev (1947 – 1991 ) – nije imao djece.
RADISAV Pavlov umro je veoma mlad još kao dete i nije imao potomstva.

          MILORAD Pavlov, 015-522-060. Rođen je 1931. godine. Sa suprugom Slavkom ima dvoje djece: Gordanu i Dušana. Milorad i Slavka žive u Mrovskoj, dok su Gordana i Dušan u Šabcu.  – Gordana ima dva sina: Sašu (1976) i Sinišu (1980).   

          DUŠAN Miloradev sa suprugom Tanjom ima dve kćerke: Slađanu i Nikolinu.

          MILOŠ Pavlov rođen je 1934. godine. Oženjen je sa Stanojkom sa kojom ima dva sina: Bora i Zorana – 015-522-011.

          BORIVOJ (BORO) Milošev,  živi u selu Pocerski Pričinović kod Šabca. Tel. 015-391-251. Ima dva sina: ALEKSANDRA (1984) i SLOBODANA. Svi žive u Šabcu.

          ZORAN Milošev živi sa roditeljima u Mrovskoj. Tel. 015-522-011.

 

          TEOFILO RAKOVIĆ, živeo je u selu Vragočanica. Rođen je oko 1881. godine. Sa ženom Mitrom imao je kćeri: Darinku (r. 1920) i Jordanku (r. 1929) – koja je udata u Banatu, kao i sinove: Slobodana i Milorada.

          SLOBODAN Teofilov (r. 1920). Živi u Valjevu. Tel. 014-234-788. Ima sina Životu i kćer Olgicu.

          ŽIVOTA Slobodanov sa suprugom Mirom živeo je u Šidu. Tel. 022-712-948.

 Imaju sina Vladimira.

          VLADIMIR Životin živi i radi u Šidu – Tel. (022)-712-948 – ulica Save Šumanovića 10.

          MILORAD Teofilov imao je samo jednu kćer – Živanu, koja je živela u Valjevu

          Ovi RAKOVIĆI slave SVETOG NIKOLU, koju je predak Pavle prihvatio prešavši da živi kod Simića, ali slave i SVETOG JOVANA – KRSTITELJA, kao svoju staru slavu koju su održali zahvaljujući njegovoj supruzi Leposavi.
 Oko sedam kilometara od mesta UB – u jednom od Ubskih sela,  u opštini Valjevo živeo je MILAN (Mišo) RAKOVIĆ. Nije tačno utvrđeno da li je u pitanju selo Trlić ili Živkovci.  Takođe nije poznato ni ime njegovog oca, jer ga se njegovi potomci ne sjećaju i nisu upamtili njegovo ime iz sasvim razumljivih razloga, ali sasvim pouzdano znaju da je živio sa suprugom STANOM MIJATOVIĆ – takođe rodom iz Uba i da su slavili SVETOG NIKOLU – NIKOLJ DAN (19. decembra).

          Moguće je, mada nije sasvim pouzdano utvrđeno i verodostojno, da je bio unuk Prodana (Proke) Rakovića  (vidi tabelu 67 – XVI Rakovići iz Stanine Reke – zaseok Vragočanica).

             MILAN (Mišo) RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1885. godine. Kasnije je (možda iz prvog braka, verovatno  imao i  jednu kćer – Draginju).

          Sa suprugom Stanom Mijatović, živeo je u nekom od navedenih sela. Ona je iz prvog braka imala jednog sina Dragomira kojeg je Milan, pošto verovatno nije imao sinova, kasnije  usvojio, smatrajući ga kao svog rođenog sina, i dao mu prezime RAKOVIĆ.

          Kasnije su se iz Uba preselili na Pešter, gde su nastavili zajednički život.    

          U Ubu – Milan je bio jedan od najpoznatijih stočnih trgovaca i jedan od najbogatijih i najuglednijih domaćina u tom mestu.

          DRAGOMIR  RAKOVIĆ (1920 – 2006), (011-262-3185) imao je dva sina: Vladimira  i Aleksandra.

          VLADIMIR Dragomirov rođen je 1952. godine.  Živi u Beogradu. Tel. (011)-262-7518, 011-262-3185.  Ima sina MILANA – rođenog 1978. godine.

          ALEKSANDAR (Aco) Dragomirov, takođe živi u Beogradu. Tel. (011)-214-2227. Ima dve kćerke: Aleksandru i Natašu.

 OGRANAK II
 
        U selu ERDEČ kod Kragujevca  živeo je PETAR RAKOVIĆ.

        Ime njegovog oca nije upamćeno.  Moguće je da je to bio Petar (Bela)  Pavlev, rođen 1913. godine (što nije utvrđeno, niti pouzdano dokazano), pa iz tog razloga ovaj ogranak RAKOVIĆA posebno ću izdvojiti i obraditi, kako ne bi došlo do izvesne zabune.

        Njegovi potomci uglavnom žive u Kragujevcu i Leskovcu.   

 

        PETAR RAKOVIĆ, sa suprugom Vukosavom živeo je izvesno  vrijeme, nakon čega su se rastali i razveli. Imali su dva sina: Branislava i Vojina (Vojkana).

        BRANISLAV Petrov, dva puta se ženio. Sa Dundom i Slobodankom – sa kojom ima dva sina: Nebojšu i Borislava.

        NEBOJŠA Branislavljev (Branov), sa suprugom Brankom živi u Kragujevcu.  Tel. 034-221-196, 034-321-196.  Imaju sina Đorđa i kćerku Biljanu – koja studira muzičku akademiju u Novom Sadu.

        ĐORĐE Nebojšin je ne oženjen.

        BORISLAV Branislavljev, sa Jelicom živi u Leskovcu. Tel. 016-213-450. Imaju dve kćeri: Aleksandru (Sašku) – koja radi u zabavištu u Leskovcu i Janu – udatu u Cvetkoviće. Ona ima sina Vukaša.    

        VOJO (Vojkan) Petrov živi u Kragujevcu. Više puta se ženio. Ima sina Slavoljuba i kćer Draganu – koja je udata u Kragujevcu i ima dva sina i kćer.

         SLAVOLJUB Vojkanov, sa suprugom Jagodom živi u Kragujevcu. Tel. 034-324-886, 034-34-377, 034-211-640. Imaju kćer Kristinu i sina PETRA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 2 Jul 2013 - 17:21

XV.   R  A  K  O  V  I  Ć  I     I Z   S J E V E R I N A
 
          Na samoj tromeđi između Srbije, Bosne i Crne Gore – na putu  između Priboja i Rudog, smešteno je maleno selo Sjeverin, koje pripada opštini Priboj, a od njega je udaljeno oko petnajestak kilometara nizvodno na samoj  levoj obali brze,  bistre i hladne  rijeke Lim. To je kolevka nekoliko porodica RAKOVIĆ, čiji preci su se tu doselili  u nepoznatom vremenu i naselili pored reke Lima, a najverovatnije negde iz Crne Gore – prema predanju negde od Nikšića.
          Sudeći prema slavi koju ove porodice slave kao svoje krsno ime, SVETOG NIKOLU,  moguće je da vode porijeklo iz Kuča, ali nije pouzdano utvrđeno. 
          STEVAN RAKOVIĆ, -  mesto i  tačna godina njegovog rođenja se ne zna, ali se zna da je živeo tu u Sjeverinu, gde i sada žive njegovi potomci RAKOVIĆI. Moglo bi se predpostaviti da je rođen negde oko 1885. godine, pošto je 1914. mobilisan i otišao u rat na Solunski front, iz kojeg se više nije vratio.  Pričalo se da je poslednji put viđen na Kolubari, međutim i posle traganja za njim niko ne zna gde je poginuo ili gde je sahranjen. Bio je oženjen Stanislavom Stojnić iz Batkovića  - SO Priboj. Po zanimanju je bio zemljoradnik. Imali su sinove:  Rista, Boža, Novka, Miliju i Miletu.
          RISTO Stevanov rođen je u selu Sjeverin u zaseoku Živinice, gde je i živeo. Po zanimanju je bio zemljoradnik. Bio je oženjen Spasenijom Šušanj iz istog sela. Umro je 1960. godine. Imao je sinove: Dragoljuba, Petra, i Uroša, te kćeri: Gojku, Bojanu i Borku. Gojka je udata. Ima:  sina Slavišu, a on: Milicu i Dimitrija, kćer Snežanu, a ona Miloša i Lidiju. Bojana ima kćeri: Milicu, a ona Jasminu i Nikolu, Vesnu, a ona Nedu.  Borka ima sinove: Sašu, a on Jovana, Pavla i Jelenu, Vojislava, a on Sofiju.
          DRAGOLJUB Ristov, Tel. (030) 35-117, 030-425-217. Rođen je 1926. godine u Sjeverinu, opština Priboj. Po zanimanju je bio milicioner. Službovao je najprije u Nišu, a potom u Boru, gde se i nastanio. Oženio je Ljeposavu Bojović iz Pribojskih Goleša. Imaju sina Iliju i kćer Zorku. Zorka je udata. Ima: Bojana i Ivana.
          ILIJA Dragoljubov, Tel. (030) 35-117, 039-425-217.  Rođen je 1949. godine u Sjeverinu. Kao maleni dječak sa roditeljima je došao u Bor, gde i danas živi i radi. Zapošljen je u RTB-u. Oženjen je Nevenkom Đorđević iz Ražnja kod Paraćina. Imaju sina MILANA koji je rođen 1985. godine.
          PETAR (Pero) Ristov, Tel. (058) 783-891, 058-711-891.  Rođen je 1941. godine u Sjeverinu. Radni vek je proveo u Austriji kao građevinar. Sada je u penziji i sve više vremena provodi u svom rodnom selu. Oženjen je Dragicom Bukvić iz Batkovića sa kojom ima sinove: Dragana i Mlađena, kao i kćerku Ljubinku. Ljubinka je udata i ima: Miloša i Nataliju.
          DRAGAN Petrov, Tel. (073) 783-891, 058-711-963. Rođen je 1962. godine u Sjeverinu gde i danas živi. Poslije nekoliko godina provedenih u Rusiji vratio se u rodno selo i ostao da živi na svojoj djedovini, odnosno očevini na svom imanju  i svojoj rodnoj grudi. Oženjen je Svetlanom Dolaš iz Mokronoga – SO Rudo. Imaju sina Dalibora i kćeri: Danijelu i Marinu.
          DALIBOR Draganov,  rođen je 1988. godine.
          MLAĐEN Petrov Tel. (022) 333-196, rođen je 1965. godine u Sjeverinu. Oženjen je Borkom Janjić iz Rudog. Živi u Novoj Pazovi gde se bavi privatnim biznisom. Ima kćer Ljiljanu i sinove: MILANA i PETRA. Milan je rođen 1992, a Petar 1999. godine.
UROŠ Ristov Tel. (030) 77-278, rođen je 1944. godine u Sjeverinu. U rodnom selu Živinice  živeo  je do 1969. godine. Nekoliko meseci je proveo u Francuskoj, ali se ipak iste godine vratio. Oženjen je Vinkom Kruškonja iz sela Zabrđe kod Priboja. Sa suprugom se odselio i nastanio kod brata u Boru, gde i danas živi, a radi kao vozač u RTB-u. Imaju sinove: Željka i Rista, kao i kćerku Svetlanu. Svetlana Uroševa je udata i ima kćerku Janu. Svetlana sa suprugom Goranom živi u Boru.
-          Gojka Rista (starijeg) je poginula. Bila je udata za Lazarevića iz Prokuplja. Živela je u Boru. Ima sina Slavišu i kćerku Snežanu udatu za Stojanovića u Nišu. Slaviša ima dvoje djece.
-          Bojana Ristova udata je za Radosavljevića iz Užica. Živi u Boru. Ima kćeri: Milicu i Vesnu.
-          Borka Ristova udata je takođe u Boru. Ima sinove: Sašu i Vojislava.  
          ŽELJKO Urošev Tel. (030) 72 – 121, rođen je 1970. godine u Boru. Oženjen je Julijanom Makulović iz Šarbanovca – SO Bor. Zapošljen je u štampariji ''Bakar'' u Boru. Živi u selu Šarbanovac. Ima sina Stefana i kćer Ana-Mariju.
          STEFAN Željkov,  rođen je 1992. godine. Dete je i živi kod roditelja.
          RISTO Urošev, Tel. 99-39-34-77-02-53-78 (u Italiji), rođen je 1977. godine u Boru, gde je završio srednju školu. Decembra 2000. godine otišao je u Italiju gde i danas živi i radi.
          BOŽO Stevanov,  sa suprugom Marom ima kćer Stanisavu, koja ima dvoje djece i sina Stevana.
          STEVAN (Stevo) Božov, sa suprugom Borkom ima kćeri: Radmilu – koja je udata i ima svoju porodicu i Dobrinku – koja ima troje djece. Stevo ima i sinove:  Dragoslava (Lula) Milomira, 
Radomira i Miloja.
          DRAGOSLAV (Lule)  Stevanov sa suprugom Aleksandrom živi u Beogradu – 011-197-767.  Imaju kćer Milenu u Beogradu – 011-318-8920.
          MILOMIR Stevanov (Stevov) sa suprugom Vitorkom ima jednu kćer i sina ŽELJKA.
          RADOMIR Stevov ima četvoro djece.
          MILOJE Stevov se dva pota ženio.
          NOVKO Stevana (starijeg) ima Živanku udatu u Belo Brdo – koja nema djece i Ivanku udatu u Pantoviće u Priboj - koja ima troje djece, te  sinove: Živorada i Radovana.
          ŽIVORAD Novkov, (033-56-136) sa suprugom Jelenkom  ima kćer Slobodanku   (Cicu) i sinove: SLOBODANA i RADENKA koji žive u Živinice.
          RADOVAN Novkov, (033-51-296), 033-451-296.  Sa suprugom Draganom ima: DUŠANA (Duška), DRAGANA i Dušicu. Žive u Priboju.
          MILIJA Stevanov je poginuo. Ima sina Miluna i kćer Kristinu – udatu u Grekuloviće u Boru koja ima Katarinu i Dragana, a on Jovana i Jelenu.
          MILUN Milijin živeo je u Boru.  Sa suprugom Milinkom – koja je rodom iz Niša, rođena 1941. godine (tel. 030-436-631) ima dve kćeri: Milenu – udatu za Žika Jovanovića u Beogradu, a imaju sina Nemanju i kćer Tamaru. Druga njihova kćer Ljiljana – udata je za Dragana Aleksića u Boru, koji je predsednik sindikata u basenu Bor, a imaju sina Dejana i kćer Natašu.
          MILETA Stevana (starijeg) imao je sinove: Gojka i Rada, kao i kćeri: Radinku – koja se nije udavala i Slavku – koja je udata i živi u Austriji.
          GOJKO Miletin, živi u Kraljevu. Tel. 036-381-330. Nema djece.
          RADE Miletin, sa suprugom Velisom ima kćer Slavenku – udatu  u Lazareviće u Bijeljini i sinove: Čeda, Radojka, Milojka, i Slavenka.
          ČEDO Radev, sa suprugom Draganom živi u Kragujevcu. Tel. 034-34-730, 034-337-983, 063-7-280-192. Imaju kćer Nedu i sina NIKOLU.
          RADOJKO Radev je ne oženjen, a živi u Živinice kod Priboja.
          MILOJKO Radev sa suprugom Miljanom živi u gradu Salzburgu – u Austriji.
          SLAVENKO Radev sa suprugom Ljiljanom takođe živi u Salzburgu – u Austriji.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 28 Jun 2013 - 21:01

XIV.   R  A  K  O  V  I  Ć  I   I Z     R U D O G
                            
          U malom Bosanskom  gradiću Rudom RAKOVIĆI  su se doselili, prema kazivanju njihovih potomaka, negde iz Crne Gore. Ne zna se kako su i zbog čega došli u Rudo. Zna se da su tu živeli na Turskoj zemlji i da su bili zemljoradnici  i ovčari, te da su po Zakonima otomanskog carstva morali davati godišnji danak u žitu i mrsu. Tu  su se doselili negde između 1750 – 1820. godine, verovatno u vreme pohare Kuča 1774. godine.
          Dakle, pod vlašću Turaka i muslimanskom okruženju, u veoma teškim i bednim uslovima življenja i robovanja, pod uslovima raznih haračlija i hajdučije, bilo je pravo čudo održati se, a još veće davati djeci  pravoslavna imena, po pravoslavnoj crkvi  i tako ostati dosledan pravoslavlju, Srpskoj pravoslavnoj veri i običajima.
          Slave SVETOG STEFANA (09. januara) i smatraju da im je to jedina prava veza sa njihovim precima, a neki i podsvesno osjećaju da su Svetosavskog roda i da verovatno potiču iz stare države Raške.
          Neki pokazatelji upućuju da su migraciona kretanja tog bratstva išla iz stare Raške, odnosno Crne Gore, preko Sandžaka, jednim krakom prema zapadnoj Srbiji, a drugim prema jugo-istočnoj Srbiji i Bosni. U nama bliskom periodu ta kretanja su išla preko centralne Srbije prema Beogradu i Vojvodini.
          JOVAN  RAKOVIĆ  je jedan od potomaka tih doseljenih Rakovića iz Rudog. Živeo je u Rudom sa suprugom Petrom negde oko 1897. godine, što znači da je mogao biti rođen negde oko 1870. godine. On je bio zanatlija, a Petra domaćica. Neki njegovi mlađi potomci predpostavljaju da je i on živeo negde u Srbiji, pa se ponovo doselio u Rudo. Imali su sinove: Lazara i Đorđa i kćeri bliznakinje: Jefimiju i Aleksiju (Leksu). Aleksija  i Jefimija su živele u Užicu od 1922 – 1945. godine, a nakon toga se preseljavaju u Futog i Novi Sad.
          Jefimija sa Dragomirom iz Gornjeg Milanovca ima sina Slavoljuba (Slavka), koji je zadržao majčino prezime RAKOVIĆ i kćerku Zoricu.
          SLAVKO (Jefimijin) RAKOVIĆ živi u Novom Sadu. Tel. 021-313-984, 021-631-3984. Ima dve kćeri: Donku i Zorku. Donka je udata za Milana Maksića i imaju sina Dušana. Zorka je bila udata za Mensura Duzića u Donjem Vakufu. Ima sina Damira. Sada žive u Novom Sadu.
          LAZAR Jovanov rođen je 1899. godine. Sa svojom suprugom Anicom živeo je i radio u Užicu u  vremenu od 1917 – 1945. godine. Nakon drugog svetskog rata preseljava se u Sremske Karlovce, a 1946. doseljava se u Novi Sad. Radio je na Jugoslovenskoj željeznici, kao i njegov brat Đorđe. Lazar i Anica su imali sinove: Milorada i Aleksandra, te kćeri: Branislavu, Radmilu i Olgu. Branislava je streljana 1941. godine u svojoj 23 godini zajedno sa bratom Miloradom. Radmila je umrla 1946. godine, veoma mlada u 27. godini.  Olga je rođena 1928. godine. Živi u Novom Sadu.
          MILORAD Lazarev, poginuo je 1941. godine od četnika kao momak u svojoj 18. godini, te  tako  nije imao svojeg potomstva.
          ALEKSANDAR Lazarev rođen je 1935. godine. Od 1960. godine živi u Novom Sadu. Tel. 021-23-207,  021-372-177. Sa suprugom Martom (dev. Pecar), rođenom u Sloveniji 1932. godine ima sina Srećka i kćerke: Aleksandru i Sofiju. Aleksandra je hemiski inžinjer. Rođena je 1966. Radi kao novinar – reporter na radio ''skali'' – Novi Sad. Sofija je medicinska sestra  u institutu Sremska Kamenica. Udata za Branislava Sančanina. Ima Bojanu i Aleksandru.
          SREĆKO Aleksandrov, rođen je 1964. godine u Novom Sadu. Po struci je mašinski inžinjer informatike i zaposlen u institutu u Sremskoj Kamenici.
          ĐORĐE Jovanov živeo je u Užičkoj Požegi, a od 1943. godine preseljava se u Beograd, gde radi na željeznici. Od potomstva ima kćer Radmilu u Beogradu.
Jedan manji ogranak RAKOVIĆA iz Rudog slavi SVETOG JOVANA, a potiču od CMILJE – supruge dede RAKOVIĆA – čijeg se imena njihovi potomci ne sjećaju, već znaju za Cmilju da je bila njihova baba. Imali su tri sina: Nedeljka, Draga i Vukadina.

          NEDELJKO RAKOVIĆ, sa suprugom Vasiljkom živeo je u Rudom, odakle se sa svojom braćom odselio u Sarajevo. Imali su dva sina: Ranka i Zdravka, kao i kćer Ljiljanu – udatu u porodicu Timotijević od Sjenice, a imaju sina Bratislava.

          RANKO Nedeljkov, sa suprugom Dženanom živeo je u Sarajevu. Sada je razveden. Imaju sina DAMIRA – koji živi u Danskoj.

          ZDRAVKO Nedeljkov, sa suprugom Draganom živi u Nišu. Tel. 018-523-213. Nemaju djece.   

          DRAGO RAKOVIĆ, sa suprugom Danicom (Danom) živeo je u Sarajevu. Imaju dva sina: NEĐELJKA  (Neđa) i PETRA (Pera) – koji nemaju svog potomstva.

          VUKADIN RAKOVIĆ,  živeo je u Rudom, pa u Sarajevu. Ima sinove: LJUBA – koji je razveden, a ima kćer Radu – koja sada živi u Izrajelu, DRAGA – koji ima kćer Sandru i TIHOMIRA (Tila), kao i tri kćerke: Leposavu, Miku i Daru. Svi žive u Sarajevu.                        
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 28 Jun 2013 - 15:37

          XIII.   R A K O V I Ć I   S A   Z L A T I B O R A
                              I. FAMILIJA

          Ispod Zlatibora postoji malo selo RAKOVIĆI, koje je dobilo ime po svojim doseljenicima RAKOVIĆIMA.  Tu je živeo Mihailo Raković – čiji potomci sada slave SVETE VRAČI.
          MIHAILO RAKOVIĆ, rođen je u tom selu 1879. godine. Bio je veoma vredan i kao dječak sa  svojih 14 godina odselio se u Beograd, gdje je za veoma kratko vreme stekao veoma dobar imetak. Imao je veliku  kuću u Beogradu na uglu vojvode Brane i vojvode Bogdana. Imao je svoje konje i svoje špeditere sa kojima je u to vreme  radio kao prevoznik sa vinarima. Osnovao je i gradsku čistoću u Beogradu.  Umro je veoma mlad  u 35. godini života 1914. godine od takozvane '' španjolske'' groznice. Njegova žena Stana iz Sremskog sela Klenak ostala je udovica sa sinom Dragutinom. Mihailovi potomci ne znaju čiji je bio, ali upoređujući podatke iz čitula Čajetinskih Rakovića moglo bi se predpostaviti da je sin Obrenov, odnosno unuk Tome Nikolina – što nije utvrđeno, a prema  krsnoj slavi koju slave njegovi potomci – SVETE  V R A Č I –  moguće je i da su u srodstvu sa RAKOVIĆIMA iz Belog Brda  i Vardišta – tj. Višegrada i Rudog -  u Bosni, što bi značilo da bi mogao biti sin Petra (mlađeg) Rakovića sa Belog Brda.
         Ali i neka predanja zadržana sve do današnjih dana u ovom bratstvu, koja su se prenosila sa kolena na koleno, asociraju  da vode poreklo iz Boke Kotorske - (moguće iz Grblja).
          Pošto nije tačno utvrđeno kom bratstvu pripadaju njegovi potomci, ovaj ogranak RAKOVIĆA sa Zlatibora obrađen je i prikazan posebno i odvojeno.
          DRAGUTIN Mihailov, rođen je u Beogradu. Bio je jedinac. Oženio se 1932. godine. Sa suprugom Mirjanom imao je petoro djece od kojih je jedno umrlo. -  Kćerke: -  Ivanka rođena 1935. godine i Dragana rođena 1938. godine, kao i sinove: Bratomira (Branka) i Dušana.  Dragutin je umro 1979, a njegova supruga Mirjana 1991. godine. Obe kćerke su udate. Ivanka ima  sina Dragana i kćerku Biljanu, a Dragana – sina Dragana i kćer Biserku.
          BRATOMIR (Branko) Dragutinov, rođen je 1933. godine u Beogradu. Sa suprugom Jelkom (011-250-8881), nema muške djece. Imaju  dve udate kćerke: Grozdanu i Ljiljanu - koje imaju svoje potomstvo.  Stanuju u Beogradu, Vinogradski venac 34 – stan 3.  Tel. (011) 508-881.
          DUŠAN Dragutinov rođen je 1941. u Beogradu. Tel. 011-415-810, 011-241-5810. Ni on nema muške djece, a sa suprugom Zorkom (kćerkom Radovana Miškovića)  takođe ima dve udate kćerke: Mirjanu i Vesnu.  Žive u Beogradu.
 
  II.  F A M I L I J A 
 
          Na obroncima planine Zlatibor nalazi se maleno selo Ravni gde je živeo ILIJA RAKOVIĆ sa svojim bratom RADOSAVOM (ili Radisavom), koji su se doselili iz DOBRUNA.  Njegovi potomci slave SVETOG STEVANA (9. januara).

          Moguće je -  (ali nije pouzdano i tačno utvrđeno) da se ovde radi o onom Iliji sa Belog Brda, čiji potomci slave SVETE VRAČI, a ne o nekom drugom, sobzirom da se radi o približnoj godini rođenja i kod jednog i kod drugog slučaja. Ali i Belo Brdo i Dobrun su takođe u neposrednoj blizini jedno do drugog, pa se Ilija mogao negde i prizetiti ili ponovo oženiti, pa samim tim i slavu promeniti, a mogao je svakako imati i još sinova.

          Ali ipak i pored svega toga, najverovatnije je da potiče od RAKOVIĆA koji su doseljeni u opštini Rudo negde krajem XVIII. ili početkom XIX. vijeka i da je bio u bliskom srodstvu sa JOVANOM RAKOVIĆEM – čiji potomci slave SVETOG STEVANA (9. januara). – (vidi  XIV. RAKOVIĆI IZ RUDOG).

          ILIJA RAKOVIĆ je imao dve kćeri i sinove: Radenka i Rajka.

          RADENKO ILIJIN je imao dvanajestoro djece: Darinku – udatu u Đokoviće na Ravnima, Živku – udatu u Starčeviće, takođe na Ravnima, zatim: Stanimira, Stanka, Slobodana, Veljka, Dragana, Srećka i dr.

          STANIMIR Radenkov, sa suprugom Radmilom živi u Beogradu. Tel. (011)-8721-821. Imaju sinove:  Gorana i Dragana.

          GORAN Stanimirov živi u Obrenovcu. Tel. (011)-875-4578. Ima sina LAZARA.

          DRAGAN Stanimirov sa ženom  Suzanom živi u Obrenovcu. Tel. 011-875-4143, 011-136-398.  Imaju dve kćeri: Sandru i Katarinu.

          STANKO Radenkov,  živi u Sevojnu. Tel. 031-532-048, 031-532-961. Ima samo jednu kćer Darinku – koja je umrla.

          SLOBODAN Radenkov, živi u selu Ravni na Zlatiboru. Tel. ( st.br. – Čajetina: 031-51-679, 031-809-305. Ima dva sina: Ljubišu i Iliju i dve kćeri: Ljubinku – udatu u Novakoviće iz Krajišnika u Bosni. Žive u Smederevu i imaju dva sina i Živku – udatu za Mihailova u Užicu. Imaju jednog sina.

          LJUBIŠA Slobodanov, živi u selu Ravni na Zlatiboru. Tel. 031-809-305. Ima sina NEBOJŠU i kćer Slavicu – udatu u Terziće u Ljubišu.

          RAJKO Ilijin (tel. u Čajetini – st. br. 031-52-186). Ima dve kćeri: Jagodu – udatu u Sekuliće u Sirogojnu, a ima dve kćerke i  VIDOSAVU – koja je udata u drugo bratstvo RAKOVIĆA, odnosno njen muž se sa njom privenčao i prizetio, te imaju sina MILOJKA i kćeri: Milicu – udatu u Starčeviće u Beogradu i Jagodu udatu u Vuloviće na Ravnima.


 
 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Čet 27 Jun 2013 - 19:10

XII.     R  A   K   O   V   I   Ć   I   S A   B E L O G   B R D A
  
                                           ( I.  F A M I L I J A)
 
          Ispod obronaka planine Zlatibor, od Priboja prema  Višegradu i Srpsko – Bosanskoj granici, nalazi se oblast Bijelo Brdo ili Vardište u kojem je smešteno maleno selo RAKOVIĆI, koje je ime dobilo po njegovim prvim stanovnicima RAKOVIĆIMA,  koji su se tu  doselili negde krajem osamnajestog ili početkom devetnajestog vijeka, verovatno iz Crne Gore, a bježeći od Turske najezde ili možda krvne osvete, pa su se tu sklonili u ovo zabačeno i skrovito mesto, koje je u ono vreme bilo ne naseljeno i izgledalo kao prava pustoš. Tu su se oni nastanili i prilagodili se uslovima življenja u ovom zabačenom i skrovitom planinskom području, pa je tako i selo po njima dobilo svoje ime i svoj naziv.
          Imena tih prvih doseljenika koji su se tu doselili nisu poznata. Oni su se odatle verovatno nakon nekoliko godina ponovo odselili, ali su u tom mestu ostali neki njihovi potomci  jer nisu svi mogli napustiti ono malo ziratne zemlje na kojoj su izgradili  i stekli nešto okućnice i tako stekli neke koliko-toliko minimalne uslove za život. S druge strane, kuda god da su krenuli sa svojom  porodicom i stokom, sa  svih strana su ih čekali još suroviji uslovi življena, jer je ova oblast bila opkoljena velikim planinama, pa se tako i nisu mogli usuditi da tek tako svi odjednom napuste svoje imanje i ovo maleno selo. Mogli su to učiniti samo oni najhrabriji i tako prešavši planine  Zlatibor i Taru, mogli su se tako dalje uputiti i prema centralnoj Srbiji, možda prema Čačku, Ivanjici, Valjevu i Beogradu. Moguće je svakako da su se neki od njih selili i prema Priboju, Sjeverinu, Rudom i Višegradu.
       
          SIMEUN RAKOVIĆ, rođen je negde oko 1850. godine. Nije tačno utvrđeno dali je rođen u  selu Rakovići ili se možda on tu naselio kao dete ili odrastao čovek. Takođe nije utvrđeno ni dali se možda radi o onom Simeunu Rakoviću iz spiska najstarijih porodica koje su doselile u Čajetinu, rođenom 1812. godine, ali je isto tako moguće i da se radi o nekom  drugom, za dvije generacije mlađem Simeunu, koji bi mogao biti čak i unuk ovog iz Čajetine. Isto tako je moguće da se ovaj Simeun mogao oženiti i u nešto zrelijim godinama i steći svoje potomstvo, a da je mogao biti rođen nešto ranije, što bi se poklapalo sa ovom navedenom činjenicom da je rođen 1812.  što je zapisano i u Turskom defteru iz 1863. godine.
          Prema slavama koje ova bratstva Rakovića slave, moglo bi se zaključiti da nisu u užem, ali ni u širem srodstvu u zadnjih 150 godina, jer ovi Rakovići sa Belih Brda slave slavu SVETI VRAČI, dok oni  iz Čajetine slave ĐURĐEVDAN. Isto tako na Belim Brdima, čak i u istom selu,  ima dosta porodica Rakovića koje se ne smatraju bliskom rodbinom, niti pak bližnjim rođacima.
          U navedenom selu, Simeun Raković  stiče sedmoro djece: Radivoja, Miloša, Jelenku, Mileniju, Mitru, Milku i Stojku, koji su rođeni u periodu od 1875 – 1890. god.
          RADIVOJE Simeunov, rođen je 1875. godine. Bio je Srpski dobrovoljac i ratnik  na Solunskom frontu, gdje preživljava veliku golgotu Albanije, zbog čega je kasnije uživao veliko poštovanje. Po dolasku kući ženi se Filipom, rođenom Novaković i sa njom stiče troje djece: Đorđe, Tankosava i Mileva – rođeni od 1920 – 1930. godine. Kasnije se sa Belih Brda kolonizira i sa porodicom 1945. godine, zajedno sa bratom Milošem  seli se u Banat u mesto Lazarevo kod Zrenjanina. Tu je  umro i sahranjen.
ĐORĐE Radivojev, rođen je 1920. godine u Lazarevu. Kasnije se seli u Bačko Novo Selo gdje se ženi sa Milevom rođenom Čečarić i sa njom stiče troje djece: Milja rođena 1949. godine, Milisav 1953.  i Ružica 1962. godine.
          MILISAV Đorđev – umro je kao dete.
          MILOŠ Simeunov, rođen je 1878. godine. Kasnije oženjen Vukosavom rođenom Rosić i sa njom je imao četvoro djece: Milisava, Božidara, Obrada i Mihaila. I pored četvoro djece Miloš je bio prvi u kraju koji pokreće akciju za pravljenje škole  i uz dogovor  sa ostalim selima škola se pravi na samoj granici između Srbije i Bosne. O toj njegovoj ideji i delu postoje i pisana dokumenta i pohvalnice kralja Aleksandra. Posle drugog svetskog rata Miloš sa bratom Radivojem dolazi u Banat u Lazarevo, Radivoje tu umire, a njegova žena se sa djecom seli u Bačko Novo Selo, a Miloš se sa braćom Obradom i Mihailom vraća u Bijelo Brdo, dok Božidar ostaje u Lazarevo i prihvata novi život na Banatskoj ravnici.
          MILISAV Milošev, rođen je 1914. godine na Belom Brdu. Poginuo je u partizanima 1943. godine.
          BOŽIDAR Milošev, rođen je 1918. godine na  Belom Brdu. Tu je i odrastao, a onda se sa roditeljima i braćom preselio u Lazarevo gdje je i ostao da živi. Zapošljava se i radi u seljačkoj radnoj Zadruzi, a zatim završava zidarski zanat  i svoj život nastavlja sa Milicom – rođenom Magazinović i u braku sa njom ima troje djece: Zoran rođen 1950, Ljiljana 1952 i Miloš rođen 1963. godine.
          ZORAN Božidarev, rođen je u Lazarevu 1950. godine. Tu je završio zanat i oženio se Radom – rođenom Rakić i sa njom ima dvoje djece: MILIĆA koji je rođen 1973. godine -  (023-896-389) i Milicu – rođenu 1976. godine. Žive u Lazarevu. Tel. (023) 896-905.
          MILOŠ Božidarov (po dedi), rođen je 1963. Živi  u Lazarevu – tel. 023-896-148, gdje je napravio sopstvenu kuću. Oženjen je  Zoricom – rođenom Kostić. Imaju četvoro djece: Ivanu rođenu 1985, Bojanu rođenu 1986, Božidara  rođenog iste godine (blizanci) i Borka rođenog 1988. godine. Tel. (023) 896-905.
          BOŽIDAR Milošev se utopio u reci i nažalost, umire 2000. godine u 14. godini svog života, kao momčić u najranijoj i najljepšoj mladosti.
          BORKO  Milošev živi sa roditeljima u Lazarevu.
          OBRAD Miloša Simeunova rođen je 1922. godine. Po povratku iz Lazareva u Bosni pravi kuću i ženi se sa Jelom – rođenom Knežević, sa kojom ima kćer Milku koja sada živi u Užicu.
          MIHAILO Milošev, rođen je 1932. godine na Bjelom Brdu. Po povratku iz Banata i on uporedo sa bratom pravi novu kuću na mestu stare. Sa svojom suprugom Bogdankom – rođenom RAKOVIĆ, održava imanje, školuje se i dobija posao u  Mesnom Uredu na Bjelom Brdu. Rađa im se i kćer Gordana koja na nesreću kao jedinica umire u Pribojskoj bolnici 1972. godine.
          Simeunove kćeri: - Stojka udata je u porodicu Sikirić. Ima Nedeljka i Veljka.
Milenija je udata u porodicu Stikić. Imaju: Milorada, Vukadina, Krsmana i Slavka.
Jelenka je udata u Raškoviće. Imaju: Petra, Desu i Petriju.
Mitra je udata u Vučeviće. Ima: Vladimira, Velimira, Desimira, Zagorku i  Leku.
Milka je udata u Kostiće. Ima Žarka, Iliju i Jelenka.
          Ovo malo bratstvo Rakovića slavi svoju krsnu slavu SVETI VRAČI ( - zimski 14. novembra).
 ĐUNISIJE (Đuno) RAKOVIĆ, po pričanju njegovih potomaka bio je brat Simeuna (Sima) Rakovića sa Belog Brda, odnosno Vardišta. Poginuo je 1914. godine.  Imao je sina Andriju.
          ANDRIJA Đunisijev (Đunov), imao je sedmoro djece. Kćerke: Anđeliju – udatu u Jeftiće u Vardištu i Zagorku – udatu u Đuroviće,  te sinove: Ljubomira, Milinka, Čedomira, Miloša i Branka.
          LJUBOMIR Andrijin, ima kćerke: Slavojku i Ljubicu koje su udate i žive u Starčevu kod Pančeva. Ima i sina Milana.
          MILAN  Ljubomirov, Tel. (031)-519-692 – živi u Užicu. Radio je na Jugoslovenskoj železnici i bio dugo godina železničar.  Ima dve kćeri: Micu i Milenu.
          MILINKO Andrijin, sa suprugom Zorom ima sinove: ANDRIJU  - koji je umro  i Milutina.
          MILUTIN Milinkov, živi u Beogradu. Tel. 011-375-3275.  Ima kćer Biljanu koja radi kao sudija za prekršaje u Beogradu.
          ČEDOMIR  Andrijin ima kćerku Milju koja živi u Kragujevcu i sina Momira.
          MOMIR Čedov, živeo je u Sevojnu. Tel. 031-533-318. Ima sina
 VELJKA – koji živi u Sevojnu. Tel. 031-533-318.
          MILOŠ Andrijin, živeo je 93 godine. Umro je  u Farkaždinu kod Zrenjanina. Ima kćer Rosu koja živi u Perlezu kod Zrenjanina i sina Dragomira.
          DRAGOMIR Milošev sa suprugom Ginom živi u Farkaždinu. Tel. 023-868-116. Imaju sina RADA i kćeri: Nadu i Miru - koja radi kao medicinska sestra u Sremskoj Kamenici.
          BRANKO  Andrijin ima tri kćeri: Maru koja živi u Rakoviće na  Belom Brdu, Stoju i Dušanku koje žive u Staroj Pazovi.

II. FAMILIJA
 
          Druga familija tj. ogranak  RAKOVIĆA sa Belih Brda blizu Višegrada slavi krsnu slavu SVETOG JOVANA KRSTITELJA.  Potiču iz istog sela RAKOVIĆI iz zaseoka Paštan Brda, gdje je živeo Obren Raković sa svojom porodicom. Njegovi potomci tvrde da vode poreklo iz Crne Gore, ali ni za ovu familiju, isto kao i za onu prvu koja se tu doselila nije utvrđeno dali se on tu rodio ili se možda doselio sa svojim roditeljima i  tu odrastao i stekao svoju porodicu.

          Prema krsnoj slavi koju slave mogli bi biti u nekoj bratstveničkoj vezi ili srodstvu sa RAKOVIĆIMA iz Stanine Reke, odnosno Valjeva, jer svi oni slave tu istu slavu.

          Ako se uporede imena iz ove familije sa onim imenima iz muških i ženskih čitula Čajetinskih Rakovića, može se uočiti veliki broj imena koja se potpuno poklapaju, a što bi  na neki način moglo značiti  da su ove familije imale neke veze i sa Čajetinom, ali nije utvrđeno dali su se oni tu nastanili prešavši iz Čajetine, ili su se sa Belih Brda  možda na neko vreme doselili u Čajetinu, a odatle nastavili dalji put i dalje raseljavanje, tragajući ''trbuhom za kruhom''.

          OBREN RAKOVIĆ je živeo na Paštan Brdu. Njegova majka se preudala u Rakoviće. Imao je četiri kćeri i dva sina: Jovka, Stojka, Jaglika, Milijana, Radisav i Milisav.

          RADISAV Obrenov je živeo na Belim Brdima. Imao je kćer Draginju i sina Budimira.

          BUDIMIR Radisavljev sa suprugom Klarom živi u Zrenjaninu. Tel. 023-46-297, 023-546-279. Imaju dve kćeri: Draganu i Gordanu. Žive u Zrenjaninu.

          MILISAV Obrenov se sa Belih Brda doselio u Uljmu. Ima dve kćeri i dva sina: Kosa, Cica,
 Lazar i Dušan.

          LAZAR Milisavljev živi u Uljmi. Tel. 013-891-246, 013-898-781.

          DUŠAN Milisavljev takođe živi u Uljmi. Ima kćer Milku i sina Dragana (Dragojla)

          DRAGAN (Dragojle)  Dušanov živi u Pavlišu kod Vršca. Tel. 013-891-246.
                                                      
III. FAMILIJA
 
          Treća familija, odnosno grana RAKOVIĆA sa Belog Brda, odnosno Vardišta – sa Mokre Gore,  koja slavi  SVETE VRAČI i SVETOG NIKOLU (kao preslavu),  potiče od PETRA RAKOVIĆA.

          Ime njegovog oca nije utvrđeno, jer ga se njegovi potomci ne sjećaju, ali se pouzdano zna da je tu doseljen iz Crne Gore, te da se tu nastanio, ali je moguće da je živeo jedno vreme i u opštini Čajetina.

          PETAR RAKOVIĆ je imao sinove: Miliju, Mitra, Miluna, Miloša, Milana i Mihaila  (Mića). Živjeli su u opštini Rudo u selu RAKOVIĆIMA na Belom Brdu. Nije poznato dali su svi njegovi sinovi tu rođeni ili su se možda neki od njih tu doselili sa svojim roditeljima iz Crne Gore.

          MILIJA Petrov – RAKOVIĆ,  bio je oženjen sa Paštan Brda. Imao je četvoro djece:  - kćerke: Saru, i Danicu koje su bile udate u Vardištu u opštini Višegrad i sinove Jovana  i Kostu.

          JOVAN Milijin, bio je oženjen sa ženom Pejom – rodom od Nenadića sa Belog Brda. Kasnije se prizetio i živeo u tazbini tj. na ženinom imanju. Živeo je u mestu Karlovčić u Sremu.  Imali su osmoro djece: Dragoljuba, Slobodana, Svetislava, Miliju, Milenku, Anu, Zagorku i Dragojlu.

          DRAGOLJUB Jovanov, rođen je 1937. godine. Oženjen je Blagomirkom – od Zekovića. Živeo je u Karlovčiću, a onda u Beogradu. Tel. 011-361-2933, 022-340-321. Imaju dva sina: Miroslava i Dragomira (Dragana). Žive u mestu Karlovčić u Sremu.   

          MIROSLAV Dragoljubov, oženjen je sa Mirjanom iz Beograda. Žive u Beogradu Tel. 011-361-2933.  Imaju dva sina:  MILOŠA – rođenog 1987. godine  i MARKA – rođenog 1989. godine.

          DRAGOMIR (DRAGAN) Dragoljubov, oženjen Slavicom iz Crne Gore.  Imaju dva sina: SAŠU – rođenog 1990. godine  i DEJANA – koji je rođen 1996. Žive u Novim Banovcima. Tel. 022-340-321.

          SLOBODAN (Slobo) Jovanov 022-351-446. Oženjen je Zagorkom – od Kneževića. Imaju sinove: Petra i Jovana. Žive u Starim Banovcima.

          PETAR Slobodanov, oženjen je sa Suzanom iz Beograda. Imaju sina MILOŠA. Žive u Novim Banovcima. Tel. 022-351-446, 022-352-649, 022-352-674.

          JOVAN Slobodanov, oženjen je sa Natašom iz Beograda. Žive u Novim Banovcima. Imaju dve kćerke. Tel. 022-351-446.

          SVETISLAV (Sveto) Jovanov, oženjen je sa Marom iz Višegrada. Tel. 073-610-431, 058-610-441. Imaju sina Radišu i kćeri: Nadu i Radu koje su udate u Mokru Goru kod Užica.

          RADIŠA Svetislavljev živi u Vardištu kod Višegrada. Još je ne oženjen.

          MILIJA Jovanov, oženjen je sa Radinom iz Mokre Gore. Žive u Karlovčiću u Sremu. Imaju dve kćerke: Ljiljanu – udatu u Karlovčiću i Biljanu koja nije udata.

          MITAR Petrov – RAKOVIĆ,  živeo je u selu Rakovićima  na Belom Brdu. Imao je kćer Zorku – udatu u Božoviće na Belom Brdu i sinove: Milenka i Bogosava.

          MILENKO Mitrov, bio je oženjen Petrom iz Božovića. Živeli su u Rakovićima.  Imali su tri kćeri i dva sina:  Vladimirku, Martu, i Maricu – koje su bile udate, ali ni jedna nije imala djece, te sinove: Vladimira i jednog koji je poginuo u ratu kod Brčkog.

          VLADIMIR Milenkov, bio je oženjen sa Anđelijom iz sela Macuta kod Višegrada. Ima sina Radenka i kćer Perku – udatu za Dujovića u Priboju.

          RADENKO Vladimirov, oženjen je sa Ljubinkom iz Dobanovaca. Žive u Dobanovcima. Tel. 011-846-7809, 011-846-7741. Imaju dva sina: Miloša i Milana.

          MILOŠ Radenkov, oženjen je Brankicom iz Dobanovaca.  Žive u Dobanovcima. 
Imaju jednu kćerku.

          MILAN Radenkov je još ne oženjen.
  BOGOSAV Mitrov, bio je oženjen sa Lenkom iz Božovića sa kojom ima kćer Mileniju – udatu u Maksimoviće u Mokroj Gori i sinove: Milinka i Miloša.  

          MILINKO Bogosavljev, bio je oženjen sa Georginom iz Semegnjeva  (kod Čajetine) sa kojom je imao pet  sinova: Sava, Miluna, Milana i dvojicu koji su mladi umrli. Georgina je mlada umrla u 37. godini, pa se ponovo drugi put oženio sa Slavkom sa kojom je imao četvoro djece: Stanica – udata i Mikavice na Belom Brdu, Milenija – koja se nije udavala, Damljan i Bogosav.

          SAVO Milinkov, oženjen je Nadom – rodom od Popovića sa kojom ima sina Zorana. Oni žive u naselju Loznica kod Čačka. Tel. 032-373-496.

          ZORAN Savov, oženjen je sa Slavicom Ilić iz Čačka. Imaju kćer Zoranu i sina VIKTORA. Žive u Loznici kod Čačka. Tel. 032-375-060.

          MILUN Milinkov, oženjen je sa Milom iz Pala – iz Republike Srpske. Žive u Loznici kod Čačka – 032-373-517.  Imaju  sinove: Brana i Predraga.

          BRANIMIR (BRANE) Milunov, oženjen je sa Tatjanom -Tanjom iz Banatskog Despotovca. Žive u Loznici kod Čačka. Tel. 032-374-780.  Imaju sina SRĐANA.

          PREDRAG (Peđa) Milunov, ne oženjen. Živi u Lozn. kod Čačka   032-374-746

          MILAN Milinkov, 032-373-536- oženjen je sa Velinkom iz Banata – koja vodi poreklo iz Belog Brda. Imaju sina Dragana i kćer Draganu – udatu u okolini Čačka.

          DRAGAN Milanov, oženjen je Nadicom iz Zablaća kod Čačka. Imaju sina VELJKA, a žive u Loznici kod Čačka. Tel. 032-373-541.

          DAMLJAN Milinkov, oženjen je sa Stanijom iz Vardišta. Žive u Loznici kod Čačka – 032-375-560.  Imaju sina ŽELJKA.

          BOGOSAV Milinkov, ime je dobio po dedi. Oženjen je sa Vidom iz Štrbaca u opštini Rudo. Žive u Štrbcima i imaju kćerku Anu i sina DALIBORA.

          MILOŠ Bogosavljev (brat Milinkov), bio je oženjen sa Radmilom iz Božovića.

Imaju kćer Slobodanku – udatu u Eriće u Mrčajevcima i sina Dragana.

          DRAGAN Milošev – 058-480-496, 032-374-987. Živi u selu Loznica kod Čačka.  Oženjen je sa Draginjom iz Vardišta. Imaju kćer Dušicu – udatu u Italiji i sina Miloša.

          MILOŠ Draganov, oženjen je sa Nadom iz Čačka. Žive u Loznici kod Čačka, a imaju sinčića LUKU. Tel. 032-372-750.

          MILUN Petrov – RAKOVIĆ, ženio se dva puta. Sa prvom ženom imao je kćer Petru – udatu u Vukoviće u Višegradu. Druga žena zvala se Stanka – rodom od Šijakovića iz Štrbaca sa kojom je imao sina Kostu i dve kćerke: Mariju – udatu u Staševiće u Belom Brdu i Sofiju – udatu na Macute kod Višegrada.

          KOSTA Milunov, bio je oženjen sa Radinom sa Macuta, a živeli su u selu Rakovićima na Belim Brdima, gde su izrodili djecu: - sinove: Marka i Radoja i kćeri: Milenu – udatu u Mrčajevce, Momirku – udatu u Vukovar i Olgu – udatu u Nemačku.

          MARKO Kostin, – 058-480-630.  Oženjen je iz sela Semegnjeva – na Zlatiboru. Živi u Belom Brdu – u zaseoku Rakovići. Ima sinove: PREDRAGA – (064-416-42-24) i NENADA – koji se još nisu ženili, te kćeri: Draganu – udatu u Šopaloviće u selu Mačkat kod Čajetine i Slađanu – udatu u Ninčiće u Krivoj Reci kod Čajetine.

          RADOJE Kostin se nije ženio.

          MILAN (Petrov) RAKOVIĆ, bio je brat Milijin, Mitrov, Milunov i Milošev. Bio je oženjen sa Radojkom sa Macuta sa kojom je imao sina Radenka i kćer Milju. Pošto je Milan umro veoma mlad u 37. godini života – Radojka se kasnije preudala i sa sobom odvela djecu.  Milja se kasnije udala u Tasiće kod Dobruna.

          RADENKO Milanov, je takođe mlad stradao od groma – prepinjući konja na livadi, tako da nije imao svog potomstva.

          Ovo vratstvo RAKOVIĆA sa Belog Brda slavi krsnu slavu SVETU PETKU i SVETE VRAČI


IV. F A M I L I J A
                                            
          U BELOM BRDU su živela dva brata:  Miladin i Sreten, koji  se smatraju drugom rodbinom od ovih predhodnih, odnosno drugim ogrankom RAKOVIĆA.

          Slave krsnu slavu – DAMLJAN i KOZMA -  SVETI VRAČI.

          Potomci su RAKA ERČEVIĆA, koji je imao brata MARKA – od kojeg je nastalo bratstvo MARKOVIĆI – dok je od RAKA nastalo ovo bratstvo RAKOVIĆI – koji potiču iz JABLANICE.

          MILADIN RAKOVIĆ, imao je dva sina: Vojislava i Radoicu, kao i dve kćeri: Cvijetu – udatu u Vardište i Danicu – udatu u Budimlju.

          VOJISLAV Miladinov, imao je dve kćeri: Radivojku – koja je bila udata u Božoviće i Milenku – koja je sebi dovela muža na svoje imanje i sada su Minići.

          RADOICA Miladinov, imao je tri sina: Aleksu, Kostu i Vasa.

          ALEKSA Radoičin, sa suprugom Jelisavkom imao je sina Dimitrija, a verovatno je imao još djece jer se zna da je dosta njihove familije stradalo i umrlo od Španske groznice – tako da su njihova imena tokom vremena zaboravljena.

          DIMITRIJE Aleksin, sa suprugom Milevom imao je sina Gvozdena, a verovatno i još djece.

          GVOZDEN Dimitrijev, sa suprugom Zorom ima sinove: Dragana (Dragog) i Dragojla, kao i kćeri: Olgicu – udatu u Milićeviće u Rudom, koja ima sina Luku i Draganu – udatu u Andriće u Višegradu, koja ima: Tijanu, Anu, Stefana i Pavla.

          DRAGAN (Dragi) Gvozdenov, sa suprugom Milicom živi u Pribojskoj Banji i Priboju – gde radi kao sveštenik u crkvi i manastiru. Tel. 033-52-410, 033-57-016. Imaju sina Aleksandra i kćeri: Jelenu i Mariju – koje nisu udate.

          ALEKSANDAR Draganov, sa suprugom Vladankom živi u Pribojskoj Banji. Tel. 033-54-097, 033-57-112. Imaju sina ALEKSU.

          DRAGOJLE Gvozdenov, sa suprugom Zorom ima sinove: Dušana i Dimitrija, kao i kćer Dušicu – udatu u Stojoviće, a koja ima sina Petra i dve kćerke: Anu i Isidoru.

          DUŠAN Dragojlev, sa suprugom Ivanom ima kćerku Anastasiju i tri sina: MARKA, 
DAMLJANA i FILIPA.

          DIMITRIJE Dragojlev, je ne oženjen.

          KOSTA Radoičin, sa suprugom Sinđom živeo je na Belom Brdu kod Višegrada. Imao je kćeri: Radenku i Radinu, kao i tri sina od kojih je jedan (verovatno Dobrisav) umro dosta mlad od spleta creva. Drugi se zvao Radisav, a treći Joksim.

          DOBRISAV Kostin (?) RAKOVIĆ, - unuk ili praunuk Rakov (za koga nije tačno utvrđeno dali je bio Kostin sin ili brat imao je sina Vučetu.

          VUČETA Dobrisavljev, oženjen je Milicom sa Macuta. Živi u Belom Brdu.
 Ima dva sina: Milovana i Momira.

          MILOVAN Vučetin, živi u Moskvi. Oženjen je Ruskinjom – Svetlanom iz Ukrajine, 
a imaju kćerku Stanu.

          MOMIR Vučetin, takođe živi u Moskvi. Oženjen je Ruskinjom – Larisom sa kojom ima kćerku Marijanu. Telefon u Rakovićima: 033-56-886.

          RADISAV Kostin, dva puta se ženio. Sa suprugama:  Zorkom i Dragom – koja je rodom od Arsića, imao je šestoro djece. Kćerke: Milenku i Radinu – udate u Sarajevu i Radenku – u Priboju. Sinovi: Milorad, Radenko i Dragojlo.

          MILORAD Radisavljev, je mlad umro i nije imao potomstva.

          RADENKO Radisavljev, je živeo na Belom Brdu. Nema potomstva.

          DRAGOJLO (Draško) Radisavljev, živi sa Jovankom Jovanović u Kolašinu. Ul. Boška Rašovića broj 15.  (Tel. 081-865-931) i (081-232-195). 081-232-360, 081-44-825, (st. broj u Rudom: 073-783-627). Imaju kćer Dragu i sinove: Petra i Dragana.
  PETAR (Perica) Dragojlov, živi u Podgorici. Tel. 081-230-001. Ima kćerku Anu i sina BOŽA.

          DRAGAN Dragojlov, živi u Kolašinu – na Brezi. Tel. (081)-865-902. Ima dva sina: RADA i MILANA (Mikija) – koji sa majkom Slavicom žive u Beogradu. Tel. 011-367-9030.

          JOKSIM Kostin, sa suprugom Miljom ima dva sina: Desimira i Vlastimira , kao i tri kćeri:

-                   Desanku – udatu za Miladina Đurovića u Beogradu. Oni imaju jednog sina.

-      Druga kćer Slavomirka (Slavica) nije udata. Živi u Bačkom Novom Selu – kod Bačke Palanke. Tel. 021-779-393. Ima kćer NADU – koja je bila udata i ima sina Roberta.

ROBERT (NADIN), zadržao je prezime RAKOVIĆ. Živeo je u Bačkom Novom Selu. Tel. 021-779-393. Sada živi u Nemačkoj.

 -    Treća Joksimova kćer BOGDANKA – udata je u Bosni u drugom bratstvu  RAKOVIĆA, a nema djece.

DESIMIR Joksimov, sa suprugom Radinom, živeo je u mestu Karađorđevo. Tel.

u Banatskom Novom Selu (stari broj) 021-779-306. Imaju tri sina: Vidoja, Vasilija i Gorana, kao i četiri kćeri:  Dragicu – udatu u Vasiće, koja ima dva sina i kćer: Božidara, Dušana i Snežanu, Ljubicu – koja je mlada poginula u sedamnajestoj godini, Vasiljku – koja nije udata (tel. 021-779-289, 021-741-407, 021-604-1407), a živi u  Bačkoj Palanci i ima jednu kćer i Ranku – udatu za Bosanca, a ima sina Harisa.

          VIDOJE Desimirov, tri puta se ženio. Sa prvom suprugom Brankom ima kćer Mirelu, sa drugom Željkom ima sina ERNESA, a sa trećom Ljiljom takođe ima JEDNOG SINA.

          VASILIJE Desimirov, sa suprugom Elizabetom ima kćer Jelenu i sina LAZARA. Žive u Bačkom Novom Selu. Tel. 021-779-306.

          GORAN Desimirov, sa suprugom Veleri – koja je rodom Francuskinja - iz Pariza ima kćerku Maju i sina ALEKSANDRA.

          VLASTIMIR Joksimov, sa suprugom Lenom živeo je u Bosni, gde je radio kao šumar. Imaju sinove: Ranka i Rajka.

          RANKO Vlastimirov, sa suprugom Milosavom (Sekom) ima kćer Jelenu i sina DARKA.

          RAJKO Vlastimirov je ne oženjen.

          SRETEN RAKOVIĆ – (brat Miladinov), imao je dva sina: Jeremiju i Ivana, kao i tri kćeri: Stanu – udatu u Popoviće, Rosu – za Babića u Dobrunskoj Reci i jednu u Višegradsku Župu.

          JEREMIJE (Jero) Sretenov, ima kćer Rosu i četiri sina: Milivoja, Miliju, Miloja i  Milomira.

          MILIVOJE Jeremijin, bio je oženjen sa Borikom sa Macuta, a ima sinove: Velimira, i Čeda, kao i kćer Milenu – udatu u Uljmu.

          VELIMIR Milivojev, oženjen je Milojkom sa Macuta, a žive u Belom Brdu. Imaju sina RADA – rođenog 1977. godine i kćeri: Radu – udatu u Višegrad i Nadu – udatu u Cvrkote.

          ČEDO Milivojev, oženjen je Slavicom iz Banata, a imaju dve kćerke: Draganu i Jelenu. Žive u Krnjači kod Beograda.
MILIJA Jeremijin, sa suprugom Dušankom imao je četiri sina: Slobodan (Slobo), Vlastimir (Vlasto),  Jefto i Nikola, kao i dve kćeri: Draganu – udatu za Bandovića iz Štrbca, a žive u Nemačkoj i imaju sina i kćerku i drugu Milenu – koja je udata u Simetiće u Novom Sadu. I ona ima kćerku i sina.

          SLOBODAN (Slobo) Milijin, živeo je u Novom Sadu. Sa suprugom Vidom ima tri sina: Veselina, Miliju i Milojka.

          VESELIN Slobov, ima jednu kćerku i sina STEFANA. Žive u Novom Sadu.

          MILIJA Slobov, ima dva sina: BOBANA i DEJANA (Deja). Žive u Novom  Sadu.

         MILOJKO Slobov, takođe živi u Novom Sadu.  Ima kćerku Milicu.

          VLASTIMIR Milijin, živi u selu Trnava kod Čačka. Tel. 032-285-674. Sa suprugom Jelenom ima: kćerku Dušanku i sina IVANA.

          JEFTO Milijin, sa suprugom Snežanom ima sina NEMANJU i kćerku Ivanu. Žive u selu Rakovac – kod Beočina.Tel. 021-875-465, 021-627-5804, 021-627-5465.

          NIKOLA Milijin, živi u Novom Sadu. Tel. 021-59-196, 021-627-5805. Sa suprugom Snežanom ima sina BOJANA i kćerku Bojanu.

          MILOJE Jeremijin, ima šest kćeri: Anu, Tomku, Zorku, Božidarku, Nadu i Slavku. Sve su udate. Tri žive u Lazarevu kod Zrenjanina. Tel. (st.br) 023-36-243.

          MILOMIR Jeremijin, imao je kćer Razumenku – udatu za Rakića u Dobanovcima.

          IVAN Sretenov – RAKOVIĆ, imao je dva sina: Milovana i Svetolika, kao i tri kćeri: Milenku – udatu u Božoviće, Lenu – udatu u Zavidoviće (u Bosni) i Milojku – udatu u Makedoniju.

          MILOVAN Ivanov, živeo je u Debeljači – u Banatu. Imao je kćer Gordanu – koja živi u Debeljači.

          SVETOLIK Ivanov, nije se ženio jer je kao momak poginuo u Australiji.


V.  F A M I L I J A 

          ILIJA RAKOVIĆ  živeo je u Belom Brdu. Ime oca mu nije zapamćeno, ali je zasigurno u srodstvu sa Simeunom (Simom), Đunastijem (Đunom) i drugima, jer slave istu slavu, SVETE VRAČI,  a moguće je da je bio i njihov  rođeni brat ili brat od strica. Imao je kćer Ilinku – koja se nije udavala i sina Mlađena.

          MLAĐEN Ilijin, imao je sinove: Savu, Radovana, Mitra i Petra.

          SAVA Mladenov, bio je oženjen od Kneževića iz Vardišta. Imao je kćer Jovanku i sina Radenka. Živeli su u selu Lazarevu kod Zrenjanina – u Banatu.

          RADENKO Savin, ima sina Dragišu i dve kćeri: Dragicu – udatu u Lazareviće iz Vardišta (žive u Nišu) i  Dušanku – udatu u Radiće u Banatskom Despotovcu.

          DRAGIŠA Radenkov živi u Lazarevu. Tel. 023-896-997. Sa suprugom Slavojkom  ima kćerku Danku  i  sina GORANA.  Žive u Lazarevu.

          RADOVAN Mladenov, bio je oženjen sa Jelenkom Lazarević iz Vardišta. Imaju sina Gvozdena i pet kćeri: Novku, Janovku, Janju, Zorku i Borku. Sve su poudate i pomrle.

          GVOZDEN Radovanov – 058-710-256. Oženjen je Lenom od Božovića. Imaju sina Radovana i kćer Vericu – udatu u Višegrad u porodicu Rađen.

          RADOVAN Gvozdenov, 058-710-256. Oženjen je sa Stanikom iz Štrbaca. Imaju kćer Dušicu i sina DUŠKA. Žive na Uvcu – opština Rudo.

          MITAR Mlađenov nije imao djece.

          PETAR Mlađenov je kao momak umro u vojsci.

                                         VI.  F A M I L I J A 
 
          Još dva brata RAKOVIĆA – MIĆO i MILORAD, živeli su u Belom Brdu. Imali su četiri sestre. Sve su bile udate.

          MIĆO RAKOVIĆ, ima sina Stanišu.

          STANIŠA Mićov, sa suprugom Stjepanijom ima tri sina: Petra, Petronija i Sretena, kao i dve kćeri: Vojku – udatu u Popoviće u Zrenjaninu i Savu – udatu takođe u Popoviće u Čačku.

          PETAR Stanišin, živi u Dobrici kod Alibunara u Banatu. Ima sinove: Milorada i Mirka.

          MILORAD Petrov, još je ne oženjen.

          MIRKO Petrov, živi u Pančevu. Ima jednu kćer.

          PETRONIJE Stanišin, živi u Smederevu. Ima jednu kćer.

          SRETEN Stanišin, bio je oženjen sa ženom Rosom sa kojom ima sina Dragana i dve kćeri: Dragojlu i Vasiljku. Obe su udate.

          DRAGAN Sretenov, oženjen je iz Smedereva – gde živi sa porodicom. Ima kćer 
Sanju i sina SRETENA.

          MILAN RAKOVIĆ, imao je tri kćeri: Novku – udatu u Milanoviće, Ilinku – udatu u Rudo i Julku – koja je dovela muža na svoje imanje.

 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Sre 26 Jun 2013 - 1:18

      XI.   R  A  K  O  V  I  Ć  I
IZ  MAJDANA KOD GORNJEG MILANOVCA
           ( TAKOVSKI    KRAJ )
 

          U Takovskom kraju, ispod obronaka Rudnika smešteno je maleno selo Majdan. U njemu je krajem XVIII. vijeka živeo RAKO JEREMIĆ sa svojom porodicom. Rođen je 1784. godine. Prema popisu iz 1825. godine vidi se da je tada imao 41 godinu dok je njegov stariji sin JEREMIJA imao 11, a mlađi JAKOV 7 godina. Nije utvrđeno dali je RAKO u tom selu i rođen ili je pak tu doseljen iz nekog drugog mesta.
         Ne može se u potpunosti i sa sigurnošću utvrditi dali  se taj Rako zaista prezivao Jeremić ili je možda bio neki od već postojećih Rakovića sa nadimkom '' Rako'', koji se mogao u Majdan doseliti  sa Zlatibora, Čajetine ili Crne Gore, sobzirom da se u to vreme na Rudnik doselio i onaj Bućko koji se tu oženio sa Nedom i od njega kasnije nastali Nedići, jer sudeći po slavi koju ovi Rakovići slave Sv. Đorđa (ĐURĐEVDAN), kao i oni iz Čajetine, mogli bi imati i neko zajedničko poreklo,  te da se neko od njih mogao doseliti kod svojih rođaka i nastaniti ovde na Rudniku u selu Majdan, a odakle su kasnije mogli tražiti bolje uslove za život.
          Jeremići su mogli dobiti prezime i po svom pretku Jeremiji, sinu tog doseljenika  RAKA,  što bi to u ovom slučaju bilo i logičnije.
          Isto tako, što takođe nije utvrđeno, mogao je to biti čak i onaj isti RAKO iz Kolašinskih, odnosno Mojkovačkih Polja, koji je bježeći ispred Turaka preko Bistrice, Pljevalja i Zlatibora  mogao kasnije doći i do Rudnika i tu ostati kod svojeg brata Bućka.  Ali i period od samo  7 – 8 pasova, odnosno kolena, i  nije tako  veliki da se nebi mogla u potpunosti očuvati tradicija i predanje o poreklu svojih predaka u nekom bratstvu, što znači da je taj Rako predak iz novijeg doba  i mogao je zaista biti Jeremić.  
          Rakovi sinovi, dva brata RAKOVIĆA iz Majdana kod Gornjeg Milanovca, u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, Jeremija i Jakov, zajedno se odsele u mesto BRESTOVIK između Beograda i Smedereva, sa namerom da se tu oba nasele i trajno nastane. Međutim, Jakovu se to mesto nije svidelo pa on tu ostavi Jeremiju da on tu sam živi i zasnuje svoju porodicu, a on se vrati natrag, nameravajući da se ponovo vrati u Majdan, tamo odakle su i pošli za boljim životom.  No, sudbina je htela da se odmah ne vrati u Majdan već prođe dalje prema Čačku i svrati u jedno malo selo BALUGU kod Preljine. Iako je to mesto bilo malo, bilo je smešteno u ravnici i veoma pogodno za zemljoradnju. Tu Jakov srete i upozna  djevojku Stoju Kuzunović, te  reši da se njome oženi i ostane u Balugu,  pa tu zasnova i svoju porodicu.  U porodicu Kuzunović u Balugi doselio se 1824. godine još kao dječak. Sa Stojom je imao svoje potomke, ali je kasnije sreo i upoznao Krunu Maksimović iz Prislonice, veoma uglednu, poznatu, cenjenu i bogatu trgovkinju, te je i sa njom živeo i takođe stekao svoje potomke. Trgovinom i izvozom svinja u Austriju, Jakov je kasnije stekao veliko bogatstvo.
          U popisu iz 1818. godine vidi se da je Knežina Moravska tada imala 23 sela sa sedištem u Brđanima, a selo Baluga 17 kuća, sa 36 aračkih lica. U Balugi i danas žive potomci JAKOVA RAKOVIĆA.
          JEREMIJA RAKOVIĆ u Brestoviku takođe sada ima svoje potomke. Za vreme prvog svetskog rata Jeremijin sin Petar sa sinom Markom išao je u Balugu u posetu svom stricu Jakovu i njegovoj porodici gdje su gostovali nekoliko dana. Kasnije su te posete od strane mlađih naraštaja potpuno izostale i iščezle.
     JAKOV RAKOVIĆ rođen je u selu Majdan kod Gornjeg Milanovca oko 1814. godine. U čitulama (prema ispovedi sveštenika Ljuba Miloševića iz Mojsinja) piše da je umro, kao vojni obveznik,  u svojoj 60 godini života 23.11.1874, a sahranjen 24.11.1874. godine. Jakov je sa ženom Stojom imao sina Vučetu i kćer Stanojku koja je rođena u Balugi 1854. godine, udata za Sava Stevanovića u Čačku, venčani u Balugi 25. maja 1873.godine, a umrla 1874. i sahranjena u Balugi. Sa Krunom Maksimović (1849 – 1909) imao je sina Marka, koji je umro u Balugi 27.01 ?  i kćer Julijanu Raković koja je umrla 07.02.1874. u Balugi.

          VUČETA Jakovov, rođen 1847. godine u Balugi. Oženjen Katom Savić iz Brđana. Imali su tri sina: Vojislava,  Jaroslava  i Mihaila.

          VOJISLAV Vučetin (1881 – 1915), rođen je u Balugi. Bio je oženjen Mirković Radosavom iz Donje Gorevnice, rođenom 1886. godine. Imali su sinove: Simeuna i Miodraga.

          SIMEUN Vojislavljev (1908 – 1942) rođen je u Balugi. Oženjen Emilijom Čolović – koja je rođena u Beršiće 1910, (umrla u Balugi 1989). Njihovi potomci: Bogoljub rođen 1934. godine u Balugi, Vojko rođen 1935 u Balugi i Leposava (Lela) rođena takođe u Balugi 1936. godine (živi u Beogradu).  Tel. 011-764-685.

          MIODRAG Vojislavljev (1911 – 1915), umro je kao dete i sahranjen u Balugi.

          VOJKO Simeunov, rođen 1935. godine u Balugi. Umro kao dete iste godine.

          BOGOLJUB Simeunov, rođen 1934. godine u Balugi. Oženjen Vučićević Stanicom rođenom 1937. godine. Žive u Balugi. Imaju sina Simeuna i kćeri: Mirjanu – rođenu 1958. i Jasminku rođenu 1959. godine. Žive u Čačku.

          SIMEUN Bogoljubov (032-381-105), rođen je 1963. godine. Ime je dobio po dedi. Oženjen je Vukomanović  Gordanom  rođenom 1969. godine u Srezojevcima, a koja je potomak knjeginje Ljubice. Imaju kćerku Milicu rođenu 2002. godine i sina koji je rođen 2005.godine. Žive u Balugi.

          JAROSLAV Vučetin (1881 – 1931). Živeo je u Balugi. Bio je oženjen Živkov Jelisavetom rođenom 1882. godine u Srpskom Itebeju. Sahranjena je u Balugi 1965. godine. Imaju sinove: Boška, Đurđa  i trećeg rođenog  1910. godine koji je živeo u Winskonsin – Đenoša, a umro 1986. godine. Imali su i kćeri: Ljubinku, Milicu, Ružicu i Nataliju. Ljubinka je rođena u Balugi 1919., a umrla u Beogradu 1995. godine.Bila je udata za Poleti Aleksandra iz Beograda rođenim 1920. godine. Imali su: Olgu i Andra. Olga je rođena 1952. godine – udata za Lazić Mališu. Imaju (Lazić) Milenu rođenu 1989. i Jelenu rođenu 1991.godine. Poleti Andro sa Svetlanom ima Enu rođenu 1988. godine u Beogradu. Milica je rođena u Balugi 1922. godine, a umrla je kao dete 1925. godine. Ružica je rođena 1907. Umrla je kao djevojka u VIII. razredu gimnazije 1925. godine. Natalija je rođena u Balugi 1909.  Umrla je u Arilju 1964. godine. Bila je udata u Varagića u Arilju.  Imali su Božidara (Varagić) u Arilju, koji je oženjen iz porodice Bijeljić iz Grivske, a oni imaju: Nataliju rođenu 1970. godine i Mariju  koja je rođena 1971. godine. Žive u Arilju.

          BOŠKO Radoslavljev rođen je u Balugi. Oženjen Radmilom Popović iz Stančića, koja je rođena 1921, a umrla u Balugi 1992. godine. Imali su Biljanu, Dragišu i Radomira.

          DRAGIŠA Boškov,  rođen  je 1940. godine u Balugi. Nema muškog potomstva.

          RADOMIR Boškov rođen je 1952. godine u Balugi,  oženjen Milom Jakovljević rođenom 1960. godine.  Imaju: Vesnu rođenu 1977. i Draganu koja je rođena 1982.  Žive u Čačku.  Tel. 032-381-115.
ĐURĐE Radoslavljev (1911 – 1994), rođen je u Balugi. Oženjen Slavkom Dukić (1914 – 1990) iz Drakčića. Imaju: Dušana,  Milorada i Miloša.

          MILOŠ Đurđev rođen je 1941. godine. Živi u Balugi.
          DUŠAN Đurđev rođen je 1936. godine. Oženjen Dušankom Jovanović iz Konjevića, rođenom 1936. godine. Živi i radi u Čačku. Tel. (032) 225-048, (032)-302-128, (032) 45-322, 032-342-319. Imaju: Nelu rođenu 1962. Udata za Bežanić Sinišu , rođen 1961. godine i Slavicu koja je rođena 1967. godine. Udata za Srdanović Sinišu, rođen 1964.  Nela ima Nikolu – rođen 08. marta 1984. godine, a Slavica Strahinju – rođen  11. 03. 1996. godine. Svi žive u Čačku.  Ul. Gradski bedem broj 19.

          MILORAD Đurđev, rođen je 1935. godine u Balugi. Oženjen Vesković Jerminom iz Rakove, koja je rođena 1933. Imaju Gordanu rođenu 1964. i Svetomira  rođenog 1967. godine. Milorad živi u Užicu, a njegova djeca u Čačku.

          MIHAILO Vučetin (1867 – 1934.) Rođen je u Balugi. Ženjen je dva puta: Darinkom i Cajom. Imao je sina Jakova i kćeri: Stojku, Krunu i Obreniju. Kruna je rođena u Balugi (1899 – 1980 ). Stojka je rođena 1908, a umrla 1944. Bila je udata za Mihaila Popovića iz Mijokovaca koji je rođen 1902, a umro 1975. godine. Obrenija (1903 – 1964). Rođena je u Balugi. I ona udata  u Popoviće, za Milomira Popovića iz Božetića, koji je rođen 1902, a umro 1969. godine. Imaju brojno potomstvo kod Popovića, Tošovića, Simovića  itd.  po raznim mestima u Srbiji.

          JAKOV Mihailov rođen je u Balugi, a umro 1915. godine kao vojni obveznik  u Kragujevcu. Bio je student tehničkog fakulteta u Beogradu.

          Svi ovi RAKOVIĆI slave svoju krsnu slavu ĐURĐEVDAN.
JEREMIJA RAKOVIĆ je rođen u selu Majdan  na Rudniku kod Gornjeg Milanovca, odakle se kasnije, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, zajedno sa bratom JAKOVOM  preselio u Brestovik kod Smedereva, odakle se Jakov odmah odselio u selo Balugu kod Čačka, a Jeremija ostao da živi u Brestoviku, gdje je osnovao svoju porodicu. Imao je četiri sina: Petra, Todora, Stevana i Živana.

          PETAR Jeremijin rođen je u Brestoviku. Imao je četiri sina: Janka, Ranka, Branka i Marka.

          JANKO Petrov, rođen u Brestoviku. Takođe je imao četiri sina: Savu,  Dobrosava, Milutina i Milorada.

          SAVA  Jankov, rođen u Brestoviku. Nema djece.

          DOBROSAV Jankov, sa suprugom Draginjom ima četiri sina: Dragoljuba, Borivoja (Bora), Predraga i Milivoja (Mila), kao i kćer Nadu.

          DRAGOLJUB Dobrosavljev, živi u Beogradu. Tel. 011-770-233. Ima jednog sina – Milutina  i kćer  Živku – koja živi u Brestoviku. Tel. 011-894-136.

          MILUTIN Dragoljubov ima dva sina: LJUBISAVA i ŽIVORADA, koji nemaju muške djece.

          BORISAV (BORO) Dobrosavov, sa suprugom Olgom živi u Beogradu. Tel; (011) 591-339, 011-359-1339.  Imaju  JEDNOG  sina koji živi u Mariboru - Sloveniji.

          PREDRAG Dobrosavov živi u Brestoviku. Ima jednu kćer i SINA.

          MILORAD ( MILE) Dobrosavov,  takođe je u Brestoviku.  Nema sinova.

          MILUTIN Jankov ima sinove: Ljubomira i Živorada, kao i kćer Nataliju.  Žive u Brestoviku.

          LJUBOMIR Milutinov ima tri kćerke: Snežanu, Mirjanu i Gordanu.

          ŽIVORAD Milutinov živi u Beogradu, odnosno Grockoj. Tel. 011-283-0154, 011-488-9719. Ima dve kćeri: Svetlanu i  Draganu – koja živi u Beogradu.

          MILORAD (Mile) Jankov živi u Beogradu. Tel. 011-397-4040. Sa suprugom Ljiljanom (Ljiljom) ima sina Radosava.

          RADOSAV Miloradev ima dve kćerke: Grozdanu i Gordanu – udate u Brestovik

          RANKO Petrov ima Životu.

          ŽIVOTA Rankov ima  sina Branislava.

          BRANISLAV Životin ima Radoslava

          RADOSLAV Branislavljev, živeo je u Brestoviku. Tel. 011-852-0167. Sa suprugom Jelenom ima tri kćeri: Draganu – udatu u Banziće, Mirjanu – u Mladenoviće i Biljanu – udatu u Tanaskoviće. 

          BRANKO Petrov ima sinove: Miculu, Miloša, Cvetka i Živorada (Žira).

          MICULA Brankov ima DRAGANA.

          MILOŠ Brankov ima MILIVOJA.

          CVETKO Brankov ima Aleksandra (011)-894-563 i Dragoslava (Bula).

          ALEKSANDAR Cvetkov,  živi u Brestoviku. Tel. 011-894-563.

          DRAGOSLAV (Bule) Cvetkov, živi u Brestoviku – 011-894-136. Sa suprugom Leposavom – 011-852-0108 – ima: NOVICU – 011-894-136, RADICU – 011-894-921, koji živie u Brestoviku i Dušicu – 011-894-136 – koju je usvojio njegov brat Aleksandar. Dušica je udata i živi u Malom Požarevcu i ima dva sina: DALIBORA i SAŠU.- koji su Aleksandrovi unuci.

          ŽIVORAD (Žika) Brankov ima Božidra.

          BOŽIDAR Živoradov ima: DEJANA i DRAGANA.
  MARKO Petrov ima Miodraga.

          MIODRAG Markov, rođen je 1924. godine u Brestoviku, gde i sada živi. Tel. 011-894-205, 011-852-0118. Po zanimanju je poljoprivrednik. Učesnik je u II. svetskom ratu, kao mobilisani vojni obveznik. Ima sina Vladimira.

          VLADIMIR Miodragov ima sina Prvoslava i kćer Mirjanu.

          PRVOSLAV Vladimirov, živi u Beogradu. Tel. 011-852-0118.

 

          STEVAN JEREMIJIN RAKOVIĆ, imao je samo žensku djecu.

 

          TODOR JEREMIJIN RAKOVIĆ, imao je sinove: Milana, Živka, Janka i Živojina.

          MILAN Todorov je imao: Aleksandra, Dobrivoja i Živorada.

          ALEKSANDAR Milanov, nema potomstva.

          DOBRIVOJE Milanov ima: Božidara i Vitomira.

          BOŽIDAR Dobrivojev ima kćer Dragicu i sina Dragana.

          DRAGAN Božidarev, ima sina RADOSLAVA. Žive u Brestoviku.

          VITOMIR Dobrivojev, živi u Nišu – Medoševcu. Tel. 018-361-480, 018-261-480. Kao dete je napustio Brestovik, jer je usvojen od strane jedne porodice. Kada je odrastao, tu se  oženio i  stekao svoju porodicu. Ima sina Radomira i kćerku Snežanu – udatu za Radenković Zlatomira i sa njim ima:  Sašu i Sanju.

          RADOMIR Vitomirov, sa suprugom Vericom  - koja je rodom od Andrejića, takođe živi u Nišu. Tel. 018-283-425. Imaju dve kćerke: Jelenu i Milenu. Jelena je student medicinskog fakulteta u Nišu, a Milena je završila likovnu akademiju u Beogradu.

          ŽIVORAD Milanov ima sina Milorada.

          MILORAD Živoradev, ima dva sina: MIODRAGA i TASU.

          ŽIVKO Todorov  je imao Dragoljuba.

          DRAGOLJUB Živkov ima sina Rajka i kćeri: Živku (- u Brestoviku 011-894-136) i Vericu – koja živi u Beogradu.

          RAJKO Dragoljubov, ima sina Slobodana (Boba) i kćer Vericu – u Beogradu.

          SLOBODAN (Bobo) Rajkov, ima kćerku Ivanu.

          JANKO Todorov ima dva sina: Ljubisava i Dragutina.

          LJUBISAV Jankov, živi u Brestoviku. – 011-894-237,  011-852-0135.  Ima sina  Petra.

          PETAR Ljubisavljev, ima Borka (Borčeta). Žive u Brestoviku. Tel. 011-852-0135.

          BORKO (Borče) Petrov, ima jednu kćerku i sina ZORANA.

          DRAGUTIN Jankov ima JOVANA.

          ŽIVOJIN Todorov,  živi u Zemunu. Tel. 011-196-767. Ima kćer Milicu i sinove:  Dragomira i DRAGOSLAVA.

          DRAGOMIR Živojinov, 011-852-0217. Živi u Brestoviku.  Ima sina DOBRICU.

          DOBRICA Dragomirov, živi nu Brestoviku. Tel. 011-894-921, 011-852-0217, 011-852-0694. Ima sinove: MIRČETU (Ivana) i DEJANA.

          ( Moguće je da se Živojin Todorov dva puta ženio i da je imao još djece – čiji potomci i danas slave ĐURĐEV DAN, kao svoju staru krsnu slavu – jer oni znaju da vode poreklo sa Rudnika – kod Gornjeg Milanovca, ali s obzirom da je na Takovu – takođe kod Gornjeg  Milanovca, isto tako i približno u isto vreme živeo ŽIVOIN RAKOVIĆ – sin TOMIN (koji takođe slave ĐURĐEV DAN) ja ću, u daljem tekstu, ovu granu RAKOVIĆA sa Rudnika obraditi posebno (kao II. FAMILIJA, kako nebi došlo do zabune, mada je sasvim moguće da se radi o istom ŽIVOJINU RAKOVIĆU). (vidi XLI. RAKOVIĆI SA TAKOVA).
( II. F A M I L I J A)
 
 
          ŽIVOJIN RAKOVIĆ, živeo je na Rudniku kod Gornjeg Milanovca – u Takovskom kraju. Ime njegovog oca nije upamćeno, pa se ne zna dali se radi o Živoinu Tome Petrova ili Živojinu Todora Jeremijina. Zato je ovde uzet kao rodonačelnik odnosno predak jedne manje loze, odnosno grane Rakovića - koji slave ĐURĐEVDAN

          Imao je kćeri: Cvetu i Milunku, kao i sinove: Jovana, Perišu i Ljubišu. Moguće je da je imao i Dragomira (što nije pouzdano utvrđeno). Cveta je udata u Nikoliće u Zagrađu. Ima sina Žiku, a on Milovana.

          JOVAN Živojinov imao je trinajestoro djece, od kojih je poznato desetoro - šest kćeri i četiri sina: 1. Nataliju – udatu u Milovanoviće u Valjevu. Ona je imala jednog sina koji je poginuo i kćer Boriku. 2. Drinku – udatu u Novakoviće u selu Stubline, a živi u Obrenovcu i ima sinove: Dragana i Milana. 3. Danicu – udatu u Vasiljeviće – u selu Branetići. Živela je u Borči kod Beograda. Ona ima jednog sina. 4. Zlatiju – udatu u Makedoniji, te Gvozdeniju i Milanku koje su zadržale svoje prezime RAKOVIĆ. Milanka u Velikom Šiljegovcu ima četiri sina.  Jovanovi sinovi su: Bratislav, Milomir, Slavko i Radivoje.

          BRATISLAV Jovanov, živeo je u Valjevu. Tel. (014)-248-636. Ima sina Slobodana.

          SLOBODAN Bratislavljev rođen je 1965. godine. Sa suprugom Snežanom – koja je rođena 1970. godine, živi u Valjevu. Tel. (014)-248-636. Nemaju djece.

          MILOMIR Jovanov živi u Beogradu. Dva puta se ženio. Sa prvom suprugom ima kćerku Slobodanku ( Sonju ) – udatu u Beogradu i  sina Mića, a sa drugom Predraga (Peđu).

          MIĆO Milomirov se takođe dva puta ženio. Sa suprugom Nenom živi u Beogradu. Ima dve kćerke.

          PREDRAG (Peđa) Milomirov živi u Beogradu. I on se dva puta ženio. Ima dva sina: ŽELJKA i NEMANJU.

          SLAVKO Jovanov ima sina Milijana i kćer  Nadu – udatu u Beogradu.

          MILIJAN Slavkov živi na Rudniku. Ima JEDNOG SINA.

          RADIVOJE Jovanov nema djece.

          PERIŠA Živojinov ima sinove: Miloša, Milorada i Dragoslava, kao i  kćeri: Mariju – koja je udata u Jagodini, a živi u Obrenovcu. Ona ima dve kćerke: Vesnu i Lenku. Druga kćer Borka  - udata je u Džaniće. Živeli su  u Sarajevu i Vrnjačkoj Banji, a sada žive u Obrenovcu. Ona ima  sina Zorana i kćer Zoricu. Treća kćer Vidosava Perišina - udata je za Ivana Agreša. Žive u Sloveniji, a imaju četvoro djece. Četvrta Ljiljana – udata je i živi u Banja Luci. Ima jednog sina.

          MILOŠ Perišin se kao momak utopio u reci Uni u Bosni. Nije se ženio.

          DRAGOSLAV Perišin je mlad poginuo u vojsci.

          MILORAD Perišin se dva puta ženio. Iz prvog braka ima sina DRAGANA, a iz drugog sa suprugom Dragomirkom ima jednu kćerku i sina MILOŠA ( sa nadimkom Beli).

  LJUBIŠA Živojinov RAKOVIĆ, imao je sinove: Žarka i Svetomira, kao i kćer Slavku – udatu u bratstvo Stevanoviće u  selu Ozrem. Ona ima dva sina: Dragana i Miliju.


          ŽARKO Ljubišin, ima sina Slavoljuba.


          SLAVOLJUB Žarkov nije ženjen.


          SVETOMIR Ljubišin ima sina Radisava.


          RADISAV Svetomirov rođen je 1948. godine.  Sa suprugom Dragicom, koja je rodom od Rajića iz sela Dašnica kod Aleksandrovca,  živi u Gornjem Milanovcu. Tel. 032-726-639. Nemaju djece.         
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Ned 23 Jun 2013 - 22:46

 
                 X.   R   A   K   O   V   I   Ć  I      I Z      U  Ž  I  C  A
 
          JOVAN ( Jovica) RAKOVIĆ, rođen je 1847. godine u Užicu, a odatle se odselio u Kragujevac gdje je i umro 1890. godine. Bio je pukovski majstor – puškar – u Kragujevcu. Oženjen JELENOM (Lenkom) ĐORĐEVIĆ, kćerkom  poznatog Kragujevačkog trgovca TANASIJA (Tase) ĐORĐEVIĆA. Po venčanju živeli su u Užicu gdje su izrodili četiri sina i jednu kćerku. Sinovi su: Dragomir, Milivoje, Milutin i Dobrivoje.
          Za njega se pouzdano ne zna čiji je bio, ali prema slavi koju ovi RAKOVIĆI slave (SV. ĐORĐA – ĐURĐEVDAN)  moglo bi se  predpostaviti da je nekog od ovih Rakovića koji su doselili iz Šumana na Zlatibor, odnosno Čajetinu, a moguće je da je to JOVICA ANDRIJIN, to jest unuk JOVICE RAKOVA.  Inače njihovo poreklo vodi iz CRNE GORE.
          U čitulama (muški lik) koje postoje u Čajetini, vidi se da su tu živela tri Jovana Rakovića, ali ni jednom od njih nije upisano ime njihovog oca, što je već konstatovano da je to bila zaista velika greška što nisu upisivana imena njihovih roditelja.
           DRAGOMIR Jovanov (1877 – 1915) rođen je u Užicu, a potom živeo u Kragujevcu gde je završio pet razreda Kragujevačke gimnazije i radio kao službenik ministarstva prosvete. Kada je izbio rat Dragomir je sa sobom u rat poveo svoja dva sina:  - starijeg Savu koji je imao svega 14 godina i mlađeg Vojislava (Voju) koji je imao tek 10 godina. Kada je djeci poginuo otac  - Srpska vojska ih je prihvatila  i prešli su u Francusku gdje je Sava završio veliku maturu, a Voja malu maturu. Dragomir je   stradao vrlo mlad 1915. godine, kada je pri povlačenju kroz Albaniju kao četni narednik isečen na komade  od strane Arnauta i Bugara.  
          SAVA Dragomirov se nakon završene velike mature u Francuskoj vratio u Beograd, gdje je posle prvog svetskog rata završio za kapetana broda i bio na brodu AVALA koji je plovio između Beograda i Zemuna. Nakon penzionisanja, kao penzioner je usmrćen od strane jednog Hrvatskog kamioneta na Avalskom putu kod stadiona CRVENE ZVEZDE. Sa suprugom Nadeždom (rodom od Valjeva), koja je živela u Beogradu, - Tel. (011-477-847 – imao je sina Dragomira i kćer Dajkicu – koja se kasnije udala za Momira Kržalića iz Leskovca i sa njim ima sina Pecu i kćer Sunčicu. Peco ima dve kćerke: Tanju i Maju, a Sunčica takođe dve kćerke: Andreu i Renatu.
          VOJISLAV (VOJO) Dragomirov je po povratku iz Francuske u Beograd završio poštansko – telegrafski  kurs pa je potom bio manipulant na brodu, ali nije mogao postati i kapetan. Voja je umro u Žabarima na Velikoj Moravi. Nije imao djece.
          DRAGOMIR Savin je ime dobio po djedu. Živi u Italiji u mestu Latina kod Rima. Po zanimanju je ''pitore'' – (sobo slikar).  Ima sina ĐAN – LUKU.
          MILIVOJE Jovanov (1880 - !978) živeo je u Beogradu. Žavršio je trgovinsku akademiju u Berlinu (Nemačka). Pre II. svetskog rata bio je šef SBD-a – (Srpskog brodarskog društva). Učestvovao je u Turskom, Bugarskom, I. svetskom i II. svetskom ratu  kao rezervni oficir. Ima dva sina: Miodraga i Tihomira.
          MIODRAG Milivojev rođen je 1911. godine. Sada je penzioner sa stanom u Beogradu, ulica Đure Salaja 5 – stan 1. / Tel. (011) 333-907. Ima sina Slobodana.
          SLOBODAN Miodragov rođen je 1946. godine u Beogradu. Po struci je diplomirani mašinski inžinjer. Živi  u Americi – u KANADI gdje na HJURON JEZERU radi u nuklearnoj centrali.
          TIHOMIR Milivojev je diplomirani građevinski inžinjer. Rođen je 1914. godine. Živeo je u  KANADI (Amerika) u mestu NIJAGARA FALLS.  Umro je 1978. godine.  MILUTIN Jovanov RAKOVIĆ (1886 – 1964), rođen je u Beogradu. Završio srednju tehničku školu u Nemačkoj u mestu MITWEIDE u BERLINU. Pre II. svetskog rata bio je načelnik ministarstva saobraćaja. Ima dva sina: Prvoslava i Branislava.

          PRVOSLAV Milutinov rođen je 1914. godine u Nišu. Po profesiji je diplomirani mašinski inžinjer. Tel. 011-661-889, 011-266-1889.  Više godina je bio direktor fabrike automobila ''CRVENA ZASTAVA'' u Kragujevcu. Nakon penzionisanja preselio se u Beograd gdje živi u ulici Iličićevoj broj 2. Sada je savetnik u institutu za sisteme planiranja i upravljanja, transfer i retransfer tehnologije i finansijskih sredstava u Beogradu – Jove Iličića 165. Tel (011) 472-292.  Ima sina Milutina (po dedi).

          MILUTIN Prvoslavljev dobio je ime po djedu. Rođen je 1944. godine u Beogradu. Po struci je takođe diplomirani mašinski inžinjer. Stanuje kod svog oca.  

          BRANISLAV Milutina starijeg, rođen je 1929. godine. Po struci je bio diplomirani mašinski inžinjer. Umro je 1989. godine.

          DOBRIVOJE Jovanov,  rođen je 1885. godine. Po zanimanju je bio mašin –bravar

Godine 1909. otišao je iz Srbije u Nemačku, odakle se više nije vraćao. Živeo je u Berlinu, gdje je i umro posle II. svetskog rata.

 

          Svi  ovi napred navedeni RAKOVIĆI čine jednu porodicu koja se iz Užica preko Kragujevca i Niša doselila prije II. svetskog rata u Beograd, odakle su se kasnije pojedinci iseljavali i odlazili čak i u strane zemlje. To je porodica JOVANA RAKOVIĆA.

          Pre II. svetskog rata u Beogradu je živela još jedna porodica RAKOVIĆ koja se doselila iz Ivanjice. Bila je to  porodica  Dragutina Gvozdenovog Rakovića, unuka MILIĆA  MILOVANOVOG, poreklom iz Crne Gore, odnosno iz Čajetine.

         

          DRAGUTIN Gvozdenov ( 1892 – 1945) iz Čajetine se odselio u Ivanjicu, odakle se kasnije preselio u Beograd. Umro je u Beogradu i sahranjen na novom groblju u Beogradu – na parceli 1. Imao je dva sina: Zdravka i Branka.

          ZDRAVKO Dragutinov (1921 – 1963) bio je jedan od direktora SUTJESKE. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći između Beograda i Zagreba. Ima sina Dragutina (po dedi).

          BRANKO Dragutinov (1922 – 1984) – Akademik, doktor, inžinjer. Bio je profesor elektro tehničkog fakulteta.  Umro je u Beogradu, gdje je i sahranjen.

          DRAGUTIN Zdravkov rođen je u Beogradu 1945. godine. Studirao je  mašinsku tehniku. Sa suprugom Gordanom  stanuje u Beogradu, ulica Odabašićeva broj 6 – Tel. (011) 503-304.

     

          Ova druga porodica obrađena je u prilogu RAKOVIĆI IZ ČAJETINE.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 21 Jun 2013 - 18:59

 
                   NEKI DOKUMENTI O RAKOVIĆIMA U ČAJETINI-  IZ ZAPISA  ZORANA D. RAKOVIĆA  -
                                                                        
          Iz popisa domaćinstava porodične zadruge Čajetine izvršenog 1863. godine mogu se videti pojedini članovi porodice RAKOVIĆ koji su tada živeli u Čajetini ili okolnim Čajetinskim selima, mada je i Čajetina u to  vreme bila omanje selo.
          Prema prvom pisanom dokumentu iz 1815. godine od Jovana Mićića, Milanu Obrenoviću, pominje se Čajetina (čaju – čekaju ) kao čekalište za prolaz preko Zlatibora.  Prva zgrada – konak serdara Mićića – podignuta je 1817. godine. Tada su Čajetinskoj Opštini pripadala i sela: Očka Gora, Šipovik, Rudine, Golovo i Mušveta.
          U tom popisu iz 1863. godine upisani su:
       -  Simeun Raković star 51 godinu, rođen 1812. godine,
       -  Mina           ''         ''   43 godine ,    ''      1820.    ''
       -  Milić           ''         ''   35 godina ,    ''      1828.    ''
       -  Petar           ''         ''   60     ''       ,    ''      1803.    ''
       -  Toma          ''         ''   45     ''       ,    ''      1818     ''
       -  Milan          ''         -    -       -      -    -      1812     ''
          Na kraju zapisnika navedeno je da su:  Simeun, Mina i Milić – Milovanovi, dok je Petar Andrijin, a Toma Nikolin.  Kod Mine se navodi i vrednost imovine od 15 dukata, kao i šest članova porodice, Petar sa devet članova porodice, sa vrednošću imovine od 20 dukata.  Pominje se i Marko – star 50 godina bez imovine.
          U predhodnom popisu poreskih obveznika iz 1831. godine pominju se Andrija i Nikola Raković, kao poreski obveznici u Čajetini (bez Milovana).
          Postoji i spisak učitelja na području regiona Užice, koji su radili od 1878. godine
Gdje se vidi da je Raković Sretena Jelena završila učiteljsku školu 1899. godine i da je službovala kao učiteljica u Užicu. Rođena je 1880. godine.
          Luka Raković je završio učiteljsku školu u Užicu, a bio učitelj u blizini Obrenovca. Tamo je i umro 1881. godine. Po nekim predanjima službovao je i u Valjevu, kao i Šabačkom Podrinju.  Za njega se pouzdano ne zna čiji je bio, ali se predpostavlja da je Mojov  ili Petrov, a možda i njihov brat.
       -  Sreten Raković je u Čajetini bio sreski načelnik 1891 – 1894. godine.                 
       - Aćim Raković je bio predsjednik Opštine Čajetina u dva mandata od 1919 – 1925. godine i pred drugi svetski rat.
       -  Marinko Raković je bio predsjednik Opštine u Čajetini od 1927 – 1931. godine. 
 
       
                                NAJSTARIJE  ČAJETINSKE   PORODICE
 
          U sledećoj tabeli prikazan je deo starih porodica  R A K O V I Ć  u Čajetini: 
 
                       ---------------------------------------------------------------------------------------------
          Red.      Ime:          Rođen :    Ime žene:       Ime deteta:        Godina     Primedba:
          Br.                          God.                                                         rođenja:
          ----------------------------------------------------------------------------------------------
          1              2                 3             4                    5                           6                  7   
           ---------------------------------------------------------------------------------------------
          1.     Toma Raković   1818  Stanka            Petar                 25.10.1850.             - 
          2.         ''          ''             ''           ''                Obren                09.09.1858.             -   
          3.         ''          ''             ''           ''                Perka                 25.04.1855.             -
          4.         ''          ''             ''           ''                Sreten                      -   1852.             -
          5.     Petar  Raković   1803.  Ljubica          Stanojka             09.06.1856.             -             
          6.         ''          ''             ''           ''                 Pavle                 21.05.1862.             -
          7.         ''          ''             ''           ''                 Savka                16.03.1852.             -
          8.         ''          ''             ''           ''                 Jelena                15.11.1855.             -
          9.    Jevto  Raković       -      Marina            Ivan                   26.02.1859.             -
         10.        ''          ''             -           ''                 Milisav              17.04.1856.             -
         11.   Milić Raković     1828.  Stanka            Đorđe                12.05.1863.             -         
         12.        ''          ''             ''           ''                 Gvozden            17.08.1860.             -       
         13.        ''          ''             ''           ''                 Mara                   23.07.1857.            -         
         14.        ''          ''             ''           ''                 Jelica                    -  05.1854.            -        
         15.        ''          ''             ''           ''                 Jelka                   24.04.1860.             - 
         16.    Simeun Raković 1812   Anđa             Mlađen                  -   -  1868.             -   
         17.        ''          ''             ''           ''                 Sena                   11.04.1863.-Udata za
         18.        ''          ''             ''           ''                 Jelka                   03.03.1857. Ćirković
         19.        ''          ''             ''           ''                 Ivanka                   -    - 1866 Vitomira     
         20.     Mina  Raković  1820.   Anica            Katarina              18.09.1861. (Kum sa 
         21.        ''          ''              ''          ''                 Sreten                    -    - 1852. Belih
         22.    Milan Raković   1812. I.Jelisavka       Lazar                  01.05.1866.  Brda)
         23.        ''          ''              ''    II.Stanka          Milka                     -    -1868.             -
         24.    Mojo  Raković       -       Vasilija         Petronije                -     -1869.Odselio.
         25.        ''          ''               -         ''                 Dragana                 - 05.1865.             -
         26.    Simo  Raković        -       Anđa            Stamena              06.01.1851.             -    
                       Č   I   T   U   L   E 

  

 

          U  ovu čitulu upisan je muški i ženski lik familije R A K O V I Ć  koji su rođeni u Čajetini ili van nje (odselili ili udati), a od Rakovića su.

          Velika je greška što prilikom upisa makar godine nijesu pisane kada je ko rođen i umro, ali verovatno ni sam autor u to vrijeme sve te podatke nije mogao znati.

          Ovu čitulu je prepisao Aćim Raković 01. marta 1924. godine, iz čitule Mine Rakovića iz Čajetine, koju je on sastavio i napisao 24. aprila, te davne 1853. godine.

 

                                          M U Š K I   L I K:

                                          ----------------------

 

Red.       Ime:           Mesto       Godina      Od        Od      Godina    Mesto      Primedba:

Broj                         rođenja       rođenja     oca      majke    smrti      gde je

                                                                                                          Sahranjen

1.             2.                  3.               4.            5.          6.          7.            8.                 9.

 

1.         RAKO       Crna Gora        -              -          -             -              -                   - 

2.         Joksim              ''                 -              -          -             -              -                   -

3.         Petar                 ''                 -              -          -             -              -                   -

4.         Jovan                ''                 -              -          -             -              -                   -

5.         Timotije            ''                 -              -          -             -              -                   -

6.         Nikola               ''                 -              -          -             -              -                   -

7.         Spasoje             ''                  -              -         -              -              -                   -

8.         Stepan              ''                  -              -         -              -              -                   -

9.         Vićentije           ''                  -              -         -              -              -                   -

10.        Matija              ''                 -              -          -              -              -                   -

11.        Gavrilo            ''                 -              -           -              -              -                  -

12.        Staniša             ''                 -              -           -              -              -                  -

13.        Ristan              ''                 -              -           -              -              -                  -

14.        Luka                ''                  -              -           -              -              -                  -

15.        Milić                ''                  -              -           -              -              -                 -

16.        Luka                ''                  -              -           -              -              -                  -

17.        Petrić               ''                  -              -           -              -              -                  -

18.        Kristonije        ''                  -              -           -              -             -                   -

19.        Jovan               ''                  -              -           -              -             -                   -

20.        Joksim             ''                  -              -           -              -             -                   -

21.        Jovan               ''                  -              -           -               -     Čajetina              -

22         Obrad              ''                   -              -           -               -            -                   -

23.        Mijailo             ''                  -              -            -              -             -                   -

24.        Todor               ''                  -              -            -              -             -                   -

25.        Sava                  ''                  -              -            -              -             -                  -

26.        Prodan              ''                  -              -            -              -             -                  -

27.        Andrija             ''                  -               -           -              -     Čajetina               -

28.        Milovan            ''                  -              -            -              -             ''                   -

29.        Joksim              ''                  -              -            -              -              ''                  -

30.        Milovan            ''                  -              -            -              -     Čajetina               -

31.        Kristo                ''                 -              -            -              -              -                  -
1.            2.              3.               4 .                5.              6.          7.           8.          9.

 

32.        Mina     Crna Gora    1820.       Milovan           -            -       Čajetina      -

33.        Marinko      ''                -            Milovan           -            -      Bela Reka (hajduk)

34.        Simeun        ''             1810.       Milovan           -         1892.   Čajetina ( 20.06)

35.        Milić           ''              1828.       Milovan          -             -       Čajetina      -  

36.        Nikola         ''                -                  -                 -          1860.   Čajetina     -

37.        Obrad          ''                -                 -                  -             -             -           -

38.        Pavle           ''       21.5.1862.      Petar         Ljubica         -             -          odselio

39.        Spasoje       ''                -                  -                  -             -             -            -

40.        Jevrem        ''                -                  -                  -             -             -            -

41.        Mojo     Crna Gora      -            Andrija             -              -     Služio u Valjevu,

42.        Luka      Užice             -                                      -          1881. Obrenovac- učitelj

43.        Petar      Crna Gora     1803.      Andrija             -             -      Ub  (tamo sahr.)

44.        Jevto           ''                -             Nikola              -             -      Čajetina        -

45.        Sreten     Čajetina        1852.      Toma               -          1882.        ''              -

46.        Toma      Crna Gora    1820.       Nikola             -          1890.        ''              -

47.        Žarko      Čajetina        -                  -                   -              -           ''              -

48.        Milan      Čajetina        -              Jevto                -              -           ''              -

49.        Todor      Čajetina        -                  -                   -              -           ''              -

50.        Ostoja     Čajetina        -                   -                  -              -           ''               -

51.        Vidoje     Čajetina        -                  -                   -              -           ''              -

52.        Miloje     Čajetina        -                  -                   -              -           ''               -

53.        Svetozar      ''                -                  -                   -              -          ''                -

54.        Mijailo        ''                -              Obren              -          1891.        ''       (12.11.)

55.        Gavrilo        ''                -                  -                   -              -           ''               -

56.        Obren          ''     09.09.1858.       Toma        Stanka        1896.       ''                -

57.        Sreten          ''                -              Mina         Anica             -      Užice            -

58.        Gvozden     ''     17.08.1860.        Milić         Persa              -      Beograd –odsel.

59.        Simo            ''                -                  -                   -              -          -                -

60.        Vidoje         ''                 -                  -                   -              -          -                -

61.        Svetozar  Čajetina         -                  -                   -              -          -                -

62.        Miloje         ''                 -                  -                   -              -          -                -

63.        Nikola         ''                 -                  -                   -              -      Čajet.           -     

64.        Boško         ''                  -                 -                    -              -          -                -

65.        Milun         ''                  -                 -                    -              -      Čajet.            –

66.        Aleksije      ''                  .            Milan                 -              -          ''                 -

67-        Mlađen      ''                   -           Simeun               -              -          ''                 -

68.        Vidoje        ''                   -                -                     -              -          -                 -

69.        Vuk            ''               1840.        Mina          Anica        1910.   Čajetina (05.11)

70.        Đorđe         ''    12.05.1863.         Milić          Persa (Staka)  -          -                 -

 
I.             2.             3.            4.                 5.              6.              7.             8.          9.
 
71.    Cvetko    Čajetina          -               Obren       Stojka        1915.  Čajetina (I.sv.rat).          

72.    Ljubiša           ''               -                  -                -                -              ''            -
73.    Raco               ''               -                  -                -                -              -            -
74.    Prodan            ''               -               Mina            -                -       Čajetina       -  
75.    Dobrosav        ''               -                 -                 -                -              -            -
76.    Mihailo           ''               -                 -                 -                -              -            -
77.    Čedomir          ''               -                 -                 -                -              -            -
78.    Milan              ''           1812                -                 -                -        Čajetina      -
79.    Dragić             ''               -                 -                 -                -              -            -
80.    Milorad           ''           1918.          Jaćim        Draga         1923.    Čajetina      -
81.    Mlađen            ''              -              Simeun          -                -              ''            -
82.    Gvozden          ''           1877.         Sreten        Prodana     1901.    Čajetina     - 
83.    Milisav            '' 17.04.1850.         Jevta          Marina       1933.         ''    Umro kod 
84.    Milun              ''            1912.        Jaćim         Draga          1941.         ''    Miloja  Č
85.    Velimir            ''              -             Obren         Stojka            -        Kraljevo     -
86.    Nikola              ''              -            Vuk             Jevra              -        Užice         -   

87.    Dobrosav        ''             1883.       Sreten        Milenija       1942.   Beograd      -
88.    Marko      Beograd           -            Dobro        Ivanka          1967.  Beograd      -
89.    Radovan          ''                -            Milić         Danica          1945.   Beograd     -
90.    Obrad       Čajetina           -            Ratko        Kosa             1945.        -        ( u II.
91.    Ratko       Čajetina            -           Obren        Stojka               -       Čajetina  sv.rat)
92.    Borivoje           ''               -            Velimir     Julka                 -       Kraljevo     -
93.    Bogdan             ''               -                -                -                   -        Čajetina      -
94.    Milorad    Branešca       1945.       Milija        Grozdana      1948.   Branešca     -  
95.    Jaćim        Čajetina        1880.       Vuk           Jevra             1951.  Čajetina      -
96.    Ljubomir   Čajetina        1883.       Vuk          Jevra              1958.   Čajetina (2.03)

97.    Petar                ''              1901.       Gvozden  Draginja         1961.  Branešca (3.11

98.    Branislav         ''              1885.       Vuk          Jevra              1973.   Čajetina  (3.7).

99.    Marinko          ''              1891.       Mlađen          -                1975.        -             -

100.   Milić        Očka Gora       -           Đorđe        Novka           1967.   Beograd      -

101    Zdravko   Beograd            -          Gvozden        -                1963.        ''             -

102.   Dragutin         ''                 -           Gvozden       -                    -            ''             -

103.   Aleksandar     ''                 -           Gvozden       -                    -            ''             -

104.   Jovica       Čajetina           -           Andrija          -                    -       Čajetina      -

105.   Sreten       Očka Gora   1903.       Đorđe        Novka            1980.       ''              -

106.   Milovan   Čajetina        1923.       Branislav   Vinka             1982.       ''             -

107.   Velimir     Očka Gora      -            Sreten        Darinka             -            ''            -

108.   Neđeljko   Očka Gora      -            Sreten        Darinka             -            ''            -

109.   Branko      Beograd       1918.       Dragutin    Ruža              1984.   Beograd     -

110.   Ivan               -     26.02.1859.       Jevto          Marina              -       Čajetina- odselio.
Ž  E  N  S  K  I     L  I  K
                                                     -------------------------------
 
 
1           2             3              4               5              6              7                8                  9
 
1.     Marija    Crna Gora      -               -               -              -                 -                   -

2.     Pava             ''               -               -               -              -                 -                   -

3.     Stanija          ''               -               -               -              -                 -                   -

4.     Jovana          ''               -               -               -              -                 -                   -

5.     Rosa             ''               -               -               -              -                 -                   -

6.     Stanika         ''               -               -                -             -                  -                  -

7.     Kanda           ''               -               -                -            -                  -                  -

8.     Stana            ''                -          Milovan        -             -                 -                   -

9.     Mitra            ''                -              -                -             -                 -                   -

10.    Stanija         ''                -          Milovan        -             -                -                    -

11.    Marija         ''                 -              -               -             -                 -                   -

12.    Rista           ''                 -              -                -            -                 -                    -

13.    Mitra           ''                -               -               -            -                  -                   -

14.    Davina         ''                -               -               -           -                   -                  -

15.    Rista            ''                -               -               -           -                   -                   -

16.    Ružica         ''                -               -               -            -                  -                   -

17.    Ljubica        ''                 -              -               -             -                 -                    -

18.    Ilinka           ''                 -              -               -             -                  -                   -

19.    Marija          -                 -              -               -             -                  -                  -

20.    Jovana          -                 -              -               -             -                 -                  -

21.    Ekatarina      -                 -              -               -             -                 -                  -

22.    Jovana          -                 -              -               -             -                 -                  -

23     Milica           -                 -              -               -             -                 -                  -

24.    Vasilija         -             1838.           -               -           1898.     Čajetina  -  Raković

25.    Anđelija        -                 -               -               -             -                -            groblje       

26.    Ela                -                  -               -               -             -                -                  -

27.    Neda             -                  -               -               -             -                -                  -

28.    Stanka           -                  -               -               -             -                -                  -  

29.    Rista              -                  -              -                -             -                -                  -

30.    Mileva           -                  -               -               -             -                -                  -

31.    Jelka         Čajetina           -               -                -             -                -                 -

32.    Staka              -                 -               -                -             -                -                 -       

33.    Marija      Crna Gora   1820.            -                 -         1910      Čajetina            -

34.    Anđa        Omanica          -               -                 -             -                -                 -

35.    Petra         Čajetina          -                -                -              -        Čajetina            -

36.    Stanika           -                 -               -                -              -                -                -

37.    Ruža              -                 -                -                -              -               -                 -

38.    Milka        Čajetina          -          Mojo        Vasilija      1898.     Čajetina – (o8.02)

39.    Draga             -                 -                -                -              -               -                 -

40.    Natalija          -                 -                -                -              -               -                 -
I.         2              3                 4                5                 6                7               8              9
 
41.    Anica   Hercegovina  1802.            -                  -              1891.  Čajetina- Raković
42.    Mika          -                  -                -                  -                  -             -          groblje
43.    Sara            -                  -                -                  -                  -             -               -
44.    Draga         -                  -                -                  -                  -              -              -
45.    Zdravka     -                  -                -                  -                  -              -              - 
46.    Radmila     -                  -                -                  -                  -              -              -
47.    Toma      Čajetina          -           Nikola             -                  -       Čajetina-  Radmi-
48.    Anđa          -                  -                -                  -                  -              -         lovići
49.    Draginja  Branešca    1879.       Sreten              -               1926.  Šljivovica- L.gr.
50.    Stamena      -                 -                -                  -                   -              -              -
51.    Vukosava  Čajetina       -           Mina          Anica                -       Šljivov.- Erića gr 
52.    Jela          Bućići-Muškete              -                  -                  -       Čajetina          -
53.    Vida         Čajetina        -           Jevto                 -                  -            ''  -   Čolović 
54.    Milenija   Čajetina        -                 -                   -                  -       Beograd-(možda 
55.    Prodana      ''               1849.            -                  -               1899.   Čajetina   Užice)
56.    Kata         Dobroselca   -                 -                  -                   -            ''   -Raković g
57.    Jakova        -                 -                 -                  -                    -            -                -
58.    Desanka     -                 -                 -                  -                    -            -                -
59.    Jovanka (Ješa) Čajet.    -            Vuk           Jerina                  -      Poređe-Popov.gr
60.    Jerina        Galovo         -                 -                  -                    -        Čajetina       -
61.    Radojka      -                  -                -                  -                     -        Čajetina       -
62.    Jerina          -                  -                -                  -                    -         Čajetina       -
63.    Stojka       Čajetina         -           Nedeljko         -                1908.     Čajetina       -
64.    Radojka    Čajetina         -           Obren       Stojka                  -        Tripkova- Mil.
65.    Bosiljka       -                  -                -                 -                     -            -                -
66.    Božana      Čajetina        -           Ratko        Kosa                1933.    Čajet. Rak. gr.      
67.    Stojka        Čajetina        -           Ratko        Kosa                1931.         ''          ''
68.    Ruža           -                   -                -                 -                     -             ''               - 
69.    Kosara       Čajetina        -                -                  -                    -         Čajetina        -
70.    Novka        Očka Gora    -          Radovan           -                    -         Čajetina        -
71.    Jovanka       -                   -               -                  -                    -    Užičko Dovarje –
72.    Jelena         Čajetina        -               -                  -                    -         ''           ''        -
73.    Danica        Beograd       -                -                 -                  1965.      Beograd      -
74.    Milanka       -                  -                -                 -                     -              -               -
75.    Milojka        -                  -                -                 -                     -              -               -
76.    Nikolija      Šljivovica  1898.      Milan         Sara                  1969.  Branešca- 22.9
77.    Milena        Rudine          -                -                 -                  1970.  Čajet. (01.03)
78.    Milica         Požega       1892.            -                 -                  1975. Čajetina         -
79.    Milica         Čajetina      1928.     Radenko    Stojanka           1977.  Čajet. (08.02)
80.    Stojanka      Čajetina        -          Vuk           Jerina                1978.    '' – Šišovića g
81.    Vinka          Čajetina         -          Petar               -                  1980.   Čajetina        -
82.    Marija         Čolovići (Palisad)          -                -                   1981.   Čajet.- (8.10.)
83.    Draga           Branešca    1889.     Jelisije            -                   1981.   Čajet.- (17.11
84.    Milenka       Branešca     1943.    Milija        Grozdana          1981.   Poređe (Ves.g
85.    Prodana       Čajetina         -          Mina         Anica                   -          '' – (Aleks.g
86.    Julka            Branešca        -         Tijosav            -                     -       Kraljevo       -
87.    Darinka   Galovo-Velanci 1900.        -                 -                  1981.   Čajetina       -
88.    Moravka  Branežca –Rajevci  1920.- Leka          -                  1986.   Čajetina       -
 U predhodnim, napred navedenim pregledima uočava se da se veliki broj imena u ovim čitulama na više mesta ponavlja, čak i po nekoliko puta, kako kod muškog, tako i kod ženskog lika, ali tu se ništa nije moglo menjati jer su često puta mlađi naraštaji davali svojim potomcima imena svojih starijih predaka, ili bližnjih rođaka, zbog čega je moglo doći do ovog dupliranja istih imena u čitulama, kako muških tako i ženskih.

          Podaci su prikupljani sa više strana pa se moglo dogoditi da su i posmrtni ostaci umrlih, često nakon dužeg vremena, prenošeni iz jednog mesta u drugo i tamo ponovo sahranjivani, što se kod nas u mnogim mestima i danas čini prilikom izgradnje novih spomenika i slično, mada je veoma  mala verovatnoća da je istoj umrloj osobi mogao biti više puta napravljen spomenik, te da je tako moglo u više primera doći do dupliranja ovih spomen obeležja, odnosno istih imena koja se ponavljaju u ovim čitulama.

          Takođe su i autori ovih spiskova – čitula, prilikom prikupljanja podataka mogli pogrešiti  i mnoga imena duplirati, ali sam ja takav spisak dobio i ovde ga samo prepisao kako bi podaci bili verodostojni orginalu ovih čitula.

          Ako posmatramo i analiziramo ove napred iznete čitule u muškim i ženskim likovima, uočavamo da ima i znatan broj  RAKOVIĆA, nepoznatih u ovom bratstvu Rakovića u Čajetini, a koji su tu na Zlatiboru ipak određeno vreme živeli, a kasnije se nekuda odselili, možda prema Požegi, Ivanjici ili Valjevu, što znači da je postojala i druga familija RAKOVIĆA, od kojih su naprimer i oni u Trnavi, doseljeni u prvoj polovini devetnajestog veka.  

          Postojale su dve kuće Rakovića i to: JOVANA i PANTA, koji su došli u Spaseniće,  a izgleda da ovi Spasenići vode poreklo od tih Rakovića. Tamo i danas postoje dve kuće od ovih, a mlađi naraštaji se odatle verovatno iseljavaju u druge krajeve.

          Ovi Rakovići su se tu doselili verovatno sa Belih Brda, blizu Priboja, na granici prema Bosni, a inače slave istu slavu kao i Rakovići iz Čajetine tj. ĐURĐEVDAN, što ne isključuje mogućnost da su  i u srodstvu sa njima, ali se ne zna od kojeg pretka potiču. Tako se pominje i ona Marija koja je živela 90 godina i sahranjena na Čajetinskom groblju, pa je moguće da je bila supruga  Petra Tomina rođenog 1850. godine, ili pak možda u nekom srodstvu sa onim Petrom rođenim 1803. godine, koji je odnekuda doselio na Zlatibor (najverovatnije iz Crne Gore).

          Pradjed, djed  ili otac Vasilija Rakovića iz Berana (verovatno Lubnica ili Gornjih sela - Kurikuća) seljakao se sa svojom porodicom na nekoliko mesta po Šumadiji, dok se nije nastanio u okolini Aranđelovca. Tu je VASILIJE ostao sa svojom porodicom , od koga su potomci: sin MILOJE, od Miloja – UROŠ, od Uroša SVETOLIK koji je kasnije sa porodicom živeo i u Čajetini.

          Priča i predanje koje je Svetolik prenosio svojim potomcima kazuje da su mu njegov djed ili otac pričali da su njegovi  preci došli zajedno sa svojim rođacima do Zlatibora, ne  znajući kod kog mesta, pa su se razdvojili. Njegov predak je predlagao da se tu ne zadržavaju nego da produže i traže bolje mesto. Druga strana se s tim nije slagala nego je predlagala da tu ostanu zbog dobre vode i ispaše za stoku . Tako su se tu posvađali i razišli, te Svetolikovi  preci RAKOVIĆI, kojih je bilo dve ili tri porodice (od dva ili tri brata), produže dalje, a ovi drugi ostanu tu na Zlatiboru.

          Od ovih koji su produžili, izgleda da neki pređu u Bosnu i nastave put prema Sarajevu i drugim mestima oko Tuzle, Doboja i  Zenice, gde su se nastanili, pa  neki od njih prihvate islam i poturče se, ali svoje prezime Raković zadrže. Tako danas po Bosni, u nekim mestima  postoji priličan broj RAKOVIĆA -  muslimana, kao naprimer HAZIM u Sarajevu, Mustafa u Prijedoru, Ibrahim u Zenici, Asim u Bosanskoj Dubici, Muhamed u Bosanskom Novom, Sejdo u Bihaću, Mustafa u Bosanskoj Gradišci itd.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 21 Jun 2013 - 18:44

IX.   R   A   K   O   V   I   Ć   I  IZ  ČAJETINE 
   
          RAKOVIĆI u Čajetini vode porijeklo od jednog od tri RAKOVA sina: MIKA, NIKOLE ili JOVICE.
          Svakako, najverovatnije od Mika ili Jovice (Jovana) jer je taj imao Nikolu, Milovana i Andriju, pa je teza da je Nikola svojem sinu dao sopstveno ime, u tom vremenu manje verovatna i neodrživa, ali je moguće da je Nikola dobio ime po svom stricu ili djedu.
          Moguće je takođe, da je jedan od tri Rakova sina oko 1820. godine iz Kolašinske (Mušovića) Bistrice odselio u selo Šumane kod Pljevalja. Iz sela Šumana RAKOVIĆI su sa svojim porodicama (ženama i djecom), zbog ubistva Turskog age Selima Selimanovića na gumnu, prilikom deobe pšenice, morali noću bježati u pravcu Srbije.
          Tako su došli na Zlatibor – Obudovicu kod jednog bora koji je delio zovu od obudovice. Tu se nijesu dugo zadržali, već su sišli u Badnji Do – Čajetinu. Iz Badnjeg Dola serdar Mićić ih otjera u Skorkoviće –Tripkovu. Oni se tamo nijesu mogli ustaliti pa se ponovo vrate u Čajetinu i stanu moliti serdara Mićića da ih primi sa izgovorom: ''Gde  ti  tu  i  mi''!.  Mićić ih tada pošalje u Zmijanjak – Omanicu, koja je sva bila u trnju i kamenu.
          Oni to iskrče i tamo ostanu. Ali nakon nekoliko godina kada su im djeca odrasla i Omanica je bila tesna za sve njih. Djeca su se malo razmazila i tražeći zaposlenje i imovinski smještaj  na drugu stranu, neki od njih krenu prema Valjevu, drugi u Užice, Sevojno, Bugarinoviće, Beograd i mnoge druge krajeve. RAKOVIĆA ima i  u  Ubu, a svi su oni poreklom iz Čajetine.
          RAKOVIĆI su iz sela Šumana u Čajetinu došli kao izbeglice početkom devetnajestog vijeka.  Izgleda da nisu imali svog stalnog mesta boravka, nego  su se seljakali bežeći i sklanjajući se od Turaka, pa su se stalno premeštali i kružili u okolini Mojkovca, Bijelog Polja, Prijepolja, Priboja  i drugih mesta. Imali su svoje kolibe na pašnjacima za stoku u planinama, kao bačije, pa su tamo boravili, a pri nuždi i opasnosti se sklanjali od Turaka.
          Oko 1820. godine u Čajetinu su se iz sela Šumana doselili tri brata sa porodicama: MILOVAN, ANDRIJA i NIKOLA. Bila su to djeca tj. sinovi jednog od RAKOVIH sinova, odnosno njegovi unuci  (ili praunuci – što je manje verovatno), dok su od druge dvojice neki Rakovići u Crnoj Gori, Srbiji i raznim drugim mestima.
          Andrijini sinovi su se iz Omanice rano odselili: Mojo u Valjevo, Petar (Pero) u Ub, Jovica možda u Sevojno itd. Kasnije su se i potomci ove iseljene braće svuda raseljavali tražeći  ljepše i bolje uslove za život. Ostajali su samo oni koji su bili prinuđeni da žive na svojoj očevini ili djedovini, jer nisu imali drugog izlaza i nisu imali kud.
          Mlađi naraštaji su se iz Čajetine raseljavali na sve strane, jer nisu imali mogućnosti za proširenje svojih posjeda, izuzev Jaćima, koji je od Mićića kupio veće komplekse zemljišta. Prilikom iseljavanja iz Čajetine svi su svoja imanja prodavali i tako otuđivali svoju imovinu. U novo-naseljenim mestima ponovo su kupovali imanja ili gradili sopstvene kuće.
 
Zoran Dobrov Raković iz Beograda (rodom iz Čajetine), u dugogodišnjem istraživanju porekla svojih predaka i brastveničkih korena čuo je i zapisao predanje o stanovnicima i poreklu današnjih Rakovića u Kolašinskoj Bistrici.

          Prema predanju u Bistrici su nekada živjela Rimska plemena zvana ''Skorboni'' koji su nestali od neke epidemije i snežnih lavina. O tome svedoče pronađeni ostaci kuća i ljudskih kostiju iskopanih po njivama i kućištima. Posle ''Skorbona'' Bistrica je ostala potpuno pusta nekoliko stoleća  i u njoj niko nije živeo.

          Prvi stanovnik koji se kasnije tu naselio bio je RAKO BOŠKOVIĆ od koga su nastali RAKOVIĆI. On je pre naseljenja u Bistricu živeo u Poljima tj. u neposrednoj blizini Bistrice. Otac Raka Boškovića doselio se u Polja iz Grblja, blizu Kotora, a pretpostavlja se da je verovatno pobjegao zbog krvi.

          Krajem osamnajestog ili početkom devetnajestog stoleća Rako Bošković sa svoja dva brata: Milinkom i Bućkom živeo je u donjim Poljima kao čivčija na imanju porodice Kajevića. U ono vrijeme ta porodica spadala je u najače i najuglednije muslimansko pleme u Poljima – Mojkovačkim.

          Kao čivčija RAKO je na svojem imanju, koje je dobio od Turaka, napravio čardak u kojem je živeo sa porodicom. Na zahtev Turskog kadije iz Polja, morao je prizemlje čardaka ustupiti za stanovanje jednom Turčinu koji nije imao svoje kuće. Taj Turčin je stanovao u prizemlju Rakove kuće jednu godinu dana, pa je postavio zahtev da se preseli na sprat, a da RAKO sa svojom porodicom sađe u prizemlje. Turčin je ovo zatražio iz razloga što mu navodno ''din'', odnosno vera, ne dozvoljava da Vlasi žive iznad Turaka.

         RAKO na ovo traženje nije pristao, pa je došlo do svađe i zbog toga Turci zabrane Raku da obrađuje svoje imanje. Najmlađi RAKOV brat BUĆKO, uprkos Turske zabrane, uhvatio je u jaram volove i nastavio da ore njivu. Kada je to Turčin video, dotrčao je do njega, ispustio volove iz jarma i Bućku udario šamar. Uvređen, Bućko izvadi iza pasa malu pušku, ubije Turčina i odbjegne u šumu. Bježeći u pravcu Gojakovića naišao je na jednu Tursku vodenicu iz koje su izašla dva Turčina. Bućko je pomislio da oni jure za njim i da hoće da ga uhvate ili ubiju, te on jednoga od njih ubije, a drugoga rani.

          Istoga dana Turski poglavar – kadija u Poljima doneo je odluku i naredbu da se internira Bućkova žena i muško dete u Šahoviće (današnje Tomaševo), a da se Rako sa drugim bratom Milinkom i ostalom porodicom zadrže kao taoci dok se Bućko vrati i prijavi iz odmetništva.

          Vidjevši veliku opasnost koja mu preti Rako je tada morao napustiti Polja, pa je iskoristivši nebudnost Turaka, te iste noći pokupio celu porodicu i stoku, te otišao i on u pravcu Gojakovića. Privremeno se nastanio u Martinaćkom gaju gdje se zadržao kraće vreme, a zatim dobio odobrenje od Mušovića da se preseli u Bistricu, koja je tada bila nenaseljena. Tom prilikom Mušovići  su Raku dali pomoć u žitu i drugim namirnicama  da može prehraniti svoju porodicu za godinu dana. Bilo je to negde između 1800 – 1815. godine.

          Bućko, koji se odmetnuo u šumu, prešao je u Srbiju i priključio se ustanicima Miloša Obrenovića - gdje se u borbama pokazao veoma hrabar, pa mu je na kraju knez Miloš dao imanje u blizini Rudnika (kod Gornjeg Milanovca) u Srbiji.  Na ovom imanju Bućko je napravio vodenicu i valjalicu,  oženio se i formirao drugu porodicu. Njegova žena, ovde na Rudniku, zvala se NEDA. U braku su imali tri sina koji su se, nakon očeve smrti, po majci Nedi prozvali NEDIĆI. Kasnije su se sa Rudnika preselili u Kragujevac, Grocku i Beograd.

          Vezu sa starim krajem u Crnoj Gori prvi je uspostavio Milovan Nedić, pukovnik Srpske leteće brigade za vreme Srpsko-Bugarskog rata, koji se na Slivnici sastao sa RADOSAVOM RAKOVIĆEM i tom prilikom se upoznali kao bliski srodnici.

          Od ovih Nedića potiče i MILAN NEDIĆ, bivši ministar u vladi Srbije.
U Kolašinskoj  odnosno  Mušovića Bistrici, RAKO je dugo godina živeo sa svojim sinovima: Mikom, Nikolom i Jovicom. Kasnije su se u Bistricu doselili: Rabreni, Markovići i Medojevići.

          Verovatno od ova tri RAKOVA sina potiču RAKOVIĆI u Čajetini, Priboju, Sandžaku, Crnoj Gori i mnogim mestima u Srbiji, ali se nemože potpuno i sa sigurnošću utvrditi i ne zna se tačno dali su svi od njih, jer je najverovatnije da ovi Rakovići nisu u bliskom srodstvu sa onim iz Lubnica, Kurikuća itd.

          Milinkova sudbina je takođe neizvesna.  Kuda je otišao iz Polja? Dali možda prema Pljevljima ili nekom drugom kraju u Crnoj Gori ili Srbiji. Možda su od njega Šumanci u Požegi i drugim krajevima, a možda je zadržao i svoje staro prezime BOŠKOVIĆ.

          I napred izneto predanje da se otac Raka Boškovića, negde krajem osamnajestog ili samim početkom devetnajestog vijeka, doselio iz Grblja teže je održivo, jer u knjizi BOKA (antropogeografska studija) od popa Save Nikićenovića – Grbljanska naselja – (str. 290 – 296) stoji da je Grbaljska opština u to vrijeme bila razdeljena u četiri knežine: Lazarevića, Ljubanovića, Bojkovića i Tujkovića, te da ni u jednom od mnoštva nabrojanih sela u tom periodu nije bilo Boškovića. U knežini Ljubanović pored sela: Bratešić, Gorović, Lastva i Prijevor, postoji i selo Prijeradi gde je u XVIII. veku živelo nekoliko plemena doseljenih iz Hercegovine, Crne Gore i Boke. Bratstva koja su od XV – XVIII. veka u Grblju naseljena su: Iz Hercegovine 7, Crne Gore 57 i iz Boke 19. Među brojnije bratstvo doseljeno iz Crne Gore (verovatno iz Kuča ili Zete) u selo Prijeradi u  Opštini Grbalj u osamnajestom vijeku bili su i RAKOVIĆI. Najveće bratstvo brojalo je 6 domova, dok su Rakovići brojali 5 kuća. Sva plemena, odnosno bratstva, iz tog sela slave Sv. ĐORĐA – kome je i crkva posvećena. I RAKOVIĆI iz Čajetine slave istu krsnu slavu – SVETOG  ĐORĐA (Đurđevdan).

          Na osnovu navedenih podataka ne bi se u potpunosti mogla isključiti mogućnost da je RAKOV otac, koji se iz Grblja doselio u Polja,  već tada prezivao Raković, te da je bio jedan od onih  već naseljenih Rakovića iz Prijerada u Grbaljskoj opštini, a da je RAKO dobio ime po svom dedi ili eventualno pradedi, pa da su tako i krsnu slavu  preneli i nasledili.

          Kako je već rečeno o porijeklu Rakovića postoji više verzija. Kako je zapisao Vojin Raković u knjizi ''Hronika Bistrice'' postoji verovatnoća da je njegovo bratstvo poreklom od Sasa ili Ilira, što nije dokazano, mada ima i nekih predanja da su od velikog bratstva Dakovića iz Grahova od kojih su kažu i Nikezići i Vučevići, koji su većinom prešli u Srbiju, a ima ih i u Kolašinu. Ima predanja da su tu svrstani i Rakovići  u Gornjim Selima kod Berana, koji su tada bili pod Turskom, mada je sasvim poznato da su Nikezići i Vučevići naseljeni u ovim krajevima potomci Mrnjavčevića, odnosno Drekalovića.

          Na Čajetinskom groblju ima spomenik Ani Raković na kojem piše da je rođena u Hercegovini.

          Drugu verziju zapisali su  B. Lalević i Ivan Protić u  knjizi ''Naselja Srpskih zemalja'' (str. 723.) – RAKOVIĆI - Kuči u Vasojevićima pod Turskom.  (str.131).

          No, po svemu sudeći, Rakovića ima više bratstava, ako gledamo prema njihovim slavama, koje su prenosili sa kolena na koleno, mada su ih mogli i menjati. Tako naprimer neki Rakovići po Crnoj Gori  slave DMITROV DAN.  Ima ih koji slave ĐURĐICU – kao oni u Gorjanima koji su doseljeni iz Draževića kod Prijepolja. Rakovići u Uzićima  slave LUČIN DAN. Veliki deo Rakovića, doseljenih iz Bosne slave SV. STEFANA. Oni su uglavnom naseljeni po Vojvodini i Bosni, a mnogi njihovi preci su živeli po celoj Evropi, pa i u Americi, gdje ih i sada ima. Možda ih  ima i u Australiji.  RAKOVIĆI u Bačkom Gradištu, Bečeju, Tustvu i Jabučinu, među kojima i ja spadam, kao i oni iz Lubnica i Kurikuća slave SV. NIKOLU.  Neki po Crnoj Gori (Bistrici) slave MRATINJ DAN. Svi oni poreklom iz Šumana, odnosno Čajetine, a i drugi – slave ĐURĐEV DAN itd.
 Postoji više familija  Rakovića koji slave istu slavu, ali se ne može pouzdano utvrditi dali su od istog bratstva i iste loze. Postoje velike sličnosti kod pojedinih bratstava i familija, a pošto nema pisanih dokumenata teško je pouzdano utvrditi od koga ko potiče i od kog bratstva. Navešću samo nekoliko primera takvih slučajeva.

          Mateja – Marko Raković, monah manastira Rajlovci, rođen je 1888. godine u Brestovcu kod Grocke, od oca Petra i majke Marije. Od malena je bio pobožan. Imao je tri sina i pet kćeri. Svih sedmoro djece je pomrlo.  Ostao je samo jedan sin.  Došavši sinu na slavu -  ĐURĐEV DAN u Brestoviku, umro je u 91. godini (21.05.1979.godine).

          Ne zna se odakle je tamo preselio i dali je to onaj Petar iz Čajetine rođen 1803. ili onaj rođen 1850. godine, jer je u Čajetini bilo i Petrova i Marija u familiji RAKOVIĆ  koji su se nekada odselili zajedno sa porodicom. Pouzdanih tragova nema u kom su pravcu otišli trbuhom za kruhom, jer drugog izlaza nije bilo pošto je Čajetina mala, pa su se teško u njoj mogli i razminuti, a kamoli da u njoj svi žive. Po svoj prilici izgleda da je Petar iz Čajetine otišao na Rudnik kod Gornjeg Milanovca, pošto se tamo već bio neko nastanio od ovih Rakovića. Odatle su otišli prema Valjevu, Mionici, Grockoj i dalje prema Beogradu.

           Dok je Petar još bio u Čajetini, prema drugom popisu stanovništva on je tada imao 60 godina.  Ukoliko to nije bio taj Petar onda je mogao biti Petar Tomin – rođen 1850. godine.  U Čajetini se pominje i neka Marija, da je bila za nekoga udata. Umrla je 1910. godine u devedesetoj godini života. Na Čajetinskom groblju postoji mali spomenčić, gdje se vidi gde je sahranjena i koliko je imala godina, ali se ne može do kraja pročitati ko je izvršio sahranu  i čija je bila. U Čajetini je postojao i  MARKO,  a verovatno i  MILE.

          Na Rudnik se izgleda bio naselio i SIMO RAKOVIĆ, koji je izbegao sa Belih Brda kod Priboja 1875. godine. Boravio je u Čajetini i Užicu, gdje je bio okružni načelnik (đelmaš) i raspoređivao izbeglice u Čačanski, Rudnički i Valjevski vilajet.

          Veliki deo izbeglih porodica, koje su najviše doseljavale posle propasti prvog ustanka, nijesu mogla primiti ova područja, nego su morale ići dalje i naseljavati se tamo gdje su ih slale tadašnje vlasti, ali su pojedine porodice i ostajale tamo gdje su nailazile na prazna zemljišta.

           Svakako da je u tim zbjegovima bilo i Rakovića, poput onih iz Omanice, koji su se kasnije morali ponovo raseljavati i seliti iz mesta u mesto, gubeći tako vezu sa svojom rodbinom, a u toku dužeg vremenskog perioda mnoge porodice su tako potpuno izgubile svoj identitet i svoje poreklo, tako da danas veliki deo tih porodica, pogotovu mlađih, uopšte ne zna odakle vode svoje korene i poreklo.

          Neke od njih znaju otprilike gdje ih ima, ali su svi međusobni kontakti i veze prekinuti i tako predati potpunom zaboravu. I one koje bar nešto znaju o svom poreklu, nisu u mogućnosti saznati od kojeg brata, odnosno njihovog pretka potiču.

          Rakovića ima u Brestoviku -  (vidi knjigu Brestovik str.288).

          Deda JEREMIJA RAKOVIĆ doselio se ovde iz Majdana (Rudnički – Takovski kraj). Njegov brat Kuzman je otišao u selo Baluga kod Čačka (Ljubićki kraj) i od njega su nastali Kuzmanovići. Ovo je bilo negde sredinom devetnajestog vijeka.

          Rakovića ima i u Beranama, Goračićima, Dragačevu, Bugarima, Sevojnu, Belanovici (bivši srez Kačerski), na Rudniku, Aranđelovcu, Kraljevu, Kragujevcu, Kruševcu, Kuršumliji, Novom Pazaru, Raškoj, Zaječaru, Grockoj, Gornjem Milanovcu, Čačku, Guči, Beogradu, Novom Sadu, Bačkom Gradištu, Valjevu, Obrenovcu, Užicu, Priboju, Belom Brdu, Herceg Novom,  Kotoru, Budvi, Baru, Podgorici,  Mojkovcu, Bijelom Polju, Vojvodini i  svuda po bivšim Jugoslovenskim Republikama, kao i u inostranstvu, preko Evrope do Amerike. Mnogi od njih mogu se naći i preko interneta.
  MILOVAN Jovičin RAKOVIĆ, imao je sinove: Minu, Milića, Simeuna i Marinka (zvanog hajduk), kao i kćeri: Staniju i Stanu.

          MARINKO Milovanov se iz Čajetine odselio u Užice, gdje se bavio saračkim zanatom. Ostali su živeli u Čajetini.

          MINA Milovanov, rođen je 1820. godine u Crnoj Gori. Sa suprugom Anicom imao je sinove: Prodana, Vuka, Sretena, te kćeri: Prodanu, Vukosavu i Katarinu. Živeli su u Čajetini.

          PRODAN Minin nije imao potomstva. Živeo je u Čajetini.

          VUK Minin (1840-1910), sa suprugom Jerinom (Jevrom) iz Galova, imao je: Jaćima, Branislava (Brana), Nikolu i Ljubomira, kao i kćeri: Jovanku (Ješu), Katu i Stojanku (Josu). Živeli su u Čajetini - (Dobroselca).

          SRETEN Minin, sa suprugom Prodanom (ili Milenijom), imao je sina Dobrosava (Dobra), a možda i Gvozdena, kao i kćeri: Jelenu, Kosaru i Olgu. Živeli su u Čajetini.

          JAĆIM Vukov (1880-1951), sa suprugom Dragom imao je: Miluna, Milorada, Miloja i kćer Milojku. Jaćim je više od dvadeset godina bio predsjednik Čajetinske opštine. Umro je posle drugog svetskog rata. Sahranjen je u Čajetini.

          MILUN Jaćimov (1912-1941) je mlad poginuo 1941. godine na vojnoj vežbi kao đak – narednik. Nije bio ženjen i nije imao svog potomstva.

          MILORAD Jaćimov (1918-1923),  je mlad umro – kao dete.

          MILOJE  Jaćimov je imao samo jednu kćer – Vesnu. Bio je trgovac u Užicu i jedno vrijeme direktor fabrike kože u Užicu. Umro je kao penzioner u Užicu.

          BRANISLAV (Brane) Vukov (1885-1973). Sa suprugom Vinkom imao je sinove: Milovana i Radisava, kao i kćeri: Milenku, Katu i Zoru. Nosilac je KARAĐORĐEVE  ZVEZDE. Umro je posle drugog svetskog rata. – 011-251-1599.

          RADISAV Branislavljev sa suprugom Stanicom (Stanom) živi u Beogradu na Žarkovu (na Belim Vodama) kao penzionisani milicioner. Ima: Olivera i Miluna. 011-511-599,  011-251-1599.

          OLIVER Radisavljev,  011-624-485.  Ima sina MILANA i kćerku Oliveru.

          MILAN Radisavljev,  takođe živi u Beogradu. Tel. u Užicu: 031-519-692. Ima BRANISLAVA i MILUNA. Sa suprugom Sarom moguće je da je imao i kćer Nikoliju – koja je umrla 1969. godine u Branešcima – što nije pouzdano utvrđeno.

          MILOVAN Branisavljev (Branov) (1923-1982), živeo je u Čajetini. Izvršio je samoubistvo posle amputacije nogu. Sahranjen je u Čajetini. Ima sina Jaćima i kćerke: Borku i Dragicu.

          JAĆIM Milovanov, ima sina Milovana (po dedi) i kćer Milojku. Žive u Čajetini. Tel. 031-831-471.

          MILOVAN Jaćimov je dobio svoje ime po djedu Milovanu.    
 NIKOLA (Vuka Minina) 031-516-359. ?  Imao je sinove: Vuka (po djedu), Milana, Vlada (Vladeta), i Radisava, kao i kćer Branu. Živeo je u Užicu. Učesnik je Albanske golgote i nosilac raznih medalja i odlikovanja. Bio je žandarmerijski narednik. Penzionisan je u svojstvu vodnika.

          VUK Nikolin – 015-25-629. Ima dva sina: Nikolu i Mitra. Živeo je i umro u Šabcu. Tamo je i sahranjen 1997. godine.

          NIKOLA (Vukov – mlađi) živi i radi u Šabcu. Tel. 015-370-126. Po zanimanju je ekonomski tehničar. Ima sina DARKA i kćer Marijetu.

          MITAR Vukov je inžinjer. Živi i radi u Šabcu. Tel. 015-27-589, 015-327-589, 015-310-770. Ima kćerku Minu i sina NIKOLU, koji je ime dobio po pradjedu i stricu.

          MILAN Nikolin ima sina Mirka. Živi u Novom Sadu - kao vojni penzioner. Tel. 021-610-156, 021-661-0156.

          MIRKO Milanov je veterinarski tehničar. Živi u Novom Sadu. Tel. 021-526-043. Ima sinove: NIKOLU i KOSTU.  (Kada sam ih posetio 2000. godine u Novom Sadu – Nikola je bio učenik osnovne škole, a Kosta dete).

          VLADO (Vladeta) Nikole Vukova (starijeg), ima sina Predraga. Živi u Užicu. Tel. 031-26-769, 031-515-924.

          PREDRAG Vladov živi u Užicu. Ima sina Dušana i kćerku Mariju. Radi kao službenik u valjaonici bakra u Sevojnu.

          DUŠAN Predragov je dete – učenik. Živi u Užicu.

          RADISAV (Raka) Nikolin, profesor u penziji. Živi u Užicu. Ima sina Milana i kćer Jelenu. Jelena je lekar u Užicu. Tel. 031-21-148, 031-554-014, 031-553-356.

          MILAN Radisavljev je apotekarski pomoćnik. Radi u bolnici u Užicu. tel. 031-519-692.

          LJUBOMIR Vuka Minina, živeo je u Užicu. Bio je finans. Sahranjen je u Čajetini. Nije imao djece.

          DOBROSAV (Dobro) SRETENOV (1883-1953), pešadijski pukovnik u penziji. Bio je načelnik za nastavu u Kragujevcu u vojno – tehničkom zavodu. Kasnije je živeo u Beogradu. Tamo je i sahranjen. Umro je posle drugog svetskog rata, kada je došao iz zarobljeništva. Sa suprugom Ivankom imao je sinove: Marka – koji je umro 1967. godine,  Sretena (po djedu) i Zorana.

          SRETEN Dobrov ima sina MIROSLAVA. Živi u Beogradu. 011-2779-116.

          ZORAN Dobrov, živeo je u Beogradu. Bio je dugogodišnji direktor ''Tehnometala'' u Beogradu. Sa suprugom Zdenkom ima sina Ivana i kćerku Ivanku. Ivanka radi u Beogradskom dramskom pozorištu – 063-48-50-50, a inače je izuzetan i vrstan sudija u vaterpol – sportu.

          Zoran je veoma mnogo radio na istraživanju svoje bratstveničke loze i prikupljanju podataka o porijeklu ovog bratstva RAKOVIĆA iz Čajetine. Izuzetno je zaslužan za pribavljanje velikog dela podataka o ovom bratstvu, a njegovi potomci poseduju kompletnu dokumentaciju o životu svojih predaka. Nažalost, smrt ga je prekinula u daljoj aktivnosti i njegovom plemenitom radu. Njegovi potomci: Ivanka (011-397-7198, mob. 063-48-50-50) i Ivan, kao i njegova supruga Zdenka,  su mi dostavili jedan deo tog materijala u rukopisu, koji mi je poslužio za pisanje ove knjige, na čemu sam im veoma zahvalan. -  Rođen je 1932 , a umro 1998. godine u Beogradu. 011-397-71-98, 011-247-2396.

          IVAN Zoranov je rođen 1971. godine. Živi u Beogradu. 011-804-2253, 011-247-2396, 011-804-2253. Po zanimanju je ekonomista, službenik u ''Ktitoru'', a inače je i fudbalski sudija.
MILIĆ MILOVANA RAKOVIĆA, rođen je 1828. godine. Poreklo vodi iz Crne Gore - odakle se doselio na Zlatibor. Sa suprugom Stakom (ili Persom), živeo je u Čajetini i Ivanjici – odakle su se kasnije njegovi potomci prije II. svjetskog rata preselili u Beograd. Bila je to porodica Dragutina Gvozdenovog RAKOVIĆA. Inače – Milić Milovanov,   imao je tri sina: Gvozdena, Kostu i Đorđa. Imao je i kćeri: Stanu, Maru (23.07.1857 - ),  Jelku (24.04.1860 - ) i Jelicu ( - 05.1854. - ).

          GVOZDEN Milićev, rođen je 17.08.1860. godine. Odselio je iz Čajetine. Bio je kafedžija u Užicu. Imao je tri sina: Dragutina, Zdravka i Aleksandra, kao i kćer Smilju.

          DRAGUTIN Gvozdenov (1892 – 1945) iz Užica – odnosno Čajetine odselio se u Ivanjicu, a kasnije u Beograd. Bio je Solunski ratnik. Po zanimanju – staklorezac. Umro je u Beogradu i sahranjen na novom groblju – na parceli I. Sa suprugom Ružom imao je tri sina: Radmila, Zdravka (po dedi) i Branka.

          RADMILO Dragutinov, bio je staklorezac, kao i njegov otac Dragutin. Kasnije je završio ekonomski fakultet i radio u Narodnoj banci Jugoslavije. Nije imao potomstva. Dva puta se ženio. Supruge: Zora (011-405-305) i Ljiljana (Ljilja) – 011-454-209. Žive u Beogradu.

          ZDRAVKO Dragutinov, rođen je 1921. godine. Poginuo je 1963. godine u saobraćajnoj nesreći između Beograda i Zagreba. Bio je jedan od direktora ''SUTJESKE''. Imao je sina Dragutina (Mališu) – (po dedi).

          DRAGUTIN (Mališa) Zdravkov, rođen je 1945. godine u Beogradu. Studirao je mašinsku tehniku. Živeo je u Beogradu – ulica Odobašićeva broj 6. Bio je fudbalski sudija. Umro je 23. juna 2006. godine. Sa suprugom Gordanom – 011-503-304 – ima dve kćerke: Jelenu – rođenu 1977 i Olgu – rođenu 1986. godine. Tel. 011-783-117.

          BRANKO Dragutina Gvozdenova (1918 – 1984). Umro je u Beogradu, gde je i sahranjen. Bio je: akademik – profesor – doktor – inžinjer elektronike. Radio je kao profesor na elektro-tehničkom fakultetu u Beogradu. Bio je i fudbalski sudija.  Nije imao muške djece. Njegova kćerka Ljiljana je magistar – inžinjer elektronike. Živi u Engleskoj.

          ALEKSANDAR  Gvozdenov je poginuo u I. svjetskom ratu. Imao je sina Radmila.

          RADMILO Aleksandrov – nema djece.

          KOSTA Milićev, nije se ženio. Bio je poslužitelj u finansijskoj upravi u Čajetini. Ne zna se kada je umro.

          ĐORĐE Milićev, rođen je 12.05.1863. godine. Otišao je na miraz u Ćirkoviće – u Očku Goru. Tamo je živio sve do svoje smrti – gde je i umro. Sa suprugom Novkom imao je sinove: Milića (po dedi), Sretena, Vidoja, Jola, Ognjena i kćeri: Grozdanu, Raju, Kovu, a verovatno i Anku, Vidu i Stojanku.

          JOLE Đorđev je mlad umro, kao momak.

          MILIĆ Đorđev je živeo u Beogradu. Bio je nastavnik u školi za gluvo – neme u Zemunu. Umro je posle II. svetskog rata, tj. 1967. godine. Sa suprugom Danicom imao je sinove: MIHAILA, MILOŠA i  RADOVANA – koji je umro 1945. godine i nije imao potomaka, ali je moguće da je u Očkoj Gori imao kćer Novku (vidi čitule – ž. lik)
SRETEN Đorđev, rođen je 1903. a umro 1980. godine. Sahranjen je u Očkoj Gori. Sa suprugama Novkom i Darinkom imao je sinove: Đorđa (po dedi), Iliju, Miliju, Milenka, Velimira i Nedeljka.

          VELIMIR Sretenov, poginuo je od strane Nemaca u II. svetskom ratu, kao momak u svojoj kući. Živeo je u Očkoj Gori.

          NEDELJKO Sretenov, takođe je poginuo kao momak od zaostale bombe iz rata.

          ĐORĐE Sretenov, ima sina Nedeljka (po stricu), te kćeri: Radu, Milinu, Milicu, Sofiju i Daru.

          NEDELJKO – Đorđa mlađega, živi u Čajetini. Tel. 031-831-855, 031-33-318. Ima sina ĐORĐA (po djedu i šukundjedu), i kćer Daru (po tetki).

          ILIJA  Sretenov, živi u Užicu. Tel. 031-561-964. Ima sina Milića.

          MILIĆ Ilijin – 031-831-902. Živi u Čajetini. Ima sina ILIJU (po djedu) i kćer Vesnu.

          MILIJA Sretenov živi u Branešima. Tel. 031-831-557. Sa suprugom Grozdanom ima sina   Milana, i kćer Nadu.

          MILAN  Milijin, živi u Užicu. Tel. 031-28-386, 031-831-557.

          MILENKO Sretenov, živi u Čajetini. Tel. 031-831-988. Ima: Zorana i Radovana, kao i kćer Branku.

          ZORAN Milenkov, ima kćeri: Marinu, Jasminu i Marijanu.

          RADOVAN Milenkov, ima kćeri: Marijanu, Maju i Sanju.

          SIMEUN (Simo) MILOVANA RAKOVIĆA (1810 – 1892). Sa suprugom Anđom imao je sina Mlađena i kćeri: Perku, Senu (11.04.1863 - ), Jelku (03.03.1857 - ) – udata za Ćirković Vitomira,  Ivanku i Stamenu – rođenu 06.01.1851 godine.

          MLAĐEN Simeunov je imao sina Marinka i kćeri: Lenu, Zagorku i Zoru.

          MARINKO Mlađenov (1891 – 1975) - imao je: Dragana, Ljubišu, i OBRADA, kao i kćeri: Ljubicu, Stevku i Milicu. Žive u Čajetini.

          DRAGAN Marinkov – 031-832-845. Živi u Čajetini. Ima kćeri: Miru i Stanku.

          LJUBIŠA Marinkov, živi u Užicu. Tel. 031-832-951. Ima kćer Jelenu – 031-520-064.

          MARINKO (Hajduk) MILOVANA RAKOVIĆA, nema svog potomstva. Imao je u Užicu saračku radnju i radio na veliko, sa svojim kalfama i šegrtima.  Potpisivao je menice pa je zbog toga bankrotirao i propao. Otišao je tada, kao pandur, na službu u načelstvo. Zbog menice njegova celokupna imovina  bude zaplenjena i prodata i on zbog toga ubije nekoga i ode u hajduke.  Poginuo je pre potere 1888. godine u Beloj Reci.  Nije se ženio, niti je koga iza sebe ostavio.

          Kao hajduk, nosilac je više odlikovanja,  a bio je veoma poznat i opevan u više junačkih narodnih pesama. O tome svedoče i ovi stihovi:

                                           -     Procvilješe Užički trgovci,

                                           -     Na koljeno Mihailu knezu

                                           -     Na hajduka RAKOVIĆ MARINKA     

                                           -     I njegovih 12 pobratima,

                                           -     Na hajduka Gruja i Jovana

                                           -     I na njina pobratima Zuju,

                                           -     Aman, aman zemlje gospodaru,

                                           -     Što trpismo – trpjet ne možemo,

                                           -     Od hajduka RAKOVIĆ MARINKA,

                                           -     Ne daje nam slazit Zlatiboru,

                                           -     Ne daje nam gojiti volove,

                                           -     Ni toviti bijele ovnove,

                                           -     Na trgovce udara ucjene,

                                           -     Arambaši toke i jeleke...
 ANDRIJA RAKOVIĆ je imao sinove: Moja, Petra (Pera) i Jovicu. Bio je po pričanju izgleda još jedan ali se za njega ne zna, niti šta je sa njim bilo.

          MOJO Andrijin je službovao u Valjevu. Pouzdano se ne zna dali je i koliko imao sinova. Zna se samo toliko da mu se žena zvala Vasilija i da je sahranjena na Čajetinsko groblje. Izgleda, kako je utvrđeno iz teksta sa jednog malog spomenčića, da je imao dve kćeri: Milku  (Miku) koja je veoma mlada umrla 1898. godine i Anu koja je podigla spomen. Moguće je da je imao i još nekoga.

          PETAR (Pero) Andrijin, rođen je 1803. godine.  Odselio je  iz Čajetine u Ub. Tamo je živeo i radio kao učitelj. Sa suprugom Ljubicom imao je dva sina i tri  kćeri: Jednog – čije ime nije upamćeno, Pavle (21.05.1862 - ),  Stanojka (09.06.1856 - ), Savka (16.03.1852 - ) i  Jelena (15.1.1855 - ). Moguće je da se dva puta ženio i da je sa drugom ženom imao sina Petronija i kćeri Draganu i Vinku – koja je umrla 1980. godine, a sahranjena u Čajetini (što nije pouzdano i tačno utvrđeno). Više se ništa ne zna.

          JOVICA Andrijin je živeo i bio sa službom u Aćimovcima. Tamo je i umro, a sahranjen je u Čajetinsko groblje.

          NIKOLA RAKOVIĆ – doseljen je iz Šumana zajedno sa braćom  MILOVANOM i ANDRIJOM. Imao je sinove: Tomu i Jefta.

          TOMA Nikolin (1818 - 1890). Sa suprugom Stankom imao je kćer Perku (25.04.1855 - ) i sinove: Sretena (1852 - ),  Obrena (09.09.1858  ) i Petra (25.10.1850).

          SRETEN Tomin (1852-1882), imao je  sina Gvozdena i kćer Draginju (1879 – 1926).

          GVOZDEN Sretenov  (1877-1901), imao je Petra.

          PETAR Gvozdenov je imao Miliju.

          MILIJA Petrov, sa suprugom Draginjom imao je: Milana, Radomira i MILORADA (1945 – 1948),  kao i kćer Milenku. Žive u selu Branešca kod Čajetine.

          MILAN Milijin živi u Užicu. Tel. 031-28-386.  Ima kćer Ljiljanu.

          RADOMIR Milijin živi u Čajetini – 031-51-296. Ima: Petra, Vukosava i kćer Danku.

          OBREN Tomin roden je 09.09.1858, a umro 1896 godine. Sa suprugom Stojkom imao je tri sina: Velimira, Ratka i Cvetka, kao i kćer Radojku. Moguće je (ali nije utvrđeno) da je imao i Mijaila.

          VELIMIR Obrenov je živeo u Kraljevu, a službovao u fabrici duvana u Strumici. Sa suprugom Julkom  imao je jednog sina Borivoja  (Bora).

          BORIVOJE  (Boro) Velimirov, bio je aktivni oficir bivše Jugoslovenske vojske. Nije se ženio, a umro je u toku II. svetskog rata.

          RATKO Obrenov, sa suprugom Kosom imao je sina OBRADA koji je nestao u II. svetskom ratu i kćeri Dušanku, Božanu koja je umrla 1933 i Stojku  (umrla 1931.) Bio je kafedžija u Čajetini, a takođe je umro u toku II. svetskog rata.

          CVETKO Obrenov je poginuo 1915 godine u I. svetskom ratu, kao regrut. Nije se ženio.

          JEFTA Nikolin RAKOVIĆ, sa suprugom Marinom imao je sinove: IVANA (26.02.1859 - ), Milana, Milisava (17.04.1856 - ) i kćer Vidu.

          MILAN Jeftov, navodno se nije ženio i nije imao djece. Međutim u čitulama postoji JEFTO i ALEKSIJE Milanov – što bi značilo da je mogao imati djece, čija sudbina je neizvesna, – (vidi čitule).

          MILISAV Jeftov (17.04.1850 – 1933), nije se ženio. Živeo je u Nišu. Kao penzioner, došao je u Čajetinu i umro u kući Miloja Čolovića. Sahranjen je na Čajetinskom groblju.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Čet 20 Jun 2013 - 12:48

VIII.   R A K O V I Ć I IZ  MORAČE
 
 
          Opčinjen, ponešen i opsednut  radoznalošću i znatiželjom da vidim rodno mesto, rodnu grudu i kolevku mojih roditelja, oca Dušana i majke Vidne RAKOVIĆ (rođene Bukilić) iz sela Požnje u Morači,  a po sugestiji  gospođe Milke, supruge Voja Rakovića iz Bijelog Polja,  koja je rodom od Markovića iz Morače, te na osnovu njene tvrdnje da u Morači ima jedna kuća RAKOVIĆA i da je iz te kuće jedna kćerka udata za nekog Dragovića (možda Đura), reših da sve to proverim na licu mesta, pa tako vozeći se uzanim  vijugavim i krivudavim novoizgrađenim drumom uz kanjon rijeke Morače, stigoh tako 18. jula 2000. godine i u Dragovića Polje – u Srednjoj Morači.
          Po ovom brdovitom, više planinskom predelu, kuće su veoma razbacane i dosta daleko jedna od druge, a teško je videti nekoga da sjedi ispred svoje kuće, ili da bilo šta radi, te da bih dobio bilo kakvu informaciju morao sam zaustaviti i parkirati svoje vozilo i nekoliko stotina metara otići pješice, jer je malo koja kuća pored puta.  
          Uđoh tako u kuću nekog Todorovića, izuzetno poštenog, dobrog i gostoljubivog domaćina. Žena njegova bješe od Bukilića, rođaka moje majke. Iako su bile približno istih godina, nisu se poznavale, jer je moja majka odatle odselila u Vitomiricu kod Peći još kao dete od nekoliko godina, pa su je odatle Albanski teroristi negde prije drugog Svetskog rata protjerali, a njenu majku ubili, tako da se njen grob nikada nije mogao naći. Domaćini me zaista svesrdno dočekaše i  lepo ugostiše, a kada sam krenuo pratili su me više od jednog kilometra , kako bi me povezali i upoznali sa njihovim susjedom Kostadinom Bjelićem,
          Taj Bjelić bješe izuzetno bistar i pametan gorštak, otmeni domaćin i veliki pamtiša. Iako su se njegova dva sina već bili spremili i krenuli na put za Podgoricu, okrenuše svoj auto, parkiraše ga ispod ogromne jele  i vratiše se ponovo u kuću.
          Nisam ih hteo zadržavati, hteo sam odmah da odem, ali od ovih domaćina koji znaju za čast i obraz, nije se moglo tek tako otići. Za tili čas vredne domaćice postaviše sto. Doniješe svakakva pića: pivo, vino, rakiju, kafu. Narezaše goveđe pršute, suve ovčetine, salame, kobasice i sudžuka.  Doniješe kajmaka, sira i mlijeka. Domaćica  stalno dosipa piće i nazdravlja meni za dobrodošlicu. – ''Hajde prijatelju! Popij i omezi! – u zdravlje''.
          Sjedim ja tako, za prepunim stolom i razgovaram sa Kostadinom Bjelićem, ovim visokim stasitim i kršnim Crnogorcem, potpuno sede kose i ogromnim sedim brkovima, ali veoma bistre,  pametne,  mudre glave i oštrog uma.
          I dok smo mi tu pričali  o istoriji naših predaka, momci su uleteli u tor, zgrabili jedno jagnje i za tren oka pripremili ražanj. Lože vatru i okreću. Meni neprijatno. Nisam ja presjednik države, da me toliko goste, već samo slučajni putnik, namernik u prolazu. Tržem se, skačem, - hoću da bježim. Ali ne – domaćin ne dozvoljava. Iz ove kuće ne može bez ručka. Ma kakav ručak – pored ovoliko raznih mezetluka i jela na stolu. Ali nema se kud. Takvi su to običaji  - moram ostati !
          Poslije nešto više od sat vremena ulazi stariji domaćinov sin. Nosi pečeno jagnje sa ražnja. U ustima mu velika crvena jabuka. Snahe brzo postavlaju trpezu. Donose supu, razne salate, pitu i priganice. Kao na slavi ili svadbi. Domaćin siječe pečenje. Ispred mene plećka. – Kao za kuma. Mene nekako sramota i stid. Samo ćutim i mislim. Odkuda ovim gorštacima u ovoj planini sve ovo? Ali znam da ove primere časti i obraza nikada više u svom životu nemogu i neću zaboraviti. Stalno ću misliti na njih, na Moraču i Polje Dragovića, gdje je nekada i moj otac živeo.
        Znali su ti ponosni i gordi Moračani kako da ugoste putnika. A znamo li to i mi ?
Poslije gozbe i ručka kod Konstatina Bjelića, domaćinovi ljubazni sinovi su me lično pratili nekoliko kilometara do kuće Bosiljke Arsenijeve Dragović, gdje sam ponovo izuzetno dočekan i ugošćen, te sam i ovde naišao na zaista veliko gostoprimstvo i ljubaznost domaćina, pa i njihovih bližnjih komšija.

          Prema riječima Bosiljke Dragović, ovde u Dragovića Polju živele su dvije porodice RAKOVIĆA i to: Ilija i Spasoje. Njihov otac zvao se ĐORĐIJE RAKOVIĆ.  Ne zna se tačno od koga potiču, ali se predpostavlja da su od bratstva Dulovića iz Hercegovine tj. potomci Obrada Selakovića od njegovog unuka Dula Miletina, odnosno od njihovog bratstva Dragovića.

          Dragovići su ogranak Dulovića od kojih su se odvojili krajem XVIII. vijeka.  Ovo prezime uzeli su po Dragu Radisavljevu – unuku Jovana Duleva. Najsrodniji su im Mijatovići jer i oni potiču od Draga. Djed Mijatov, serdar Mileta, bio je sin Draga Radisavljeva, rodonačelnika bratstva Dragovića.

          Pasovi za Mijatoviće:  BRANISLAV – MIJAT – PERUTA – JAKOV – PERKO – MIJAT (Mijatovići) – MIJUŠKO – MILETA – DRAGO (Dragovići) – RADISAV – JOVAN (Jovanovići) – DULE – (Dulovići) MILETA – OBRAD SELAKOVIĆ.

          Drago je imao tri sina: Miletu, Milutina i Todora. Od Milete su Mijatovići sa ogrankom Vidići, dok su ostali Dragovići od Dragova sina Milutina, koji je imao četiri sina: Tomaša, Savu, Nikodima i RAKA.  Rako Milutinov se odselio u Srbiju, a njegovi potomci RAKOVIĆI žive u Kremnima, Čajetini i drugim mestima po Srbiji.

          RAKO Milutinov je rođen  u drugoj polovin XVIII. vijeka – negde oko 1760.god

          Nikodim je bio iguman u manastiru Morači i značajna ličnost u oslobodilačkoj borbi Moračana protiv Turskih osvajača.

          Tomaš je čuveni Gornjo-Morački junak koji je 1795. godine ubio na Ratnji Zuka Paripovića, Turskog barjaktara, kada je sa Nikšićkim Turcima palio Gornju Moraču. 

          Nije poznato kako su ovi RAKOVIĆI (osim MARAŠA – RAKOVIĆA), koji su živjeli u Dragovića Polju  ostali ovde da žive ako se RAKO odselio u Srbiju, ali je mogao neko od njegovih potomaka da se vrati u Moraču i da nastavi da živi na rodnoj grudi i ognjištima svojih predaka, a sudeći po slavi koju ovi RAKOVIĆI slave (Sv. STEFANA – 09. januara), moguće je takođe da se neko od njegovih potomaka mogao iseliti iz Srbije i naseliti se u Bosni, u okolini Banja Luke, na Manjači, Šljivnu, Drapnićima  itd. sobzirom da tamo sada postoji jedno bratstvo Rakovića koji slave ovu istu slavu, a i oni tvrde da vode poreklo iz Crne Gore.

          I ako je u Srednjoj Morači, odnosno Dragovića Polju živio i moj djed IVAN RAKOVIĆ sa sinovima VELIMIROM I DUŠANOM, kao i Ivanov brat PETAR RAKOVIĆ sa svojim sinovima MAŠANOM I VOJOM, odakle su preselili u Kolašin, sadašnji stanovnici ovih predela se njih ne sjećaju.

          ĐORĐIJE RAKOVIĆ, živeo je u Dragovića Polju – u Srednjoj Morači. Živeo je preko 70 godina. Imao je dve kćeri i tri sina: Anđa, Muja, Ilija, Spasoje, i Jovan. ANĐA se udala za MIRKA RAKOVIĆA, a  MUJA je ostala da živi na imanju  i nije se udavala.

          ILIJA Đorđijev bio je veoma čvrst čovjek. Imao je  kćer Zorku koja se udala u Dragović Polju za Đura Dragovića.

          SPASOJE Đorđijev, živeo je u Dragović Polju. Imao je sina Božidara i kćer Maku, koja se nije udavala.

          BOŽIDAR Spasojev i Marijin,  živeo je u Dragović Polju. Nije se ženio i nema potomstva.

          JOVAN Đorđijev, živeo je u Ljevištima na Telač Dolu. Imao je jednog sina zvanog Turo i tri kćeri: Ljubicu, Milenu i Pejku.

          TURO Jovanov, živeo je na Telač Dolu – u selu Ljevištima. Bio je visok i crn. Nije se ženio i nema potomstva.  Za vrijeme stare Jugoslavije bio je ranjen u Debelu Goru, a poginuo je na Telač Dolu u selu Ljevištima.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 18 Jun 2013 - 19:00

 
 
                            G E R I L A    1942 – 1943.
 
          U Opštinski biro KPJ za opštinu Polja ušli su pored ostalih četvorice i MILO RAKOVIĆ. On se priključio gerili kao borac I. čete bataljona ''Aleksa Đilas'' sa ostalima koji su na partijskom sastanku izjavili da ostaju u gerili, te su tako, pored Mila, ostali u gerili i DUŠAN RAKOVIĆ, MILUN RAKOVIĆ i GROZDANA RAKOVIĆ.
          DUŠAN RAKOVIĆ je isto tako kao i MARINKO RAKOVIĆ 1938. godine primljen u KPJ u Bistrici. Tada je sekretar Bistričke partiske  ćelije bio Milo Raković. Dušan se 1942/43. priključio gerilskoj grupi boraca prve čete bataljona ''Aleksa Đilas'' koji su na partijskom sastanku izjavili da ostaju u gerili. Tako je Bistrička gerilska grupa oformljena od komunista I. čete bataljona ''Aleksa Đilas''', a prvu grupu su sačinjavali RAKOVIĆI.
          MILUN RAKOVIĆ je u Bistričku ćeliju, odnosno KPJ primljen 1939. godine. Imao je svega 18 godina te je zbog toga pripadao mlađim članovima KPJ. On je 1942. godine na partijskom sastanku izjavio da ostaje u gerili i priključio se borcima, gerilcima I. čete bataljona ''Aleksa Đilas''. Krajem juna 1943.  Milun Raković je kao opštinski rukovodioc SKOJ-a zadužio Jagoša Vučinića da oformi skojevski aktiv u Gojakovićima, te ga je on 28.juna 1943. godine i oformio, a u njegov sastav su ušli četiri člana iz porodice Vučinić i Andrija Šćepanović.
          Kao sekretar opštinskog komiteta SKOJ-a Milun je, kao i većina omladinaca, odbornika i aktivista Mojkovačkog kraja bio spreman da se svim sredstvima bori protiv četnika i okupatora na kojima se nikada nije libio da u pogodnoj situaciji na njih aktivira i bombu baci.
          U vremenu od septembra 1943. do aprila 1944. godine u Mojkovcu, Poljima i ostalim mjestima pristupilo se formiranju čvrste i istinske narodne vlasti. Članovi Izvršnog odbora pri N.O.O. bili su zaduženi za odgovarajuće sektore pa je za građevinarstvo u opštini Polja bio zadužen Milun Raković.
          Bio je i član sreskog komiteta KPJ u Mojkovačkoj opštini, kao i na drugim odgovornim partijskim funkcijama.
          GROZDANA RAKOVIĆ je bila član SKOJ-a, ali je u KPJ bila primljena tek 17.04.1941. godine, jer je Bistrička ćelija imala pauzu u radu na prijemu novih članova KPJ, te su zbog toga neki kandidati imali duži staž da bi bili primljeni u KPJ.  Grozdana se 1942. priključila gerilskoj grupi boraca I. čete bataljona ''Aleksa Đilas'' koji su na partijskom sastanku izjavili da ostaju u gerili.
          Četnici su je jedne prilike uhvatili u Bistrici, bježeći kroz kukuruz, ali ona iako je imala kod sebe pištolj nije tom prilikom htjela pucati, već se poslužila lukavstvom kao da bježi od straha ispred četnika pa su joj oni na to povjerovali i pustili je.
          Cijela Bistrička grupa tokom ljeta i sve do prvog snijega bila je vrlo aktivna  u kontaktiranju sa narodom i održavanju veze sa drugim gerilskim grupama iz opštine Polja. Naročito je bio aktivan Mile Raković koji je bio član opštinskog biroa KPJ.
Bajta u kojoj se našla grupa RAKOVIĆA, nalazila se u jednoj nepristupačnoj stijeni do koje su vodila samo dva prolaza kojima se moglo doći u koloni po jedan. Tako je bajtu bilo veoma teško napasti, a ne izložiti se velikim gubicima jer je donji prilaz mogao odbraniti jedan, a gornji dvojica boraca. Na Milev i Grozdanin predlog ostali su u bajti tokom čitave zime, sve dok  je snijeg okopnio.

          Sreski komitet za Kolašin zakazao je polovinom avgusta savetovanje svim članovima KPJ iz Kolašinskog sreza u Jelju iznad Gornje Štitarice gdje je razmatran način rada na terenu u situaciji koja je nastala poslije pete ofanzive.  Donešen je konkretan zadatak da se neki komunisti upute u druge opštine sreza kao ispomoć. Među njima je bio i Mile Raković. On je ostao  komesar te ''Sreske čete'' koja je izvršavala zadatke po celom srezu.

          Nakon formiranja N.O.O. krajem 1943. i početkom 1944. godine pristupilo se brizi stanovništva, obezbeđenju hrane, odjeće, obuće, ogreva i drugog s jedne i pomoć frontu s druge strane. U to vrijeme sekretar opštinskog biroa KPJ u opštini Polja bio je MILE RAKOVIĆ.

          Pored navedenog po direktivi ZAVNO Crna Gora i Boka obrazovane su četiri Komisije sa funkcijom pomoćnog organa pri izvršnom i pri područnim NOO sa zadacima da se stanovništvu pomogne oko obrade zemlje i obezbeđenja semena i alata, kao i radne stoke za poljoprivrednu kampanju.

          Za vrijeme operacije ''Ribecal'' 12.08. do 01.09.1944. godine Mile Raković, kao sekretar biroa i opštinskog odbora, uputio je članove izvršnog odbora u svoja sela da budu sa narodom kojeg je trebalo skloniti ispred neprijateljskih naleta. Kada je prošla ofanziva formirao je dvije grupe od po 30 do 40 ljudi za borbu protiv neprijatelja.

          I u Dobrilovačkoj gerilskoj grupi bilo je dosta RAKOVIĆA. Kada su ih četnici opsadirali i blokirali u stijenama ispod Dobrilovine u kojima je bilo sklonište gerilaca, četnici su doveli njihove porodice kao taoce, sa namjerom da ih sve žive pohvataju. Tada je i stari MILIVOJE RAKOVIĆ odbio da se penje uz stijene, rešivši da ga četnici strijeljaju, a da ne uđe u sklonište gerilaca odakle bi svi gerilci stradali. Tom prilikom četnici nijesu htjeli strijeljati Milivoja Rakovića i Mlađena Vidakovića već su natjerali mlađe – djecu da oni to urade umesto njih dvojice. Među tom omladinom bili su: MALIŠA RAKOVIĆ i MILICA RAKOVIĆ koja je u više navrata bila zatvarana u Bistričkom četničkom zatvoru.  Kao omladinka, Milica je bila član AFŽ i član Opštinskog i Sreskog odbora AFŽ.

          Veoma odani i spremni da gerili ukažu svaku pomoć bili su legalizovani članovi KPJ među kojima: ĐOKO, PETAR, MIRKO, MILUN, GROZDANA, MILE i skojevci MALIŠA i VIDO (MITA) RAKOVIĆI sa porodicama iz Bistrice, kao i moj stric VELIMIR (Veljko) IVANOV RAKOVIĆ iz Tustva – koji je obavljao iste funkcije i aktivnosti u Bjelopoljskom srezu, kao i Mile u Mojkovačkom - (vidi knjigu Sava Joksimovića ''U GERILI'').
   SPOMENICA  CRNOGORSKIM ANTIFAŠISTIMA
                
                 Poginuli borci iz Crnogorskih bratstava od 1941 – 1945.
                
1.      Raković Zarije Andrija, rođen 1921. god. u Kurtikućama, poginio 1943 u Beogradu
2.      Raković Radošev Ilija       ''      1920 '' u  Kurikućama, poginuo 1945 na Trnovu,
3.      Raković Radunov Milivoje ''    1912 u Lubnicama, poginuo 1944 u Podgorici, 
4.      Raković Lazarev Radojko '' 1891 u Lubnicama, poginuo 1943 u Italiji, 
5.      Raković M. Svetozar, rođen 1910 u Kurikuće, poginuo 1943 u Andrijevici,
6.      Raković Ivanov Velimir, rođen 1917 u Morači,  streljan 1942 u Šahovićima, 
7.      Raković Maksimov Boško, rođen 1908 u Poljima, poginuo 1943 na Sutjesci,
8.      Raković Jakovov Dušan, rođen 1917 u Poljima, poginuo 1943 na Čelebiće,
9.      Raković Milivojev Đoko, rođen 1918 u Poljima, poginuo 1943 na Sutjesci,
10.  Raković      ''        Milun , rođen 1921 u Poljima, poginuo 1943 na Krusima- Podgor
11.  Raković  Vidov Mirko, rođen  1915 u Poljima, poginuo 1944 u Bijeljini,
12.  Raković      ''      Marinko, rođen 1912 u Poljima, poginuo 1942 u Ravnoj Rijeci, 
13.  Raković Radosavov Petar, rođen 1922 u Poljima, poginuo 1943 na Sinjajevini, 
14.  Raković Dragov Radosav, rođen 1881 u Poljima, poginuo 1942 na Brezi – Kolašin.
15.  Raković Radosavov Pavle, rođen 1929 u Bistrici (Polja), poginuo 1945 na Sinjajev.
16.  Raković Velišin Špiro, rođen 1921 u Matagužima, poginuo 1944 u Kolašinu, 
17.  Raković Jovanova Jovanka, rođena 1917 u Poljima, poginula 1944 u Nišu, 
18.  Raković Rakova Blaga, rođena 1921 u Dečane, poginula 1943 na Čepurcima-Podg.
                                                                                                        
 
                 PREŽIVELI BORCI VII. OMLADINSKE CRNOG. BRIGADE
              
1.      Raković Borivoje – IV bataljon I četa,
2.      Raković Radosava (Mileusnić) Grozdana – I bataljon II četa, 
3.      Raković Nikola, rođen 1927.godine  - Gradac  (Raška) – III četa – III bataljon.        
 
BORCI POGINULI U NOR-u I REVOLUCIJI
                             
          RAKOVIĆ Maksima BOŠKO,  rođen 1908. godine u Bistrici. U NOP od 1941. godine. Poginuo od Njemaca na Sutjesci. Borac IV. Crnogorske proleterske brigade. 
          RAKOVIĆ Jakova DUŠAN, rođen 1917. godine u Bistrici. U NOP od 1941. godine. Poginuo od četnika 1943. na Čelebiću. Borac IV. Crnogorske proleterske brigade. Član KPJ od 1939. god. 
          RAKOVIĆ Milivoja Đoko, rođen 1918. u Bistrici. U NOP od 1941.godine. Poginuo od Njemaca 1943. na Sutjesci. Borac IV. Crnogorske proleterske brigade. Komesar čete u bataljonu ''Aleksa Đilas-Bećo''. Član KPJ od 1941. godine.
          RAKOVIĆ Jovana JOVANKA, rođena 1917. godine u Bistrici. U NOP od 1943. godine. Poginula 1944. kod Niša od Bugara u IV. Crnogorskoj proleterskoj brigadi.
          RAKOVIĆ Vida MARINKO, rođen 1912. godine u Bistrici. U NOP od 1941. godine. Poginuo od četnika 1942. godine u Ravnoj Rijeci. Komandir čete u bataljonu ''Aleksa-Bećo-Đilas''. Član KPJ od 1938. godine. 
          RAKOVIĆ Milivoja MILUN, rođen 1921. u Bistrici.U NOP od 1941. Poginuo od četnika 1943. na Krusima (Podgorica). Borac IV. Crnogorske proleterske brigade. Sekretar opštinskog rukovodstva SKOJ-a Polja. Član KPJ od 1939. godine.
          RAKOVIĆ Vida MIRKO, rođen 1915. u Bistrici. U NOP od 1941.godine. Poginuo od Njemaca 1944. kod Bijeljine. Zamenik komadanta bataljona 45. udarne divizije. Član KPJ od 1944. godine. 
          RAKOVIĆ Radosava PETAR, rođen 1922. godine u Bistrici. U NOP od 1941. godine. Poginuo od Njemaca 1943. na Jablanovom vrhu – Sinjajevina. Borac IV. Crnogorske proleterske brigade. Član KPJ od 1941. godine.
          RAKOVIĆ Draga RADOSAV, rođen 1881. godine u Bistrici. U NOP od 1941. Strijeljan od četnika 1942. godine na Brezi kod Kolašina. Odbornik seoskog NOO Bistrice. 
          RAKOVIĆ Ivanov VELIMIR (Veljko), rođen 17.04.1917. godine u Kolašinu. Član KPJ od početka 1936. godine. Organizator julskog ustanka 1941. godine. 
Borac Bojištanske partizanske čete i borac Ravnorečkog bataljona. Višegodišnji član partijske ćelije i organizacije SKOJ-a. Učesnik za oslobođenje Bijelog Polja 20. jula 1941. godine i borac protiv ustaša na Ugrincu. Član partijske ćelije, gerilskog odrerda, Ravnorečke čete i Okladskog voda. Streljan od strane četnika 15. decembra 1942. godine u Šahovićima (Tomaševu)
      
                           POGINULI U RATOVIMA 1912 – 1918.
                        
          RAKOVIĆ Koste MILINKO,  poginuo kao vojnik na Glasincu 1914. godine
 
                           ODLIKOVANI ZA ZASLUGE U RATOVIMA 

                                         1912 – 1913  i 1914 – 1916. 
                            
          RAKOVIĆ Draga RADOSAV, odlikovan srebrenom medaljom za hrabrost (iz Kolašinske brigade) 
ŽRTVE FAŠISTIČKOG TERORA 1941 – 1945.
                              
          RAKOVIĆ Radosava PAVLE, rođen 1929. godine u Bistrici. Poginuo od bombe na Sinjavini 1945. godine.
                                    
                                 PREDRATNI ČLANOVI KPJ IZ BISTRICE
                                
          RAKOVIĆ DUŠAN, rođen 1917. Primljen u KPJ 1938. godine. Zemljoradnik, star 21 godinu. Poginuo u NOB.
          RAKOVIĆ MILE, rođen 1910. Primljen u KPJ 1938. Student, star 28 godina.
          RAKOVIĆ MARINKO, rođen 1912. Primljen 1938. Zemljoradnik, star 26 godina. Poginuo u NOB. 
          RAKOVIĆ MILUN, rođen 1921. Primljen 1939. Zemljoradnik, star 18 godina. Poginuo u NOB.
 
                                NOSIOCI PARTIZANSKE SPOMENICE 1941.
                               
          RAKOVIĆ (Mileusnić) Radosava GROZDANA, rođena 1922. u Bistrici. 
          RAKOVIĆ Jakova MILE, rođen 1910. godine u Bistrici.
          RAKOVIĆ Jovana Jovanka, rođena 1917. u Bistrici.
 
                                RATNI RUKOVODIOCI I OFICIRI
                                
          RAKOVIĆ VASILIJE, unapređen u čin zastavnika ukazom od 01.11.1943. godine. Bio je rodom sa Zlatibora, a  Bistričane je smatrao kao najbliže svoje rođake. 
          RAKOVIĆ GROZDANA, stariji vodnik. Odlikovana ordenom za hrabrost, Odlukom Predsedništva AVNOJ-a od 06.12.1944. godine.
          
                                OBAVLJALI RUKOVODEĆE DUŽNOSTI U TOKU NOB-e:
                                
-          RAKOVIĆ MILE – komesar bataljona,
-          RAKOVIĆ MIRKO – zamenik komadanta bataljona,
-          RAKOVIĆ MARINKO – komandir čete,
-          RAKOVIĆ ĐOKO – komesar čete,
-          RAKOVIĆ GROZDANA – komesar čete,
-          RAKOVIĆ PETAR – komesar čete,
-          RAKOVIĆ NOVO – komesar čete.
 
          Partizani Mojkovačkog kraja borili su se i u drugim značajnim bitkama širom naše zemlje (bivše Jugoslavije). Neki su učestvovali i u oslobođenju Srbije i tamo dali svoje živote u borbama sa Njemcima, Bugarima i četnicima. Oni su se borili i ginuli na širokom prostoru od Zlatibora do Posavlja i od Niša do Drine. Među tim poginulima bila je i  JOVANKA RAKOVIĆ. 
          Inače, prema spisku stanovništva i broja članova domaćinstva na dan 13.07.1941. godine, prema podacima opštinskog odbora SUBNOR-a  u Bistrici je tada bilo 9 porodica RAKOVIĆ sa 55 članova. 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 18 Jun 2013 - 18:53

 
 
                         NEKI DETALJI IZ ŽIVOTA I RADA
                         B I S T R I Č K I H   R A K O V I Ć A
 
 
          Na ono malo ziratne zemlje u ovim kamenitim i brdovitim predelima Bistrice, sa obje strane rijeke Tare, u proteklom ranijem periodu osnovno zanimanje ovih gordih seljaka, a među njima i RAKOVIĆA, bila je zemljoradnja i stočarstvo.
          No i pored ovih mukotrpnih svakodnevnih poslova, ovi hrabri Bistričani morali su odoljevati raznim pritiscima i ucenama svakakvih mnogobrojnih ugnjetača i sebi krčiti svijetli put za svoj opstanak i bolju budućnost. Braneći svoju čast, obraz i svoje porodice, mnogi RAKOVIĆI su dali svoj život ne samo u Bistrici već i mnogim krajevima širom zemlje, a na braniku svoje otadžbine.
          Bili su to veoma vredni i ugledni domaćini, te časni, pošteni i hrabri građani, uvažavani, cenjeni i poštovani  u celom ovom kraju, pa se zato i svi njihovi potomci sa njima mogu uvek dičiti i ponositi.
          Odmah nakon izbora rukovodstva KPJ za Crnu Goru na oblasnoj Konferenciji u Podgorici 31.10.1920. godine, pored ostalih i MALIŠA RAKOVIĆ među prvima pristupa Pavlu Žižiću i bogoslovu Milovanu Anđeliću iz Polja i postaje idejni istomišljenik  gdje radi na širenju Komunističke i revolucionarne ideje u Mojkovačkom kraju.
          LAZAR RAKOVIĆ je učestvovao u ometanju i razbijanju raznih skupova koje bi organizovale vladine organizacije  ili JRZ. Bila je to jedna od metoda političke borbe i političkog djelovanja KPJ, kako bi se razbili i omeli razni skupovi koje bi organizovale vladine organizacije poput onih 1937. i 1939. godine u Bijelom Polju i Mojkovcu, a koje su Komunisti uspješno razbili.
          MILOVAN RAKOVIĆ je imao pilanu u Bistrici. Njegova kćer Milenka udata je za Jankovića u Kruščiću. Milovan se pominje u knjizi Mihaila Lalića ''Prvi sneg'' (str.157) gdje se kaže da je bio jedan od onih ''četnika'' što su hranili i municijom pomagali partizane. Od  kraja septembra 1943. godine do aprila 1944. godine u Mojkovcu i Poljima stvarana je čvrsta i istinska narodna vlast u vidu seoskih i opštinskih  narodno-oslobodilačkih odbora. Za člana izvršnog odbora NOO u Poljima  pored ostalih izabran je i Milovan Raković, iz Bistrice.
          Dana 30.11.1942. godine kada su četnici Alekse Vukovića napali bajtu gerilaca u Bistričkim Vodama, sa namerom da ih potpuno likvidiraju, Milovan Raković je zovnuo nekog po imenu i rekao ''Odoše naši u Bistre Vode''. Time je alarmirao gerilce da izađu iz bajte i zauzmu položaje, što su oni i uradili i time izbjegli sigurno uništenje koje su im četnici spremali,
          ĐORĐIJE RAKOVIĆ u grupi sa još tri Đorđija: Grdinićem, Ćorićem i Tomovićem, 20. oktobra 1941. godine je od Bijelog Polja preko sela Kruševa sa desetak boraca napadao obezbeđenje drvenog mosta preko rijeke Lima na Ribarevinama  kojeg je trebalo zapaliti i porušiti, a njegovo obezbeđenje koje je bilo sastavljeno od okupatorskih vojnika ili njihovih pomagača likvidirati i uništiti.
          RADOSAV RAKOVIĆ je krajem 1941. godine izabran za seoskog odbornika u selu Bistrica. Bio je u Kolašinskom zatvoru. Računa se da je kroz taj zatvor prošlo oko 3000 zatvorenika. Najveće stratište je bilo na Brezi kod Kolašina. Tamo su ubijali partizane iz svih krajeva Crne Gore, a tu je streljan i Radosav Raković iz Mojkovačkog kraja.
 NOVO RAKOVIĆ iz Bistrice je aprila meseca 1943. godine dobio zadatak da sa Novicom Rakočevićem, preko Sinjavine uhvati vezu sa proleterima. Nakon povezivanja sa štabom VII. Krajiške brigade i štabom II. proleterske divizije, ponovo su dobili zadatak da se vrate u Bistricu i pripreme se da sa svim gerilcima i borcima koji se mogu mobilisati na terenu sadejstvuju u napadu na Kolašin.

          VOJIN RAKOVIĆ je 1939. godine dobijanjem legalne dozvole za formiranje i rad sindikalne podružnice u ''Ursovom'' sindikatu  u Bistrici, koja je već ranije solidno organizovana i dobro radila, postavljen za sekretara tog sindikata. Proučavanjem marksističke literature i druge štampe ovo je bila mala politička škola koja je podigla saznanje i svijest radnika pa su oni kasnije od uprave radilišta izvojevali osmočasovno radno vrijeme  umjesto dvanajestočasovnog, povećanje nadnica, bolje uslove života itd

          Svemu tome su doprinijeli Komunisti na čelu sa MILEM RAKOVIĆEM, ( koji je tu kubicirao i mjerio balvane) i Vojinom Rakovićem, koji su kao delegacija izneli upravi radničke zahteve.

          MARINKO RAKOVIĆ je 1938. godine primljen u KPJ, u partijskoj ćeliji u Bistrici čiji je sekretar bio MILO RAKOVIĆ.  27. januara 1942. godine u borbama sa višestruko brojnijim četnicima Pavla Đurišića koji su navaljivali iz Zaostra i velikim brojem dobro naoružanih Italijana, poginuo je i Marinko Raković, komandir prve čete iz bataljona ''Aleksa Đilas''. Zahvaljujući junačkom, herojskom držanju njegovih boraca, te borcima I. udarnog bataljona  i junačkom otporu III. Mojkovačke čete omogućeno je izvlačenje jedinica na JABUČNO i prema Mojkovcu. Inače bi celokupne partizanske jedinice bile uništene.

          PETAR RAKOVIĆ je poginuo kao bombaš na Jablanovom vrhu boreći se prsa u prsa sa Njemcima koji su bili dobro utvrđeni i daleko naoružaniji i nadmoćniji.  Novi i stari proleteri su imali niz žestokih okršaja sa Njemcima povlačeći se prema Sutjesci.

          MILE (Milo) RAKOVIĆ – prvoborac, prihvatio se da napiše hroniku o Poljima i Mojkovcu, ali nailazeći na kontradiktorne podatke i svedočenja, na razne dileme i poteškoće, na malu pomoć od onih koji bi trebalo najviše da mu pomognu, kao i zbog drugih razloga, odustao je od tog poduhvata.

          Godine 1936. Milo Raković je sa Novicom Rakočević bio određen u mjesni komitet KPJ Kolašin (sa Vekom Radovićem) iako je u KPJ primljen tek 1938. godine, mada mu ni tada zbog ondašnjih prilika i režima niko nije smio zvanično saopštiti da je primljen u KPJ. On je sa Vukmanom Kruščićem 1938. godine u Bistrici osnovao prvu partijsku ćeliju. Bio je prvi partiski sekretar te Bistričke ćelije.

          Po nalogu Partije, zajedno sa Vukmanom Kruščićem, organizovao je prvu sindikalnu organizaciju radnika u ilegalnom ''Ursovom'' sindikatu u Bistrici 1938. godine. U početku je ta podružnica imala svega osam članova, da bi se zahvaljujući upornom radu Mila Rakovića omasovila, te je početkom 1939. godine brojala oko 60 članova od 400 radnika koliko je bilo na radilištu. Ova podružnica je te iste 1939. godine legalizovana.

          Godine 1938. Partija je organizovala veličanstven pomen  španskim borcima Mojsiju Stefanoviću i Mijatu Maškoviću.  Njihove velike portrete iz Beograda je preneo u Mojkovac Milo Raković.
   Pre 1940 godine tj. pre II. svetskog rata, tadašnji režim je izdao naredbu o masovnom hapšenju članova KPJ. Mnogi uhapšeni članovi su sprovedeni u logor u Smederevsku Palanku. To su uglavnom bili oni članovi koji su se javili na ''vojnu vežbu''. Među onima koji se nijesu mogli lako zavarati bio je i Mile Raković, koji je decembra 1940. godine prešao u ilegalstvo sa Vukmanom Kruščićem, Vukom Kovijanićem i dr.

          Mjeseca aprila 1941. godine mjesni Komitet KPJ je održao savetovanje u vezi sa kapitulacijom Jugoslavije, prikupljanju oružja i priprema za oružanu borbu protiv okupatora. U svakoj ćeliji je bilo zaduženo po nekoliko komunista za skupljanje oružja i opreme koja je morala biti sigurno sačuvana.

          U Poljskoj opštini postojala je partizanska četa od 20 ljudi čiji je komesar bio Mile Raković.

          Početkom avgusta 1940. godine u Provaliji Štitaričkoj održano je sresko partijsko savetovanje gde je detaljno razmotrena politička situacija u srezu Kolašinskom.

          Data je pozitivna ocena rada partijske organizacije i određeni su najvažniji zadaci po svim partijskim sektorima. Na savetovanju je odlučeno da se od dotadašnjih malih partizanskih četa formira mobilna četa, koja bi krstarila po celom srezu. Četa je imala oko 60 boraca, a njen komesar bio je Mile Raković.

          Poljsko-lipovsko-kolašinko-rečinska četa, koja je bila treća u Komskom bataljonu, brojala je oko 230 boraca. Oformljena je u selu Podbišće 26. novembra, a njen politički komesar bio je Mile Raković.

          Formiranjem ustaničkih bataljona 22. jula 1941. godine u Kolašinu, gdje je bilo i oko 250 Poljskih ustanika Mile Raković je određen kao lice za vezu s narodom.

          Mile Raković i Janko Vidaković su bili zaduženi  za Bistricu, Gojakoviće i Dobrilovinu. Oni su u ovim selima oformili udarnu grupu od 35 boraca kojom je rukovodio Mile Raković. Ustvari on je objedinjavao rad i rukovođenje svim trima grupama: Bistrica-Gojakovići-Dobrilovina.

          12.07.1941. godine kod kuće Vuka Kovijanića,  sastao se biro ćelija opštine Polja, gdje su pored ostalih prisustvovali Moša Pijade i Mile Raković za Bistričku ćeliju. Pored raznih informacija i prijema pojedinaca  u KPJ doneta je Odluka  po odobrenju Moše Pijade da se te iste noći napadnu neprijateljske kolone  koje su se kretale na putu Bijelo Polje – Kolašin. Borci u zasjedi su se podijelili na nekoliko manjih grupa na lijevoj i desnoj obali Tare.

         Grupa Mila Rakovića bila je postavljena na okuci kod Stevanovca. Njen zadatak je bio da napadne neprijatelja koji naiđe od Bijelog Polja i Pljevalja. U grupi je bilo oko 35 boraca.

          Zbog opasnosti od napada Italijana iz Berana, Mile Raković je odlučio da obavijesti sela na lijevoj obali Tare: Polja, Gojakoviće, Bistricu i Dobrilovinu – da dolaze Italijani i da se pripreme za evakuaciju sa porodicama i stokom u planinu.  Poslije naredbe Pokrajinskog Komiteta 18. jula 1941. godine da se ''gradovi ne uzimaju'' grupa Mila Rakovića je veoma disciplinovano primila direktivu PK  i odmah se u redu povukla sa zaposjednutih položaja i uputila u šumu ispod Cera.

         Odredu je naređeno da tu sačeka dok se Mile vrati od Rifata, koji se takođe sa rukovodstvom povukao na Bojnu Njivu. Borci njegovog odreda, uvrijeđeni i razočarani naređenjem da se odstupi od Bijelog Polja, kao i zbog toga što njihove porodice uopšte nijesu još od 13. jula znale gdje su, odlučili su da odu u svoja sela. Kada je Mile došao na mjesto gde ih je ostavio, saznao je da su svi otišli kućama pa je i on pošao u Bistricu.
Kada je čuo za direktivu za opšti ustanak Mile Raković je za tren oka sakupio svoj gerilski odred i odmah pošao za Bijelo Polje. Na putu prema Bijelom Polju pridružili su im se mnogi seljaci iz okolnih sela: Polja, Bistrice, Gojakovića i Dobrilovine, kao i mnogih drugih, pa je tako 21.08.1941. godine stvoren Poljski bataljon pod komandom Mila Rakovića i Jagoša Rabrenovića. Politički rukovodioc u bataljonu ''Aleksa Đilas'' krajem 1941. godine bio je Mile Raković, a bio je i na dužnosti zamjenika komesara bataljona. 
          Oko 80 boraca bataljona ''Aleksa Đilas'' učestvovalo je 01.12.1941. godine u napadu na Pljevlja, gdje je učestvovao Komski bataljon koji je brojao ukupno 641. borca. To je bio najveći bataljon u Odredu koji je imao 3.690 partizana i bio najveća partizanska vojna formacija u Jugoslaviji u prvoj godini rata.
          Borci Lipovske i Kolašinsko-rečinske opštine činili su treću četu Komskog bataljona. Ova četa je imala 250 boraca, a njen komesar,  bio je Mile Raković. 
          Krajem februara i početkom marta 1942. godine Mile Raković je učestvovao u više okršaja u napadima četnika na Polja i Mojkovac, na Večerinovcu, Katunskom brdu i drugim mestima. 
          Kada su četnici i Italijani napadali na slobodnu teritoriju udarna četa Mila Rakovića organizovala je odbranu na Borovoj i Goveđoj glavi, gdje su napadali četnici od Koprova brda i Studenaca.
          Kada su četnici pošli na juriš na prvu četu bataljona ''Aleksa Đilas'' svi borci iz čete su iza svojih zaklona otvorili vatru. Tu je poginuo Milutin Lakićević. Pošto su četnici dobijali pojačanja partizani su se morali povući prema Ćorovom vrhu, a pošto ubijenog Lakićevića nijesu mogli izvući  bez velikih gubitaka, morali su ga tu ostaviti, a Mile Raković i Jagoš Rabrenović su sa njega skinuli pištolj, kratki kaput, sat i torbicu sa dokumentima,  kako se neprijatelj ne bi mogao dokopati  ili  dočepati tih stvari.  
 
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 18 Jun 2013 - 18:42

                          VII.   R A K O V I Ć I
             IZ  MOJKOVAČKE  BISTRIC
 
          Jedno bratstvo RAKOVIĆA sada živi u Poljima Mojkovačkim (nekada Kolašinskim). Ne zna se tačno od koga su nastali, ali prema nekim predanjima vode porijeklo od starosedelaca, pre dolaska starih Slovena na Balkansko poluostrvo (Sasi, Mataguži i dr.)
          Vojin (Vojo) Raković iz Bistrice, koji je živeo u Bijelom Polju, istraživao je ovo bratstvo i nešto o tome pisao, ali ja nisam bio u mogućnosti doći do tih njegovih podataka, jer je on u međuvremenu umro, a njegovi potomci mi nisu mogli dati na uvid taj materijal, jer su ga navodno ustupili istraživaču Milisavu Lutovcu iz Beograda,  tako da nisam mogao doći do nekih pouzdanijih podataka o njihovom poreklu, pa ću se kod ovog bratstva uglavnom osloniti na neka usmena predanja o nastanku ovog bratstva RAKOVIĆA.
          Nije utvrđeno da li su nastali od rudara Sasa u XII. ili XIII. vijeku za vreme kralja Uroša, ili od Latina (Italijana) zvanih Macure.
          Moguće je takođe,  da potiču i od KUREPA,  od kog bratstva potiču četiri porodice Perovića u Tušini.
          Perovići su se počeli prezivati ovim prezimenom oko 1880. godine. Oni smatraju da su Kurepi doselili iz Kuča, što je po meni i najverovatnije, a njihovo iseljavanje pada u davna vremena. Neki Antonije Kurep gradio je sa vojvodom Kozlinom crkvu (u Drobnjaku). Priča se da je podignuta još za vrijeme Nemanjića, kao i most na Bukovici kod Borove Glave, koji se još zove Kurepski most.
          Okolo je bila velika prašuma, te su njihove žene strahovale od divljači, pa su Kurepi doveli pomoću čunkova, vodu u kuće.
          Samo oni u Drobnjaku slave MRATINJDAN.
          Od  Kurepa su Dajovići u Jezerima, Šabovići u Nikšiću, Janjuši u Srbiji, RAKOVIĆI u Bistrici, Veselići kod Prijepolja, a verovatno i Peruničići u Maoču kod Pljevalja.
          Krajem XVIII. vijeka bile su samo dvije kuće Kurepa  i to nekog Dragića i bratanca mu Koste. Oni su se preselili u Bijelu. Bili su u stalnoj zavađi sa Nikšićkim Turcima. Dragić je ubio sedamnajest Turaka  i oni se povrate na Borovu Glavu. Turci im, pod komandom Čengića, popale kuće1830. godine. Dragić tom prilikom ubije dva Turčina, ali ih Turci uhvate i posijeku i njega i Kostu, tako da od Koste nije ostalo potomstva, a od Dragića su današnji Perovići.
          Godine 1909. nabrajali su svoje pasove:  Miloš, rođen 1863. – Milutin – Radoš – Dragić. Od toga vremena do kraja XX. vijeka  mogli su imati još najviše pet koljena.
          Ne može se utvrditi vrijeme, ni način njihova razbrašćivanja. Kurepi su se razvili u mnoge ogranke i iselili se iz Drobnjaka (sem Dajovića), koji i danas žive u Drobnjacima.
          Od Kurepa su i iseljeni Adamovići u Grančarevo kod Bijelog Polja i dr.
    Za ovo bratstvo RAKOVIĆA u Potarju (nekadašnjoj Mušovića Bistrici), tvrdi se da je njihov rodonačelnik Rako Bošković, koji je imao tri sina: Nikolu, Mika i Jovicu.

          RAKO  je imao dva brata: Bućka i Milinka. Bućko je pobjegao u Srbiju i nastanio se na Rudniku kod Gornjeg Milanovca. Tu se oženio sa nekom Nedom, koja je ubrzo ostala udovica, ali je bila trudna i rodi sina. Od njega su NEDIĆI. (Milan Nedić bio je ministar u vladi Srbije). Na Rudniku su imali vodenice i valjalice.

          Miljan Milošev Jokanović u svojoj knjizi ''Pleme Kuči'' navodi da Adamovići  u Selcima i Grančarevu potiču od Šabovića iz Nikšića, a da su Šabovići rodom iz Kuča. Isto tako navodi da u Drobnjacima sada žive 34  bratstva čiji su se preci iselili iz Kuča, te među njima verovatno spadaju i pomenuti Kurepi.

          Za Veseliće u Borovoj Glavi, Potpeći i Tušini takođe navodi da su porijeklom Kuči. Šabovići u Nikšiću potiču od  Veselića, koji su živjeli u Borovoj Glavi i Tušini. Šabovići su rod Kurepima.  Selili su se u davna vremena u Selac kod manastira Davolje u Zatarju. Tamo su se razbratstvili na Adamoviće i Janjuše.

         Janjuši su se preselili u Babine, a odatle 1875. godine presele u Srbiju. Adamovići su prešli u Grančarevo. Tamo negde odselio se i jedan deo Veselića.

         Onaj deo Veselića koji je ostao u Selcu oko 1814. godine pomori kuga. Ostalo je samo jedno dijete, zvano Mijajlo Božov Veselić. Mijajlo se preselio u Potpeće i tamo se nastanio. Tamo je prema predanju kukala neka bula za nekim Šabom. On joj se zbog toga rugao i njega prozovu Šabo i od toga nadimka postanu Šabovići.

         Mijajlo, ili Šabo, kako su ga nazvali imao je tri sina: Đorđiju, Miloša i Novaka. Panto Đorđijev pređe u Nikšić 1878. godine

          Prema drugom predanju u Mušovića Bistrici su nekada živjela Rimska plemena  zvana ''Skorboni'' koji su nestali od neke epidemije i snežnih lavina, o čemu svedoče pronađeni ostaci kuća i ljudskih kostura iskopanih po njivama i kućištima.

          Prvi stanovnik koji se u nju doselio bio je taj RAKO, koji je pre toga živeo u Poljima, odmah tu u neposrednoj blizini, a možda je i njegov otac bio jedan od onih RAKOVIĆA iz Grblja, blizu Kotora pa je otuda prebjegao zbog ''krvi'' i nastanio se u Poljima, odakle su se kasnije njegovi potomci preko Pljevalja i drugih krajeva selili prema Zlatiboru i dalje u Srbiju.

          Interesantno je ovde napomenuti da ni pop Sava Nikićenović, istražujući Grbalj i njegovu okolinu, u svojoj antropogeografskoj studiji nigde ne pominje ni jednog Boškovića koji je u tom vremenu mogao živeti u Grblju, a da su se RAKOVIĆI tu doselili, najverovatnije iz Kuča ili Zete, te da su tu bili nastanjeni još u XVIII. vijeku, što bi značilo da se u Polja mogao doseliti neko od onih Rakovića koji su već tada u Grblju živeli.

          Marjan Bolica u svom izveštaju o popisu stanovništva u  opštini Grbalj 1614. godine zapisao je zanimljivu sliku o Grblju. Tada je u Grblju bilo 742 porodice, dok ih je danas svega oko 1000. Prezimena su obično dobijali po stanovniku koji se tada nastanio. To nam najbolje pokazuje i svjedoči natpis na pročelnom zidu  crkve Sv. Nikole u Pelinovu.

          Ali u Prijeradima danas postoji jedno malo mestašce zvano Boškova  Prodo.

          Jedna legenda koja se prenosi s koljena na koljeno, a koju je zapisao i Zoran Dobrov - Raković  iz Čajetine, ovi RAKOVIĆI su poreklom od romanizovanog stanovništva  koje je vrlo davno živjelo tj. sve do dolaska Slovena.

          Neka predanja govore da su RAKOVIĆI, Vučinići, Fuštići, Ćirovići, Braunovići, Danilovići i Dragići potomci rudara Sasa, koji su za vreme vladavine kralja Uroša i Milutina radili u Brskovu, o čemu je verovatno pisao i Vojo Raković, a isto potvrdio i Zoran Raković u toku svojih istraživanja.

          Svi RAKOVIĆI iz Mojkovačke Bistrice slave Svetog Stevana Dečanskog (MRATINJDAN), dok njihovi rođaci iz Čajetine slave Sv. Đorđa (ĐURĐEVDAN).
RAKO  (Bošković ? ), je imao sinove: Nikolu, Mika i Jovicu. Živjeli su u Mušovića Bistrici, selu kod Mojkovca. Moguće je da je jedan od njih ili neko od njihovih potomaka kasnije odselio u selo Šume (Šumani) kod Pljevalja, odakle su se kasnije  iseljavali u Srbiju.

          NIKOLA Rakov – RAKOVIĆ,  imao je sina Kostu. Živeo je u Bistrici.

          KOSTA Nikolin, imao je: Milana, Vida i Milinka.

          MILAN Kostin nije imao muških potomaka.Živeo je u Bistrici.

          MILINKO Kostin rođen je u Bistrici 1914. godine. Kao momak je poginuo na Glasincu i nije imao potomstva. Bio je veoma hrabar vojnik.

          VIDO (Mita) Kostin je imao: Marinka, Nikolu, Nova, Mirka i Lazara.

          MARINKO Vidov, rođen je u Bistrici 1912. godine Poginuo je u ratu 1942. godine  i nije ostavio potomstvo. Kao veoma ugledan i vredan zemljoradnik, te veoma aktivan u društveno-političkom životu, pre rata, 1938. godine sa svojih 26 godina, primljen je za člana KPJ iz Bistrice.

          MIRKO Vidov rođen je u Bistrici 1915. godine. Poginuo je 1944. Nema potomstva.

          LAZAR Vidov je takođe rođen u Bistrici. Poginuo je u drugom svjetskom ratu. Nema potomstvo.

          NIKOLA Vidov, 084-795-172. Ima VUKMANA – (Vukašina - Vula) i KOSTU.  Žive u Bistrici. Tel. 084-473-124, 084-795-144.

          NOVO Vidov ima Vuka i Mirka.

          VUKO Novov, živi u Mojkovcu. Tel. 084-72-307, 081-640-025, 084-473-761. Ima NIKOLU. Žive u Podgorici.

          MIRKO Novov, tel. 081-625-377. Ima DAMJANA. I oni žive u Podgorici.

          MIKO RAKOV – RAKOVIĆ, imao je Draga i Marka.

          DRAGO Mikov je imao Milivoja i Radosava. Živeo je u Bistrici.

          MILIVOJE Dragov ima: Draga, Blaža, Miluna i Đoka.

          DRAGO  Milivojev ima MILENKA. Žive u Bistrici. Tel. 084-795-139.

          BLAŽO  Milivojev, tel. 084-795-140, 084-472-976. Ima: Borka i Miluna.

          BORKO Blažov je odselio iz Bistrice, a naseljen je negde u okolini Kragujevca.

          MILUN Blažov živi u Mojkovcu i ima: MILIVOJA i STEFANA.

          MILUN Milivojev, rođen je 1921. godine u Bistrici. Poginuo je u ratu 1943. godine i nema potomstva.

          ĐOKO Milivojev, rođen je u Bistrici 1918. godine. Poginuo je u ratu 1943. godine. Nema potomstvo.

          RADOSAV Dragov, rođen je u Bistrici 1881. godine. Poginuo je u ratu 1942. godine Imao je sinove: Petra, Pavla, Vojina i Radomira, kao i kćer Grozdanu, udatu Mileusnić.

          PETAR Radosavljev, rođen je 1922. godine u Bistrici. Poginuo u ratu 1943. godine. Nema potomstvo.

          PAVLE Radosavljev, rođen je 1929. godine u Bistrici.  Poginuo 1945. godine. Nema potomstva.
VOJIN (Vojo) Radosavljev, rođen je u Bistrici. Bio je dugogodišnji načelnik OZNE u Bijelom Polju. Umro je kao penzioner 1998. godine. Ima sedam kćeri, a nema muških potomaka. Naposao je knjigu ''HRONIKA BISTRICE''. Njegova supruga Milka živi u Bijelom Polju – (naselje Nikoljac). Tel. 084-22-653, 084-27-958, 084-484-623.

          RADOMIR Radosavljev, živi u Bistrici. Ima sinove: Rajka i Radosava.

          RAJKO Radomirov živi u Bistrici, a ima: Petra i Zorana.

          PETAR Rajkov živi u Bistrici.

          ZORAN Rajkov živi u Podgorici.

          RADOSAV Radomirov živi u Podgorici i Beogradu. 011-226-0378. Ima sina SAŠU.

          MARKO Mikov je živeo u Bistrici. Imao je: Đorđija, Jevta i Jovana (zvanog Adem)

          ĐORĐIJE Markov je živeo u Bistrici. Tel. 084-795-145. Nije imao muškog potomstva.

          JEVTO Markov je rođen u Bistrici. Imao je: Miloša, Milosava, Novaka i Milorada.

          MILOŠ Jevtov ima: Dragana, Mijata i Milana.

          DRAGAN Milošev živi u Podgorici. 081-36-481.

          MIJAT Milošev živi u Skoplju. Tel. 091-263-462. Ima dve kćeri. Nema sinova.

          MILAN Milošev živi u Mojkovcu. Tel. 084-72-883, 084-472-162. Ima: DEJANA i BOBANA.

          MILOSAV Jevtov živi u Podgorici, Tel. 081-51-464, 081-35-460, 081-633-509. Ima sina Slavka.

          SLAVKO Milosavljev, tel. 084-795-140, 081-891-720. Ima sinove: VLADIMIRA i ALEKSANDRA. Žive u Mojkovcu i Podgorici.

          NOVAK Jevtov živi u Bistrici. Ima Ranka i Đorđija.

          RANKO Novakov živi u Bistrici. Tel. 084-795-143. Ima VESKA i BORISAVA.

          ĐORĐIJE (Đole) Novakov, takođe živi u Bistrici. Tel. 084-795-145, 084-473-124.  Ima RADENKA i DALIBORA.

          MILORAD Jevtov nema potomstva. Živeo je u Bistrici.

          JOVAN (Adem) Markov, živeo je u Kruščiću. Imao je Miodraga i Marka, kao i kćer Jovanku. Njegova supruga Stanka sada živi u Mojkovcu. Tel. 084-72-067, 084-472-067.

          MIODRAG Jovanov (Ademov) nema potomaka.

          MARKO Jovanov (Ademov) je odselio u Njemačku. Ima Jovicu i Milovana.

          JOVICA Markov je poginuo u Kruščiću kao momak te nema potomstva.

          MILOVAN Markov, sada živi u Njemačkoj. Ima kćer Milenku i sina MARKA. Kuću je napravio u Bistrici.
JOVICA RAKOV – RAKOVIĆ, rođen je u Bistrici. Imao je Jakova i Maksima, ali je moguće da se dva puta ženio, te da je imao još trojicu: Milovana, Andriju i Nikolu – koji su se odselili u selo Šumane kod Pljevalja, a odande se preselili na Zlatibor i Čajetinu, gde su se kasnije od njih razvila nova bratstva Rakovića po Srbiji. No nije tačno utvrđeno niti dokazano, dali su to bili njegovi ili možda Mikovi sinovi.

          Prelaskom u Srbiju, najverovatnije su promenili slavu i sada slave SV. ĐORĐA (ĐURĐEVDAN) dok njihovi rođaci u Mušovića Bistrici slave SVETOG STEVANA DEČANSKOG (MRATINJDAN).

 

          JAKOV Jovičin je imao sinove: Mila i Dušana.

          MILO (Mile) Jakovov, sa suprugom Milevom živi u Nišu. Tel. 018-354-186, 018-254-186. Rođen je 1910. godine. Ima sina Slobodana i kćer Olgu – koja se nije udavala.

          SLOBODAN Milov, sa suprugom Mirjanom živi u Nišu. Tel. 018-333-900, 018-254-186. Rođen je u Kolašinu 1927. godine. Ima dva sina: DUŠANA i MILA – rođenog 1983. godine.

          DUŠAN Jakovov, rođen je u Bistrici 1917. godine. Poginuo je u ratu 1943. godine. Nije imao potomstva.

          MAKSIM Jovičin je imao: Mališu, Milovana i Boška.

          MALIŠA Maksimov, živeo je u Bistrici. Ima dva sina: Đura i Đukana.

          ĐURO Mališin živi u Bistrici. Ima sina Nikolu.

          NIKOLA Đurov živi u Bistrici (084-795-172). Ima sinove: Mališu i Maksima.

          ĐUKAN Mališin – 084-472-783. Sa suprugom Ružom živi u Mojkovcu. Ima jednu kćer. Nema sinova.

          MILOVAN Maksimov, živeo je u Bistrici. Ima dva sina: Marjana i Novaka, kao i kćer Milenku – koja je udata u Jankoviće u Kruščiću.

          MARJAN Milovanov živi u Bistrici. Ima sinove: MILANA – 084-472-162, 011-246-0867, Dragoljuba i Radoljuba – koji žive u Beogradu.

          DRAGOLJUB Marjanov ima MILOVANA – 011-308-8828, 011-242-1797.

          RADOLJUB Marjanov – 084-795-137, 011-297-2014. Ima sina MARKA.

          BOŠKO Maksimov, rođen je 1908. godine u Bistrici. Poginuo je 1943. godine u drugom svetskom ratu, od Njemaca na  Sutjesci – kao borac IV. proleterske Crnogorske brigade. Imao je sina Luku.

          LUKA Boškov,  živi u Bistrici (084-795-135). Ima BOŠKA i MIODRAGA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 18 Jun 2013 - 0:02

                             VI.     R A K O V I Ć I
          IZ SELA GOŠIĆI I MATAGUŽI – U ZETI
 
          U svojem naučno-istraživačkom radu ''KUČI'', Jovan Erdeljanović je zabilježio da su: Nucovići, Nikići i Pajovići poreklom iz Kastrata, te da su se najpre naselili u mestu Selcima, a otuda kasnije došli u Kuče. U jedno vrijeme su se Kuči i Klimente zvali ''djevojačke kolače'' tj. na svadbe, a polazili su se i o slavama. Bili su to Malisori, što znači Brđani, a Nikići i Pajovići su živeli u velikom prijateljstvu, što nije išlo u prilog Turskim vlastima u Skadru, pa ih posvadiše oko pograničnih planina, o koje su se otimali sve do skorašnjih dana. Kada ih zavadiše, Turci su bili sigurni da ne može doći do sloge među ovim silnim plemenima, niti do kakve zajedničke akcije protiv Turske vlasti.
          Ostala bratstva u Kastratima novijeg su porijekla. Njihov se predak, po predanju Kastrata, zvao Dedli. Ne zna se tačno zašto je došao u Kastrate. Neki kažu da je pobjegao iz Kuča zbog ubistva, a da je bio brat Drekalov. Međutim, u Kučima se priča da Drekale nije imao brata.
          Jovan Cvijić, Petar Šobajić i Andrija Jovićević u svojim istraživačkim radovima navode ( po Marjanu Bolici),  a to potvrđuje i Marko Miljanov, da su:  Klimenti, Kastrati, Hoti, Škrelje, Grude i Beriše u zajedničkom srodstvu  i da se smatraju bližnjima te da svi ovi Malisori slave zajedničku slavu NIKOLJDAN.
          Kaluđerovići u Zeti vode jednim dijelom  porijeklo iz Klimenata i dijele se na: Balijaše, RAKOVIĆE, Mijatoviće, Mirkoviće,  Boljeviće, Musiće, Mačkoviće i Mustafiće. Svi Kaluđerovići broje oko 45 kuća i slave SVETU PETKU (Naselja Srpskih zemalja IV, 149 – Andrija Jovićević – Malesija str. 69).
          Kaluđerovići u Bjelopavlićima su Gojakovi potomci. Jedan Gojakov sin je nosio veliku bradu pa su ga prozvali Kaluđer. On je imao pet sinova: Boška, Radula, Vuka, Vuja i vanbračnog Sekulu, kojemu je pravo ime bilo Maksim. Od njih su pet bratstava koja nose njihova imena: Boškovići, Radulovići, Vukovići, Vujovići i Sekulići – odnosno Maksimovići.
          Kaluđerovići, u Tuzima (1), u Sarajevu od 1952. (1) i Skadru od 1912. godine (20) kuća, rodom su iz stare Crne Gore sa Njeguša. Rođakaju se sa Petrovićima  iz Njeguša, a poznato im je da su rođaci i sa Kaluđerovićima u Zeti.
          U Knjizi ''Zeta i Lješkopolje'' – Andrija Jovićević kaže:
          Ganići u Rožajama su preseljeni iz Zete u Kuče, a onda u Rožaje, gde je preseljen i veliki deo Zećana.
          Godine 1879. u Golubovcima su živjele muslimanske porodice među kojima Musići (15) i Mačkići (3) koji su jedan rod sa Kaluđerovićima.
          U Golubovcima 1950. godine su živjele 4 porodice RAKOVIĆ, a u selu Gošići (Zeta) 1960. godine bilo je 6 kuća RAKOVIĆA. Isto tako u Matagužima 1952. godine živelo je 6 porodica RAKOVIĆA. Oni, Balijaši, Boljevići i Jankovići su ogranci većeg Zetskog bratstva Kaluđerovići.
          
        NIKO popa Marka RAKOVIĆA, rođen je u Grblju u selu Prijerade. Poginuo je u I. Svetskom ratu na Goriciju u Sloveniji. Bio je vrlo imućan i bogat čovek. Imao je tri sina: Mića, Vojina i Jova.

          MIĆO Nikov rođen je u Grblju. Imao je sina Stanka i tri kćeri: Joku, Anđu i Stanu.

          STANKO Mićov je imao tri kćerke: Stanu koja živi u Kotoru – 082-322-630, Milicu i Mariju.

          VOJIN Nikov je imao sina Ivana (Iva) i kćer Maru.

          IVO Vojinov je imao sina Nika (po djedu), koji nije ženjen.

          JOVO Nikov je imao dva sina: Sava i Marka.

          SAVO Jovov ima sina Laza.

          LAZO Savov je imao sina Stanka i četiri kćerke: Joku, Stanu, Daru i  Milu.

          STANKO Lazov rođen je 1904. godine. Živeo je do 1948. godine u Prijerade. Ima sina Boška i dvije kćerke: Ljubicu i Mašu.

          BOŠKO Stankov rođen je 1925. godine. Živi u selu Prijeradi. Tel. 082/ 363-579. Ima sina Đorđa i kćer Milku.

          ĐORĐE Boškov rođen je 1965. godine. Živi u Budvi. Tel. 086-455-537. Ima kćer Nataliju i sina STEFANA. Žive u Budvi.

          MARKO Jovov 082-363-414.  Ima sina Mića i dvije kćeri: Stanu i Joku.

          MIĆO Markov  ima petoro djece: Stanu, Daru, Anđu, Marka i Jova.

          MARKO Mićov rođen je 1910. godine, a umro je 1994. godine. Imao je sina Neđeljka i kćeri: Desanku, Nevenku, Stanicu, Bosu i Nedu.

          NEĐELJKO Markov je umro u djetinjstvu.

          JOVO MIĆOV je umro kao dete i nije imao potomstva.


          Svo bratstvo ovih Rakovića, kako sam već napred naveo, slavi krsnu slavu  ĐURĐEVDAN.
      
      SELO VLADNI (ORAHOVO) U ZETI
 
 
          Ovo selo je smješteno u Ćemovskom Polju. Na Saboru sela Zete u ljeto 1934. godine selo je dobilo novo ime Orahovo, po mjestu odakle su prvi stanovnici doseljeni iz Orahova – Kuči, pre 200 do 250 godina. Prvo su se doselili Đuro Radev Jolić i Alija Kuč sa stadom stoke. Odmah za njima su se doselili Pajovići iz Kuča, koji su se kasnije prozvali Orahovci (Srbi pravoslavne vjere).

          U neposrednoj blizini sela Vladni (sada Orahovo), prema zapadu na oko 300 metara, nalazi se selo Samariš.  Narod je imao pravoslavnu crkvu i groblje jer je u njemu živjelo stanovništvo pravoslavne vjere. Od tragova sela samo je ostao jedan bunar koji je bio u upotrebi sve do 1912. godine. Pouzdano se zna da su poslednji vlasnici (posjednici) imovine sela Samariš bili Kaluđerovići i njihovi rođaci RAKOVIĆI, koji od kada su prognani iz ovog sela žive u Matagužima i Golubovcima. Samariš je raseljen od Turaka u najezdi Malisora jer stanovnici Srbi nijesu htjeli da pređu u islam. Veliki deo imovine Samariša pripadao je manastiru Vranjina.

          Marjan Bolica je 1614. godine u selu Samariš zabilježio 75 domova i 170 vojnika.

          Raseljavanjem starih Mataguža, usled nadolaska vode Skadarskog jezera, najezdi raznih vojski i zuluma, utočišta su nađena u Bratonožićima, Kučima, Piperima, Crmnici, Metohiji i drugim krajevima. U dijelu ovih mjesta Zećani su imali svoje katune.

          Kaluđerovići vode porijeklo iz sela Vranj u Zeti. Ovo selo je 1830. godine zahvatila teška bolest kolera od koje su izumrle mnoge porodice i velika bratstva. Mnogi su morali od te bolesti bježati u Srbiju, Grčku i na Crnogorsko primorje. Godine 1905. Vranj je zadesila velika nesreća. Pojavile su se ''arapačke kraste'' (crne boginje) prenete iz Skadra. Od ove bolesti je pomrlo mnogo naroda.

          Ovoga puta neki seljak RAKOVIĆ iz Mataguža uzme od jednog krastavog bolesnika nešto gnoja na papiru i ovim je pisao (pelcovao) narod. Za veliko čudo, niko ko je primio ovaj pelc nije umro.

          Kaluđerovići žive i u Golubovcima (34), Šušunji (6), Grbavcima (3), Matagužima (30), Vraki (Omari) (, Banji Ilidži kod Peći (6 kuća) itd.

          Ovo veliko bratstvo dijeli se na ogranke: RAKOVIĆE, Pešoviće, Cekliće (Matanoviće), Jankoviće, Balijaše.  Ogranci ovih Kaluđerovića su i Musići u Vranju (2), Mustafići (2 kuće), kao i Mačkovići u Skadru ili Stoju (4 kuće), koji su preseljeni iz Golubovaca 1879. godine. Poslednje tri porodice su prešle u islam u Golubovcima pre više od 250 godina.
   
    Kaluđerovići su se nekada davno zvali Nikovići. Rođakaju se sa Božovićima, Vujanovićima, Markišićima, Đuraševićima, Pejakovićima. Još se zovu Sarapi, za koje se veli da su od Sarajeva. Postoje u Zeti od doba Crnojevića.

          Predanje kaže: '' Bila su dva brata, od kojih je jedan bio kaluđer. Kada se ovom kaluđeru ženio brat, omakne se puška i ubije mladoženju. Prijatelji zamole kaluđera da mladu uzme za svoju ženu, da je nebi vraćali u rod. Kaluđer prista i oženi se sa snahom. Od ovoga su kaluđera vele Kaluđerovići ''.

          Kažu da su došli sa Kosova (od Prištine), poslije Kosovske bitke, da su nekada živjeli u Đeklićima i na Mulinovom  Počivalu, koje su Milo Kaluđerović i Savo Mijatović 1914. godine prodali.

          Pored napred navedenih mesta Kaluđerovići danas žive i u Bjelopavlićima (12 kuća), koji su tu preseljeni iz Đeklića. Ima ih i u Donjem Polju kod Nikšića, u Srbiji i Odesi, kuda su pošli početkom 19. vijeka i postali bogati. U Boki Kotorskoj žive pod Bijelom na Rose.

          Kaluđerovići u selu Kućištima, Domazetovići i Matanovići, jedan su rod. Vjerovatno da su Bjelopavlićka bratstva: Boškovići, Radulovići, Vujovići, Vukovići i Sekulići  rođaci Kaluđerovića, pošto se i ovih pet bratstava širim prezimenom zovu Kaluđerovići.

          Navedeni Kaluđerovići, nekada davno, živjeli su u danas porušenom selu Samariš, na Mataguškom ataru. Ovi su to selo drugim ustupili za neke krvave dugove. Oni su u Samarišu napadani kao ljudi pravoslavne vjere od okolnih plemena.

          Kaluđerovići iz Zetske ravnice i oni iz Ljubotinja do nedavno su se zvali na pokajanja, smatrajući se najbližim rođacima.

          Od ovog plemena u Zeti iz bratstva RAKOVIĆA najviše su poznati: Gligorije (Gligo) RAKOVIĆ, sa sinom Simom, zatim Tomo RAKOVIĆ – uskok Zetski u Crnoj Gori oko 1860 godine, koji je sa braćom  Davidović iz Vranja i drugim Zećanima predvodio Ceklinjane po Zeti, radi ubijanja Turskih zlikovaca i zulumćara.

          U članku ''Boj na Mjacama – osveta na Grabovnici'', Peličićeve knjige ''Zapisi o Zeti'' (str. 355) se navodi:

          ''Ovoga dana pogibe devet Zećana: Simo RAKOVIĆ,  sin čuvenog Zetskog junaka Gliga RAKOVIĆA, koji je bio smrtno ranjen u boju sa Turcima na Božovom Brijegu  maja 1902. godine. Umro je u Danilovoj bolnici na Cetinju, a sahranjen pred  Vlaškom crkvom o državnom trošku. Toga dana, kada je Gligo Raković umro, kralj Nikola je došao pred bolnicu i naredio da mu cijelo Cetinje pođe na sprovod i da se narod naoruža starim oružjem -  ''jer idu u sprovod starom Zetskom četobaši koji je činio od Turaka u Zeti ono, što i Peko Pavlović u Hercegovini''.

          Vukašin (Vuko) Raković iz sela Gošići  u Zeti,  kojeg sam 2000. godine posetio u Podgorici ispričao mi je za Gliga Rakovića jedno predanje, koje se dugo godina prenosi sa kolena na koleno, a koje kaže:

          ''    U to vrijeme nije bilo lako upasti među Turke.   

-          Kada je Gligorije (Gligo) RAKOVIĆ bio ranjen i prebačen u bolnicu na Cetinje, odu mu rođaci u posetu. On ih tom prilikom upita:

-          Koliko vrijedi ova moja rana?   Oni mu odgovoriše:

-          Mi smo natovarili jedno magare pušaka i evo smo ga vođe dognali da ih vidiš

-          Vrijede devetnajest Turaka i jednog momka!

-          E kad je tako, sada mi nije žao da umrem '' – reče Gligo.
   
    RAKO Kaluđerović, kada je došao iz Ceklina (kod Cetinja) u Zetu, prozva se RAKOVIĆ, da bi zavarao Turke zbog krvne osvete. Bilo je to za vrijeme vladike Danila  1709. godine, tj. početkom XVIII. vijeka kada je bila istraga poturica.

          Ako gledamo vrijeme njegovog doseljenja u Zetu, možemo zaključiti da je rođen negde krajem XVII. vijeka, što znači da njegovi potomci danas broje 10 – 11 pasova. Ovi RAKOVIĆI tvrde da je imao nekoliko sinova koji su se odselili po sjevernoj Crnoj Gori i Srbiji, te da su možda naselivši se u tim sredinama mogli promijeniti i slavu, kako bi se mogli zaštititi od  progona Turaka. Znaju za ime samo jednog njegovog sina Čoba. Inače ovi u Gošićima i Matagužima slave SV. PETKU.

          Svoje pasove od RAKA broje ovako: Rajko – Vukašin – Veliša – Niko – Gligorije – Đuro – Nešo – Luka – Čobo – RAKO.

          ČOBO Rakov je  najverovatnije rođen u Zeti. Imao je sina Luku.

          LUKA  Čobov je takođe rođen u Zeti, a imao je sina Neša.

          NEŠO Lukin je imao Đura.

          ĐURO Nešov je imao Gligorija. Nije pouzdano utvrđeno dali je imao još sinova.

          Svi ovi predhodno nabrojani RAKOVIĆI su  sigurno imali još svoje braće i sinova, ali im  imena nisu zapamćena, kao ni mesta kuda su i gde odselili.

          GLIGORIJE (Gligo) Đurov, rođen je 1840. godine. Živeo je u Gošićima. Ranjen je od strane Turaka, a umro od rana u bolnici na Cetinju 1898. godine. Bio je veliki junak i poznati Zetski harambaša. Kralj Nikola ga je sahranio pred vlaškom crkvom na Cetinju, gdje mu je napravio veličanstven sprovod i ispraćaj, zbog njegove ogromne hrabrosti i izuzetnih zasluga. Imao je tri sina: Petka, Sima i Nika.

          PETKO Gligorijev, rođen je 1865. godine. Ženjen je, ali nije imao djece. Umro je veoma mlad, od bolesti 1905. godine u Gošićima.

          SIMO Gligorijev rođen je 1872. godine u Gošićima. Poginuo je 1912. godine u boju sa Turcima. Imao je sina Vasa.

          VASO Simov  ima dva sina: Milana i Sima.

          MILAN Vasov živi u Gošićima. Ima sinove: GLIGORIJA i DRAŠKA.

          SIMO  Vasov živi takođe u Gošićima. Ima sinove: BOJANA i RADOŠA.

          NIKO Gligorijev, rođen je 1869, a umro 1955. godine. Ima pet sinova: Marka, Andriju, Jovana (Pera), Velišu (Veka) i Sava.

          MARKO Nikov ima dva sina: Veselina i Raka.

          VESELIN Markov ima Slavka i Dragana.

          SLAVKO Veselinov – 081-877-004. Ima JEDNOG sina. Živi u Mataguže.

          DRAGAN Veselinov – 081-83-441,  takođe ima jednog sina - VESKA.

          RAKO Markov – 081-873-959. Ima RADOJICU koji ima žensku djecu. Živi u Gošićima.

          ANDRIJA Nikov ima Gavrila (Gavra).

          GAVRILO (Gavro) Andrijin živi u Gošićima – 081-83-740. Ima Vlada i Milorada.

          VLADO Gavrov ima žensku djecu.

          MILORAD Gavrov – 081-877-600.Ima sina  ANDRIJU.

          JOVAN (Pero) Nikov  ima Mašana i Iliju. Jovan je imao solanu u Ulcinju.

          ILIJA Jovanov – 081-83-554. Ima sina LJUBOMIRA (Ljuba) koji nema potomaka i kćer Milevu. Živjeli su u Matagužima, a onda u Nikšiću.  

          MAŠAN Jovanov – 081-83-541.  Ima  Nebojšu i Gorana. Žive u Gošićima.

          NEBOJŠA Mašanov ima JOVANA.

          GORAN Mašanov ima tri kćerke i sina ŽELJKA.

          VELIŠA (Veko) Nikov ima VUKAŠINA (Vuka), Tel. 081/83-828, a on VLATKA i RAJKA.

          SAVO Nikov ima ILIJU, a on SAVA i još JEDNOG. 
     
      
                          RAKOVIĆI IZ MATAGUŽA                            

                                        

          RAKOVIĆI  iz Mataguža su po svoj prilici rođaci sa Rakovićima iz Gošića.

          Andrija Jovićević za njih kaže da vode porijeklo od Kaluđera sa prostora sadašnje Albanije iz plemena Đeklići, iz sela Kućišta u Katunskoj Nahiji, gde i danas ima Kaluđerovića. Odatle se deo njih selio preko Ljubotinja (Riječka Nahija), gde se jedan deo tog bratstva tu zadržao, tako da ih tu i danas ima, a svojače se sa onima iz Zete. Neki od njih su se sa Ljubotinja odselili u Bjelopavlićku ravnicu, a odatle u selo Mataguže u Zeti. Svi slave SVETU PETKU, dok oni u Đeklićima slave ILINDAN.

          Najstariji predak za kojeg ovi RAKOVIĆI znaju je VASO. Dali je to Vaso Sima Gligorijeva,  ili neki drugi nije tačno utvrđeno,  sobzirom da se pojedina predanja i mišljenja pojednih bratstvenika iz ovog bratstva dosta razlikuju i međusobno mimoilaze i neslažu.

          Međutim – prema rodoslovu koji je sačinio Ljubomir (Ljubo) Milov za svoje najbliže srodnike i bratstvenike iz Mataguža i to samo po muškoj liniji, tačno se vidi da je Vaso bio sin Petrov (Perov), a da je imao i jednog brata MIŠA – čija je dalja sudbina neizvesna, mada  neki bratstvenici predpostavljaju da se odselio negde u Srbiju.

          To bi značilo da je Vaso Sima Gligorijeva bio nešto  mlađi, a ime je mogao dobiti i po svom djedu ili bliskom srodniku – rođaku.

          VASO RAKOVIĆ, je živeo u Matagužima. Imao je sina Toma.

          TOMO (Šabo) Vasov,  imao je sinove: Velišu, Mijata, Aleksu i Stefana - čija sudbina je takođe neizvesna.

          VELIŠA Tomov, rođen je u Matagužima. Imao je sedam sinova: Špira, Živka (Redža), Pavla, Stanka (Stana), Dimitrija, Đorđija (Đoka) i Slobodana, kao i kćer Vidosavu – udatu u Radoviće.

          ŠPIRO Velišin, rođen je u Matagužima. Bio je prvoborac.  Poginuo u II. svetskom ratu. Djece nije imao.

          ŽIVKO Velišin ima sina Božidara i kćeri: Natašu i Tanju – udatu u Vujačiće. Žive u Podgorici i Matagužima. Tel. 081-36-183,  (081)-648-886,  081-83-601, 081-877-601.

          BOŽIDAR Živkov ima sina VUKAŠINA i kćeri: Biljanu, Milicu i Božanu. Žive u Podgorici.

          PAVLE Velišin je živeo u Zagrebu, a onda se odselio u Njemačku gde je radio. Ima sina Sretena (Miška) i kćerku Ljiljanu koja živi u Zagrebu. Tel. (081)-873-910, 041-417-938

          SRETEN ( MIŠKO) Pavlev živi u Zagrebu - tel. 041-419-281, 01-461-3595.  Ima sina LUKU i kćer Martinu. Žive u Zagrebu.

          STANKO Velišin je penzioner. Živi u Francuskoj – u Parizu. Ima sinove: Čedomira (Čeda) i Dejana (Deja). Tel. u Matagužima – 081-877-532.

          ČEDOMIR (Čedo) Stankov, rođen je i živi u Parizu . Ima sinove: VELJKA i VLADIMIRA (VLATKA).

          DEJAN (Dejo) Stankov, takođe živi u Parizu. Ima sinove: ZLATKA i STEFANA.

          DIMITRIJE Velišin, živi u Matagužima. Imao je JEDNO dete - koje je umrlo.


ĐORĐIJE (Đoko) Velišin živi u Matagužima. Tel. 081-877-033, 081-44-055, 081-238-932. Ima sinove: Dušana, Mladena i Milana, kao i kćer Keti – koja nije udata. 

          DUŠAN (Duško) Đorđijev živi u Subotici. Tel. 024-571-670. Ima kćer Dinu.

          MLADEN (Maco) Đorđijev živi u Podgorici. Ima sina MARKA.

          MILAN (Minda) Đorđijev živi u Francuskoj – u Parizu. Ima kćer Aleksandru i sina NIKOLU.

          SLOBODAN Velišin, živeo je u Zagrebu, gde je i poginuo. Ima kćerku Belu i sinove: Nenada i Predraga (Peđu).

          NENAD Slobodanov živi u Zagrebu. Tel. 01-2913-824. Ima sinove: DANIJELA i VEDRANA.

          PREDRAG Slobodanov – st.br. (041-689-533). Ima kćerku Pericu i sina JOSIPA. Žive u Zagrebu.

          MIJAT Tomov, imao je tri kćerke i sina: Jana, Vlada, Dana i Bogdan.

          BOGDAN Mijatov ima: Draga, Tomislava (Toma) i DANILA (Dana) – koji nema djece.

          DRAGO Bogdanov, živi u Matagužima. Tel. 081-83-783, 081-877-783. Ima sina Nikolu (Nika) i kćerke: Anku – udatu u Vučiće kod Nikšića, Niku – udatu u Ercege u Dalmaciji i Persu – koja živi u Americi.

          NIKOLA (Niko) Dragov ima kćer Irenu i sina ŽARKA.

          TOMISLAV (Tomo) Bogdanov, ime je dobio po dedi. Ima sina SAŠU.

          ALEKSA TOMOV - RAKOVIĆ, imao je sina Andriju i jednu kćer koja je veoma mlada umrla.

          ANDRIJA (Andro) Aleksin ima sinove: Mirka i Borislava (Bora).

          MIRKO Andrijin (Androv) ima kćer Snežanu i sina ALEKSANDRA.

          BORISLAV (Boro) Andrijin ima kćer Borku i sina MIROSLAVA.

 

 

                        ____________________&&&&&__________________

 

                   

          PETAR (PERO) RAKOVIĆ,  doselio se u Zetu iz Đeklića – Katunske Nahije.

Rođen je krajem XVIII. vijeka, a tu se mogao doseliti negde na samom početku XIX. vijeka, mada nema nekih pisanih dokumenata i podataka o njemu jer je Zeta u to vrijeme bila pod Turskom vlašću.

           Ime njegovog oca nije poznato, a pojedini Rakovići iz ovog bratstva predpostavljaju da bi mogao biti u najbližem srodstvu sa Gligorijem (Gligom) Rakovićem.  Zna se da je imao dva sina: Vasa i Mihaila (Miša).

          MIŠO Petrov je živeo u Zeti, ali se za njegovu sudbinu ne zna, jeli imao svog potomstva i dali je nekuda odselio iz Zete i nastanio se negde u Srbiji, kao što je već napred rečeno.

          VASO PETROV (Perov) RAKOVIĆ, živeo je u Matagužima. Njegovi potomci znaju da se u  Zetu doselio negde iz okoline Cetinja. Imao je četiri sina: Jakova (Jaka), Jova, Đoka i Toma – zvanog Šabo.

          JAKOV (Jako) Vasov imao je sina Panta (Pera).

          PANTO Jakov, bio je jedinac.  Imao je Mila.

          MILO Pantov, imao je pet sinova: Vojislava (Voja), Ljubomira (Ljuba), Milenka (Mića),  Slavka (Slava) i Ranka (Raška), kao i kćer Radu – udatu u Popoviće.

          VOJISLAV (Vojo) Milov, živi u Mataguže (081)-877-463. Ima sinove: ZORANA i MILANA, kao i kćer Zoricu – udatu u Ajkoviće.

 LJUBOMIR (Ljubo) Milov živi u Mataguže. Tel. 081-877-96, 081-877-785, 081-230-629. Ima dve kćeri: Olju – udatu u Radoviće i Milanu – udatu u Šoće.

          MILENKO (Mićo) Milov, ima sinove: VUKAŠINA (Boba) i IVICU (Iva), kao i kćer Milijanu – udatu u Kovačeviće.

          IVICA (Ivo) Milenkov ima kćer Ivanu i sina ILIJU.

          SLAVKO (Slavo) Milov – 081-32-251, 081-877-004. Ima kćeri: Željku i Draganu,  kao i sina DARKA.

          RANKO (Raško) Milov živi u Matagužima. Tel. 081-877-991. Ima kćer Ljiljanu.

          JOVO Vasov RAKOVIĆ, imao je sina Marka – zvanog Rako.

          MARKO (Rako) Jovov ima kćer Zlatanu i sinove: Zariju (Zaka) i Vasa.

          ZARIJA (Zako) Markov, imao je šestoro  djece: Branislava (Brana), Milorada (Mita), i Cvetka (Cveta), kao i kćeri: Milku – udatu u Boleviće  (Kaluđeroviće), Verku  (Veru) – udatu u Kržiće i Julku – udatu u Kukuljičiće – 081-641-437.

          BRANISLAV (Brano) Zarijin živi u Matagužima – 081-877-008, 081-650-397. Sa suprugom Nadom ima: Gorana i Zorana.

          GORAN Branislavljev živi u Podgorici - 081-650-397. Ima kćerke: Saru i Tinu.

          ZORAN Branislavljev ima kćer Ninu i sina BORISA.

          MILORAD (Mita) Zarijin živi u Matagužima – 081-877-948, 081-877-600. Dva puta se ženio. Sa prvom ženom ima kćerke: Dudu i Miljanu – koja živi u Italiji. Sa drugom ženom ima sina MARKA i kćerke: Andrianu, Milicu i Marinu.

          VASILIJE (Vaso) Markov – 081-877-418. Sa suprugom Vojislavom živi u Matagužima. Nemaju djece.

          ĐOKO VASOV RAKOVIĆ imao je sina Petka.
          PETKO Đokov je imao sina NIKOLU i kćeri: Vasu, Stefu i Iku.
                                                                                           
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Ned 16 Jun 2013 - 20:09

                                  V.    R A K O V I Ć I
              IZ SELA PRIJERADI – GORNJI GRBALJ  
    
          Prijeradi su malo brdovito selo, smešteno  na planinskoj kosi između Tivta i Budve. To selo je nekada pripadalo opštini Grbalj, dok je danas u sastavu Kotorske opštine.  Graniči se sa juga Bratešićem, sa jugo-istoka Golišom, sa sjevera Šišićem, a sa zapada Pelinovom i auto putem Budva – Kotor.
          Selo Prijeradi dobili su ime po svojim veoma vrijednim žiteljima, koji veliki dio svojih radnih obaveza urade prije svih stanovnika ostalih sela na ovoj teritoriji. Kuće u selu su razbacane, a  sve su izgrađene uglavnom pri strani u brdu.
          Naseljavanje stanovništva u ove predele Boko-Kotorske oblasti počelo je od ranije, a naročito je uslijedilo od 1427. godine, kada je Srpski despot Đurađ (Đorđe) Branković ostavio državu Zetu Stefanu Crnojeviću.
          Prema knjizi Boka (antropogeografska studija) od popa Save Nikićenovića, vidimo da je ta oblast i to naseljenje bilo razdijeljeno u četiri knežine i to: Lazarevića, Ljubanovića, Bojkovića i Tujkovića, te da je selo Prijeradi, pored sela: Bratešić, Gorović, Lastva i Prijevor, pripadalo knežini Ljubanovića.  Stanovništvo svih knežina je imalo skupove kod svojih sabornih crkava i strogo se držalo svojih narodnih običaja i svog Zakonika  koji se sastojao u 126 tačaka. To je bio jedini uslov da se očuva pravoslavlje na ovom prostoru, tako da je danas svo stanovništvo u ovim mestima uglavnom pravoslavne vere.  
          ''  Kod Svete Trojice u Pelinovu, kao i na ''Liškoj Glavici'' pa i u Podlastvi, kupile su se sve četiri knežine u ranija vremena, kad se što ticalo svega Grblja. Mrzak im je bio Mlečić i vazda su se njegovu uplivu opirali, jer su znali da on krnji prava i granice. Luštica, Budva i Paštrovići pokoravahu se već davno lavu Mletačkom, a Grbljani izdržavahu borbu za narodne svetinje čak do druge polovine XVII. vijeka ''.
          Stanovništvo se doseljavalo uglavnom iz Crne Gore, Hercegovine i Boke, bježeći ispred Turske najezde, zauzimajući tako skrovitija i sigurnija mesta za život i stanovanje.
          Tako se od XV – XVIII veka u Grblje doselilo iz Boke 19, Hercegovine 7, Albanije 1 i  Crne  Gore 57 bratstava  među kojima su  bili i  R A K O V I Ć I, koji su se doselili  verovatno iz Kuča.
           Ali ukoliko su tačni navodi popa Save Nikićenovića da su se tu RAKOVIĆI doselili do XVIII. vijeka interesantno je ovde napomenuti da je to bratstvo već postojalo u osamnajestom vijeku, te da su se tu neki od njih mogli nastaniti najverovatnije u vreme PRVE POHARE KUČA 1774. godine. Teško je ovde utvrditi od kojeg predhodnog plemena ili bratstva su nastali ovi RAKOVIĆI  s obzirom da sva bratstva i svi  stanovnici ovog sela slave svoju krsnu slavu Svetog ĐORĐA  (ĐURĐEVDAN), kojem je i crkva posvećena.
          U vreme pisanja svoje antropogeografske studije, pop Sava Nikićenović nabraja u Prijeradima ove porodice: Ivetići (6 kuća), Kneževići (5), Radovići (3), Kadija (2), Brdar (2), Nikodimović (6), Duletić (3), Mihailović (1), RAKOVIĆI (5), Vučković (2), Ljubanović (1), i Radonić-Governadurović (1). Svega je 12 bratstava, domova 37, kuća 38, a duša 137.
          Starosedeoci u Prijeradima bili su: Mirkovići, Ljubanovići, Ćeklići i Radonići.
Godine 2000. boravio sam u selu Prijeradi kod Jovana i Boška Rakovića, koji su me zaista izuzetno lijepo  i srdačno primili, dočekali i ugostili. Bio sam naročito inpresioniran  gostoprimstvom njihove majke stogodišnje starice koja se zaista dobro držala, kao da se ponovo vraćala u novi život, te da joj tih stotinak godina koje je imala ne znače ništa, jer se u njoj budio neki novi život i neki novi gorštački duh.

          Prema njihovim riječima i saznanjima bratstvo Rakovića je doselilo u Grbalj u selo Prijeradi  otprilike negde sredinom XVII. vijeka. Moguće je da se tu radilo o XVIII. vijeku, jer je manja verovatnoća da je to prezime tada postojalo, ali u ovom slučaju tu mogućnost nebih sasvim isključio jer se i u  XVII. vijeku ovo bratstvo moglo formirati.

          Oni ne znaju ko se od njihovih predaka prvi doselio u ovo mesto niti kako se ko od tih prvih doseljenika, njihovih predaka zvao, ali po  pričama njihovih očeva  oni pamte sledeće pretke i to:   MARKO i TOMO RAKOVIĆ. Imena njihovih očeva i djedova nisu im poznata, ali se  tvrdi da su bili braća i da im se otac zvao Jovo Raković

          MARKO RAKOVIĆ je imao sinove: Krsta i Nika.

          KRSTO Markov je imao sinove: Marka i Jova, te kćeri: Ljubicu, Joku, Anđu, Stanu – 082-322-630,  Ivanu i šestu kojoj ime nije zapamćeno.

          JOVO Krstov je umro veoma mlad još kao momak i nema potomstva.

          MARKO Krstov (1900-1967) rođen je u selu Prijeradi. Imao je sinove: Dušana i Jovana.

          DUŠAN Markov (1932-1985), 082-334-735. Rođen je u Prijeradima. Bio je pomorac.  Muške djece nije imao, a ima tri kćerke: Milevu, Maju i Nadu koja živi u Dobroti – 082-322-275.

          JOVAN Markov 082-363-381, 082-363-009. Rođen je u selu Prijeradi 1936. godine. Ima dva sina: Dragana i Marka. Žive u Radanovićima i Šišićima.

          DRAGAN Jovanov, rođen je 1962. godine. u Prijeradima. Ima sinove: DUŠANA i BRANISLAVA. Žive u Radanovićima.

          MARKO Jovanov – 082-363-414.  Rođen je 1967. godine. Živi u Radanovićima.

          TOMO RAKOVIĆ je imao dva sina: Iliju i Đura.

          ĐURO Tomov je rođen u Prijeradima, a umro je veoma mlad još kao momak od tridesetak godina.

          ILIJA Tomov je takođe rođen u Prijeradima. Godine 1914 pošao je u svijet za zaradom. Brod kojim je odplovio za Solun se vratio, a Ilija se više nikada nije pojavio, niti se pak svojima javljao, tako da mu se od tada gubi svaki trag i o njegovoj sudbini se uopšte ništa ne zna. Imao je četvoro djece ito kćeri: Maru i Joku i sinove: Mila i Vasilija (Vasa) koji su ostali da žive u Boki Kotorskoj.

          MILO Ilijin (1910-1981) živeo je u Prijeradima. Imao je sedmoro djece: Danicu, Mariju, Vukosavu, Veljka, Nemanju, Nikolu i Branka.

          VELJKO Milov (1938-1971), živeo u Prijeradima. Nije imao potomstva.

          NEMANJA (Nešo) Milov – 082-363-296. Rođen je 1943 u Prijeradima. Ima tri kćerke: Milku, Nadu i Veru.

          NIKOLA Milov rođen 1948. godine u Prijeradima. Živeo je u Beogradu.  Ima kćerku Vesnu i sina VELJKA koji živi u Beogradu.

          BRANKO Milov (1952-1999). Rođen je u Prijeradima. Ima kćer Željku i sina MILA koji sa majkom Stanislavom  žive u  Radanovićima. Tel. 082/363-313.

          VASILIJE (VASO) Ilijin  (1912-1986), živeo je i umro u Beogradu. Ima sinove Miodraga i Dragana – 011-159-375,  011-489-4447.

          MIODRAG Vasov rođen 1948. godine. Živi u Americi u Los Anđelosu. Ima dva sina:  ALEKSANDRA (Sašu) i SINIŠU, koji takođe žive u Los Anđelosu.

          DRAGAN Vasov rođen je 1952. godine. Živi u Beogradu. 

          NIKO popa Marka RAKOVIĆA, rođen je u Grblju u selu Prijerade. Poginuo je u I. Svetskom ratu na Goriciju u Sloveniji. Bio je vrlo imućan i bogat čovek. Imao je tri sina: Mića, Vojina i Jova.

          MIĆO Nikov rođen je u Grblju. Imao je sina Stanka i tri kćeri: Joku, Anđu i Stanu.

          STANKO Mićov je imao tri kćerke: Stanu koja živi u Kotoru – 082-322-630, Milicu i Mariju.

          VOJIN Nikov je imao sina Ivana (Iva) i kćer Maru.

          IVO Vojinov je imao sina Nika (po djedu), koji nije ženjen.

          JOVO Nikov je imao dva sina: Sava i Marka.

          SAVO Jovov ima sina Laza.

          LAZO Savov je imao sina Stanka i četiri kćerke: Joku, Stanu, Daru i  Milu.

          STANKO Lazov rođen je 1904. godine. Živeo je do 1948. godine u Prijerade. Ima sina Boška i dvije kćerke: Ljubicu i Mašu.

          BOŠKO Stankov rođen je 1925. godine. Živi u selu Prijeradi. Tel. 082/ 363-579. Ima sina Đorđa i kćer Milku.

          ĐORĐE Boškov rođen je 1965. godine. Živi u Budvi. Tel. 086-455-537. Ima kćer Nataliju i sina STEFANA. Žive u Budvi.

          MARKO Jovov 082-363-414.  Ima sina Mića i dvije kćeri: Stanu i Joku.

          MIĆO Markov  ima petoro djece: Stanu, Daru, Anđu, Marka i Jova.

          MARKO Mićov rođen je 1910. godine, a umro je 1994. godine. Imao je sina Neđeljka i kćeri: Desanku, Nevenku, Stanicu, Bosu i Nedu.

          NEĐELJKO Markov je umro u djetinjstvu.

          JOVO MIĆOV je umro kao dete i nije imao potomstva.

 

 

          Svo bratstvo ovih Rakovića, kako sam već napred naveo, slavi krsnu slavu  ĐURĐEVDAN.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Pet 14 Jun 2013 - 19:50

                                                
 IV.    R A K O V I Ć I  - D U Č I Ć I
                                       
          Selo Dučići se nalazi na putu Podgorica – Kolašin, udaljeno  oko 15 kilometara od Podgorice, a predstavlja manji deo Kučke teritorije, što ustvari čini samo jedan zaseok ovog predela. Ime je dobilo po Duki, odnosno Duči Koste Gojkova.
          Pri samom početku nastanka sela, Dučići su imali priličan broj stanovnika, svrstanih uglavnom u tri prezimena, po Dučinim potomcima. Kasnije da bi mogli izgraditi svoju crkvu i formirati svoju četu u cilju sopstvene lične i duhovne odbrane, podijelili su se u više bratstava. Jedno od tih bratstava bili su i RADULOVIĆI (po Radulu Luke Maraševa) od  kojih se kasnije po Radulovom unuku RAKU Mirovu  formiralo bratstvo R A K O V I Ć I.
          Jedan deo Rakovih potomaka uzeo je prezime po selu Dučići i to prezime zadržao sve do današnjih dana, dok se drugi deo po RAKU prozvao Rakovići, tako da sada u  tom selu žive Rakovići – Dučići i Dučići – RAKOVIĆI.
          Neki od ovih Rakovića tvrde da su Staro-Kuči i da se negde oko sedamnajestog kolena od Raka susreću sa Mrnjavčevićima i verovatno potiču od vojvode Gojka Mrnjavčevića t.j. njegovog sina Nenada, (neki vele Jovana - Jova), čija je majka zazidana u temelje grada Skadra na Bojani, kako kazuje narodna pjesma ''Zidanje Skadra''.
          Među ovim Rakovićima ima i mišljenja da potiču od Nemanjića, a veliki narodni dobrotvor, pregalac, pjesnik i naš najveći lirski  pisac Jovan Dučić (Zlatousnić), koji je takođe jedan od Rakovih potomaka, rekao je da su Dučići od Vladislavića  (vidi knjigu Savo Vladislavić).
          Ova bratstva Rakovića slave  SVETOG DIMITRIJA – MITROV DAN .
 
          RAKO Mirov, rođen je u Dučićima negde pred sami kraj XVIII. ili početkom XIX. vijeka tj. negde oko 1800. godine. Imao je sinove: Janka i Joka.
          Potomci Janka Rakova  zadržali su prezime Dučići – Rakovići,  dok su Jokovi potomci uzeli prezime RAKOVIĆI.
          JANKO Rakov je imao: Miljetu i Radovana.
          MILJETA Jankov je imao: Nikolu, Stevana, Miljića i Aleksu.
          NIKOLA Miljetin je imao samo jednog sina - Miljana.
          MILJAN  Nikolin, odselio se iz Dučića na Kosovo u mestu Vranići. Imao je kćer Radmilu rođenu 1923. godine i sinove: Božidara i Svetislava.
          BOŽIDAR Miljanov, rođen je 1925. godine. Poginuo je kao momak neženjen 1945. godine te tako nije ostavio svoje potomstvo.
          SVETISLAV Miljanov, Tel. 037-837-142. Rođen je 1928. godine. Sa suprugom Oliverom, koja je rodom od Prokuplja, živi u selu Milentija kod Brusa. Imaju dva sina: Dejana i Miljana.
          DEJAN Svetislavljev, rođen je 1960. godine. Nema djece.
          MILJAN Svetislavljev, rođen je 1962. godine. Ima dve kćerke: Mariju i Angelu.
          STEVAN Miljetin (1871-1918) imao je sina VLADIMIRA koji je rođen 1912, a koji verovatno nije imao muških potomaka, kao i njegova braća MILJIĆ i ALEKSA.
          RADOVAN Jankov, imao je sinove: Raka i Arsa.
          RAKO Radovanov, odselio se  1916. godine iz Kuča u Donji Nec na Kosovu. Prinudno je iseljen 1941. godine u Podgoricu. Ponovo se vratio 1945. godine u Donji Nec. Njegovi potomci žive u Đakovici i Podgorici, gde su se doselili 1972. godine Imao je sinove: Blaža, Jovana i Radovana, kao i kćeri: Jelu i Blagu. Jela je živela u Dobruši: Blaga je rođena u Dečanima 15.04.1923. godine. Jedno vreme je živela u Dobruši, a onda se preselila u Podgoricu, gde je za vreme II. svetsakog rata 26.12. 1943. godine streljana na Čepurcima.
          BLAŽO  Rakov nije imao muških potomaka.
 JOVAN Raka Radovanova (1912-1989) živeo je u mestu NEC na Kosovu.  Imao je: Božidara, Sava i Milutina.

          BOŽIDAR (Božo) Jovanov, rođen je 1944. godine. Ima sinove: IGORA rođenog 1974. godine i IVANA rođenog 1978. godine.

          SAVO Jovanov, rođen je 1950. godine. Ima sinove: RAKA rođenog 1976. godine, RANKA rođenog 1978 i RADOJICU rođenog 1980. godine.

          MILUTIN Jovanov rođen je 1958. godine, a ima sina DEJANA rođenog 1984.g.

          RADOVAN Raka Radovanova ima sinove: Dragutina i Danila.

          DRAGUTIN Radovanov, Tel. 011-244-9762, – Mob. 064-826-0027. Živi u Beogradu. Zaposlen u ministarstvu, pri Vladi Srbije. Ima kćeri:  Anđelku i Mariju i sina STEFANA.

          DANILO Radovanov još nema djece.

          ARSO Radovanov odselio se iz Kuča u Kaličane - (Rosulje) na Kosmetu. Prinudno je iseljen 1941. godine u Podgoricu. Ponovo se vratio na  Kosovo 1945. godine i živio u opštini  Peć, u selu Rosulje ( oko 7 kilometara od Peći) gde su do skoro živeli njegovi potomci. Imao je dve kćeri od kojih je jedna udata u Savoviće, a druga u Spaiće, kao i sinove Mihaila  (Mila) i Vlada.  U Starom Bečeju živi porodica Rajka Miloševića, čija majka Mileva je kćerka Arsa Rakovića, ali nije utvrđeno dali je od ovih navedenih njegovih kćerki ili je možda imao i treću kćer. Miloševići tvrde da je to bila kćer Koste Rakovića, što nije tačno jer sam utvrdio da je Mileva bila kćer Arsova.

          MIHAILO (Milo) Arsov, (Tel: 064-263-38-65), 034-510-508. Rođen je 1923. godine. Živi u Kniću.  Bio je komadant u Jugoslovenskoj vojsci, gde je odlikovan i ima spomenicu od 1941. godine. Sa ženom Milicom, koja je rodom od Kažića iz Lješanske Nahije, imao je kćeri: Božidarku (Keku) i Stanu, kao i sinove: Miodraga (Miška), Dragana, Branislava (Brana) i Svetozara. Telefoni: (039) 24-972, 23-037 i 23-297.  Božidarka je novinar. Udata u Ivanoviće. Živi u Švajcarskoj i Beogradu. Tel. 011-247-3030, 011-246-4437, 011-268-6891, 011-361-1512. Ima  Aleksandra i Nena. Stana je imala petoro djece: Miljana, Vasilija, Jelenu, Bebu i Jovanu koja je mlada umrla.

          MIODRAG (Miško) MIHAILOV ( Milov), Tel. 034-510-508. Rođen je 1949. godine, a umro 2005. Živeo je u Rosuljama kod Peći, a kasnije se odatle iselio i nastanio u Kniću kod Kragujevca. Sa ženom Zorkom koja je rodom od Nikolića iz Pipera ima  sinove: Dejana  i Arsa, kao i kćerku Dijanu.  Tel. 039 –  34 – 033. Dijana je profesor Engleskog jezika. Udata je i živi u Kragujevcu.

          DEJAN Miodragov (Miškov) živeo je u Kniću, a sada je kapetan, te kao vojno lice radi i živi u Kraljevu. Tel. 036-323-280. Ima kćerku Milicu.

          ARSO Miodragov (Miškov) živi u Kniću gde radi na otkupu koža. 034-510-508. 

          DRAGAN Mihailov (Milov), rođen je 1952. godine. I on je živeo u Rosuljama kod Peći,  a sada živi u Smederevu. Tel. (026) 661-115, 026- 66l-116. Sa ženom Slavicom koja je rodom od Božovića iz Pipera ima  sinove: Vladana i Ivana, kao i kćerku Vesnu koja je udata, živi u Baru, a ima kćer Zorku i sina Branka.

          VLADAN (Vlado) Draganov živi u Smederevu. Ima sinove JOVANA i PETRA.

          IVAN Draganov ima kćer Sofiju. Tel. 026-661-116.

          BRANISLAV (Brano) Mihailov (Milov), rođen je 1959. godine. Živi u Smederevu. Oženjen je od Lutovaca iz Pipera.  Ima sina NIKOLU i kćerku Bojanu.  

          SVETOZAR Milov, rođen je 1960. godine. Živeo je u Đakovici, a sada živi u Beogradu. Tel. 011-246-4437. Urednik je lista ''DANAS''.  Sa suprugom Natašom koja je rodom od Dragovića iz Vasojevića ima kćerku Anju.

          VLADO Arsov rođen je 1939. godine. Ima jednu kćer i tri sina: Miletu, Momčila i Miroslava (Mira), kao i  Nadu koja živi u Smederevu.

          MILETA Vladov živi u Smederevu. Ima sina ALEKSANDRA.

          MOMČILO Vladov živi u Smederevu.  Ima jednu kćerku – Ninu.

          MIROSLAV (Miro) Vladov živi u Baru. Sa suprugom Vesnom ima dva sina: VLADIMIRA i NEMANJU.
 JOKO RAKOV, roden je u Dučićima. Bio je poznati i čuveni vidar i prvi narodni lekar u ovim krajevima.  Znao je tehniku trampanja, odnosno šaronjanja, čime je spasio  i izlečio veoma mnogo bolesnih ljudi ne samo iz ovih krajeva nego i šire. Imao je tri sina: Radoša, Petra i Radosava.

          RADOŠ Jokov, rođen je u Dučićima. Poginuo je 02.08.1876. godine na Fundini. Imao je sina Radosava (Ljaba).

          RADOSAV (Ljabo) Radošev živeo je u Dučićima. Imao je sinove Mijajla i VELIŠU.  

          MIJAJLO Radosavljev (Ljabov), imao je: Dušana, Jakova i Nasta.

          DUŠAN Mijajlov (1900-1965), rođen je u Dučićima. Imao je sinove:  RAKA rođenog 1925 godine, MILJANA rođenog  1929 – 1930, Miliju rođenog 1930 i Momčila rođenog 1939. godine.

          MILIJA Dušanov živi u Podgorici. Ima sina Obrada.

          OBRAD Milijin rođen 1967. godine u Podgorici. Ima Aca.

          ACO Obradov živi u Podgorici.

          MOMČILO Dušanov rođen je 1939. godine Živi u Skoplju. Ima sinove: PREDRAGA i Nenada koji žive u Skoplju.

          NENAD Momčilov rođen je 1971. godine. Ima sina MOMČILA.

          JAKOV Mijajlov (1900-1982) rođen je u Dučićima. Ima sinove: Velišu, Milana, Danila i Labuda.

          VELIŠA Jakovov, rođen je 1934. godine. Živi u Podgorici. Tel. 081-612-208, 081-22-227, 081-611-518, 081-616-169. Ima GORANA koji živi u Italiji i MLADENA koji je poginuo veoma mlad 1990. godine.

          MILAN Jakovov (1937-1989), tel. 081-612-217, 081-247-957. Sa suprugom Slobodankom (081-650-897) ima  sina SAŠU.

          DANILO Jakovov, rođen 1939. godine. Živi u Maslinama  u Podgorici. Tel. 081-22-221, 081-612-208. Ima Dejana i DARKA.

          DEJAN Danilov, živi u Podgorici. Tel. 081-614-169. Ima sina JAKOVA.

          LABUD Jakovov, rođen je 1940. godine. Živi u Podgorici u naselju Masline. Tel- 081-612-206, 081-612-614. Ima DRAŽENA (081-617-536) i DUŠKA. Žive u Podgorici.

          NASTO MIJAJLOV (1902-1936) rođen je u Dučićima. Imao je: Miletu, Živka (1929-1930), Zariju (1931-1945) i Dragutina.

          Mileta je 1945. godine bio do Zidanog Mosta, odakle se vratio, a ZARIJA i DRAGUTIN su odstupili 1945. godine i za njihovu dalju sudbinu se ne zna.
 JOKO RAKOV, roden je u Dučićima. Bio je poznati i čuveni vidar i prvi narodni lekar u ovim krajevima.  Znao je tehniku trampanja, odnosno šaronjanja, čime je spasio  i izlečio veoma mnogo bolesnih ljudi ne samo iz ovih krajeva nego i šire. Imao je tri sina: Radoša, Petra i Radosava.

          RADOŠ Jokov, rođen je u Dučićima. Poginuo je 02.08.1876. godine na Fundini. Imao je sina Radosava (Ljaba).

          RADOSAV (Ljabo) Radošev živeo je u Dučićima. Imao je sinove Mijajla i VELIŠU.  

          MIJAJLO Radosavljev (Ljabov), imao je: Dušana, Jakova i Nasta.

          DUŠAN Mijajlov (1900-1965), rođen je u Dučićima. Imao je sinove:  RAKA rođenog 1925 godine, MILJANA rođenog  1929 – 1930, Miliju rođenog 1930 i Momčila rođenog 1939. godine.

          MILIJA Dušanov živi u Podgorici. Ima sina Obrada.

          OBRAD Milijin rođen 1967. godine u Podgorici. Ima Aca.

          ACO Obradov živi u Podgorici.

          MOMČILO Dušanov rođen je 1939. godine Živi u Skoplju. Ima sinove: PREDRAGA i Nenada koji žive u Skoplju.

          NENAD Momčilov rođen je 1971. godine. Ima sina MOMČILA.

          JAKOV Mijajlov (1900-1982) rođen je u Dučićima. Ima sinove: Velišu, Milana, Danila i Labuda.

          VELIŠA Jakovov, rođen je 1934. godine. Živi u Podgorici. Tel. 081-612-208, 081-22-227, 081-611-518, 081-616-169. Ima GORANA koji živi u Italiji i MLADENA koji je poginuo veoma mlad 1990. godine.

          MILAN Jakovov (1937-1989), tel. 081-612-217, 081-247-957. Sa suprugom Slobodankom (081-650-897) ima  sina SAŠU.

          DANILO Jakovov, rođen 1939. godine. Živi u Maslinama  u Podgorici. Tel. 081-22-221, 081-612-208. Ima Dejana i DARKA.

          DEJAN Danilov, živi u Podgorici. Tel. 081-614-169. Ima sina JAKOVA.

          LABUD Jakovov, rođen je 1940. godine. Živi u Podgorici u naselju Masline. Tel- 081-612-206, 081-612-614. Ima DRAŽENA (081-617-536) i DUŠKA. Žive u Podgorici.

          NASTO MIJAJLOV (1902-1936) rođen je u Dučićima. Imao je: Miletu, Živka (1929-1930), Zariju (1931-1945) i Dragutina.

          Mileta je 1945. godine bio do Zidanog Mosta, odakle se vratio, a ZARIJA i DRAGUTIN su odstupili 1945. godine i za njihovu dalju sudbinu se ne zna.

          MILETA Nastov, rođen je 1924. godine. Živi u Podgorici. Ima TOMISLAVA .

          TOMISLAV (Tomo) Miletin, živi u Podgorici u ulici Đulje Jovanova 32. Tel. 081-615-582, 081-33-271, 081-633-271. Ima sinove DEJANA rođenog 1977 i ZLATKA rođenog 1980. godine. Žive u Podgorici, naselje Masline – ulica Milana Kuča 11.

          VELIŠA RADOSAVLJEV (Ljabov) živeo je do 1900. godine u Dučićima. Verovatno nije imao muških potomaka.

          RADOSAV JOKOV takođe nije imao muškog potomstva.

          MILETA Nastov, rođen je 1924. godine. Živi u Podgorici. Ima TOMISLAVA .

          TOMISLAV (Tomo) Miletin, živi u Podgorici u ulici Đulje Jovanova 32. Tel. 081-615-582, 081-33-271, 081-633-271. Ima sinove DEJANA rođenog 1977 i ZLATKA rođenog 1980. godine. Žive u Podgorici, naselje Masline – ulica Milana Kuča 11.

          VELIŠA RADOSAVLJEV (Ljabov) živeo je do 1900. godine u Dučićima. Verovatno nije imao muških potomaka.

          RADOSAV JOKOV takođe nije imao muškog potomstva.
  PETAR JOKOV rođen je u Dučićima. Imao je šest sinova: Pauna, Vasa, Đura, Neša, Šćepana i Bogdana.

          PAUN Petrov (1871-1913). Poginuo je na Barnjadoltu 27.01. 1913. godine. Imao je sinove: Stanka i Radosava.

          STANKO Paunov rođen je 1903. godine.  Umro 1993. godine. Imao je sina Miodraga koji je rođen 1944. godine.

          MIODRAG Stankov, sa suprugom Borkom  živi u Baru. Tel. 085-314-421. Ima kćerku Anastaziju i sina Borislava (Borka)

          BORISLAV (Borko) Miodragov, rođen je 1976. godine. Živi u Baru. Tel: (085) 312-583, Mobilni: 069-321-068.

          RADOSAV Paunov rođen je 1905. godine. Imao je četiri sina: Pavla, Slobodana, Borislava i Vojislava.

          PAVLE Radosavljev, ima kćerku Vesnu i sina Veselina.

          VESELIN Pavlev, živi u Beogradu.

          SLOBODAN Radosavljev, jedno vreme je živeo u Beogradu. Sada živu i radi kao konzul Srbije i Crne Gore u Lionu. Ima kćerku Itanu koja živi u Beogradu.

          BORISLAV Radosavljev, živi u Beogradu. Tel. 01-591-339. Ima sinove MARKA i Vladana.

          VLADAN Borislavljev, takođe živi u Beogradu. Tel. 011-533-0029. Ima sina UROŠA.

          VOJISLAV (Vojo) Radosavljev, živi u Beogradu. Tel. 011-347-4788. Ima sinove: ALEKSANDRA i RADOSAVA.

          VASO Petrov imao je tri sina: Iliju, Marka i Boža (1908-1928). MARKO i BOŽO nijesu imali potomke.

          ILIJA Vasov (1889-1960) imao je MILJANA koji nije imao potomstva, Milića, Gojka i LJUBA.

          MILIĆ Ilijin rođen je 1923. godine. Ima sinove: DRAGOMIRA, BUDIMIRA, VUJICU i ILIJU.

          GOJKO Ilijin sa suprugom Milosavom živi u Podgorici.  081-612-201. Rođen je 1930. godine.  Ima sinove: DRAGANA i Veska.

          VESKO Gojkov, sa suprugom Mirjanom živi u Podgorici:  Tel. 081-237-550 (diskont pića), 081-248-944.

          ĐURO Petrov je imao SAVA koji je umro 1923. godine i nije ostavio svoje potomstvo i Radisava.

          RADISAV Đurov rođen je 1893. godine. Imao je sina VUKA, a on VESKA.

          BOGDAN Petrov je imao VLADIMIRA koji je rođen 1909, a on ima DVA SINA.

          Nešo i Šćepan su zadržali prezime Dučići.

          NEŠO Petrov je imao JOKA  (1909-1928) koji nije ostavio potomstvo i Novaka.

          NOVAK Nešov ima PERA koji ima svoje muške potomke, BRANKA koji ima DRAGANA, a on SAŠU, ĐURA koji takođe ima svoje potomstvo i  ŽIVKA.

          ŠĆEPAN Petrov ima MILA (1896-1957), a on MIODRAGA (1931-1944) koji nije ostavio svoje potomstvo i PREDRAGA rođenog 1933. godine.  
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   Uto 11 Jun 2013 - 20:05

nastavak str 1

-III-

IZ ČITAVOG MOGA SREZA                                                                  
TO JE MOJA OBAVEZA,                            
DA U IME CELOG RODA,                            
CRNOGORSKOG SVOG NARODA                
DA O VELJKU RAKOVIĆU                          
JA ISPRIČAM OVU PRIČU,                        
INFORMIŠEM RAKOVIĆE                              
ŠTA BJEŠE U ŠAHOVIĆE,                                                                                                        
NA HILJADU DEVETE STOTINE,                  
ČETRDESET I DRUGE GODINE,                    
PETNAJESTOG DECEMBRA JE BILO              
DA ISPRIČAM ŠTA SE DOGODILO.                
ŠTA RADIŠE TI ČETNICI                                      
KRVOLOČNI IZDAJNICI,                                  
ŠTO PRVAKA NARODNOGA                                
STRIJELJAŠE, STRICA MOGA.                          
VELIKOGA LJUCKOG TIĆA                                
VELIMIRA RAKOVIĆA.                                        
KOJI HRABRO NA BRANIKU STADE                  
MLADI ŽIVOT ZA SLOBODU DADE.                    
UBIŠE GA FAŠISTIČKE SLUGE,                          
U DECEMBRU ČETRDESET DRUGE.                
TOGA DANA, KADA JE STRADAO,                    
BEŠE VELIK SNIJEG NAPADAO,                        
ČITAV METAR, A MOŽDA I VIŠE,                    
U SVOJU GA KUĆU UHVATIŠE,                      
A ONDA MU I NJU ZAPALIŠE,                        
PORODICU U CRNO ZAVIŠE.                          
TOG DECEMBRA ČETRDESET DRUGE,            
MILI BOŽE VELIKE LI TUGE,                            
U TO MESTO U VRLETNO TUSTO                
TOGA JUTRA BEŠE RANO USTO,                      
SVOJOJ DJECI DA NALOŽI VATRU,                    
NE ZNAJUĆI DA ĆE DA GA SATRU.                    
TOGA DANA NI SLUTIO NIJE,                            
KAKVA HAJKA ZA NJIME SE KRIJE,                      
OD FAŠISTA I OKUPATORA                              
I NJIHOVIH MRSKIJEH ZLOTVORA,                  
OD DRAŽINIH ZLOGLASNIH KOLJAČA,            
TALIJANSKIH VERNIH POMAGAČA.                
OD VERNIJEH FAŠISTIČKIH SLUGU,                
ŠTO NARODU NANOSIŠE TUGU.                      
ZADOVIJEK DA OSTANE TUŽAN                      
I DA STRADA NITI KRIV, NI’ DUŽAN.
VELJKOVU SU OPKOLILI KUĆU
PA HVATAJU I NJEGA I DUĆU
I NJEGOVU DEČICU MALENU
MILORADA, MIĆA I JELENU
UDARAJU PO DJECI KUNDACI,
KAO DA SU DJECA MANIJACI
A MIJOLJKA NE GOVORI NIŠTA
JER SE PLAŠI MRSKIJEH FAŠISTA,
MORA DRŽAT JEZIK IZA ZUBA
DOK SE NIJE OKOMILA GUBA,
VELJKA VEŽU U OKOVE TEŠKE
PA GA VODE ŠAOVIĆU PEŠKE,
ŽIV SE OTUD NIKAD VRATIT NEĆE
PA SE STALNO  KA DJECI OKREĆE,
JOŠ JEDANPUT DA IH VIDI ŽIVE,
AL IM NE SME NI POMENUT IME,
A KAMOLI DA BI IH POZVAO
JER SMRT PREKU ODMAH BI DOZVAO,
BRZO BI MU SUDILI, DRAŽINI ČETNICI
I SVI ONI DRUGI SRPSKI IZDAJNICI,
ŠTO SU TADA SLUŽILI SVE FAŠISTE ONE,
A OBRAZ SU DALI ZA DŽAK MAKARONE.
FAŠISTI  MU ONDA KUĆU ZAPALIŠE
I MALENU DEČICU IZ NJE IZBACIŠE,
NA SNIJEG IH ISTERAŠE,
NI KRIVU NI DUŽNU
DOK SU ŽIVI DA ZAPAMTE
TU GODINU TUŽNU.
TROJE MALE DEČICE, RATNE SIROČADI
U SRED CIČE ZIME, DA UMRU OD GLADI.
ČETNICI SU BILI GORI NO USTAŠE,
ČITAVU IM KUĆU TADA OPLJAČKAŠE,
I POSLEDNJU KRAVICU  KOJU SU IMALI
ČETNICI SU SA SOBOM TADA OTERALI,
ODUŽIO VELJKO SE, SVOJEMU NARODU
AL’  DOČEKO NIJE ŽIVOT I SLOBODU.
POLOŽIO ŽIVOT SVOJOJ DOMOVINI,
U NAJLJEPŠOJ SVOJOJ TRIDESTOJ GODINI.
ODUŽIO TAKO ON SE SVOME RODU
JER JE ŽIVOT DAO ZA ČAST I SLOBODU.
DA SE DIČE POTOMCI
OVOG VUKA GORSKOG
NAJHRABRIJEG BORCA
SREZA BJELOPOLJSKOG.
NIKO NE ZNA DAL’ ĆE DA SE VRNE                  
TADA GLASE SAZNADOSMO CRNE                    
PETNAJESTOG  U PODNE BIJELO                        
KLONULO JE VELJKOVO TIJELO.                          
JUNAČKE SE GRUDI OLEDIŠE                              
RAKOVIĆA VELJKA NEMA VIŠE                            
TAKAV GLAS SE U TUSTVO VINUO,                  
A U GRADU DA JE PREMINUO                              
OVA VUJEST SVIJE IZNENADI                              
U JABUČNU I OPŠTINSKOJ VLADI                        
ZA TU BOLNU VIJEST KAD SAZNAŠE                    
TO OPŠTINSKO RUKOVODSTVO NAŠE,            
DA SU DRUGA IZGUBILI SNOVA,                        
RAKOVIĆA VELJKA – IVANOVA.                          
TA IH VIJEST DUBOKO POTRESE                      
OPŠTINOM SE ČITAVOM PRONESE                  
SASTAŠE SE OPŠTINSKE NACIJE                              
DA ODRŽE KOMEMORACIJE                            
DAN ŽALOSTI OPŠTINU ZAHVATI                      
DA JE NIJE LAKO OPISATI.                                  
ZASTAVE SE NA PO KOPLJA VIJU,                        
A GRAĐANI ZA NJIM SUZE LIJU                              
ĐE SE DVOJE SASTANE IL’ SRETE                          
BILO STARO ILI MALO DETE,                                  
SVE O VELJKU PRIČA I GOVORI                            
SVUD JEDNAKO – KO U CRNOJ GORI.                  
U VELJKOVOJ RODNOJ KOLIJEVCI                      
SVUD SE ČUJU TUŽBE I LELECI.                          
ĐE SE ZA NJIM PLAČE I UZDIŠE                        
ŠTO GA NIKAD NEĆE VIDET VIŠE                        
BJELO POLJE, NAŠA METROPOLA,                      
PUNA TUGE I VELIKOG BOLA.                            
NEMA U NJOJ PJESME NI VESELJA                      
ŽALE VELJKA, SVOGA GRADITELJA                    
TU SU LJUDI, TVRĐI OD ČELIKA,                      
AL ZALUDU, ŽALOST JE VELIKA.                          
FORMIRA SE ODBOR ZA SAHRANU,                  
OVOG MESTA, BORBE VELIKANU.                      
JA IH NE BIH NABRAJAO KO SU,                        
DRUGOVI MU I SABORCI TO SU.                          
ODREDIŠE ZATIM DELEGATE,                                
ŠTO ĆE MRTVOG VELJKA DA DOPRATE,            
DO GROBNICE VIŠE SELA TUSTA,                        
GDE MU SADA STOJI ONA PUSTA,                        
VJEČNA KUĆA OD KAMENA                                
BEZ PROZORA I TEMENA.
TU POSLAŠE I DUŠANA, BRATA
I DVA SINA, ŠTO GA ZOVU TATA,
KAD STIGOŠE GDE IH VELJKO ČEKA
ZAR BRAT MOŽE PRIĆI BEZ LELEKA
MRTVOM BRATU DA NE REČE – L E L E!
TO NIT’ MOŽE BITI, NITI LJUDI VELE,
ZNAT NE MOŽE KO TU NIJE BIO,
NIJE ŠALA, BRAT JE BRATU MIO.
DUŠAN LICE POLJUBI MRTVAČKO
TO TIJELO HRABRO I JUNAČKO,
A ZATIJEM DVA VELJKOVA SINA
KO DVA ORLA S VISOKIH PLANINA
KAD SE ONO SPUSTE NA LITICU
TAKO ONI NA VELJKOVOM LICU,
SPUSTILI SE PA GA LJUBE OBA
KAO ONO U ĐETINJE DOBA,
IZ OČIJU VRELE SUZE TOČE
VIČU ’’LELE – NAŠ VOLJENI OČE’’
NAŠE TOPLO IZGUBLJENO KRILO
TVOJE NAS JE IME OKITILO,
DOVIJEKA ZAHVALNI TI MI SMO
I AKO TE RANO IZGUBISMO,
ONDA HRABRI VELJKOVI SABORCI
I OSTALA  BRAĆA, CRNOGORCI,
U ŽALOSTI I VELIKOJ  BOLJCI
SAOPŠTIŠE VELJKOVOJ MIOLJCI
ŠTO JE S NJIME DJECU IZRODILA
TA ROSIĆKA PONOSNA ODIVA,
DUĆO NAŠA, RODITELJU MILI
MI SMO TVOGA MUŽA SAHRANILI
NO MIOLJKA NE BUDI ŽALOSNA
NO NA NJEGA GORDA I PONOSNA,
LIJEP POROD S NJIM SI IZRODILA
CRNU GORU SA NJIM  OKITILA,
DA GA SLAVI I DA SE PONOSI
DOK JUNAČKO SVOJE IME NOSI.
DOK PRKOSI LOVĆEN OBLACIMA,
DOK SE VENCI PLETU JUNACIMA,
CRNOGORSKIH DOKLE JE PLANINA
I NJENIJEH BRDA I DOLINA,
IZ OBLAKA DOK PADAJU KIŠE,
ETO DOTLE – PA DOKAD  BI VIŠE ?
TU MIJOLJKA – KO SUPRUGA SVAKA,
NE OTRPLJE, NEGO SE ZAPLAKA
VELJKU HVALA, ČAS I SLAVA SVAKA,
VJEČAN SPOMEN I ZEMLJA MU LAKA.

PREKO DUGE NJIVE                                                  
KRVCA JE KAPALA,                                                  
PO BELOME SNEGU,                                                  
IZ NJEGOVIH RANA.
                                                   
NJEGOV OTAC IVAN,                                                  
TU KRV JE SKUPLJAO
  I KRVAVI SNIJEG                                                   
U NJEDRA STAVLJAO.
                                                   
NA VRH SELA  TUSTA                                                   
SAD MU JE GROBNICA
S PETOKRAKOM ZVEZDOM,                                                   
SVIJETLOGA LICA.
                                               
  UPOREDO SA NJOM 
    I MOJA SE VIDI,                                                   
A POTOMSTVO NAŠE                                                   
NEMA DA SE STIDI. 
                                                   
PETOKRAKA NA NJIMA                                                   
NEK PONOSNO STOJI                                                   
DA SE ZNADE KO SU,                                                   
NARODNI HEROJI. 

SVI VELJKOVI POTOMCI ZNAT MORAJU OVO –
ZABORAVIT NE SMEJU VREME HITLEROVO

                                     ( MIRKO D. RAKOVIĆ  - 10.06-2013-)

MILE (Mićo) VELJKOV, rođen je 1935. godine u Tustvu. Bio je neumorni radnik i veoma pošten i pravedan čovjek. Radio je mukotrpan posao, svakodnevno putujući po četrdeset kilometara, da bi prehranio svoju porodicu. Radio je najpre na izgradnji pruge Beograd – Bar, a onda na Jugoslovenskoj železnici u Bijelom Polju. Taman kada se spremao za odlazak u penziju i kada je trebao da ubira plodove svog danonoćnog mukotrpnog rada, ode da posjeti svoju djecu i sestru u Bar, te vraćajući se iz Bara svojoj kući, umrije od srčane kapi tačno na pragu svoje kuće. Kobna smrt ga preteče u pedeset sedmoj godini života. Bio je oženjen sa Vukosavom Krsmanović iz Duge Njive, koja je nakon njega ostala da živi u Tustvu sa kćerkom Ljubinkom i sinovima: Predragom, Miodragom, Velimirom, Velišom i Draganom.  Ljubinka je udata za Dragana Lauševića iz Mojkovca. Imaju sina Darija.
       
PREDRAG (Miško) MILEV, rođen je 1960. godine u Tustvu. Oženjen je Milosavom (Garom) Peković iz Tomaševa. Zaposlen je u  Bijelom Polju. Imaju dvije kćerke i tri sina: Nelu - koja ima kćerku Anđelinu i  Lidiju (neudata), NOVAKA, NOVICU i NENADA (trojke) – Sinovi su rođeni u istom danu 1986. godine. Završili osmogodišnju školu na Slijepač Mostu i Tomaševu.
       
NOVICA (Predragov) ima kćerku Kristinu.
       
MIODRAG (Zeko) MILEV, 085-27-756, 085-313-915, 085-315-756. Rođen je
1961. godine u Tustvu. Oženjen Vesnom Maraš. Radio je u SUP Bar. Žive u Baru.  Imaju sinove: IVANA rođenog 1985. godine i ALEKSANDRA 
rođenog 17. avgusta 1987. godine.                                          
       
VELIMIR (Veljo) MILEV, 085-377-163. Rođen je 1964. godine u Tustvu. Osnovnu školu završio je u Tomaševu. Jedno vreme radio je u Moskvi  (Rusiji), a potom u Čanju kod Bara, gde je oženjen Snežanom Stanišić iz Čanja. Tu i sada žive. Imaju kćerku Milenu rođenu 1992. godine i sina NIKOLU rođenog 1994. godine.

VELIŠA (Rako) MILEV (Mićov), mob. tel. 069-572-181. Rođen je 1965. godine u Tustvu. Školu završio u Tomaševu. Oženjen Natašom Boić iz Trebaljeva. Zaposlen kod JNA u Baru. Ima kćerke; Ivanu rođenu 1990. godine i Milicu rođenu 23.11.2009. godine i sinove; MILA (po dedi), rođenog 1996. godine, NEMANJU rođen 24.07.2003. godine i STEFANA  - rođenog  26.08.2007. godine.
       
DRAGAN (Danjo) MILEV, 085-377-163. 
Rođen je 1968. godine u Tustvu. Školu završio u Tomaševo. Kraće vrijeme
radio u Rusiji u Moskvi, a potom se zaposlio u SUP Bar. Živi u Baru, neoženjen.
       
MILORAD VELJKOV RAKOVIĆ, Tel. 084-21-914. Rođen je 1939. godine u selu Tustvo. Još kao momak zaposlio se u SUP Podgorica, gde je nekoliko godina radio, a onda prešao u Bijelo Polje i nastavio rad u organima unutrašnjih poslova, kao milicioner, sve do penzionisanja. Bio je izuzetno lijep, visok, a po duši veoma dobar i pravičan. Znao je i cijenio tekovine svog oca Velimira, ali ga nažalost vrlo rano zadesi ista sudbina kao i njegovog brata Mića, kojega je neizmjerno volio. Preteče ga smrt u 57. godini života  i umrije u Bjelopoljskoj bolnici, od srčane kapi, 18. septembra 1995. godine. Sahranjen je uz veliku tugu i žalost u prisustvu velikog broja ljudi, pored svog brata Mića i oca Velimira, zbog kojih je najverovatnije i život dao.  Od njega su ostali sinovi: Miladin na Cetinju i Radomir u Danilovgradu, kao i kćeri: Ljiljana i Biljana koje sada žive sa svojom majkom Koviljkom (rođ. Rakočević) u Bijelom Polju. Ljiljana je rođena 1973. godine. Udata je za Zejak Zorana i ima sina Milorada (ili Mašana) (po dedi) i kćerku Mašu, a Biljana 1978. godine u Bijelom Polju – neudata.
       
MILADIN MILORADOV, 081-23-526, (086)-235-180. Rođen je 11.10.1962. godine, a sada sa majkom Bebom i suprugom Slavicom (rođena 06.01.1969.god.) – rodom od Jovanovića živi  na Cetinju. Imaju kćerku  Vladanu (rođenu 22.09.1994. god.)  i sina BALŠU (rođenog  29.05.1996.g.).
       
RADOMIR MILORADOV, (081)-812-935, 081-812-649.  Rođen je 1965. godine. Sa majkom Mirunom (rođ. Popopvić) i suprugom  Gordanom živi u Danilovgradu.  Imaju kćerku 
Nikolinu i sina MILORADA.


DUŠAN-DUJO IVANOV RAKOVIĆ, rođen je 10. jula 1913. godine. Živeo je na ono malo ziratne zemlje, krčevine, koju je sam iskrčio i pretvorio u obradljivo zemljište u selu Jabučnu. Kasnije je, sa sinovima, kupio još jedno susedno imanje i tako proširio svoju imovinu. 
            Osim kćeri Blage koju je imao sa prvom ženom Stojom, sa drugom Vidnom – koja je rodom od Bukilića iz sela Požnja u Morači,  imao je još četiri sina, od kojih je najstariji Božidar umro još kao dijete od godine dana, a Blažo, Mirko i Milovan, odrasli su i osnovali svoje porodice. Blaga se udala za Svetozara (Cvela) Zavišića iz Berana. Živjeli su u Bijelom Polju. Imaju dva sina i dvije kćeri. Cvele je veoma mlad umro, a ona je nakon udaje svojih kćeri Ljubinke i Vesne, prodala kuću u Bijelom Polju i odselila se u Bačko Gradište, gde je živela  sa sinovima Draganom i Vasom, a nakon smrti 2008. godine sahranjena je u porodičnoj grobnici u Nikoljcu (Bijelo Polje).
          Dušan (Dujo) je sa svojim sinovima živio skromno, ali uvijek časno, pošteno i dostojanstveno. Bio je veoma ugledan, dobar i pravičan. Nikome se u svom životu nije zamerio, bio je uvijek vedar i nasmejan. Svakome je pomogao koliko god je mogao  i smatran je za jednog od najpoštenijih ljudi u tim krajevima. Kada su mu djeca odrasla otišla su ''trbuhom za kruhom'' od Podgorice do Subotice, pa je poslednjih petnajestak godina živio  sa Vidnom u novoj kući, koju je 1975. godine napravio njegov sin Mirko. 
          Sudbina je htjela da i on tragično izgubi svoj život, kao i njegov otac u 78. godini života i bi sahranjen pored njega 01. septembra 1991. godine. (umro je 31.08.1991). 
          BLAŽO DUŠANOV, 00382-20-636-784, 0038220-641-590. Rođen je u Jabučnu 1943. godine. Nakon odsluženja vojnog roka oženio se sa Darinkom (Galjovom) Zejak iz sela Lijeske, sa kojom je nekoliko godina živio u Jabučnu i sa njom imao dva sina i dvije kćeri. Ljubomira (Ljuba), Radomira (Rajka), Ljubinku udatu u Petriće na Ribarevini  i Ljilju udatu za Stanimira u Prijepolju. Godine 1969. odselio se u Podgoricu sa svojom porodicom. Zaposlio se najpre privatno, a posle kod trgovinsko-ugostiteljskog školskog  Centra, gde je radio sve do svoje smrti 26. marta 1992. godine. Isto kao i njegovu braću od strica Mića i Milorada, u svojim najljepšim godinama, smrt ga je zadesila, na radnom mestu, u restoranu ''RADOVČE''  u Podgorici.
          Umrije mlad u svojoj 49. godini života i bi dostojanstveno ispraćen od ogromnog broja građana Podgorice, njegovog rodnog mjesta i velikog  broja susednih sela, Bjelopoljske opštine, do njegove vječne kuće u selu Tustvo. Sahranjen je pored svog oca koji umrije samo nekoliko mjeseci prije njega, a ubrzo za njim u 78. godini života 04. januara 1994. godine umrije i tu bi sahranjena i njegova majka Vidna Raković, rođena 05. februara 1915. godine u selu Požnja u Gornjoj Morači.  
          LJUBOMIR BLAŽOV, 081-636-784,  081-641-590. Rođen je u Jabučnu, živeo je u Podgorici, a onda se preselio u Bečej, gde sada živi sa suprugom Ljiljom  iz Čuruga. Za sada imaju kćerku Radmilu. Bavi se pisanjem poezije, a 1993. godine izdao je i zbirku pjesama pod nazivom '' MORAM DA TI KAŽEM''. Za svoj književni rad dobio je nekoliko priznanja. Zapažen je i kao dobar pjevač narodnih pjesama. 
          RADOMIR BLAŽOV, 081-641-590. Rođen je i odrastao u Podgorici. I on se doselio u Bačko Gradište, gde se oženio Gordanom ( Gocom) Kudrić, sa kojom ima kćerku Nikolinu i sina OGNJENA. Radi kod vojske u Batajnici. Sada žive u Temerinu.
       MILOVAN DUŠANOV,  (TEL. O24-556-944, 024-42-429, 064-23-69-395) rođen je 01.04.1954. godine u Jabučnu. Nakon završene osmogodišnje škole u Tomaševu, oženio se Dragicom Krgović iz Lijeske (Tel: 063-75-67-590) -  (rođena 12.07.1954. godine). Od 1978. godine živi i radi u Subotici. Zaposlen u ŽTP – Subotica. Imaju dva sina: Milana i Dragoslava. 
          MILAN (Milovanov) RAKOVIĆ, (Tel: 024-551-840, 065-333-55-88) rođen je 13.07.1980. godine. Oženjen je Remeš Jasminom iz Subotice. Žive u Subotici. Imaju kćerku Sanju.
          DRAGOSLAV (Milovanov) Tel: 024-42-429, 062-49-46-49, rođen je 06.01.1984. godine. Živi u Subotici. Oženjen je Tanjom Milović iz Subotice.  Imaju sina  MILOŠA – koji je rođen 15. 04. 2010. godine u Subotici.

  MIRKO DUŠANOV RAKOVIĆ, rođen je 28. avgusta 1950. godine.  Telefon/fax: (021) 806-567, Mob: 064-16-29-671. Živi u Bačkom Gradištu kod Bečeja.
          Kao autor ovog teksta i knjige, ne bih o sebi mnogo pisao, jer bi me možda neko smatrao za velikog pričala i hvalisavca, pa bih to radije ostavio drugima da oni kažu koju riječ o meni i iznesu svoje mišljenje i zapažanje, kako nebih sam sebe do zvezda veličao i u zlato okivao, mada bih o sebi mogao bar tri velike knjige napisati, a da mi ostane još poneka rečenica ne upisana. Zato ću o sebi reći samo koju reč ukratko  jer :
                                  
                                       ''KO VJEČITO HOĆE DA ŽIVUJE, 
                                         MUČENIK JE OVOGA  SVIJETA''. 

 
          Reći ću samo da sam se rodio u selu Jabučnu, u kući mog oca Dušana (Duja) i majke Vidne,  na onoj malenoj krčevini, koju iz šume pretvori u njivu i livadu. 
          O svojoj mladosti, đačkim danima i drugim ljepotama svog djetinjstva mogao bih veoma mnogo pisati, ali se sa samo nekoliko riječi moram osvrnuti na one teške dane, posle II. svet. rata u onom posleratnom vremenu, gde je veliki deo stanovništva dobro zapamtio taj period, a mnogi moji  vršnjaci i svoje nezaboravno djetinjstvo. 
          Da znaju pričati, možda bi o meni najbolje rekli oni mnogobrojni visoki stoljetni hrastovi, obrasli mahovinom, na koje sam se kao vjeverica pentrao sa kakvom, obješenom o ramenu, prtenom vrećom ili torbicom, skidajući sa njih mahovinu za koju bih kasnije kupovao poneku knjigu, svesku ili olovku.  Takođe bi o meni veoma mnogo mogli reći i bezbroj onih bukovih, grabovih i hrastovih, već odavno natrulih panjeva, koji se na svakom koraku još mogu vidjeti po Majinoj Gori ili Retkovinama s lijeve i desne strane rijeke Ljuboviđe. 
          No, brzo prohuja i to vrijeme. Pješačeći dnevno po desetak kilometara završih osmi razred, u Tomaševu. Skupih nešto novca i pođoh u Podgoricu da učim neki zanat. Sreća me posluži te se upisah u srednju  trgovinsko-ugostiteljsku školu, završih je i stekoh dvije diplome pa se ubrzo zaposlih u Plužinama, a onda i armiju odslužih. Po dolasku iz JNA ponovo nađoh posao u Bijelom Polju, gde stekoh još dve diplome.
          Oženih se Stevkom (Brankovom) Rajević iz Korita ( rođ. 01. 11. 1952. godine), upisah vanredne studije i tako malo po malo, iz mjesta u mjesto, preko Prijepolja i Užica stigoh do Bačkog  Gradišta, gde napravih još jednu kuću i savih porodično gnjijezdo. Sinovi Dragan i Ivan odrastoše, a kćerka DRAGICA se udade za Zorana Novakovića u Čurugu, gde sa njim ima: Natašu, Zoricu i Neđeljka. Tel. (021) 833-432.  
          I tako, da više ne nabrajam jer bi to značilo ''trla baba lan,  da joj prođe dan''. 
Penzionerske dane pomalo skraćujem  čitajući poneku knjigu i ponešto pišući, i ako nisam baš od pera, a kada dođu lijepi i topli dani onda polako prošetam sa unučadima, pored rijeke Tise, sa blinkerom u ruci - eto samo toliko da ubijem dosadu....
          DRAGAN MIRKOV, rođen je 14. 09. 1972. godine u Prijepolju. Nakon Prijepolja nekoliko godina je živio u Bačkom Gradištu, gde je i odrastao, završio školu u Bečeju i Novom Sadu, oženio se i sa  suprugom Savkom rođenom Janković ( rođena 10. 11. 1969. god.) odselio u Jabučno  na očevo imanje. Žive u Bijelom Polju – Telefoni: (084) 484-457, Mob. 069-531-314, 069-823-122. Zaposlen je u SUP Bijelo Polje. Za sada ima kćerke: Draganu rođenu 27. 10. 1993. godine (na Svetu Petku), Snežanu rođenu 17. 01. 1995. godine,  Maju rođenu 02. maja 2000 godine, Vukašina rođenog 26. 11. 2011. godine i Filipa rođenog 16. 11. 2012. godine.
          Godine 1998. imao je sina DUŠANA kojeg je izgubio 1999. godine (umro  u kliničkom centru u Beogradu). 
          IVAN MIRKOV, radi u svom preduzeću ''RAKOVIĆ PREVOZ'', a  vrši prevoz putnika u drumskom saobraćaju, 021-806-567, Mob. 064-161-55-45, 064-16-29-671. Rođen je 20. 08. 1983. godine u Senti. Završio auto limarski zanat u Bečeju i Temerinu. Ime je dobio po prađedu Ivanu. Oženjen je Marinom (Majom) Kovačević, rođenom 26. 09. 1983. godine u Bijelom Polju, sa kojom ima kćerku IVANU – rođenu 03. jula 2006. godine u Novom Sadu i sina NEMANJU – rođenog 24. decembra 2008. godine u Novom Sadu.  Živi kod roditelja u Bačkom Gradištu – ul. Dože Đerđa br. 88.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: СВИ МОЈИ ПРЕЦИ   

Nazad na vrh Ići dole
 
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
http://vranes.bigforumpro.com :: Vraneš (Pavino Polje i Tomaševo)-
Skoči na: