FORUM VRANEŠA (PAVINO POLJE I TOMAŠEVO)
 
PrijemKalendarTražiLista članovaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Мирко Раковић-песме и приче

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 12 Avg 2014 - 15:46

MUKE MOGA ĐEDA
 
MORAM NEŠTO NAPISAT O SPASI
KOJI MNOGO SIROTINJE SPASI,
JOŠ GA PAMTE I SVI MUSLIMANI
JER NJEGOVA KRAVA IH ODHRANI.
 
DJED JE BIO SRCA MEKANOGA
NIJE ZNAO ODBITI NIKOGA,
DAVO KRAVE DA IH MUZU ŽENE
ŠTO IMAJU DEČICE MALENE.
 
DJEDA SPASA SVI SU POŠTOVALI
AL’ MU NISU DUGOVE VRAĆALI,
NIJE ĐEDO POTPISAT SE ZNAO
AL’ JE SUDU PRSTE PRITISKAO.
 
MOJ JE ĐEDO USTAJO U ZORU
DVESTA KRAVA IMO NA IZORU,
SVAKI DAN JE NAROD DOLAZIO
DA BI NEŠTO OD ĐEDA ZAJMIO.
 
KO GOD TRAŽI – ĐEDO GA USLUŽI
A POSLIJE MORA DA GA TUŽI,
LAŽOV SUDU TADA OBEĆAVA
DA ĆE VRATIT KAD IMADE PARA.
 
BJEŠE DOSTA UDOVICA GLADNI’
ONE ZAJME, A ĐEDO ODRADI,
IMO ĐEDO SVOJE DJECE DOSTA
OD PETROVCA DO SANSKOGA MOSTA.
 
ON ODHRANI SVU OPŠTINU KLJUČKU
AL MU OPET ZAPALIŠE KUĆU,
UNUKA JE DEVETNAJEST IMA’
A U SELU POMOGO JE SVIMA.
 
SPAŠAVO JE KO JE IMO MUKE
SVE OD KLJUČA PA DO BANJA LUKE,
MOGA ĐEDA SVI DOBRO POZNAJU
NAJČUVENI BIO JE U KRAJU.
 
ON JE ROĐEN U DONJEM RATKOVU
SVI POŠTENI LEGENDA GA ZOVU,
UNUK BRANKO OVU PESMU PIŠE
TAKVOG ĐEDA NIKO NEMA VIŠE.
 
LJUDI MOJI OVO JE ISTINA
I DAN DANAS TU SVEDOKA IMA,
UNUK BRANKO SA ĐEDOM SE DIVI
 BLAGO ONOM KO DOVIJEK ŽIVI.


BABA JANJA POŠTOVALA ĐEDA
ALI TUĐIM ŽENAMA GA NEDA,
VOLELA GA I NOGE MU PRALA
ŠTO TRAŽIO SVE JE NJEMU DALA.
 
NEMOJ IĆI TUĐIJEM ŽENAMA
NEĆE BITI SVAĐE MEĐU NAMA,
UNUK BRANKO OVO NAPISAO
ĐED JE UMRO - MNOGO MI GA ŽAO.
 
SVE ŠTO PIŠEM TO VAM JE ISTINA
NIJE NI ĐED REPA BEZ KORENA, 
PA I OVA PESMA NEK SE NAĐE
ČITAOCE MNOGE DA PRONAĐE.
 
PUNO HVALA RAKOVIĆU MIRKU
ŠTO MI OVU UKAZA PRILIKU,
DA O NJIMA MAKAR OVO KAŽEM
SVE ISTINU JER NEĆU DA LAŽEM.
 
OVE DVIJE MALENE PESMICE 
NEKA KRASE NJEGOVE STRANICE,
MOŽDA ĆE IH NEKO PROČITATI
I ZA TO ME NETREBA PITATI.
 
JA SAM ČOVEK OD NEKOG POŠTENJA
I U SVAKOG IMAM POVERENJA,
NEK I MOJI UNUCI SE DIČE
ŠTO NAPISAH OVE DVIJE PRIČE.
 
I ČITALAC KAO SOKO SIVI
UVEK TOME MOŽE DA SE DIVI,
JA SAM ROĐEN U PONOSNOJ BOSNI
GDE SU LJUDI UVIJEK PONOSNI.
 
U ONOME PONOSITOM KRAJU
GDE SE LJUDI VRLO DOBRO ZNAJU,
SVAKO DOBRO TU SE DUGO PAMTI
JER NIKOGA NE ZNAMO VARATI.
 
OD SVAKUDA KOD NAS DOĐU LJUDI
JER NEMAMO POKVARENE ĆUDI,
KO GOD DOĐE IMA DA SE DIVI
BLAGO ONOM KO DOVIJEK ŽIVI.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 12 Avg 2014 - 15:17

   H R A B R I   L  O V  A  C
 
(PREMA PRIČI JOŠIĆ BRANKA IZ BAČKOG GRADIŠTA –
PRIBELEŽIO MIRKO RAKOVIĆ – DANA 18.05. 2014. )
 
PRIČA MENI MOJ KOMŠIJA BRANKO
SUNCE MI GA OGREJALO ŽARKO,
KAD JE IM’O KOMŠIJU DANETA
ŠTO JE BIO MIRNI  OD JAGNJETA.
 
VOLEO JE PESME I STIHOVE
OD ZEČEVA PRAVIO DIVOVE,
BILA MU JE DRAGA SVAKA TEMA
HRABRI MOMAK KOJEM MANE NEMA.
 
JEDNOG DANA SPREMIO SE DANE
ODE LOVIT U KLJUTIĆA STRANE,
O RAMENU PUŠKU OBJESIO
A ZA LANAC KERA UHVATIO.
 
DOĐE DANE DO KLJUTIĆA STRANE
PA REŠIO DA MALO ZASTANE,
PUSTI KERA DA ON DIVLJAČ TJERA,
KERA LAJE, DANI ZNAKE DAJE.
 
DANE OKO MALO DALJE BACA
PA JE DIVLJEG UGLEDAO PRASCA,
IDE PRASAC DEBEO K’O LAĐA
AL GA DANE NE SMIJE DA GAĐA.
 
ŠTA DA RADI – NA UM MU JE PRVO
PA RIJEŠI  SAKRIT SE ZA DRVO,
SRCE DRHTI, KOSA MU SE JEŽI,
PA SAD NE ZNA KUDA BI DA BEŽI.
 
KAD JE SVINJA DALEKO OTIŠLA
TADA S DANA GROZNICA JE SIŠLA,
KAD NE SMIJEM DIVLJEG PRASCA TUĆI
NAJBOLJE JE DA SE VRATIM KUĆI.
 
JEDAN METAK UVIS OPALIO
REĆ’ ĆE ŽENI DA GA JE RANIO,
PRAZAN RANAC VISI NA RAMENA
STALNO MISLI ŠTA ĆE REĆI ŽENA.
 
DŽABE SAM TI PUŠKU NABAVILA
DIVLJEG MESA NISAM OKUSILA,
ZATO DANE JA TI ŽELIM SREĆU

ALI O TOM GOVORITI NEĆU.

DA JOŠIĆA NE BEŠE MI BRANKA
GAZILA BI FUKARA ME SVAKA, 
I NJEGOVOG PRIJATELJA DANE
PA ČETIRI POKLANJAM MU STRANE.
 
NEK U OVU I ON UĐE KNJIGU
JER PONEKAD RAZBIJE MI BRIGU,
SA NJEGOVE OVE DVIJE PESME
IZBACIT IH OVLE NIKO NE SME.
 
SETIO SE ONIH LEPIH DANA
IZ MLADOSTI ŠTO SE ZOVE RANA,
ON SE SEĆA I SVOG DEDA  SPASE 
SA KOJIM JE PROVODIO ZNA SE.
 
NJEGOVA JE LIJEPA VRLINA 
ŠTO SE TAKO PONOSI SA NJIMA,
OD KADA SMO NA SVIJET POSTALI
STARI SU NAM U SRCU OSTALI.
 
SVA BUDUĆA NAŠA POKOLENJA
SAČUVAT ĆE NJINA SVETLA DELA,
ODRŽAT ĆE NAŠE DOSTOJANSTVO
KOJE NAM JE NAJVEĆE BOGATSTVO

S TOM BOLEŠĆU NEMA POMIRENJA
SVI U BORBU DO IZLEČENJA.
TIME ĆE SE UVEK PONOSITI
SVA BUDUĆA NAŠA POKOLENJA.
 
MI IMAMO OBRAZOVAN KADAR
PREDVODI GA VUČIĆ ALEKSANDAR,
A NJEGOVA DIČNA UZDANICA
PREMIJER JE DAČIĆU IVICA.
 
ZA INTERES ČITAVE NACIJE
ISTREBIT ĆE MALVERZACIJE,
OBADVA SU ČASNI I PONOSNI
PA SU ZATO POMALO PRKOSNI.
 
I PREMIJER I VICE PREMIJER
PONOSNI SU MOMCI OBOICA,
UZ PODRŠKU JUNAČKOGA TIĆA
PREDSEDNIKA TOME NIKOLIĆA.
 
ONI ŽELE DA ZA SPAS NACIJE
ISTRIJEBE SVE MALVERZACIJE,
UPROTIVNOM ZEMLJA NEMA MIRA
DOK SE SA NJOM GRDNO ŠPEKULIRA. 
 
SVE OD SEBE ZA NAROD SU DALI
DA BI OVU SLOBODU IMALI,
PREKO SVETA IŠLI SU U STOPU
DA SRBIJA UĐE U EVROPU.
 
ZATO LJUDI POMOZ’TE VUČIĆU
I DAČIĆU NAŠEM PREMIJERU,
KA SVIJETLOM PUTU U BUDUĆNOST
JER SVI ZA TO IMATE MOGUĆNOST.
 
TO ĆE ZNATI I POTOMCI NAŠI
DA SU ONI BILI VELIKAŠI, 
ŠTO SU MOGLI DALI SU OD SEBE
DA ZLO OVO JEDNOM ISTRIJEBE.
 
A KO NJIMA POMOGNUTI NEĆE
U ŽIVOTU NE IMAO SREĆE,
NE IMAO NI HLEBA NI PIĆA
PA SE SJEĆO VUKA BRANKOVIĆA.
 
NEK POŠTENI ŠTO VIŠE SE MNOŽE
I NEKA IM SAMI BOG POMOŽE,
SVE ZA DOBRO OVOME NARODU
ŠTO SE BORI ZA ČAST I SLOBODU.
 ( MIRKO RAKOVIĆ  - NA BOŽIĆ 2014. GOD. )     
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 12 Avg 2014 - 14:58

RANJENI HAJDUK

PRE NO ODEM NA VRH SELA TUSTA
TAMO GDE ME ČEKA ONA PUSTA.
VEČNA KUĆA OD KAMENA
BEZ PROZORA I TEMENA
 
A DA SEBI SKRATIM OVE MUKE
PRE TOGA ĆU  OTIĆ U HAJDUKE,
NE U ŠUMU NEGO KA LJUDIMA
JER PUŠČANOG NETREBA MI DIMA.
 
IAKO SE ZA HAJDUKA SPREMAM
JA ORUŽJA NIKAKVOGA NEMAM,
JER KOM SILA LEŽI U TOPUZU
TRAGOVI MU SMRDE NEČOVEČSTVOM.
 
NIJE OVO LAKO PREBRODITI
PA ZLOČINCE MORAM UHODITI,
KAD BIH NJIMA NEKO ZLO VIDIO
KO DA BIH SE PONOVO RODIO.
 
JER SU MNOGO NANELI MI MUKA
DABOGDA IH BOŽJA STIGLA RUKA,
BOG ĆE DATI I JA BIH SE NADA
KO DRUGOME JAMU KOPA – SAM U NJU UPADA.
 
SAD U POMOĆ KRENU MI I VLADA
U TRENUTKU KAD SE NISAM NADA,
SIVI SOKO VUČIĆ ALEKSANDRE
U POMOĆ MI SADA MI SE DADE.
 
POMAŽE MI I DAČIĆ IVICA
RODILA IM SVE MUŠKA DEČICA,
NEK SE DIČE SLAVNIM POTOMCIMA
SVE PONOSNIM I ČASNIM MOMCIMA.
 
ONI SU SE VREDNO ZAUZELI
DA BI SRBI POŠTENO ŽIVELI,
NAROD TOME MORA DOPRINETI
PA ĆE ONI U TOME USPETI.
 
DA SE ŽIVI KAKO DOLIKUJE
CELI NAROD TOME SE RADUJE,
JER NA SVETU NIŠTA LEPŠE NEMA
OD SVIJETLE ČASTI I POŠTENJA.
 
MI MORAMO ISKORENIT MITO
JER SE ZA TO BORIO I TITO,
KORUPCIJA UNIŠTIT SE MORA
DA NARODU JEDNOM SVANE ZORA.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 12 Avg 2014 - 14:52

         VANZEMALJAC
REKOŠE MI - DRAGI ZEMLJANINE
NIJE TEBI MESTO U VISINE,
NEGO ODMAH TI NA ZEMLJU IDI
DA TE TAMO ONAJ NAROD VIDI.
 
RANO TI JE KOD NAS DOLAZITI
MORAŠ DOSTA ZEMLJOM PROLAZITI,
TAMO MORAŠ ŽIVET KAO DETE
KASNIJE ĆEŠ DOĆI NA PLANETE.
 
NEMA OVDE KLASA NI NACIJA
NI POTERA, NIT KAKVIH RACIJA,
NO SVI OVDE ŽIVE U SLOBODI
NE GLEDAJU DA IH NEKO VODI....

NA ZEMLJI SAM UVEK BIO STRANAC
PA SAM SEBE NAZVO VANZEMALJAC,
TRPEO SAM ZATO MNOGE MUKE
OD  DUŠMANSKE I NEČASNE RUKE.
 
TO NIKOGA NIJE BILO BRIGA
DA BOG DA IH MOJA KLETVA STIGLA,
DA I ONI MOJU BOL OSETE
TRAŽEĆ PRAVDU OD SUDBINE KLETE.
 
ZBOG TE MALE GRUPE ZLOČINACA
MORAO SAM POZAJMIT NOVACA,
DA POVEŽEM ONOLIKO LISTA
U TOJ KNJIZI  SVEMIRSKI TAKSISTA.
 
KO GOD HOĆE MOŽE DA JE ČITA
I DALJE SAM PRISTALICA TITA,
I ONIJEH LIJEPIH VREMENA

ALI TO JE SADA DRUGA TEMA.

Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 12 Avg 2014 - 14:04

mirkorakovic ::
O  B  A  V  E  Š  T  E  NJ  E     Č  I  T  A  O  C  I  M  A


    OVE STIHOVE U NAREDNIH DESET OGRANAKA NA TEMU  ( O D   Š A R U LJ E   D O  G O L U B A )
POTREBNO JE ČITATI HRONOLOŠKIM REDOSLEDOM, POČEVŠI OD ŠARULJE- SOBZIROM DA JE SVAKI TAJ OGRANAK NA NEKI NAČIN, KAO PUPČANOM VRPCOM VEZAN JEDAN ZA DRUGOGA.
                                A U T O R, 01.10.2013.GOD.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Ned 9 Mar 2014 - 13:36

Мирко, зашто застасте на 1981. години?
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 1 Okt 2013 - 13:05

O  B  A  V  E  Š  T  E  NJ  E     Č  I  T  A  O  C  I  M  A


    OVE STIHOVE U NAREDNIH DESET OGRANAKA NA TEMU  ( O D   Š A R U LJ E   D O  G O L U B A )
POTREBNO JE ČITATI HRONOLOŠKIM REDOSLEDOM, POČEVŠI OD ŠARULJE- SOBZIROM DA JE SVAKI TAJ OGRANAK NA NEKI NAČIN, KAO PUPČANOM VRPCOM VEZAN JEDAN ZA DRUGOGA.
                                A U T O R, 01.10.2013.GOD.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Pon 30 Sep 2013 - 23:54

       Š  A  R  U  LJ  A
 
ČOBANSKA JE PREGOLEMA TUGA
KRATKI DANI, A NOĆ PUSTA DUGA,
PA NE MOGU TUGU DA UBLAŽIM
ŠEST MESECI ČOBANINA TRAŽIM.
 
DOBRO MI JE RODILA PŠENICA
BIĆE JEDNA MALA PRIKOLICA,
PA POZIVAM SVE MOJE KOMŠIJE
DA NA MOBU DOĐU MI ŠTO PRIJE.
 
VOJVOĐANSKE DONET ĆU RAKIJE
NEKA DOĐU NJENE MERAKLIJE,
DA SEDNEMO PORED LJUBOVIĐE
DOK JE IMA NE IDEMO NIĐE.
 
NEK PONESU SRPOVE I KOSE
A MOMCI ĆE PŠENICU DA NOSE,
NA LIVADU ĐE ĆU ŽITO VRĆI
DAN DUGAČAK, NEĆE BRZO SMRĆI.
NJIVU ĆEMO ŽNJETI I KOSITI
MLADI MOMCI SNOPOVE NOSITI,
TU DO GUMNA NA KOJEM SE VRŠE
NEMA KUĆI DOK SVE NE ZAVRŠE.

ŠTA DA ČINIM SA MOJOM ŠARULJOM
NITI HOĆE SLAME NI SIJENA,
NEGO SAMO PŠENICE BJELICE,
RAŽI, JEČMA ILI KUKURUZA.

NIJE MENI ŠTO ĆE ME POJESTI
NO JOJ SVE TO MORAM I SAMLESTI,
DA NAHRANIM TU MOJU ŠARULJU
MORAM PLAĆAT OVU SKUPU STRUJU.

SVE NEKAKO MOGU ODOLJETI
NO ŠTO MORAM I VODE DONETI,
JEDNA KANTA DOVOLJNA JOJ NIJE
NO ODJEDNOM POPIJE I DVIJE.

DOKLE STIGNEM  DO TE LJUBOVIĐE
MENE MNOGO VOZILA OBIĐE,
A KAD STIGNEM DO TE BISTRE VODE
MISLIM DA SAM STIGO DO SLOBODE.

AL’  NE MOGU TUGU DA UBLAŽIM
ŠEST MESECI ČOBANINA TRAŽIM,
OVO PIŠEM JA IZ PRVE RUKE
JER VELIKE SNAŠLE SU ME MUKE.

JA SAM ETO NE NAVIKA
ČUVAT KRAVU BEZ BICIKLA,
PA DA TAKO SVOJE ŽIVCE SMIRIM
DO PIJACA PONEKAD NAVIRIM.

NEMA JADNA ČOBANICE
PA SVE  MORA KRITI LICE,
NO ĐE MENE JAD OBUZE
KAD JE NEMA KO DA MUZE.

SJUTRA ĆU JE VODITI NA PAZAR
PA MAKAR JE PRODAO ZA DINAR,
DA JE ČUVAM VIŠE NEMAM SNAGE
PA POZIVAM PRIJATELJE DRAGE.

ČUJTE LJUDI AKO BOGA ZNATE
I IMALO MILOSTI IMATE,
NEKA ŽALOST SVEGA ME OBUZE
NIKO NEĆE KRAVU DA POMUZE.

OSTARO SAM, A TEŠKO I HODAM
PA SE REŠIH ŠARULJU DA PRODAM,
JER  NE MOGU TUGU DA UBLAŽIM
ŠEST MESECI ČOBANINE TRAŽIM.

HTEO SAM IH PLAĆAT SA EVRIMA
ALI NEKO ČUDO DEŠAVA SE S NJIMA,
NIKO NEĆE ŠARULJU DA ČUVA
ALI VOLI MLIJEKO DA KUVA.

I SKORUPA SVAK VOLI DA JEDE
TE IZGLEDA KOD NAS NEMA BEDE,
TO JE ONA KORA S VARENIKE
KO JE JEDE – TAJ OMASTI BRKE.

SKUPLJAJU JE SVE NAŠE PLANINKE
JOŠ JE BOLJA S OVČJE VARENIKE,
SA SKORUPOM DOBRA JE I PURA
JEDNOSTAVNA TO JE PROCEDURA.

GOSTIJU SAM IMO IZ DALEKA
ŠARULJA JE DAVALA MI MLEKA,
IMAO SAM SIRA I SKORUPA
S MNOGIMA SAM VEČERAO SKUPA.

PAZARNI JE SJUTRA DAN
ŠARULJU ĆU DA PRODAM,
KO JE KUPI IMAĆE PRILIKE
DA POSRKA OD NJE VARENIKE.

HVALIT ĆU JE KOLIKO SE MOŽE
KO PRODAJE I BOG MU POMOŽE,
LIJEPA JE, STEONA JE, BRZO ĆE SE OTELITI
TAKO NEŠTO SAMO SEBI NEKO MOŽE POŽELITI.

SVAKOG DANA PASE U ŠUMICU
IZGLEDAMI DA NOSI JUNICU,
NAJBOLJA JE KRAVA NA VIDIKU
NE PROPUSTI OVAKVU PRILIKU.

MENJO BIH JE ZA DVIJE-TRI KOZE
AL DA BUDU BELE ILI ROZE,
AKO NEKO NE IMADE PARA
MOŽDA IMA NEKAKVIH CIGARA.

ONDA REČE KOMŠINICA KLARA
TA ŠARULJA MNOGO TI JE STARA,
ODAVNO JE ONA POMUŽENA
PONAŠA SE KO NAJGORA ŽENA.

ALI SKOČI I KOMŠIJA PIŠTA
MIČI KOMŠO KRAVU IZ DVORIŠTA,
BOLJE TI JE SPAVAT U KREVETU
NO UGAĐAT ČITAVOM SVIJETU.

NIJESI SE PROSLAVIO SLAVOM
SA ŠARULJOM OVOM TVOJOM KRAVOM,
UMORAN SI, A JEDVA I HODAŠ
NEGO GLEDAJ ŠTO PRE DA JE PRODAŠ.

ONA GLEDA DA JOJ KUPIŠ HLEBA
ZA NJU SEDAM, A ZA TEBE JEDAN,
BRZO ĆE TE TAKO DA UNIŠTI
NEĆEŠ VALJAT NI SEBI NI PIŠTI.

JA NAHRANIH ŠARULJU ISTO KAO JUČE
DOK ODJEDNOM ONA ZAPOČE DA MUČE,
ETO VIDIŠ KOMŠO ŠTA TI REČE PIŠTA
NO TU NAPAST BRŽE MIČI IZ DVORIŠTA.

JA ZAVEZAH TADA ŠARULJU ZA VRAT
PA K PIJACI SA NJOM MORADOH SE DAT,
SUSRETE ME TAMO JEDAN ŠUMADINAC
MLAD JE MOMAK – IZGLEDA KO KLINAC.

IMAM VELI DOBROGA PASTUVA
NJEGA NIKO NETREBA DA ČUVA,
IMAM KAŽE JEDNO MLADO ŽDREBE
BAŠ BI DOBRO TO BILO ZA TEBE.

UPORAN JE HOĆE DA ME SMUVA
DA UDOMI NJEGOVOG PASTUVA,
DAJ ŠARULJU DA SE MIJENJAMO
PA IDEMO KUĆI DA SPAVAMO.

SVE SE MISLIM, OVOGA MI SVECA
DA DAM KRAVU ZA TOGA ŽDRIJEBCA,
NEMOGU JOJ NANET VODURINE
BAR ĆE SADA SUNCE DA MI SINE.

KROZ VRLETNE RETKOVINE
ŠARULJU  SAM KRAVU ČUVO,
I PO SUNCU I PO KIŠI
I KADA JE VETAR DUVO.

HAJDE REKOH NEK TI JE NA SREĆU
PA I KORIST DA IMADEŠ VEĆU,
JA NA KRAVI DA ZARADIM NEĆU
I NE TRAŽIM NADOKNADU VEĆU.

BAŠ SAM DOBRO PAZARIO
SAD MOGU DA PEVAM,
ŠARULJU SAM UDOMIO
I PROBLEMA NEMAM.

TAKO DADOH ŠARULJU
PA SAD NEMAM KRIZE,
NEĆE IMAT ZA ŠTO
KER DA ME UGRIZE.

SAD SAM SELJAK VESELJAK
AL U SRCU TUGU NOSIM,
OSTAO SAM BEZ ŠARULJE
PA MORAM DA KOSIM.

(MIRKO RAKOVIĆ -  20.09.2013.)

    D  O  R  A  T

SA PIJACA DO KUĆE SVE SAM PRITEZAO
I OPANKE KOŽNE OPUTOM STEZAO,
TAMAN KUĆI HTEDOH UĆI U DVORIŠTE
KAD EVO TI OPET MOG KOMŠIJE PIŠTE.

SAMO MISLIM KAKO DA RAZBIJEM TREMU
O ČEMU DA PRIČAM SAD IMAM DILEMU,
NEMA VIŠE PIŠTA ZA SIR DA SE GREBE
JER JA MOJU ŠARULJU PROMENIH ZA ŽDREBE.

HTEDOH DA SE POHVALIM MOM KOMŠIJI PIŠTI
DOK  ODJEDNOM ŽDREBAC ZAPOČE DA NJIŠTI,
AKO BUDE TAKO NJIŠTAO DO ZORE
JA IZDRŽAT NE MOGU, SKOČIĆU U MORE.

AL SAM REKOH DANAS DOBRO PAZARIO
VIDIŠ ZA ŠARULJU ŠTA SAM NABAVIO,
OVAKVOGA ŽDREBCA OVDE NIKO NEMA
SAD ĆU REĆI KLARI DA VEČERU SPREMA.

KAD ODJEDNOM ZAVIKA MOJ KOMŠIJA PIŠTA
MIČI TOGA ĐAVOLA KOMŠO IZ DVORIŠTA,
TO JE MLADO ŽDREBE, VIDIŠ KAKO NJAČE
UBRZO ĆE OVUDA POČETI DA SKAČE.
TERAJ BRZO KOMŠO TI OVOGA ŽDREBCA
DOK TI KUĆI NISU NAVALILA DECA,
TO SE ČUDO ONDA MOŽE UPLAŠITI
PA BI ONDA MOGAO KUĆU TI SRUŠITI.

ŠTO BRŽE GA KOMŠO IZ DVORIŠTA MIČI
JER U OVOM SELU TO TI NE PRILIČI,
BOLJE DA SI ŠARULJU DAO ZA MAGARCA
KO ŠTO IMA ONAJ, VIDIŠ OVOG STARCA.

EVO OVAJ STARAC SIROMAH JE BIO
DOK SE NEKOG MAGARCA NIJE DOHVATIO,
A SADA JE JEDAN OD IMUĆNIH LJUDI
ZAHVALJUJUĆ ONOJ MAGAREĆOJ ĆUDI.

ZATO MOJ KOMŠIJA TI PAMETAN BUDI
PA TOGA ŽDRIJEBCA NEKOME PONUDI,
GLEDAJ DA GA NEKOM ŠTO PRIJE UDOMIŠ
PA ZA NJEGA NEKO MAGARE DA KUPIŠ.

TO BI TEBI MAGARE DONIJELO SREĆU
PA TE VIŠE ZATO SAVETOVAT NEĆU,
A SAD MORAM BEŽAT, DA ME TU NE VIDE
JER ĆE LJUDI POČET MENE DA SE STIDE.

SVI ĆE LJUDI MISLIT DA S TOBOM ŠURUJEM
JER JE DOŠLO VREME DA IM NE VERUJEM,
SAD ĆE VAMO JURNUT KAO GORSKI VUCI
PA NA TEBE NAVALIT KO NEKI HAJDUCI.

ZATO KOMŠO BRŽE S TIM PASTUVOM BEŽI
DOK JOŠ KOJI KOMŠIJA NE POČNE DA REŽI,
MOŽE DOĆI NEKA BABNETINA STARA
PA ĆE OVDE POČET S TOBOM DA SE KARA.

NEGO BOLJE ZATO POSLUŠAJ TVOG PIŠTU
DOKLE NISI DOSPEO NA NEKOM ĐUBRIŠTU,
A SAD ODOH KUĆI I ŽELIM TI SREĆU
JER SA TOBOM VIŠE RASPRAVLJATI NEĆU.

I ZAPAMTI OVO ŠTO SAM TEBI REKO
DA BI NEKU BOLJU PERSPEKTIVU STEKO,
JER INAČE NEĆEŠ IMATI SMIRENJA
NIT ĆEŠ I S KIM OVDE IMAT POMIRENJA.
( M.R – 21.09.2013.)

M A G A R A D

EVO K MENI JEDNOG MUŠTERIJE
KOJI NIŠTA PAZARIO NIJE,
NEMAM VELI PARA ZA KIRIJU
AL BIH RADO JEDNU SMAZAO RAKIJU.

ZAVLADALA BESPARICA NEKA
NIKO NE ZNA ŠTA LI NAS JOŠ  ČEKA,
SVE JE VIŠE NEKE SIROTINJE
NEPOMAŽU NIKAKVE UNIJE.

SVIĐE MU SE OVAJ MOJ ŽDRIJEBAC
PA GA GLEDA KO DA JE PIJEVAC,
JA SAM KAŽE DOBAR MUŠTERIJA
AL MI KLIMA NIKAKO NE PRIJA.

JES DA NEMAM REKOH, PARA NIKAKVIJE
ALI MAKAR IMAM ŠLJIVOVE RAKIJE,
IMA NEKA RAKIŠTINA ŽUTA
SAMO ONA NIJE TOLKO LJUTA.

IMA JEDNO ČETRDES STEPENI
PA TI ČIČA NAGNI, BLAGO MENI,
AKO TI SE TA RAKIJA SVIDI
UZMI FLAŠU PA TI SA NJOM IDI.


PONUDI MI NEKAKVU MAGARAD
EVO ZA TE PRILIKA JE SAD,
TO TI REČE NIJE NEKA ŠTETA
JEDNO ŽDREBE ZA DVA MAGARETA.

ON MI NUDI NEKAKVU MAGARAD
A JA MISLIM BOLJA SU MI JARAD,
PA PONOVO SPOPADE ME JAD
MESTO KRAVE DA ČUVAM MAGARAD.

ŠTA ĆE TEBI KOZE ILI JARCI
NO ZA ŽDREBE EVO TI MAGARCI,
KAKO SLUŠAM JA SEOSKE PRIČE
S TOBOM DECA IMA DA SE DIČE.

TI ĆEŠ ONDA SVAKOME PRKOSIT
JER VELIKE PARE ĆE DONOSIT,
SVA TA DECA VOLE DA IH JAŠU
TAKO DA ĆEŠ  OBRADOVAT SNAŠU.

NEZNAM ŠTA ĆU, SAMO GLEDAM STARCA
DAL ŠARULJA VREDI DVA MAGARCA,
OPET STRAŠAN OBUZE ME JAD
EVO ŽDREBAC – DOTERAJ  MAGARAD.

NE MOGU MU NANET VODURINE
BAR ĆE SADA SUNCE DA MI SINE,
NEĆU MORAT LIVADU DA KOSIM
NI SIJENO NJEMU DA DONOSIM.

SAD PEŠICE NEĆU MORAT IĆI
GDE NAUMIM TAMO ĆU I STIĆI,
NARUČIĆU ZA NJIH DVA SAMARA
AKO ZA TO BUDEM IMO PARA.

ONDA ČIČA KA ŽDREBCU OTIĐE
MALO STADE PA MI ONDA PRIĐE,
EVO IDEM DA IH ODMAH DOGNAM
PA ĆU ONDA ŽDREBCA DA ISPROBAM.

NISAM DUGO ČEKO TOGA ČIČU
JER JE BRZO ZAVRŠIO PRIČU,
PA ODJURI KAO POMANITO
A JA VIŠE NIKOG NISAM PITO.

BRZO DOGNA DVOJE MAGARADI
ČINI MI SE KO DA ME NAGRADI,
ON DOČEPA MOJEGA ŽDRIJEBCA
I NESTADE U VIDU PIJEVCA.

A SAD LJUDI VERUJTE U PRIČU
I MAGARCI  POČEŠE DA RIČU,
DVA MAGARCA MENI NEPOZNATA
SADA RIČU SVAKIH POLA SATA.

UZBUNA SE PODIGNULA CELA
K MENI DOĐE SKORO POLA SELA,
BRE ČOVEČE ŠTA ĆE TI MAGARAD
BOLJE KUPI OVCE ILI JAGNJAD.

NO IH PRODAJ, UZMI ZA NJIH NOVCE
IL IH MENJAJ ZA KOZE I OVCE,
OD OVACA SUNCE ĆE DA SINE
JER ĆEŠ OD NJIH IMAT GRUŠAVINE.

SILNU LOVU ZGRNUT ĆEŠ U JUNU
KADA OD NJIH BUDEŠ PRODO VUNU,
KOD NJIH NEMA NIŠTA DA ZAKASNI
KVALITETAN OD NJIH SIR JE MASNI.

PA NI JAGNJAD NIKO NEĆE ODBIT
JER ĆEŠ ZA NJIH IMAT SILNU DOBIT,
SVAKA OVCA PO DVOJE JAGNJADI
TO ĆE TEBE SILNO DA NAGRADI.

UTOM VIKNU I KOMŠIJA PIŠTA
MIČI KOMŠO ČUDA IZ DVORIŠTA,
NA KOJA TI CELO SELO BLENE
DOK TI NISU NAVALILE ŽENE.

JA TE NEĆU MOĆI ZAŠTITITI
NEGO ĆE TE ONE UNIŠTITI,
KADA ČUNU TU TVOJU MAGARAD
BOLJE TI JE ZA TO UZMI JAGNJAD.

JER ĆE ZA NJIH SVAKO DA TE ZOVE
TE ĆEŠ UVEK IMAT DOSTA LOVE,
TI ĆEŠ BITI VELIKO POŠTENJE
JER SVI VOLE JAGNJEĆE PEČENJE.

ETO JA SAM SAMO DOTLE STIGA
DA TI SJUTRA NEBI IMO BRIGA,
SKINI S VRATA TU BRIGU VELIKU
SAMO OVČU SRKAJ VARENIKU.

JA ĆU SADA UBEĐIVAT LJUDE
DA ĆEŠ ČINIT ŠTO NAJBOLJE BUDE,
A TI GLEDAJ I BRŽE POŽURI
DA TE KAKAV ĐAVO NE NAJURI.

DOK SE NIJE DIGLA KAKVA GRAJA
JER BI MOGO IMATI BELAJA,
NEBI MOGO NI BOG DA TE SPASI
DOK SE SELO TEBE OTARASI.

ŠTA DA RADIM, NAĐOH SE U ČUDU
NISAM VIČAN NIKAKVOME TRUDU,
ZA MAGARCE UBEDI ME PIŠTA,
A SAD MORAM I NJIH IZ DVORIŠTA.

NI ZORA MI NA MIRU NE SVANU
NO SVE MISLIM NA KOJU ĆU STRANU,
VIDEH NEKE BESNE KOMŠINICE
PA MI SUZA POTEČE NIZ LICE.

ODLUČIH SE DA PRODAM MAGARAD
DA IH MENJAM ZA OVCE I JAGNJAD,
KAD SAM BIO DETE I OVCE SAM ČUVO
PO PLANINI DOK JE VETAR DUVO.

SAD PONOVO I TO ĆU DA RADIM
SAMO OVAJ SVIJET DA NAGRADIM,
JER U OČI OVOME SVIJETU
KAO DA SAM SRUŠIO RAKETU.

BOLJE MI JE I DA SE UGUŠIM
NO TOLIKI SVIJET DA PORUŠIM,
NETREBAJU KONJI NI MAGARAD
PA ĆU SADA DA NABAVIM JAGNJAD.

MOŽDA DOBRO PIŠTA MI I VELI
KAD MI HTEDE SREĆU DA POŽELI,
PA NEK BUDE KAKO ONI VELE
I KOMŠIJE NEKA SE VESELE.
(M.R. – 23.09.2013.)

O   V  C  E

KOMŠIJA MI DOLAZILO MNOGO
PA UOPŠTE ZASPAT NISAM MOGO,
TE  SAM JUTROS JOŠ PRIJE RASVITA
S MAGARCIMA NA PIJAC POHITA.

UMORAN SAM, A TEŠKO I HODAM
REŠIO SAM MAGARCE DA PRODAM,
NA PIJACU SRETOH ČOBANINA
SA NJIM BEŠE PRIČATI MILINA.

PONUDIH MU DA PRODAM MAGARAD
A ON S PRIČOM SPOPADE ME TAD,
KUPIO BIH ALI NEMAM NOVCE
ČETIRI BIH ZA NJIH DAO OVCE.

HVALA TEBI GOSPODINE MLADI
ŠTA ĆE MENI OVCE BEZ JAGNJADI,
JA ZA JAGNJAD NISAM TOLKO STAO
PA S OVCAMA I NJIH BIH TI DAO.

EVO REKOH ZA TEBE MAGARAD
JER JA VOLIM I OVCE I JAGNJAD.
TJERAM STADO  IZ GRADA KA KUĆI
PA SVE UZ PUT IDEM PEVAJUĆI.
KADA STIGOH MALO SE POMUČIH
OD OVACA TU JAGNJAD ODLUČIH,
JER SAM NEKI ČOVEK OD IDEJE
ALI OVCE POČEŠE DA BLEJE.

OPET SVIJET KOD MENE NAGRNU
MALO KOJI PROĐE DA NE SVRNU,
ŠTA JE GAZDA, ŠTO TI BLEJE OVCE
TREBA NJIMA NABAVITI ZVONCE.

A KAD ZVONO NA VRAT IM OBESIŠ
UVEK KOD NJIH MORAŠ DA SE DESIŠ,
JER TAKVA JE TA SUDBINA NJINA
OVCE HOĆE UVEK ČOBANINA.

ŠTA ČOBANA AKO ZNATE BOGA
NI ŠARULJU ČUVAT NISAM MOGA,
TO KOMŠIJA DRUGČIJE NE MOŽE
ZGULIT ĆE TE SVE DO GOLE KOŽE.

ONDA REČE I KOMŠIJA PIŠTA
TO TI STADO BAŠ NETREBA NIŠTA,
JER ĆE ONO DOJADIT I MENI
NO GA ODMAH ZA KOZE ZAMENI.

TU I STRAŽA TREBAT ĆE TI STROGA
JER SE ALA NAKOTILA MNOGA,
NEPOZNATI SVE NEKI JARANI
OVCAMA SU ODBROJANI DANI.

BOLJI TI JE I VRABAC U RUCI
NEGO GOLUB NA VISOKOJ GRANI,
OVE OVCE ZA VODU NE ZNAJU
ZA ČISTOĆU NIKAD I NE HAJU.

NAVALILI PA IZLAZA NEMAM
DA IH TJERAM MORAM DA SE SPREMAM,
PRODAĆU IH VALA POŠTO PO TO
ILI ĆU IH STAVITI U KOTO.

KAKO SADA TUGU PREVAZIĆI
I GDE SADA SA OVCAMA IĆI,
KO ĆE OVE JADE PREBRODITI
NIJE LAKO SVETU UGODITI.
(M.R. – 24.09.2013.)

K   O   Z   E  

JEDVA ČEKAM DA ZORA OSVANE
I DA SUNCE ŠTO PRIJE OGRANE,
DA ZAMENIM MOJE BELO STADO
JER SE DIGLO I STARO I MLADO.  

PODIGLA SE KUKA I MOTIKA
GALAMA SE STVORILA VELIKA,
HOĆE MOJU KUĆU DA PREVRNU
NE ZNAM GDE  ĆU BEZ U ZEMLJU CRNU.

NO SE ETO SVE U BOGA NADAM
NEĆU VALJDA NEVIN DA NASTRADAM,
UDOMIĆU I OVO OVACA
MAKAR NIKAD NEMAO NOVACA.

NAJRADIJE MENJO BIH ZA KOZE
JER OVUDA IMA DOSTA LOZE,
NEKA BRSTE I DA NE GLADUJU
BAR KOMŠIJE NEKA SE RADUJU.

EVO DOĐE I TAJ LEPI DANAK
PA SAM USTO RANO NA URANAK,
ISPRED SEBE TJERAM BELO STADO
SVAKI KUTAK ZAVIRUJEM RADO.


HOĆUL’ IGDE VIDET KAKVE KOZE
NIJE VAŽNO BELE ILI ROZE,
VIDEH JEDNOG MATOROGA STARCA
KAKO VODI NEKOG CRNOG  JARCA.

PA MU REKOH, STANI MALO ČIČA
A ON JADAN STADE DA MI PRIČA,
MORAM KAŽE VODIT OVOG JARCA
DA GA MENJAM ZA KAKVOG MAGARCA.

MORAM PRIZNAT JAKO MI JE ŽAO
ŠTO GA NISAM JUČE DOTERAO,
JER MI REČE MOJ KOMŠIJA PERO
DVA MAGARCA JEDAN JE DOTERO.

DA IH MENJA ZA KOZE IL OVCE
JA JOŠ IMAM NA KOZAMA ZVONCE,
NJIH BIH MENJO, NO  IH NIKO NEĆE
JER JA NEMAM TRGOVAČKE SREĆE.

KAD JA ZAČUH OVAKVE GLASINE
POCRVENJEH OD NEKE MILINE,
HAJDE DEDA DA MENJAMO ODMAH
KO IZ TOPA JA MU NA TO DODAH.

EVO ODMAH HVATAM TI MUŠTULUK
KOLKO KOZA ZA OVAJ MOJ BULJUK,
PA JA BRATE JEDNU KOZU IMAM
JER SE NEMAM S ČIME DA ZANIMAM.

PA I JARCA JA BIH TEBI DAO
ZA TO STADO ŠTO SI POTERAO,
JEDNO JARE DAO BIH TI PRIDE
JER JE MALO PA NEK S MAJKOM IDE.

ONDA DEDA, MI SMO PAZARILI
IAKO SMO RANO PORANILI,
EVO TJERAJ OVE MOJE OVCE
A JA PRIDE OSTAVLJAM TI ZVONCE.

BOŽE MILI KAKVE LI RADOSTI
RADUJEM SE NEK MI BOG OPROSTI,
KAO  DA SAM DOBIO IH DŽABE
MOŽDA ĆE SE RADOVATI BABE.

BRZO KOZE TJERAM SVOJOJ KUĆI
SVE NEKAKO S TIM SE RADUJUĆI,
A KAD STIGOH, SAD DA VIDIŠ JADA
MNOGO SVETA DOŠLO IZNENADA.

DOŠLO MNOGO RADOZNALOG SVETA
PORANILI RANO IZ KREVETA,
RADOZNALI PA HOĆE DA VIDE
KUD KOMŠIJA SA BULJUKOM IDE.

NEKI SEDE, A NEKI SE KREĆU
KAD POČEŠE KOZE DA MEKEĆU,
TAD SELJACI PODIGOŠE GRAJU
A KEROVI POČEŠE DA LAJU.

VIDITE LI OVOGA ČOVEKA
MANIJA GA UHVATILA NEKA,
ENO ONE ON ZAMENI OVCE
NE HTEDE IH PRODATI ZA NOVCE.

SAD OD KOZA SNAĆI ĆE NAS JADI
MORAĆEMO SEDET NA LIVADI,
IMOVINU DA ČUVAMO NAŠU
NEĆE KOZE SAME NA ISPAŠU.

ČUJETELI KAKO SVE MEKEĆU
KO DA SLUTE NA KAKVU  NESREĆU,
ČUJEŠ LI NAS NAŠ DRAGI KOMŠIJA
MI BI HTELI  DA IMAMO MIRA.

NO EVO TI I KOMŠIJE PIŠTE
IDE PRAVO K NAMA U DVORIŠTE,
GDE SI VELI TI MOJ DRAGI KOMŠO
DANAS SI MI NEŠTO RANO DOŠO.

OVE KOZE TJERAJ PREKO TISE
A TI TAMO S NJIMA ODMORI SE,
ŠTA ĆE TEBI KOZE I JARADI
VEĆU KORIST IMAŠ OD KRMADI.

A TE KOZE NE VRAĆAJ OVAMO
JER BELAJA MOŽEŠ IMAT SAMO,
PA IH TJERAJ ČIM ZORA OSVANE
PREKO TISE S ONE DRUGE STRANE.

TJERAJ OVE KOZETINE JADO
I TO ŠTO PRE DOK NISI MASTRADO,
KADA ODEŠ BOG ĆE DA TE ČUNE
SAMO PAZI DA TE KO NE GRUNE.

NISAM VAKU IMAO PROGNOZU
PA SAM SADA ZAPO U NERVOZU,
SAMO MISLIM GDE MI JE ŠARULJA
I HOĆEL’ SE VRATIT POGANULJA.

SVUDA GLEDAM IMAL’ MI ŽDRIJEBCA
DOGURO SAM SKORO DO PIJEVCA,
MLADO ŽDREBE OD DVIJE GODINE –
NISAM MOGO POBEĆ OD SUDBINE.

ŠTA MI SAMO OVAJ SVIJET RADI
JER OSTADOH I BEZ MAGARADI,
OSTAO SAM BEZ ONIH OVACA
PA U DŽEPU NEMAM NI NOVACA.

OD NERVOZE SAV SAM NEŠTO SUSTO
PA SAM JUTROS VRLO RANO USTO,
DA ISTERAM KOZE IZ DVORIŠTA
KAD U BAŠTI - NE OSTADE NIŠTA.

CELO LJETO BAŠTU SAM RADIO
I POVRĆE SVAKO ZASADIO,
A SADA ME KOZE OJADIŠE
SVE MI ETO ONE UNIŠTIŠE.

SVE SAM BIO OVDE INVESTIRO
KOLKO – TOLKO DA BIH PROFITIRO,
SVO MI VOĆE ZA NOĆ OBRSTIŠE
ETO LJUDI – DA NE PRIČAM VIŠE.


(MIRKO RAKOVIĆ – 25.09.2013.G.)

   S V I NJ E

SADA TJERAM KOZE PREKO TISE
JOŠ JE RANO, DOBRO NE VIDI SE,
TE IH TAKO TJERAM PREKO RITA
KAD SALAŠAR JEDAN ME ZAPITA.

ZA ŠARULJU ČUH PRO INTERNETA
A JA IMAM SAMO DVA KRMETA,
IMAM VELI DVA LEPA PRASIĆA
A OSTALO SVE JE OVO SIĆA.

IMAM GROŽĐA I VINOVE LOZE
BILI MENJO OVE TVOJE KOZE,
HOĆU BRATE MORADOH DA DODAM
BAŠ IH TJERAM DA IH NEKOM PRODAM.

HAJDE VELI SAMO DA IH VIDIŠ
AKO KUPIŠ NEĆEŠ  DA SE STIDIŠ,
TAKO SU MI LEPI – UMILJATI
KAD IH ČUJEM ZNAM KOLKO JE SATI.

SVAKI DAN SAM TAKO IH PAZIO
I STALNO SE SA NJIMA MAZIO,
ONI  NEĆE TRAVU DA MI PASU
MAJKA IM JE ČUVENA NA GLASU.


MNOGO SU MI ONI RAZMAŽENI
ZATO ŠTO SU TOLIKO PAŽENI,
SAMO HOĆE NEKOG KONCETRATA
A TAKAV JE BIO IM I TATA.

SVAKI DAN SAM TAKO IH GLEDAO
I SVU LJUBAV NJIMA SAM PREDAO,
SVAKOG ČASA JA SAM S NJIMA BIO
MNOGO PAŽNJE  NJIMA SAM PRUŽIO.

TOLKO SAM SE SA NJIMA DRUŽIO
NIKOG NEBIH TAKO USLUŽIO,
NJIMA SAM SE ZATO ODUŽIO
ŠTO SAM MOGO JA SAM IM PRUŽIO.

NO DOBRO JE KAD SAM IH IMAO
JER S ČIM BIH SE DRUGIM ZANIMAO,
ODAVNO BIH NEKUD ODSVIRAO
DA IH TAKO NIJESAM DIRAO.

JA SAM ČUO DA SI IMO KRAVU
ALI NEZNAM DALI SAM U PRAVU,
TO U JAVNOST PUSTITI SE NESME
JER BI IZ TOG MOGLE NASTAT PESME.

NIJESAM SE MNOGO DVOUMIO
NO PRIHVATIH ŠTA JE PONUDIO,
NISAM VIŠE MOGO DA ODGODIM
NO SVE MISLIM KAKO DA IH VODIM.

ŠTA MI REČE BRATE SVEMOGUĆI
DAJ TU KRMAD PA DA IDEM KUĆI,
TE OTERAH PRASIĆE KA KUĆI
ISTO TAKO GLASNO PEVAJUĆI.

JOŠ DO KUĆE NISAM NI PRISTIGO
OPET NAROD NA NOGE SE DIGO,
JEDNO HTEDE NAZAD DA SE VRATI
A OBOJE POČEŠE  ROKTATI.

ŠTA ĆE TEBI SVINJE U DVORIŠTU
STALNO ROKĆU, KONCENTRATA IŠTU,
NO TU PRASAD IZ DVORIŠTA MIČI
JER TO GAZDA TEBI NE PRILIČI.

ZAR O NJIMA MORAŠ DA SE STARAŠ
I DA POGLED KA ZEMLJI OBARAŠ,
BOLJE DA SI UZ’O NEKOG KERA
DA LISICE OD KUĆE TI TERA.

ŠTA ĆU SADA I ZNOJ ME SPOPADA
JER OVOME NIJESAM SE NADA,
ŠTA DA RADIM, SAVETUJ ME PIŠTA
DALI DA IH MIČEM IZ DVORIŠTA.

NEGO ŠTA ĆEŠ , MIČI IH ŠTO PRIJE
DOK TI NISU STIGLE INSPEKCIJE,
AKO DOĐU KAZNU ĆEŠ DA PLATIŠ
ROBIJAT ĆEŠ DA DUGOVE VRATIŠ.

NEGO IDI TRAŽI KAKVOG KERA
DA KURJAKE OD KUĆE TI TERA,
KERA ĆE SE BOJATI VUKOVI
PA TI NEĆE DOLAZIT ZLOTVORI.

BOLJE TI JE SEDET NA KREVETU
I VISITI NA TOM INTERNETU,
NEGO VAKO SA SVIM SE BORITI
TO TI NIKO NEĆE DOZVOLITI.

MORAM IĆI I PRASAD DA PRODAM
A NEMOGU NI ZEMLJOM DA HODAM,
ŠTA ME SAMO U TOM SELU SNAĐE
IMAL’ KAKVOG LEKA DA SE NAĐE.

ZLO JE NEKO NASTUPILO VREME
NIŠTA NEMA BEZ NEKE DILEME,
UMALO SE NISAM PRENEMOGO
MUKE ŽIVE, DOKLE SNAGE SMOGO’.


(MIRKO RAKOVIĆ – 26.09.2013. G.)

B A K I N   LJ U B I M A C

MORAO SAM POSLUŠATI PIŠTU
DOK VUKOVI NISU U DVORIŠTU,
SAD PRASIĆE TERAM IZ DVORIŠTA
PRIJE ZORE, NEVIDI SE NIŠTA.

IDEM GRADU PRO NEKIH LIVADA
NI OVOME NIJESAM SE NADA,
KADA STIGOH DO NEKIH TARABA
ISPRED MENE POJAVI SE BABA.

BOŽE ČOČE, ŠTA ĆEŠ TI OVUDA ?
ZNAŠ DA PROLAZ ZABRANJEN JE TUDA,
JA NE IDEM BABA PREKO BAŠČE
KAD ODJEDNOM DOTRČA I PAŠČE.

BOŽE MILI NEZNAM NAŠTO LIČI
KAD S NJIM BABA POČE DA SE DIČI,
GOSPODINE, VIDIŠ OVO ŠTENE
USPOMENA NAJDRAŽA JE MENE.


NEGO EVO MORAM DA GA PRODAM
JER SAM STARA, NE MOGU DA HODAM,
ŽO MI GA JE, ALI ETO ŠTAĆU
NA PIJACI DANAS POKUŠAĆU.

SVAKOG DANA HRANILA SAM KERA
ZATO MI JE PRAZNA TABAKERA,
NISAM MOGLA NIŠTA ZARADITI
JER KEROVE TREBA NAHRANITI.

IDE ZIMA, A NI DRVA NEMAM
JOŠ ZIMNICU MORAM DA PRIPREMAM,
OVO KUČE, TO JE MOJ LJUBIMAC
JA GA VOLIM JER MI JE MEZIMAC.

OVAKVOGA KERA NE POSTOJI
NEMA DUŠE KOJA GA NE VOLI,
DA GA SMAKNEM, ZNAM DA MI JE ŠTETA
NO ZA ZIMU TREBA DVA PRASETA.

DOBRO BABA, AKO JE TO TAKO
JA SAM EVO ODLUČIO VAKO,
TEBI PRASAD, A MENI LJUBIMAC
DA SE SA NJIM DIČIM KAO KLINAC.

UZEH KERA, POZDRAVIH SE S BABOM
PA KA KUĆI TOM ISTOM LIVADOM,
KADA STIGOH BLIZU MOGA GAJA
KAD DA VIDIŠ, PODIGLA SE RAJA.

SVE SE NEKI ČUJU KOMENTARI
EVO OVAJ POLUDEO STARI,
VIDI KAKVO RUGLO OD PAŠČETA
TAJ MU NEĆE DALJE OD KREVETA.

GLEDAJ ŠTO JE ISPLAZIO JEZIK
A NOS MU JE KO KOTAO VELIK,
TADA VIKNU MOJ KOMŠIJA PIŠTA
MIČI KOMŠO RUGLO IZ DVORIŠTA.

ČITAV SVIJET POČEĆE DA BEŽI
KAD TO KUČE POČNE DA IM REŽI,
A KAD ONO ZAPOČNE DA KEVĆE
NI DO TISE USTAVIT SE NEĆE

PA KOMŠIJA STEGNI KAIŠEVE
AKO BUDEŠ TERAO MIŠEVE,
SETIT ĆEŠ SE ŠTO TI REČE PIŠTA
NO JA VIŠE NEĆU REĆI NIŠTA.

POVIKAŠE I DRUGE KOMŠIJE
TO SE OVDE DRŽATI NE SMIJE,
KUKU LELE, ŠTA NAS SNAĐE SADA
OVO NAM SE PSETO NE DOPADA.

A MOGLO BI NEKOG I UJESTI
GDE NETREBA MOŽE SE OBRESTI,
BOLJE DA SI MAČKU NABAVIO
NO ŠTO SI NAS NA MUKE STAVIO.

S KOMENTAROM NIKO NE PRESTAJE
ONDA KUČE ZAPOČE DA LAJE,
PA ODJEDNOM NASTAVI DA REŽI
A KOMŠIJA POJURI DA BEŽI.

JA SVE OVO NE MOGU DA SHVATIM
PA OD MUKE HOĆU DA POVRATIM,
SVE PO MOZGU NEŠTO MI SE MRVI
OVO SA MNOM NIJE SLUČAJ PRVI.

DOBRO LJUDI, NEKA BUDE TAKO
SVE MI NEŠTO POŠLO NAOPAKO,
POKUŠAT ĆU MENJAT GA ZA MAČKU
I NA OVO DAKO STAVIM TAČKU.

(M.R. – 27.09.2013.)

  C I C A  -   M A C A    

ŠTA DA RADIM KOMŠIJE SE BUNE
PORANIĆU DA SVIJET NE ČUNE,
PA DA VODIM OVO MOJE PSETO
ŠTAĆU KADA PRIMORAN SAM ETO.

NE SMIJEM GA PREKO SELA VODIT
AL PIJACU NE MOGU ODGODIT,
MORAM TRAŽIT STAZE I BOGAZE
INSPEKTORI DA ME NE OPAZE.

PA ĆU SELO MALO ZAOBIĆI
I NEKAKO DO PIJACA STIĆI,
MORAM MENJAT OVU MOJU KERU
DA SELJACI NAME SE NE DERU.


DA U VOZU NEMA NEPRILIKA
BILA BI MI POGODNA PRILIKA,
TE DA  OVU IZBEGO BIH  GRAJU
DA JE VODIM MOME ZAVIČAJU.

TAMO BIH JE PRODO ZA DEVIZE
PA BIH VALJDA IZAŠO IZ KRIZE,
NEMAM VIŠE ONU LEPU KRAVU
PA ĆU SADA ZARASTI U TRAVU.

VODIM KERA PREKO OVIH NJIVA
NIJE LAKO, TO JE MUKA ŽIVA,
JOŠ GA VODIM PREKO KUKURUZA
CELA MI SE POCIJEPA BLUZA.

STIGOH TAKO DO JEDNOG SALAŠA
KAD KA MENI IDE  NEKA  SNAŠA,
SVE SE NEŠTO PORED PLOTA GURA
SVOJE RUKE POD KECELJU TURA.

STANI MALO, KUD SI NAVRO DRUŽE
OVI OVDE SVI ĆE DA TE TUŽE,
ŠTO IM IDEŠ PREKO KUKURUZA
A JOŠ TI JE POCEPANA BLUZA.

PA JOŠ VODIŠ NEKAKVOGA KERA
DALEKO SI IZGLEDA  DOTERA,
JA NI KERA NA SALAŠ NE IMAM
ZATO NESMEM NIKOGA DA PRIMAM.

IMAM SAMO JEDNU BELU MAČKU
ČESTO GLEDAM SVE U JEDNU TAČKU,
KAD BIH TAKVOG KERA NABAVILA
KO PONOVO DA BIH SE RODILA.

AL’ NOVACA NIKAKVIJEH NEMAM
SAMO NEŠTO PO SALAŠU SPREMAM,
PA BIH TEBE NEŠTO UPITALA
A KO PITA NIKADA NE SKITA.

NA SALAŠU NESMEM DRIJEMATI
PA BIH HTELA S TOBOM MIJENJATI,
DA TI DADNEM OVU  BELU  MAČKU
                     ZIMUS  SAM JE KUPILA U ČAČKU.

KAD BI HTEO SA MNOM MIJENJATI
MOGLA BIH TI NEŠTO I DODATI,
EVO MAČKA,  DAJ TI MENI KUČKA
A JA ĆU TI ZGOTOVITI RUČKA.

HOĆU REKOH I SREĆAN TI BIO
MAKAR DA SE RUČAK  NEBI ZGOTOVIO,
EVO TEBI PSETO, DAJ TI MENI MACU
INAČE SAM HTEO SA NJIM NA PIJACU.

SADA MORAM KUĆI MNOGO MI SE ŽURI
A BOJIM SE DA ME NEKO NE NAJURI,
DAJ TI MENI MAČKU,  A EVO TI KUČAK
PRAVO DA TI KAŽEM, NETREBA MI RUČAK.

SALAŠARKI  UDOMIH MOJU  KERETINU
A NA RAME UPRTIH NJENU MAČKETINU,
SAD SE KUĆI VRAĆAM  PREKO ISTIH NJIVA
BLAGOSLOVIM GOSPOĐU,  NEKA MI JE ŽIVA.

TAMAN STIGOH KUĆI  I  SEDOH NA KLUPU
KAD ODJEDNOM ZAČUH OKO KUĆE LUPU,
TO SELJACI  DOŠLI PA U MAČKU  GLEDE
SVAK KOMENTAR IMA, KO IZ TOPA PREDE.

ZAČUO JE OVO I KOMŠIJA PIŠTA
PA DOTRĆA K MENI PRO MOJEG DVORIŠTA,
JEL’ MOGUĆE KOMŠO DA NISI VIDIO
ČUDOVIŠTE OVO KOJE SI DONIJO.

DALI VIDIŠ BOLAN, KAKVE SU JOJ OČI
PA OVA ĆE PRAVO NA TEBE DA SKOČI,
ONO ŽUTO OKO MISLI DA SI SOKO
ALI ONO PLAVO MISLI DA SI ĐAVO.

TA ĆE MAČKA  ONDA SKOČIT KO IZ TOPA
PA NA TEBE JURNUT  DA OČI ISKOPA,
MORA DA JE MAČKA  NA SALAŠU BILA
ČIM JE ONOG TVOGA KERA OPAZILA.

NO TI SPUTI MAČKU  I OVLE PONESI
NEKOME JE PRODAJ, PA PETLA DONESI.
TAJ ĆE PETO UVEK OVDE TI PEVATI
I U TVOJEM DVORIŠTU DOVIJEK  OSTATI.

UPLAŠI SE MAČKA, KAO ONO KUČE
PA IZ SVEGA GLASA POČE DA MAUČE,
TADA RAJA SKOČI NA NOGE LAGANE
SPOPADE IH ŽELJA DA BRZO NESTANE.

PA NA MENE OPET CELO SELO SKOČI
VIDITE LI LJUDI, KAKVE SU MU OČI,
JEDNO ŽUTO, A DRUGO JOJ PLAVO
NO KOJI JE SAD DONESE ĐAVO.

MORA DA JE BILA NA NEKOJ POGAČI
DOK OVAKVE OČI NA NAS ISKOLAČI,
ČUDNE NEKE OČI, DA SKOČIŠ IZ KOŽE
OD OVOGA ČUDA, SAČUVAJ ME BOŽE.

ZAŠTO BULJIŠ KOMŠIJA U NEKAKVU TAČKU
A NEVIDIŠ OVU TVOJU BELU MAČKU,
NE VERUJEŠ NAMA I NAŠEMU PIŠTI
TA ĆE MAČKA BRATE TEBE DA UNIŠTI.

MAČKETINU OVU PROMENI ZA PETLA
JER ĆEŠ TAKO IMAT U DVORIŠTU SVETLA,
ŠARENE JOJ OČI, PA NE VIDI NIŠTA
ZA PETLA JE MENJAJ, KO ŠTO REČE PIŠTA.

JA POMISLIH ONDA NA MOJU ŠARULJU
PA SE POČEH TRESTI, KO DA SAM NA STRUJU,
PRISETIH SE ONDA I ONOG DORATA
A SAD MI JE EVO MESTO IZA VRATA.

NEKAKVA ME MUČNINA OBUZE
IZ OČIJU POTEKOŠE SUZE.
SADA MI JE ŽAO ONIH MAGARACA
ISTO KAO I TIH KOZA I OVACA.

TUGA NEKA SVOGA ME SPOPADE
KAKO SADA DA PREBRODIM JADE,
DOGURO SAM IZGLEDA DO KRAJA
MESTO MLEKA SADA PIJEM ČAJA.

MESTO ONE KRAVE DANAS VODIM KERA
KAKO TAKO BRZO JA DOVDE DOTERA,
ŠTA DA RADIM SADA S OVOM BELOM MAČKOM
SAZNAT ĆETE DALJE POD SLEDEĆOM TAČKOM.

- (M.R. – 28.09.2013.)

   V E S E L I   K O K O T

SAD UPRTIH MAČKU PA SA NJOME DŽADOM
JER NE MORAM VIŠE NJIVOM I LIVADOM,
DA  RAZBIJEM BRIGU, MALO SAM ŠETAO
KAD U JEDNOM DVORIŠTU ZAPEVA PETAO.

TRŽE MI SE MAČKA PA AKNU PUT NJEGA
DOK SE JEDAN MOMAK JAVI IZA BREGA,
IMAM OVOG PETLA ŠTO SE RASPEVAO
A VIDIM TI MAČKU, BILI SE MENJAO ?

ENO MI JE TAMO, POBEŽE U TRAVU
ALI JA SAM ZBOG NJE IZGUBIO KRAVU,
PA ŠTA ĆE TI MAČKA, NEMOJ DA SI SLIJEP
POGLEDAJ MOG PETLA, VIDI ŠTO JE LIJEP.

JA SAM TOGA PETLA KUPIO KOD JOŠKE
I ZA NJEGA DAO MOJE DVE KOKOŠKE,
ZA DVIJE KOKOŠKE JA NIJESAM STAO
I TRI BIH MU DAO DA BIH GA IMAO.


VIDIM TVOJU MAČKU KAKO VREBA MIŠA
SAMI BOG TE NANEO KAD SI TU NAIŠA,
NA TOJ MOJOJ NJIVI ŽITO JE RODILO
PA SE ZATO MNOGO MIŠA NAKOTILO.

ŽITO NISAM PREDO JER JE MALA LOVA
ALI ZATO IMAM MNOGO I PACOVA,
A JA MAČKE NEMAM, NISAM NI IMAO
OVOG MOGA PETLA SAD BIH ZA NJU DAO.

PA KAD KAŽEŠ TAKO DRAGI PRIJATELJU
JA BIH ODMAH TEBI ISPUNIO ŽELJU,
DAJ MI TOGA PETLA, A EVO TI MAČKA
SAMO DA ZNAŠ DA JE POREKLOM IZ ČAČKA.

JA TE BRATE NE PITAM OKLE JE POREKLOM
JER SE I NE BAVIM TRGOVINOM NEKOM,
PAZAR MI JE DOBAR, JER NEMAM NI LOVE
SAMO DA MI HVATA PO KUĆI PACOVE.

ON UHVATI PETLA PA STAVI U VREĆU
A JA MOJU MAĆKU NI HVATATI NEĆU,
JA TAKO RADOSTAN I PUN NEKE SREĆE
PRUŽAJUĆI RUKE DOHVATIH SE VREĆE.

NEKA TI JE SA SREĆOM DRAGI PRIJATELJU
I NEKA TI MAČKA ISPUNI SVU ŽELJU,
NJU MIŠEVI UVEK VIDE NA DALEKO
HVALA DRAGOM BOGU KAD SI TO DOČEKO.

DA NI JEDNOG MIŠA NEMAŠ U DVORIŠTU
PA MAKAR MI GRIZLI I KOMŠIJU PIŠTU,
A SAD HAJDE ZDRAVO I OSTAJ MI ZBOGOM
JA SE SADA MORAM RASTAVITI S TOBOM.

SADA KRENEM DŽADOM, VIDIM NEKA SVETLA
A U VREĆI NOSIM KUPLJENOGA PETLA,
TAD UGLEDAH KOMŠIJU, VOZI LIMUZINU
UBACIO MENJAČ U PETU BRZINU.

AUTO MU TUTNJI, UGREJO MAŠINE
A ZA NJIM SE PODIGO I OBLAK PRAŠINE
KAD UGLEDA MENE KOMŠIJA MI STADE
JA UPADOH UNUTRA, A ON GAS DODADE.

LAKŠE VOZI KOMŠIJA, NIKO TE NE VIJA
JER TE MOŽE NEGDE VIDET MILICIJA,
KADA NEKOG ZASTAVE ONI MNOGO MAZNU
TAKO DA JE TEŠKO ISPLATITI KAZNU.

MA NE BRINI KOMŠIJA IMAM DOBRU VEZU
OD PREBRZE VOŽNJE SAD NOSIM PROTEZU,
ALI HVALA BOGU IMAO SAM SREĆU
A NJEGOVU USLUGU ZABORAVIT NEĆU.

KADA STIGOH KUĆI, ODREŠIH PIJEVCA
DOK ODJEDNOM K MENI NAVALIŠE DJECA,
SVI NEKAKO NAVRLI DA SE PETLU ČUDE
PA ODJEDNOM STADOŠE DOZIVATI LJUDE.

UBRZO SE SJATI ŽIVINA I GUBA
A ONDA SE ZAČU U BLIZINI TRUBA,
KADA TRUBU ZAČU MOJ KOMŠIJA PIŠTA
BRŽE-BOLJE DOJURI PREKO MOG DVORIŠTA.

ŠTA JE LJUDI OVO, KAKVA JE TO GRAJA
ŠTA JE  SADA OVO, KO NEKA AŽDAJA,
ČUJEŠ DRAGI KOMŠIJA, MIĆI OVU ALU
NIKAKO JE NE PUŠTAJ U TU TVOJU ŠTALU.

MIČI OVU AŽDAJU, ČUJEŠ LI KOMŠIJA
ODMAH DOK TI NIJE ZAVRNUTA ŠIJA,
JER ĆE NAŠI PETLOVI VIDET OVU BRUKU
PA ĆE VAMO NAGRNUT DA SE SA NJIM TUKU.

ŠTA TI HOĆE PIJEVAC, DA SE TU KOSTREŠI
JER TAJ PROBLEM NEMOŽE HAŠKI SUD DA REŠI,
TOG ĐAVOLA MORAŠ ODMAH OŽENITI
PA SE ONI MOGU BRZO NAMNOŽITI.

MI IMAMO OVDE MNOGO KORUŠINE
PA SE OVDE MOGU SJATIT ORLUŠINE,
PETAO SE UPLAŠI OD NJIHOVE PRIČE
PA ODJEDNOM STADE TU DA   KUKURIČE,

ŠTA DA ČINIM JADAN, IZGUBIH I SNAGU
ZAR MORAM ZBOG PETLA DA DOPANEM HAGU,
MORAT ĆU GA SMICAT, DA SE MANEM VRAGA
KAKO NEBIH MORO DOPANUTI HAGA.

A KO TAMO ODE ON ĆE ZAVRŠITI
JER IZ HAGA NIKAD NEĆE SE VRATITI,
PA POBJEGOH TAKO OD BESA SKAČUĆI
I U KUĆU UĐOH, KO DETE PLAČUĆI.

SLUŠAJUĆI KOMŠIJE OBUZE ME TUGA
OVA NOĆ ĆE BITI IZGLEDA MI DUGA.
OSEĆAM SE SADA GORE NEGO IKAD
ZABORAVIT OVO NE MOŽE SE NIKAD.

KOD ONAKVE MOJE JAKO LEPE KRAVE
KUĆA MI SE SADA NEVIDI OD TRAVE,
A OD ONOG MOGA LIJEPOG ŽDRIJEBCA
SAD DOTERAH EVO DO OVOG PIJEVCA.

SADA LJUDI NA MOJEG DORATA
MISLIM SKORO SVAKIH POLA SATA,
KAKO SAM GA ZAMENIO SAD
KOD DEDICE ZA ONU MAGARAD.

OJ DORATE MOJ DOBRI DORATE
OTIŠO SI IZ MOJE POJATE,
BAR DA SAM TE POJO IZ ŠLJEMENA
SA TOBOM BIH STIG’O DO KOVRENA.

SAD OVAKO JA O TEBI PIŠEM
I ZA TOBOM MOGU DA UZDIŠEM,
SA TOBOM SAM MOG’O RANOM ZOROM
SVUD PROŠETAT LEPOM CRNOM GOROM.

A OVAKO - BI MU GA RABOTA
MOGU SAMO GLEDAT PREKO PLOTA,
NI DA PIŠEM VIŠE NEMAM VOLJE
JER SAM ZAP’O U GRDNE NEVOLJE.

SVE RAZMIŠLJAM TAKO, OVOGA MI SVECA
KAKO STIHOH TAKO DO OVOG PIJEVCA,
SVE EVO MIJENJAM, AL’ NIŠTA NE VALJA
PA SAD CELO SELO O TOME RASPRAVLJA.


(MIRKO RAKOVIĆ – 29.09.2013.G.)

OJ GOLUBE – MOJ GOLUBE

JA OSVANUH TAKO SA  NEKIM PRITISKOM
A DA IMAM KUDA BEŽO BIH SA VRISKOM,
ŠTA DA ČINIM SADA, KAD SAM OVDE DOĐOŠ
PA KOD KUĆE NEMOGU  DRŽATI NI KOKOŠ.

TUGUJUĆI TAKO EVO ZORA SVIĆE
MORAM NEGDE OTIĆI, BAR NA JEDNO PIĆE,
UTRČAH U ŠTALU PA DOGRABIH PEVCA
TE SE TAKO SETIH I ONOGA ŽDREBCA.

ISTO I ON OVDE U ŠTALI JE BIO
KADA SAM GA VAKO ZA VRAT DOGRABIO,
JA ZAVEZAH PETLA ZA NOGE OBADVE
SAMO DA SE GUBI ŠTO BRŽE ODAVDE.

IZAĐOSMO BRZO NA TAJ GLAVNI PUT
A PRED KUĆOM MOJOM OSTA MI KAPUT,
ODJEDANPUT POČE KOŠAVA DA DUVA
KAD UGLEDAH DEDU DA GOLUBA ČUVA.


KOŠAVA ME OVA PROBIJA DO KOSTI
A JA IDEM S PETLOM, BOG NEK MI OPROSTI,
JA UPITAH DEDU IMA LI OVACA
A ON ONDA  POČE KUKURUZ DA BACA.

ONAJ GOLUB STADE KUKURUZ DA KUPI
A KOŠAVA SNAŽNO VRATA MU ZALUPI.
OD SILNOGA VETRA PROZOR SE OTVORI
PA ODJEDNOM DEDA GLASNO PROGOVORI.

GDE SI JADO KRENO PO VAKOM VREMENU
DOBRO ŠTO NIJESI POVEO I ŽENU,
HAJDE SVRATI MALO DOK VETAR NE STANE
VIDI KAKO ONE LJULJAJU SE GRANE.

GDE SI SADA KRENO SA OVIM PIJEVCOM
KO ONOGA PUTA SA ONIM ŽDRIJEBCOM,
VIDIŠ KAKO OVA KOŠAVA JE GRUBA
NIŠTA ŽIVO NEMAM BEZ OVOG GOLUBA.

DO SKORO SAM IMAO SAMO JEDNOG ZECA
ALI MI GA NEČIJA UKRADOŠE DECA,
VIDIŠ DA SAM OSTARO, NEMAM VIŠE KUD
PA MI DOBRO DOĐE I OVAJ GOLUB.

JA GA STALNO HRANIM, A ON HOĆE JOŠ
KAD BIH MAKAR IMO BAR JEDNU KOKOŠ,
PA BAR DA SAM ZNAO, MESTO ONOG ZECA
POBRATIME DRAGI, DRŽO BIH PIJEVCA.

OD DOSADE NEKE STALNO MI SE ZEVA
BAR BIH ONDA SLUŠO DA MI NEKO PEVA,
OSTARO SAM EVO I OSTO BEZ ZUBA
ZA TVOJEGA PETLA DAO BIH GOLUBA.

ZA TAKVOG PIJEVCA IMAM NEKU ŽELJU
PA TI OVO REKOH DRAGI PRIJATELJU,
JA NOVACA NEKIH  NEMAM NI ZA LEKA
VIDIŠ DA JE STISLA BESPARICA NEKA.

PA KAD TAKO KAŽEŠ NEKA BUDE DEDA
PEVAC ZA GOLUBA, AKO NE UJEDA,
NE BOJ MI SE NIŠTA NO MI VERUJ SINE
                        MENI NIŠTA NEMA DRAŽE OD ISTINE.

ONDA SREĆNO BILO MOJ MATORI DEKO
PA DABOGDA I TI JOŠ BOLJE DOČEKO,
ON ISPRUŽI RUKU PA GOLUBA STIŠTE
A JA ONDA SA NJIM NAZAD U GRADIŠTE.

IDEM TAKO ULICOM, DRŽIM GA U RUCI
KAD ODJEDNOM NA MENE NAPADOŠE VUCI,
VIĐI ONE AVETINJE I NJEGOVE PTIČURINE
POMOZ’TE MU LJUDI, OĆE DA POLUDI.

ŠTA TI HOĆE PTIČURINA, DA SE KUPE TA ĐEČINA
OVUDA PO STRUDU, TO JE ZA OSUDU,
NE UNOSI OVO ČUDO U DVORIŠTE
JER ĆE ONO BRZO  ODLETET KOD PIŠTE.

OSTAĆE TI PRAZNA TABAKERA
JER ĆE NAROD SUDOM DA TE TERA,
KO ŠTO SU TE TERALI DO JUČE
ONDA GOLUB ZAPOČE DA GUČE.

SEM GALAME NEČUJE SE NIŠTA
KAD EVO TI I KOMŠIJA PIŠTA,
PUŠTAJ VELI OVU PTIČURINU
DOK TE MUČKI  NEKO NE OŠINU.

ŠTA JE KOMŠO JESIL’  POLUDIO
ŠTA SI OVO ČUDO NAM DONIO,
DA TI LETI MEĐU SOKOLOVE
A DA NAMA DOVLAČI ORLOVE.

MIČI OVO AKO BOGA ZNADEŠ
AKO IŠTA LJUDSKOGA IMADEŠ,
OVE GRAJE DOSTA MI JE VIŠE
CELO SELO ZBOG TOGA UZDIŠE.

POGOTOVU ZBOG TE PTIČURINE
NO JE PUŠTI NEK SE K NEBU VINE,
JER TE SVE TO I KOŠTATI MOŽE
KAD ORLOVI OVDE SE NAMNOŽE.

OKOLO JE MNOGO KORUŠINE
ORO ČEKA DA MU SUNCE SINE,
NO TI SEDI PA NA MIRU SPAVAJ
I S NAMA SE VIŠE NE RASPRAVLJAJ.

TO ĆE ČUDO POČET LJUBIT GOLUBICE
PA NEĆEMO MOĆI PROĆI PRO ULICE,
IMA OVDE JEDNA GOLUBICA STARA
DOLETEĆE ODMAH DA MU SE UDVARA.

NEMAH DRUGE NO PUSTIH GOLUBA
NAORUŽO SVIJET SE DO ZUBA,
NE S ORUŽJEM NEGO S RIJEČIMA
JER JE U TOM NAJVEĆA JAČINA.

OŠTRA REČ JE NAJBOLJE ORUŽJE
KAD OPALI U SRCE TE RANI,
JA NE MOGU NIŠTA VIŠE REĆI
OD SUDBINE NE MOŽEŠ UTEĆI.

KADA SMAKOK ŠARULJU NAOPAKO KRENU
PA SAD MOGU BEZBRIŽNO LUTAT PO TERENU,
JA OD MOJE ŠARULJE KUPIH PTIČURINU
PA SAD MESTO MLEKA PIJEM VODURINU.

DOK SAM DRŽO ŠARULJU IMAO SAM LOVE
PA SAM MOGO IĆI U POBEDE NOVE,
SLUŠAJUĆI TAKO MOG KOMŠIJU PIŠTU
SADA VIŠE NEMAM KOKOŠ U DVORIŠTU.

SAD ME TUGA JOŠ VIŠE OBUZE
BOLJE DA SAM ČUVO KUKURUZE,
NO ŠTO OVO RADIO SAM SADA
TE SE CELOM SVETU NE DOPADA.

ZA SVE OVO SAD SAM POŽALIO
ŠTO SAM SEBE TOLK’O PONIZIO,
NEMA TOGA KOJI SE RODIO
DA JE CELOM SVETU UGODIO.

DA MI NIJE OVOG INTERNETA
NEBIH MAKO DALJE OD KREVETA,
VOLIO BIH I OD VAS DA ČUJEM
KAKO VAKO BRZO NAPREDUJEM.

ŠTA DA RADIM, OSTAH I BEZ ZUBA
U DVORIŠTU NEMAM NI GOLUBA,
SMAKAO SAM ŠARULJU, SADA NEMAM KRIZE
NEMA VIŠE ZAŠTA KER DA ME UGRIZE.

- (M.R. - 30.09.2013.G.)
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Pet 16 Avg 2013 - 12:25

NIČE ASVALT – NESTAJU KALJUGE
                            GODINA  1981.


           Uselio Mirko u svoju kuću, pa svakog radnog dana svojim ’’Alekom’’ u rane jutarnje časove u Bečej na posao.
            Kada nema padavina,  uzanom prašnjavom ulicom nekako uspijeva da se svojim vozilom dočepa asvaltnog Čuruškog puta i tako bez ikakvih problema stigne na svoje radno mesto, gore na spratu novo izgrađene PIK-ove zgrade.
             Ali kada padne kiša, nema vožnje limuzinom nego se mora na vreme spremiti i pešice doputovati do prvog autobuskog stajališta, pa polako autobusom do grada.
            Dojadilo mu takvo maltretiranje pa će na sledećem sastanku Saveta postaviti konkretno pitanje.
             Dobro drage kolege, ja bih vas pitao pod tačkom razno, kada ćemo prestati gaziti ove naše ulične kaljuge kojima se ni biciklom ne može proći.
             Sredili smo naše igralište, pošta i telefonizacija lepo napreduju, urađena skoro polovina radova, pa moramo polako početi i ove ulice asvaltirati.
             E Mirko, Mirko – ti odmah sa neba pa u rebra !
             To ne može tek tako s’ brda – s’ dola !
             Ta dva procenta uvedenog samodoprinosa nisu dovoljna da se bilo šta drugo može uraditi, no čekaj da najpre ovo završimo, pa ćemo onda videti, dokle se možemo prostrijeti, jer se moramo  pružiti prema guberu – izjasni se Miloš.
              Ja blato ne gazim, meni je kuća blizu asvalta – dodade Benke.
              A moja je od tvoje kilometar daleko, pa kako ovo reče Mirko kad je kiša, gazim blato, a tako bih volio da kada negde izađem u selo, dođem kući čistijeg cipela- ubaci se u razgovor Cinika.
              Pa ni ja ne idem asvaltom nego moram okolo, naokolo – dobaci Mitar.
              Ima tu Mirko pravo, mi moramo hteli ne hteli polako sagledavati situaciju i čim se ukaže neka mogućnost polako jednu po jednu asvaltirati, pa makar ovih nekoliko paralelnih, pa ćemo kasnije preći i na ove poprečne, no moramo sačekati dok završimo ove telefone, pa ćemo videti – nastavi Milovan.
              Blago tome ko do kuće asvalt ima – ponovo se Mirko uplete u priču.
              Pre desetak dana idem ja mojoj kući ulicom Dušana Vasiljeva, kad tamo iza Felvinca, gde je ona velika uvala prekrila voda čitavi taj put, a tuda išao jedan izgleda pijanac sa biciklom, pa se okliznuo i pao u ono blato, pa se nabo na pedalu i onesvestio. Okupilo se tu oko dvadeset građana, ali niko i ne reaguje da izvadi i izvuče povređenog iz vode i blata.
               Ja brže bolje skočih, izaprah mu i izvadih blato iz usta, sa sebe svukoh i pocepah košulju, te mu previh ranu, dadoh mu i veštačko disanje, te ga srećom oživljeh i život mu spasih, a da tuda nisam naišao, on bi odatle na groblje dospeo.
               Ta mani se Mirko tih ružnih priča. Nije to ovde prvi i jedini slučaj no je bilo podosta takvih slučajeva, no reci šta ti misliš da bi trebalo raditi.
               Pa evo šta bih ja  - sazvao hitan zbor građana pa predložio umesto dva, četiri posto samodoprinosa, jer kada se radi i Bog pomaže, pa bi se jednog dana i to zvalo lane, a mi bi te puteve polako mogli raditi, pa bi bio asvalt od ribnjaka do ciglane.
               Bravo Mirko i ja sam nešto tako mislio, ali nisam imao hrabrosti da kažem- pa se sa tobom slažem da se tako i uradi – završi Milovan diskusiju.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Čet 15 Avg 2013 - 14:48

MOBILNI TELEFON I NOVA KUĆA
GODINA 1980



            Prihvati Mirko taj Žikin predlog, ubrzo kupi plac i prevede na svoje ime, podiže u banci kredit,  pa užurbano, uz rad i sportke aktivnosti, stade pribavljati potrebne papire za početak izgradnje nove kuće u Bačkom Gradištu.
            Početkom meseca marta te godine, obilazeći teren po Sloveniji, u Novoj Gorici dobi informaciju da su se pojavili nekakvi bežični telefoni, poput male radio stanice ili ’’toki – voki’’   uređaja, pa reši da ga pod svaku cenu nabavi i kupi, jer bi mu to uveliko olakšalo njegov rad i smanjilo potrebe za putovanjima.
             Funkcionisanje tog ’’Superfona’’ zavisilo je od direktne telefonske mreže na koju se priključivala glavna kutija sa antenskim odašiljačima i prijemnicima, a njegov domet zavisio je od konfiguracije zemljišta, tako da sam  se sa prijemnikom u ravničarskim krajevima mogao udaljiti i preko stotinu kilometara, a da me redovno svako mogao dobiti, kao da sedim u kancelariji.
             Isto tako mogao se pozvati svaki telefonski broj bez obzira na kontinent i  udaljenost, tako da je svaki razgovor sa ulice ili nekog drugog mesta van poslovnih i kancelarijskih prostorija izazivao pravi bum i neviđeno čudo, te bi se tako gomile radoznalaca sjatilo da se čudu čudi, ne verujući u takve mogućnosti opštenja i komuniciranja, posebno udaljenijih regiona, pa su me mnigi nepoznati gledaoci širom Vojvodine tako proglašavali nekim van zemaljcem, zbog takve vrste razgovora i komuniciranja sa spoljnjim svetom.
             Tako mi početkom maja meseca, te 1980. godine ’’Superfon’’ u večernjim časovima zazvonje u centru Zrenjanina, pa čujući neprijatnu i do tada najtužniju vest – ’’umro je drug Tito’’, smrači mi se mozak, te briznuh kao malo dete u plač,  a narod se masovno stade oko mene okupljati, ne verujući toj vesti, ali ni uređaju pa su se mnogi stali među sobom zapitkivati i komentarisati, ovaj je izgleda malo ćaknut i opičen.  
               A narednog dana cela Jugoslavija je oplakivala svog voljenog vođu i predsednika Države
              Bila je to najtužnija nedelja u istoriji celog Jugoslovenskog naroda.
              Eto tako je ’’Superfon’’, kojeg sam ja prvi u Bečeju imao,  postao preteča današnjih savremenih i modernih mobilnih telefona, koje sada imaju i deca, a mnogima služi i kao igračka.
              Tog avgusta meseca počeh i kuću da zidam, a radnici mlina ’’22 Oktobar’’, znajući za to svi do jednog  skočiše na mobu i u pomoć, tako da je ta kuća nikla ne čuvenom i ne verovatnom brzinom, jer sedamdeset ljudi za dva sata vremena, sa šest betonskih mešalica, kuću podignu iz temelja do krova, pa se tako u narednih nekoliko godina pričalo da je Mirkova kuća, u ovoj Opštini najbrže izgrađena, tako da je on sa svojom porodicom u nju uselio za samo nedelju dana, a sve zahvaljujući humanitarizmu i pomoći svojih drugova – mlinara.
              Beše to ujedno i najlepši, najveći i najdraži poklon ovoj porodici za Mirkov trideseti rođen dan.
              Bila je to nagrada, zahvalnost i pažnja radnika za njihov spas i opstanak u ovom mlinu u onim za njih najtežim i sudbonosnim trenucima, kada su ni krivi ni dužni silom prilika, trebali biti otpušteni i izbačeni na ulicu.
               Njihovom useljenju u svoju novu kuću  radovao se i njihov gazda, veliki humanitarac i dobrotvor Žika, pa jednog vikenda stiže kod svojih stanara na useljenje sa bocom rakije prepečenice.
               Srećno bilo, dragi domaćini.
               Da mi do veka  budete zdravi, živi, srećni i veseli, pa da vam se još  dece ovde rodi i da imate bar desetoro unučadi, a ti se Mirko spremi sutra za kuma – dovodimo Jovanku Čuružanku
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sre 14 Avg 2013 - 17:30

                             UREĐENJE SPORTSKOG CENTRA
                           GODINA – 1979

            Uveliko počeše radovi na telefonizaciji, a Mirko boraveći često sa Žikom na kuglani, pomalo uviđe i primeti da bi se bar malo trebalo posvetiti i uređenju sportskog centra, ali i fudbalskog igrališta, jer se tu pored kuglane održava veliki broj utakmica, kako fudbalskih, tako i košarkaških, ali i stono teniskih i mnogih drugih  kulturnih i sportskih manifestacija, gde tu boravi veliki broj sportista, ne samo iz Gradišta nego iz mnogih Vojvođanskih mesta i gradova.[/justify]
              Zato na sledećoj sednici Saveta Mesne zajednice, pored ostale diskusije postavi i pitanje i predlog uređenja stadiona i sportskog centra, pa i Milovan prihvati sa oduševljenjem njegov predlog i ideju, jer je i on bio veliki ljubitelj fudbala, pa se sa zadovoljstvom narednih dana prihvati obaveze oko prikupljanja materijala i finansijskih sredstava, radi uređenja ovog prostora i unutrašnjih prostorija u sportskom centru ’’Đorđe Tapavica’’.
               I Žika za to saznao i čuo, pa jedne večeri pozva Mirka u njegovu sobu na kaficu i čašu rakije.
             Čuješ Mirko, čujem od seljaka, a naročito od ove omladine da si na Savetu predložio da se one prostorije u sportskom centru malo srede, prekreče i doteraju, pa ti vala na tome zaista čestitam i odajem sve pohvale, kada si se za to sam setio, mada sam i ja hteo da te o tome malo informišem, da ti dam neke ideje i da ti to isto predložim, ali mi je zaista drago što si se ti sam tome setio
              Ali i Milovan je veliki ljubitelj fudbala pa će i on dati sve od sebe da se tu nešto učini, a hvala Bogu uspeo je i ovaj naš referendum o samodoprinosu, pa će valjda moći i otuda da se izdvoji koji dinar za ovaj naš sport i kulturu, što ovo naše selo i zaslužuje.
              No evo i ja sam nešto dugo mislio, šta da radim !
              Ovako sam više ne mogu, jer me ova noga sve više boli, a može doći i do toga da mi je odseku, a idu stari dani.
              Moje Anice više nema te nema, da mogu ja bih je odmah vratio, kao mojeg najboljeg životnog partnera, ali iz zemlje se još niko ne diže.
               Ja sam pre neki dan, malo razgovarao sa nekom babom Jovankom iz Čuruga, pa pošto je i ona sama reče mi da bi se za mene udala, pa se možda njome i oženim, a dobro bi bilo za vas da odete i pitate Milovana za neki plac da ga kupite i napravite malo sopstvene kućice, jer ti to dobro znaš, svoja kućica – svoja slobodica.
             Ti ga pitaj, pa ako bude bilo šta odmah kupuj, prevedi na sebe i spremaj papire, da praviš svoju kuću, kada si već tako malo stao na svoje noge.
              Meni je žao vas i nikada vas nebih od sebe otpustio, jer ste mi veoma dragi, a inače vidim da ste izuzetno vredni ljudi, pa je bolje radi vaše dece, a ne radi mene da što pre dođete do svoje kućice i malo krova nad glavom, jer i deca brzo rastu, pa će i njima trebati.
               Ja sam čuo od Vesa da će se uskoro tamo u Mađarskom kraju deliti neki placevi no to ne propusti, no odmah kupi taj plac i radi, a ko radi i Bog mu pomaže.
             Možda i ja uskoro ovu moju kuću prodam, jer mi se tu na tom prvom ćošku ukazala prilika da kupim onu Urbanovu kuću, gde je bila ranije prodavnica, pa ako se budem oženio sa tom Jovankom, ja ću se tu odmah useliti, a ko zna kakva će ona jezičara biti.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Ned 14 Jul 2013 - 16:49

DA DODAMO ŽIVOT GODINAMA


IMAM NEKIH AMBICIJA
I KULTURNIH TRADICIJA,
PA KORISTIM OVU ZGODU
DA ĆESTITAM SVOM NARODU.
 
DVDEST SEDMOG JANUARA
VELIKA JE NAŠA SLAVA,
KOJU SLAVE SRPSKA BIĆA
OD STEFANA NEMANJIĆA.
 
OD NJEGOVA TREĆEG SINA
SVETITELJA RASTKA NEMANJINA,
KOJI NAM JE OČI OTVORIO
S PISMENOŠČU KOJU JE STVORIO.
 
PA ČESTITAM SVIMA SLAVU
KOJI SLAVE SVETOG SAVU,
NAŠEG SVECA I PASTIRA
SVETOGORSKOG MANASTIRA.
 
SVIM SRBIMA SREĆNA SLAVA
NEK IH ČUVA SVETI SAVA,
SVA NJIHOVA SRCA DA SE UJEDINE
I DA SVIMA NAMA OVO SUNCE SINE.
 
PODIGNIMO UVIS  ČELA
ZA NJEGOVA SVETLA DELA,
ZA BUDUĆNOST DECE NAŠE
PODIGNIMO UVIS ČAŠE.
 
DA ŽIVIMO SVI U SLOZI
SVETI SAVA TI POMOZI,
ISPUNI NAM SVAKU ŽELJU
U LJUBAVI I VESELJU.
 
DA ZAJEDNO I U NIZU
PREBRODIMO OVU KRIZU,
DA UZ PESMU I VESELJE
OKUPLJAMO PRIJATELJE.
 
U TREN OKA MLADOST PROĐE
I STAROST NAM BRZO DOĐE,
NEK SE SVAKO S NAMA DRUŽI
DA MU ŽIVOT BUDE DUŽI.
 
MI SLAVIMO NAŠU SLAVU
SVETITELJA SVETOG SAVU,
PA DOĐITE UVEK K NAMA
DA DODAMO ŽIVOT GODINAMA.
 
Mirko Raković– NA SAVIN DAN 2013. GOD.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Ned 14 Jul 2013 - 15:22

S   P   O   M   E   N   I   C   I
  
KAD GLEDAMO OVE SPOMENIKE
SETIMO SE PROTEKLIH VREMENA,
DA ČUVAMO BRATSTVO I JEDINSTVO
ZA BUDUĆA NAŠA POKOLENJA.
 
OČUVANJE TRADICIJE
VRLINA JE LEPA SVIMA,
RADI SREĆE I LJUBAVI
KO POŠTENU DUŠU IMA.
 
DA SVI ŽIVE U SLOBODI
MIR U SVETU NEKA VLADA
DA SU SREĆNA DECA NAŠA
JER SU ONA NAŠA NADA.
 
DA RATOVA NIGDE NEMA
NEK SE PESMA SVUDA ORI,
U SRCIMA SVIH NARODA
NEKA SAMO LJUBAV ZBORI.
 
NEK U SVETU RAZUM VLADA
NEK SE ČOVEK ZNANJEM SLUŽI,
UBRZO ĆE I NAUKA
LJUDSKI ŽIVOT DA PRODUŽI.
 
SAČUVAJMO OVA OBELEŽJA
ŠTO SEĆAJU NA TEŠKA VREMENA,
RADI ČASTI NAŠIJEH PREDAKA
I BUDUĆNOST NAŠIH POKOLENJA.
 
( MIRKO RAKOVIĆ –  13..JULA 2013, GOD.)
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sub 13 Jul 2013 - 19:21

S  T  R  A  D  A  NJ  E      M  L  A  D  O  G     P  I  S  C  A
 
 
‘'U NAŠEG MIRKA BOGATA MAŠTA,
IGRA, TREPERI – POVUCI POTEGNI !
CVETNA I BUJNA PROLEĆNA BAŠTA :
USKOČI SAMO, U SENKU LEGNI
I KAO ŠAROV – NOGE PROTEGNI.
 
TAKO I MIRKO U SVOJOJ BAŠTI
SAV SE PREDAO ŠEĆERNOJ MAŠTI.
 
''KUDA ĆU,  ŠTA ĆU ?'' – MERKA K'O  LISAC,
HTIO BIH BITI ČUVEN I SLAVAN,
PA JEDNOM VIKNU – POSTAĆU PISAC.
KO ĆE MI BITI NA SVETU RAVAN !''
 
MASTILO TU JE, HARTIJA ČISTA,
PERO, SLOBODNO VREME,
KNJIGAMA TUĐIM DELIJA LISTA,
VEŠTO KRADUCKA TEME.
 
IZ ''HAJDUK STANKA''  POKRADE JANKA
KO KUCA TUĐU KOST,
ANDRIĆU IVI  (NEKA NAM ŽIVI !)
ODNESE S DRINE MOST.
NJEGOŠU SLAVNOM IZ ''GORSKOG VIJENCA''
OTKIDE  JEDNO PERCE,
PROJURI BESNO NARODNOM PESMOM
KUPEĆI DESETERCE.
 
OD ZMAJA CVETNU OBRSTI LEJU,
PONEŠTO ŠTRPNU I DOSITEJU.
 
A JEDNE NOĆI POTERA STIŽE,
PRED NJOM DOSITEJ S HOPOVA,
STRARINSKI POKLIČ ORI SVE BLIŽE;
''LJUBEZNI DERŽITE LOPOVA !
TREBA GA PRIJE VOSTOĆNOG ZRAČKA
PREBITI JAKOŽE MAČKA !''
 
''VRAĆAJ NAM PESME, PRIČE I BAJKE  !'' –
ČUJEŠ IZ NOĆI CRNE –
DAVIDA ŠTRPCA, VELIKOG JOŽU,
BAKONJU FRA BRNE.
 
OVAMO PESME S CVEĆEM I TRAVOM,
JER SI PLAGTIO GLAVOM !.

 ‘’BEŽAO MIRKO ŠARČEVIM TRKOM, 
PRED ČIKA VUKOM SA DUGIM BRKOM,
SAV SE PRETVORI U ZNOJ I PENU,
DOK SE NAPOKON U ZADNJEM TRENU, 
SKORO UKEBAN – IZA SNA PRENU.
 
PROBUDIO SE, AL I TO ZNAJ,
TU PRIČI NEBI KRAJ.
 
UJUTRO MIRKO U ŠKOLU HITA
ULICOM DUGOM MARŠALA TITA,
NA PRVOM UGLU BRZO SAVIJE –
ŽUREĆI U PRAVCU SLAVIJE.
 
MARŠIRA, CUPKA, SKAKUĆE ŽIVO,
KAD ISPRED  NJEGA -  ANDRIĆ IVO !
EH TO JE MUKA I MALER PRAVI,
JURE GA PISCI U SNU, NA JAVI !
 
POSKOČI MIRKO BRŽE OD ZECA,
ZBUNI GA NEZVANI GOST :
''SIGURNO I ON KRADLJIVCA PECA, 
NJEMU SAM SMAKAO MOST !'' –
 
TO SAMO GUKNU, OKRENU PETE
I  ZBRISA U VRANEŠ – POPUT RAKETE''.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sub 13 Jul 2013 - 19:11

KAD JE SESTRA SVOG BRATA IZDALA                       
 ( PESMA PO  SJEĆANJU ZORICE KNEŽEVIĆ IZ BAČKOG GRADIŠTA )                
  
                                        
                                                          ZAPLAKALA I ZEMLJA I TRAVA
                                                          ŠTO JE SEJA SVOG BRATA IZDALA
                                                          IZDALA GA ŠVAPSKOM KAPETANU
                                                          DA ON IMA PUŠKU ZAKOPANU
 
                                                          SEJA BRATU CIPELE GLANCUJE
                                                          A NA NEMCA OKOM NAMIGUJE
                                                          SEJA S NEMCEM POĐE NA VENČANJE
                                                          A BRATA JOJ VODE NA STRELJANJE
 
                                                          SEJA S NEMCEM ULAZI U SOBU
                                                          A BRATAC JOJ ODLAZI KA GROBU
                                                          IDE MAJKA – GROZNE SUZE LIJE
                                                          HOĆE  SVEĆU  SINU DA ZAŽDIJE
 
                                                          MAJKA SVEĆU ZAPALIT NE SMIJE
                                                          IDE OTAC – GORKE SUZE LIJE
                                                          NOSI ĆILIM DA SINA POKRIJE
                                                          ALI SINA POKRITI NE SMIJE.
 
                                                          ZAPLAKALA I ZEMLJA I TRAVA
                                                          ŠTO JE SESTRA SVOG BRATA IZDALA
                                                          IZDALA GA ŠVAPSKOM KAPETANU
                                                          DA ON IMA PUŠKU ZAKOPANU...
 
                                                         (ZAPISAO;   M. RAKOVIĆ  20.01.2012.)
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sub 13 Jul 2013 - 18:44

JABUČINO MORI TUGA
 
JABUČINO MORI TUGA,
NESTADE MU DOBROG DRUGA;
NESTADE MU  JEDNOG  TIĆA,
V E L I M I R A    R A K O V I Ć A
 
UBIŠE GA IZDAJICE
U ŠAHOVIĆ’  -  KRAJ STANICE,
IZDAJNICI, NEKA, NEKA,
VAS SVE BOŽJA KAZNA ČEKA.
 
DVA SU CVETA UVENULA
 
DRUGARICE, JESI L’ ČULA:
DVA SU CVETA UVENULA ?
 
UVENULA DVA SU KRINA –
IVANOVA OBA SINA.
 
JESAM ČULA, MIO DRUŽE,
UVELE SU DVIJE RUŽE. –
 
POGINULA DVA DRUGARA,
DVA HEROJA, DVA RIBARA;
DVA SOKOLA IZ PLANINA,
IVANOVA OBA SINA.
 
RANJEN JUNAK
 
NA POSTELJI  RANJEN MIRKO LEŽI;
SVOJOM KRVLJU NA KAMEN BELEŽI:
’’ZBOGOM TORBO -  ZBOGOM SVETI DANI !
ZBOGOM MOJI DRAGI  PARTIZANI !’’
 
DRHTALA MU DVA OBRAZA BLEDA,
SUZNIM OKOM KA JABUČNU GLEDA;
’’OJ JABUČNO, KOLEVKO JUNAKA,
NE DAJ DA TE GAZI GAMAD SVAKA !
 
NEK BEDEMI TVOJI ČVRSTO STOJE:
TI SAČUVAJ DOSTOJANSTVO  SVOJE. –
NEKA OVDE GDE IZDIŠEM SADA,
BOJIŠTANSKA MARŠIRA  BRIGADA !’’
 
(OVE KRATKE STIHOVE POSVEĆUJEM STRICU VELJKU RAKOVIĆU – POKRETAČU 13. JULSKOG USTANKA U CRNOJ GORI, POVODOM 70. GODINA OD NJEHOVE SMRTI).  (MIRKO  RAKOVIĆ – 13. JUL. 2013. G.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sub 13 Jul 2013 - 18:31

     DEDA   IVAN

MOJ DEDA IVAN, DOBRO GA ZNAJU,             
BIO JE POZNAT U CELOM KRAJU                     
NA SEVER ODE, BRDOVIT KRAJ
DA SVOJOJ DUŠI PRONAĐE RAJ.
 
SEVERU TUŽNI,  BESPUĆA TVRDA
U TEBI SVE SU PLANINE I BRDA,
BEZ VRELOG DANA I LEPA PUTA
GDE HLADNO CUNCE PO MAGLI LUTA.
 
TRIDESET LJETA DEDA JE IVAN
SELIMA IŠO NA RAZNI DIVAN,
PONEKAD  LJUĆI OD SABLJE BRITKE
MNOGE JE VAŽNE  DOBIO BITKE.
 
I ČESTO TAKO, USRED PARADA
U GUSTOJ  ŠUMI BANDI I BRADA,
STARI JE IVAN SANJAO SAN
KAD SVANE LIJEP I SUNČAN DAN
 
DA  TOGA DANA PEŠICE ODE
NA VRHU SELA, NA BELE VODE.
SA TOGA BRDA, VIDI SE ZBILJA
GDE MU POČIVA SUPRUGA MILJA
 
SEOCE MALO, ZOVE SE PALI
SMEŠTENO ISPOD VELIKIH ŽARI,
DO NJEG’ SE MOŽE STIĆI BEZ MUKE
KOLIMA, LEVO OD PAJSKE LUKE
 
DA OTLE VIDI I  SELO ŽARI
KOJE JE OSTALIM SELIMA DIKA,
A U TOM SELU VEĆ DUGO ŽIVI
NJEGOVA VREDNA  KĆERKA DARINKA.
 
TU BLIZU ŽIVI, OD NJE DOKONIJA
DRUGA MU MLAĐA, KĆERKA IKONIJA
SUSEDNO SELO, TU MALO DOLJE
MALENO SEOCE, ZVANO ODOLJE.
 
TOGA SE DANA VRATIO NIJE
IZ SNEŽNOG KRAJA, GDE SEVER VIJE
BANDA MU SKRATI NJEGOVE MUKE
U ONOJ ŠUMI KOD PAJSKE LUKE.
 
( OVIH NEKOLIKO STIHOVA POSVETIO SAM MOM DEDI IVANU RAKOVIĆU,
   POVODOM ŠEST DECENIJA OD NJEGOVE SMRTI  -  MIRKO RAKOVIĆ )
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Pet 12 Jul 2013 - 20:25

 
                                 VELJKO (IVANOV) RAKOVIĆ
 

(OVE NAREDNE REČENICE I STIHOVE POSVEČUJEM, KAO USPOMENU I  VEČNO SJEĆANJE SVOM STRICU VELIMIRU (VELJKU) RAKOVIĆU – HEROJU NARODNOM, ORGANIZATORU TRINAJESTO JULSKOG USTANKA U CRNOJ GORI, VELIKOM RODOLJUBU I PATRIOTI, NEUSTRAŠIVOM BORCU PROTIV FAŠIZMA, A ZA SREĆU, ČAST I DOSTOJANSTVO SVOJEG NARODA ONDAŠNJE RAVNO-RIJEČKE OPŠTINE, KOJI ZA SLOBODU HRABRO DADE SVOJ MLADI ŽIVOT U NAJLJEPŠIM SVOJIM GODINAMA – MIRKO RAKOVIĆ 20.01.2012.)
                                          

  



 SASTAVIT’ ĆU I OVU PESMICU                                                  
                                             O MOM STRICU VELJKU RAKOVIĆU,                 
                                             DA SE SETIM  VELIKOG JUNAKA                        
                                             POKRETAČA NARODNOG USTANKA.              
                                             PROČITAJTE OVU PESMU MOJU    
                                             O JEDNOME NARODNOM HEROJU,                
                                             KOJI SLAVNO U GROBU POČINU                     
                                             KAO DETE U KRILU MAJČINU,                         
                                             A IME MU OSTADE DA BLISTA                         
                                             U SRCIMA SVIJE’ KOMUNISTA,                          
                                             DA PRIMEROM NJEGOVIM SLIJEDE                    
                                             JER MU DELA NEĆE DA BLIJEDE.                     
                                             TIM DELIMA MNOGO JE NAPISO                   
                                             MARKSOVU JE RAZRAĐIV’O MISO.                
                                             PROŠAO JE PUTE TRNOVITE                          
                                             ZA RADNIČKE RUKE ŽULJEVITE,                     
                                             BORIO SE ZA RADNOG  ČOVEKA                     
                                             NIT JE ZASTO, NITI JE POKLEKA,                      
                                             ČITAVOGA SVOJEGA ŽIVOTA                               
                                             BORIO SE NA OBADVA FRONTA,                         
                                             KAKO S PUŠKOM NA POLJU VOJNIČKOM,           
                                             TAKO S  PEROM I NA POLITIČKOM,                    
                                             POD ZASTAVOM OD CRVENE BOJE                    
                                             POGODITI NIJE TEŠKO KO JE,                             
                                             ON JE NAŠU ISTORIJU STVARA                            
                                             IZ TVRDOG JE NIKO KAMENJARA,                    
                                             A TAJ JUNAK KOJEM NEMA MANA                      
                                             TO JE VELJKO RAKOVIĆ IVANA.                          
                                             ON JE ROĐEN NA MORAČKOJ KOSI                      
                                             ĐE ORUŽJE JUNAČKO SE NOSI,                            
                                             ĐE ZASTAVA SLOBODE SE VIJE,                          
                                             ĐE DUŠMANIN SMI’O DOĆI NIJE,                        
                                             ĐE SE UVEK PEVA O SLOBODI                             
                                             KAD UMIRU I KADA SE RODI,                               
                                             ĐE KAZUJU GUSLE SA ZVUCIMA                          
                                             O HEROJSTVU I O JUNACIMA,                              
                                             ĐE TO DRVO SA PARČETOM KOŽE                      
                                             I KLONULE OHRABRITI MOŽE,                             
                                             DA DUŠMANA ZA MILOST NE MOLI                      
                                             DA SLOBODU IZNAD SVEGA VOLI,                       
                                             IZ TAKVOG JE JUNAČKOG GNIJEZDA                      
                                             POLETELA VELJKOVA ZVIJEZDA                           
                                             PRATILA GA SVUDA PO SVIJETU                   
                                             DOK JE NAŠU OBIŠO PLANETU.                                              

 

DA VAM KAŽEM, OD MENE SE IŠTE
IZ MORAČE VELJKA ŠTA OTIŠTE,
ZLA NEPRAVDA I MALA BAŠTINA
NEMAŠTINA I SIROMAŠTINA.
NIKO NIJE TU ŽIVEO BOLJE
U MORAČKO DRAGOVIĆA POLJE,
TO MESTO JE VELIKO BESPUĆE
NIJE LAKO DOĆI NI DO KUĆE,
TU SE RADI I ZNOJ SE PROLIJE,
A NI SUVA HLEBA DA SE IJE,
TU SE RADI BEZ KONJA I VOLA
VLASTODRŠCI UZIMAJU POLA.
VIĐE VELJKO U TE DANE MLADE
SVOG NARODA MUKE I NEPRAVDE,
VIĐE VELJKO KAKO SELJAK STRADA
NIJE VLASNIK OD SVOJEGA RADA,
PA SE VELJKO JOŠ TADA ZAREKA,
DA SE BORI ZA RADNOG ČOVEKA,
DA BI RADNIK SVOJU SREĆU KOVO
DA SE STVORI UREĐENJE NOVO.
DA SE ŽIVI OD SVOJEGA RADA
TO JE REKO PA SE KRENU TADA,
PO ŠKOLAMA DA OJAČA ZNANJE
U MORAČI OSTAVI IMANJE,
UČI ŠKOLU S VELIKIM POLETOM,
UPOZNA SE S RADNIČKIM POKRETOM,
ZA TAJ POKRET POČE DA SE BORI
ZA BUDUĆNOST LEPŠU CRNOJ GORI,
KNJIGE MARKSA I LENJINA ČITA
JEDNOG DANA UPOZNA I TITA.
A DRUG TITO, VELIKI MARKSISTA
VIĐE ČVRSTI OSLONAC ZAISTA,
TVRDA ČELA, VELIKE SMELOSTI
DIPLOMU JE DOBIO ZRELOSTI,
PA GA PRIMI U REDOVE SVOJE
OBUČE GA U CRVENE BOJE.
NA DJELU GA TITO PROVJERIO
BLIZU SEBE MESTO POVERIO,
TAKO OVAJ CRNOGORAC MLADI
PO TITOVOJ DIREKTIVI RADI,
NI DAN NI NOĆ NEĆE DA SE SMIRI
NEGO ’’VATRU’’ NA FAKULTET ŠIRI,
SILNU ’’VATRU’’ STAČE I RAZGORE
KOJU NEBI UGASILO MORE.

NIJE VATRA, ŠTO OD DRVA GORI                        

NEGO MLADOST, ZA PRAVDU SE BORI,             

KOJU VELJKO SILNO ZATALASA,                           

U BEOGRAD KOD STUDENTSKIH MASA.             

TE VELIKE SVECKE METROPOLE                             

OVAJ PLAMEN CRVENI NE VOLE,                        

JER SE OTLE DIZAHU ’’VARNICE’’                        

PRELIJEĆU I PREKO GRANICE.                           

NAZVAŠE GA OPASNO ŽARIŠTE,                         

PA IH MISLI PROGONE I TIŠTE.                           

OZNAČIŠE ZA OPASNU ZONU                            

STRAH BERLINU, BEČU I LONDONU,                     

ŠALJU VLADI U BEOGRAD NOTE                          

DA PROGONE OVE PATRIOTE.                           

NO NI SAMI REŽIM MONARHIJE                            

U BEOGRAD DRIJEMAO NIJE,                               

BLISTAJU IM OŠTRI BAJONETI                              

DA SE SVOME NARODU OSVETI                          

UBIJAJU, - U TAMNICE BAČE                               

A NAJVIŠE TE VATRE LOŽAČE,                            

TE I VELJKO, JUNAK IZ MORAČE,                       

OD LANACA NJINIH NE IZMAČE                            

MUČIŠE GA, NO ŠTA BI MU DRUGO,                 

A ON IM SE IZ LANACA RUGO.                     

NI MUČENJE, NITI KAZAMATI                            

NIJE MOGLO VELJKA DA ODVRATI                        

OD IDEJE ZA KOJU SE BORI,                                

ČAST I PONOS, NEK JE CRNOJ GORI.                  

VLASTI SU GA BILE KORBAČIMA,                      

A ON IH JE TUKO RIJEČIMA.                                  

TO JE BILA NJEGOVA ODMAZDA,                        

TAKO IH JE POBJEĐIVO VAZDA                           

I SVE RADNE PRIDOBIJO MASE                              

JER SE ZA NJIH I BORIO, ZNA SE.                           

ON JE BIO ATOMSKO ORUŽJE                             

U RUKAMA ŠTO SE ZOVU, D R U Ž E                   

TE SA TIME PROTIVNIKE TUKU,                           

OD NJIH PRAVE GRDILO I BRUKU.                         

NIJE MNOGO TREBALO PAMETI,                             

PA DA VIDE REŽIMSKE AVETI,                                

ODAKLE IH GRANATA POGAĐE                              

TE IM TONU U DUBINE LAĐE,                              

PA NASTADE TEROR I OSVETA,                            

PROTERAŠE MNOGE S FAKULTETA.                       

TADA MORA VELJKO DA SE SKLONI                         

OD REŽIMA KOJI GA PROGONI.     

 PARTIJA JE IZDALA MU VIZU,

PRVO U PRAG, ZATIM U PARIZU,

DA SE TAMO PO SVIJETU MUČI

ZAPOČETE ŠKOLE DA IZUČI

I DA TAMO ZA PARTIJU RADI

DA OKUPLJA SVETSKI POKRET MLADI,

A RAKOVIĆ VELJKO, KOMUNISTA

GDE GOD RADI, KO DIJAMANT BLISTA,

ĐE GOD DOĐE OVAJ ’’ORO’’ GORSKI

TRAG OSTAVLJA SVUDA METEORSKI,

U PARIZU USPJEHE POSTIŽE

PROLETERSKU ZASTAVU UZDIŽE.

OTLE KRENU SA DOBROVOLJCIMA

DA POMOGNE ŠPANSKIJEM BORCIMA

ŠTO SE TAMO BORE ZA SLOBODU

I ZA PRAVDU SVOJEMU NARODU.

PUN PREGNUĆA I PATRIOTIZMA

BORIO SE PROTIVU FAŠIZMA

MLADI MOMAK, CRNOGORSKE KRVI

BORIO SE I SVUD BIO PRVI,

ŠPANSKA BORBA PROTIVU FAŠISTA

TO JE BILA ŠKOLA KOMUNISTA,

I AKO SU TAMO POTIŠTENI

ONI  NIJESU BILI UNIŠTENI,

NO NA DRUGE PREŠLI MERDIJANE

DA SE BORE, DOK FAŠIZAM PANE.

ONDA VELJKO, ZBOG SVOJE IDEJE

JEDNOG DANA PREĐE PIRINEJE,

IZ ŠPANIJE ZEMLJE KAD IZAĐE

PONOVO SE U PARIZU NAĐE

SA ZADATKOM KOJI JE SAD IMA,

DA POMAŽE JUGOSLOVENIMA

KOJI ŠPANSKI DOBROVOLJCI BIŠE

PROTIV FRANKA, TE BORBE VODIŠE,

A SAD TAMO PO LOGORA PATE,

DOMOVINI DA SE PRIJE VRATE.

DOK IH VELJKO IZ ROPSTVA IZBAVLJA,

DOZVOLE IM PIŠE I NABAVLJA.

PARTIJA GA IZABRALA SVOJA

U CENTRALNOM KOMITETU SKOJ-a

PA GA ONDA U MOSKVU POSLAŠE

DA ZASTUPA INTERESE NAŠE.

TAMO VELJKO PRIČA KOMITERNI

DA SMO I MI TOJ PARTIJI VERNI,

DA JE NAŠA PARTIJA DOZRELA

ZA PREGNUĆA I VELIKA DELA.

 

PARTIJA JE OD FRAKCIJA ČISTA,                 

PREDVODI JE VELIKI MARKSISTA                  

NENADMAŠNOG ZNANJA I MUDROSTI,        

STRATEGIJE, DALEKOVIDOSTI.                    

DOK JE TAKVE REFERATE DAVA,                 

TA VELIKA CIJENJENA GLAVA                          

TU SE VELJKO, U TIJEM DANIMA                      

UPOZNAO SA VELIKANIMA.                          

NADAHNUTIM IDEJOM MARKSIZMA,              

ŠTO SE BORE PROTIVU FAŠIZMA.                 

TU JE STEKO ZNANJE OBILATO,                      

NEKA MU JE VAZDA HVALA ZATO.              

ON ULOŽI SVE TO IMOVINE                         

ZA INTERES SVOJE DOMOVINE.                   

KADA HITLER U JUGOSLAVIJU                       

SILOM SVOJU UVEDE ARMIJU                        

I CIJELU EVROPU POROBI                              

VELJKO NOVA NAREĐENJA DOBI                       

OD PARTIJE IZ JUGOSLAVIJE,                            

DA SE TAMO U MOSKVU ZATEČE                  

I DA ZA NAS ISPRIČA I REČE,                           

RADIJI SMO MRIJET NA MUKAMA,              

NO TRPLJETI LANCE NA RUKAMA                 

TEŠKO  ZEMLJI I TOME NARODU,                   

KOJI ČEKA OD DRUGOG SLOBODU.           

PARTIJA JE POZVALA NARODE                       

DA SE BORE, DOK SE OSLOBODE.

NAŠ JE NAROD USTO DA SE BIJE,

IL’ SLOBODU, ILI DA GA NIJE.                                          

TADA VELJKO STUPI NA TRIBINU,

KO ŠTO LIČI OVAKOME SINU,                             

PA OTALE GOVORITI STADE,                                        

NEKA SVIJET CIJELI SAZNADE.                            

’’MOJA ZEMLJA OD EVROPE PRVA                    

ZA SLOBODU S NJEMAČKOM SE RVA                 

PARTIZANI U JUGOSLAVIJU,                                 

BORBU VODE S NJEMCIMA SE BIJU,                  

TITO VODI HRABRU VOJSKU OVU,                    

VOJSKOVOĐA, RAVAN SUVOROVU,                   

A NAROD GA CIJELI POMAŽE,                           

BORBU VODI I PROTIVU DRAŽE.                       

TOG MINISTRA IZBJEGLIČKE VLADE,                  

KOJI NAROD, ROĐENI IZDADE.                       

KALJA OBRAZ SVOJIJEM PRECIMA,                   

BIJE NAROD NJEMAČKIM MECIMA.                 



SVOGA BIJE I PROGONI BRATA,                         
NJEMCE GRLI, S NJIMA SE SVOJATA.’’    


 OVO VELJKO NJEGOVIJEM GLASOM
PRVI JAVI RADIO TALASOM
I MNOGE JE NAPIS’O STRANICE,
ČITANE SU S RADIO STANICE
KOJU JE ON U MOSKVI STVORIO
POLITIČKI  DA BI SE BORIO
DA TAJ TERET JUNAČKI IZVUČE,
PROTIVNIKE, FAŠISTE POTUČE
I UBEDI SAVEZNIČKE SILE
ŠTO SU DUGO U ZABLUDI BILE,
TE PRIZNANJE DAŠE ZEMLJI OVOJ
DRUGU TITU I ZEMLJI NJEGOVOJ.
POSLAŠE MU POMOĆ POVELIKU
KAO SVOJEM RATNOM SAVEZNIKU,
KOJI DADE VELIKOG UDJELA
ZA SLOBODU SVIJETA CIJELA,
ON SA MNOGO SVOJE KRVI VRUĆE
OSVAJAČA IZAGNA IZ KUĆE,
DA SE PJESMA RADOSNA IZVIJA

ŽIVEO NAM TITO I PARTIJA,
I NAŠ VELJKO SVIJETLA OBRAZA
KOJI NAS JE SVIJETU PRIKAZA,
TE NAŠ NAROD NEĆE DA SE STIDI
NA ŠTA ĆE NAM DRUGI DA ZAVIDI,
NA HEROJSKOJ BORBI ZA SLOBODU
SVOJOJ ZEMLJI I SVOME NARODU.
 

-          II –
KAD BEOGRAD HITLER BOMBARDOVA
NAŠ VELIMIR, JUNAČKOGA KOVA
CRNOJ GORI BRZO POHITAO
DA BI POMOĆ SVOM NARODU DAO,
DA USTANAK SA NJIME PODIGNE
I SLOBODA TAMO DA GA STIGNE,
UPUTI SE U ONE VRLETI
I PRIDRUŽI BOJIŠTANSKOJ ČETI
TRINAJESTOG JULA DA SE DIGNU,
DO MOJKOVCA S ČETOM DA PRISTIGNU,
DA FORMIRA SVOJE JEDINICE
S ROĐACIMA SVOJIM IZ BISTRICE.
DA POKUPE MLADE PARTIZANE
I OGNJIŠTA SVOJA DA ODBRANE,
PARTIZANSKE STVORE JEDINICE
OD BOJIŠTA, PA DO ŠTITARICE.

 KAD JE STIGLA ZIMA, JEDNOG DANA
SILNA VOJSKA STIŽE OD BERANA, 
DESETINE HILJADA VOJNIKA:
TALIJANA, ŠVABA I ČETNIKA.
’’SNIJEG PADA, OBLACI SE MUTE
DVIJE VOJSKE KOD MOJKOVCA ĆUTE,
U NAJTEŽEM VAKTU I ZEMANU,
SPREMAJU SE BOJU I MEGDANU,
CRNOGORCI MRZNU U SNIJEGU
NA BRSKOVU TVRDOME BRIJEGU,
A NJEMAČKA SVOJE DIVIZIJE
OKO CERA I LEPENCA KRIJE,
OD SVUDKUD JOJ TRUPE PRIDOLAZE
MISLE TARU VODU DA PREGAZE,
VJETAR DUVA I GORU SAVIJA
I VUK GLADAN, POČE DA ZAVIJA,
A KAD POČE BRDOM DA FIJUČE
TADA S KRSCA TOP NJEMAČKI PUČE,
CRNOGORSKI IZ SELA BOJIŠTA
GLAS MU GRĐI  NE BIJAŠE NIŠTA’’...
NA SMRZNUTOM SNEGU TOGA DANA
LJUTA BITKA TU SE ODIGRALA,
PO VJETRINI I STUDENOJ ZIMI
I ONI SU MRZNULI KO I MI,
ONI BITKU ZAPOČEŠE PRVI
PA SU ZATO OGREZLI U KRVI
CRNOGORCI GOLORUKI,  STISLI
OD SVUDKUD SU FAŠISTE PRITISLI,

U ČELINJU REKU IH SKUPIŠE,
ODATLE IH MRTVE POKUPIŠE.
I NAŠIH JE POGINULO DOSTA
SAMO JEDNA USPOMENA OSTA,
DA SE PEVA I UZ GUSLE SVIRA
MOJKOVAČKA BITKA KAD JE BILA,
DA SINOVI SAZNAJU OD OCA
KAD JE BILA BITKA KOD MOJKOVCA,
U KOJOJ JE VELJKOV OTAC BIO
I DRUGOVE HEROJSKI VODIO,
SLAVA NJIMA I VELIKO   H V A L A,
NEMA VEĆEG LJUCKOG IDEALA,
NEGO ŽIVOT ZA SLOBODU DATI
I OKOVE DUŠMANSKE KIDATI,
GOLORUKI PROTIV MOĆNE SILE
U RUKAMA SJEKIRE I VILE.
NAROD VOLI NAŠE JEDINICE,
A PREZIRE SRAMNE IZDAJICE,
KOJI SVOJU ZEMLJU IZDADOŠE
I ŽIVOTE SRAMNO IZGUBIŠE.

   III -

                  

IZ ČITAVOG MOGA SREZA                                                                   

TO JE MOJA OBAVEZA,                             

DA U IME CELOG RODA,                           

CRNOGORSKOG SVOG NARODA               

DA O VELJKU RAKOVIĆU                           

JA ISPRIČAM OVU PRIČU,                         

INFORMIŠEM RAKOVIĆE                              

ŠTA BJEŠE U ŠAHOVIĆE,                                                                                                        

NA HILJADU DEVETE STOTINE,                  

ČETRDESET I DRUGE GODINE,                     

PETNAJESTOG DECEMBRA JE BILO              

DA ISPRIČAM ŠTA SE DOGODILO.               

ŠTA RADIŠE TI ČETNICI                                      

KRVOLOČNI IZDAJNICI,                                   

ŠTO PRVAKA NARODNOGA                                

STRIJELJAŠE, STRICA MOGA.                          

VELIKOGA LJUCKOG TIĆA                                 

VELIMIRA RAKOVIĆA.                                        

KOJI HRABRO NA BRANIKU STADE                  

MLADI ŽIVOT ZA SLOBODU DADE.                     

UBIŠE GA FAŠISTIČKE SLUGE,                          

U DECEMBRU ČETRDESET DRUGE.               

TOGA DANA, KADA JE STRADAO,                     

BEŠE VELIK SNIJEG NAPADAO,                        

ČITAV METAR, A MOŽDA I VIŠE,                   

U SVOJU GA KUĆU UHVATIŠE,                      

A ONDA MU I NJU ZAPALIŠE,                         

PORODICU U CRNO ZAVIŠE.                           

TOG DECEMBRA ČETRDESET DRUGE,            

MILI BOŽE VELIKE LI TUGE,                            

U TO MESTO U VRLETNO TUSTO                

TOGA JUTRA BEŠE RANO USTO,                     

SVOJOJ DJECI DA NALOŽI VATRU,                     

NE ZNAJUĆI DA ĆE DA GA SATRU.                   

TOGA DANA NI SLUTIO NIJE,                            

KAKVA HAJKA ZA NJIME SE KRIJE,                     

OD FAŠISTA I OKUPATORA                              

I NJIHOVIH MRSKIJEH ZLOTVORA,                  

OD DRAŽINIH ZLOGLASNIH KOLJAČA,            

TALIJANSKIH VERNIH POMAGAČA.                

OD VERNIJEH FAŠISTIČKIH SLUGU,                






ŠTO NARODU NANOSIŠE TUGU.  


ZADOVIJEK DA OSTANE TUŽAN 


I DA STRADA NITI KRIV, NI’ DUŽAN.  

VELJKOVU SU OPKOLILI KUĆU

PA HVATAJU I NJEGA I DUĆU

I NJEGOVU DEČICU MALENU

MILORADA, MIĆA I JELENU

UDARAJU PO DJECI KUNDACI,

KAO DA SU DJECA MANIJACI

A MIJOLJKA NE GOVORI NIŠTA

JER SE PLAŠI MRSKIJEH FAŠISTA,

MORA DRŽAT JEZIK IZA ZUBA

DOK SE NIJE OKOMILA GUBA,

VELJKA VEŽU U OKOVE TEŠKE

PA GA VODE ŠAOVIĆU PEŠKE,

ŽIV SE OTUD NIKAD VRATIT NEĆE

PA SE STALNO  KA DJECI OKREĆE,

JOŠ JEDANPUT DA IH VIDI ŽIVE,

AL IM NE SME NI POMENUT IME,

A KAMOLI DA BI IH POZVAO

JER SMRT PREKU ODMAH BI DOZVAO,

BRZO BI MU SUDILI, DRAŽINI ČETNICI

I SVI ONI DRUGI SRPSKI IZDAJNICI,

ŠTO SU TADA SLUŽILI SVE FAŠISTE ONE,

A OBRAZ SU DALI ZA DŽAK MAKARONE.

FAŠISTI  MU ONDA KUĆU ZAPALIŠE

I MALENU DEČICU IZ NJE IZBACIŠE,

NA SNIJEG IH ISTERAŠE,

NI KRIVU NI DUŽNU

DOK SU ŽIVI DA ZAPAMTE

TU GODINU TUŽNU.

TROJE MALE DEČICE, RATNE SIROČADI

U SRED CIČE ZIME, DA UMRU OD GLADI.

ČETNICI SU BILI GORI NO USTAŠE,

ČITAVU IM KUĆU TADA OPLJAČKAŠE,

I POSLEDNJU KRAVICU  KOJU SU IMALI

ČETNICI SU SA SOBOM TADA OTERALI,

ODUŽIO VELJKO SE, SVOJEMU NARODU

AL’  DOČEKO NIJE ŽIVOT I SLOBODU.

POLOŽIO ŽIVOT SVOJOJ DOMOVINI,

U NAJLJEPŠOJ SVOJOJ TRIDESTOJ GODINI.

ODUŽIO TAKO ON SE SVOME RODU

JER JE ŽIVOT DAO ZA ČAST I SLOBODU.

DA SE DIČE POTOMCI

OVOG VUKA GORSKOG

NAJHRABRIJEG BORCA

SREZA BJELOPOLJSKOG.

 NIKO NE ZNA DAL’ ĆE DA SE VRNE                  

TADA GLASE SAZNADOSMO CRNE                    

PETNAJESTOG  U PODNE BIJELO                        

KLONULO JE VELJKOVO TIJELO.                         

JUNAČKE SE GRUDI OLEDIŠE                              

RAKOVIĆA VELJKA NEMA VIŠE                             

TAKAV GLAS SE U TUSTVO VINUO,                  

A U GRADU DA JE PREMINUO                             

OVA VUJEST SVIJE IZNENADI                               

U JABUČNU I OPŠTINSKOJ VLADI                         

ZA TU BOLNU VIJEST KAD SAZNAŠE                    

TO OPŠTINSKO RUKOVODSTVO NAŠE,             

DA SU DRUGA IZGUBILI SNOVA,                        

RAKOVIĆA VELJKA – IVANOVA.                         

TA IH VIJEST DUBOKO POTRESE                     

OPŠTINOM SE ČITAVOM PRONESE                   

SASTAŠE SE OPŠTINSKE NACIJE                              

DA ODRŽE KOMEMORACIJE                             

DAN ŽALOSTI OPŠTINU ZAHVATI                      

DA JE NIJE LAKO OPISATI.                                  

ZASTAVE SE NA PO KOPLJA VIJU,                        

A GRAĐANI ZA NJIM SUZE LIJU                              

ĐE SE DVOJE SASTANE IL’ SRETE                         

BILO STARO ILI MALO DETE,                                  

SVE O VELJKU PRIČA I GOVORI                            

SVUD JEDNAKO – KO U CRNOJ GORI.                  

U VELJKOVOJ RODNOJ KOLIJEVCI                       

SVUD SE ČUJU TUŽBE I LELECI.                          

ĐE SE ZA NJIM PLAČE I UZDIŠE                       

ŠTO GA NIKAD NEĆE VIDET VIŠE                        

BJELO POLJE, NAŠA METROPOLA,                       

PUNA TUGE I VELIKOG BOLA.                           

NEMA U NJOJ PJESME NI VESELJA                      

ŽALE VELJKA, SVOGA GRADITELJA                    

TU SU LJUDI, TVRĐI OD ČELIKA,                      

AL ZALUDU, ŽALOST JE VELIKA.                           

FORMIRA SE ODBOR ZA SAHRANU,                  

OVOG MESTA, BORBE VELIKANU.                     

JA IH NE BIH NABRAJAO KO SU,                         

DRUGOVI MU I SABORCI TO SU.                          

ODREDIŠE ZATIM DELEGATE,                                 

ŠTO ĆE MRTVOG VELJKA DA DOPRATE,           

DO GROBNICE VIŠE SELA TUSTA,                       

GDE MU SADA STOJI ONA PUSTA,                        

VJEČNA KUĆA OD KAMENA                                 

BEZ PROZORA I TEMENA.         
NIKO NE ZNA DAL’ ĆE DA SE VRNE                  

TADA GLASE SAZNADOSMO CRNE                    

PETNAJESTOG  U PODNE BIJELO                        

KLONULO JE VELJKOVO TIJELO.                         

JUNAČKE SE GRUDI OLEDIŠE                              

RAKOVIĆA VELJKA NEMA VIŠE                             

TAKAV GLAS SE U TUSTVO VINUO,                  

A U GRADU DA JE PREMINUO                             

OVA VUJEST SVIJE IZNENADI                               

U JABUČNU I OPŠTINSKOJ VLADI                         

ZA TU BOLNU VIJEST KAD SAZNAŠE                    

TO OPŠTINSKO RUKOVODSTVO NAŠE,             

DA SU DRUGA IZGUBILI SNOVA,                        

RAKOVIĆA VELJKA – IVANOVA.                         

TA IH VIJEST DUBOKO POTRESE                     

OPŠTINOM SE ČITAVOM PRONESE                   

SASTAŠE SE OPŠTINSKE NACIJE                              

DA ODRŽE KOMEMORACIJE                             

DAN ŽALOSTI OPŠTINU ZAHVATI                      

DA JE NIJE LAKO OPISATI.                                  

ZASTAVE SE NA PO KOPLJA VIJU,                        

A GRAĐANI ZA NJIM SUZE LIJU                              

ĐE SE DVOJE SASTANE IL’ SRETE                         

BILO STARO ILI MALO DETE,                                  

SVE O VELJKU PRIČA I GOVORI                            

SVUD JEDNAKO – KO U CRNOJ GORI.                  

U VELJKOVOJ RODNOJ KOLIJEVCI                       

SVUD SE ČUJU TUŽBE I LELECI.                          

ĐE SE ZA NJIM PLAČE I UZDIŠE                       

ŠTO GA NIKAD NEĆE VIDET VIŠE                        

BJELO POLJE, NAŠA METROPOLA,                       

PUNA TUGE I VELIKOG BOLA.                           

NEMA U NJOJ PJESME NI VESELJA                      

ŽALE VELJKA, SVOGA GRADITELJA                    

TU SU LJUDI, TVRĐI OD ČELIKA,                      

AL ZALUDU, ŽALOST JE VELIKA.                           

FORMIRA SE ODBOR ZA SAHRANU,                  

OVOG MESTA, BORBE VELIKANU.                     

JA IH NE BIH NABRAJAO KO SU,                         

DRUGOVI MU I SABORCI TO SU.                          

ODREDIŠE ZATIM DELEGATE,                                 

ŠTO ĆE MRTVOG VELJKA DA DOPRATE,           

DO GROBNICE VIŠE SELA TUSTA,                       

GDE MU SADA STOJI ONA PUSTA,                        

VJEČNA KUĆA OD KAMENA                                 

BEZ PROZORA I TEMENA.        

 PREKO DUGE NJIVE

                                                     KRVCA JE KAPALA,

                                                     PO BELOME SNEGU,

                                                     IZ NJEGOVIH RANA.

 

                                                     NJEGOV OTAC IVAN,

                                                     TU KRV JE SKUPLJAO

                                                      I KRVAVI SNIJEG

                                                      U NJEDRA STAVLJAO.

 

                                                      NA VRH SELA  TUSTA

                                                      SAD MU JE GROBNICA

                                                      S PETOKRAKOM ZVEZDOM,

                                                      SVIJETLOGA LICA.

 

                                                      UPOREDO SA NJOM

                                                      I MOJA SE VIDI,

                                                      A POTOMSTVO NAŠE

                                                      NEMA DA SE STIDI.

 

                                                      PETOKRAKA NA NJIMA

                                                      NEK PONOSNO STOJI

                                                      DA SE ZNADE KO SU,

                                                      NARODNI HEROJI.

 


 SVI VELJKOVI POTOMCI ZNAT MORAJU OVO – ZABORAVIT NE SMEJU VREME HITLEROVO

                      ( MIRKO D. RAKOVIĆ  -  SEĆANJE NA 13. JUL.1941.) ( 13. 07.-2013.G.)
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Čet 11 Jul 2013 - 20:45

 
 
                                JA HOĆU TELEFON
                                   GODINA 1978.
 
              Dojadio komercijalisti život bez telefona, jer ga traže i zovu sa svih strana, iz svih Republika, a on nema nikakvu vezu sa svetom, jer ni Žika telefona nema, a tu u ovom velikom ušoranom selu živi već dugo godina.
              Nemaju ga ni seljaci starosedeoci, pa Mirko kada se nađe u Gradište malo, malo pa trk u Mesnu zajednicu, da pita Milovana kako da se nekako priključi na telefonsku mrežu, pa šta košta – neka košta.
            Dosadio  to  sekretaru Mesne zajednice njegovim napornim zahtevima kojima se nikako ne može udovoljiti, pa će mu jednoga dana ljutito odbrusiti.
            Čuješ li ti došljače !
            Ti mi se više na glavu pope sa tim tvojim zahtevima za koje ti niko ovde ne može pomoći, pa ni Savet ove Mesne zajednice, jer ne postoje uslovi, niti telefonska centrala da bi se bilo kome nešto tako moglo udovoljiti, jer u čitavom ovom Gradištu nema ni dvadeset telefonskih brojeva, a ja sam ovde samo figura, no eto ti Savet pa se ti lepo njima obrati.    
             Danas je ponedeljak, a mi u petak u sedamnajest časova imamo sastanak pa to ti reci njima.
            A kako Milovane da im kažem, kada ja nemam pravo prisustvovati tom sastanku.
            Evo ja ću ti obezbediti mesto da sedneš i slušaš naše priče, a ti o tome odluči.
            Pa onda dobro, dobro Milovane, ako je već tako da mogu prisustvovati tom vašem sastanku vidimo se u petak u pet – završi Mirko razgovor, uze biciklo i ode kući.
            Tog sumornog petka u popodnevnim časovima okupio se Savet pa poče neka žustra priča i polemika o teškoćama  oko nabavke ogreva.
            Došao tu i Mirko, pa ispred vrata male salice zastao kao ukopan, jer nekako nema hrabrosti da uđe i sedne.
            Stiže napokon i Milovan, pa uze za ruku nepoželjnog došljaka, uvede ga u salu pa mu zapovedi !
            Eto – sedi tamo na tu stolicu pa čekaj red, a mi ćemo ti posle dati reč !
            Sede Mirko u ćošak pa sluša diskusiju vezanu za probleme i nestašicu ogrevnog drveta, jer se i zima primiče, a penzioneri i veliki deo stanovništva nema ogreva.
             Na kraju se usvoji zaključak da se ode u ’’Univerzal’’ i traži pojačanje isporuke, za potrebe seoskih domaćinstava u ovom selu, pa ustade i Milovan da dade reč i prisutnom došljaku.
             Evo vidite ljudi, ovaj ovde mi dušu izvadi tražeći da mu se uvede telefon tu kod Žike Mitrovića, a mi za to nemamo nikakvih uslova niti bilo kakve mogućnosti, pa mu evo vi to recite !
             Pa ja se izvinjavam što sam tako iznenadno upao na sastanak ovako visokog društva ove naše Mesne zajednice - nego mi dogustilo pa sam morao.
             No eto čujem, ali se izvinjavam što upadam u vaše probleme, da imate malo  poteškoća oko ogreva, pa bih vam samo malo mogao pripomoći, jer su mi se ljudi na glavu popeli nudeći mi ogrevno drvo u kompenzaciju za brašno i druge poljoprivredne proizvode, pa bih vam eto mogao obezbediti ogrevno drvo ako treba i za pola Vojvodine, a ne samo potrebe Gradišta – koje sada snabdijeva Pišta, a vaš zaključak da će sve to snabdeti ’’Univerzal’’, od toga vam ljudi neće biti ništa.

  Nego eto i mene je muka naterala da danas dođem ovde kod vas, da bih izvideo mogućnost priključenja telefona, jer mi je to nekako i životna potreba jer sam tu u ’’Mlinskoj ibdustriji’’ neki komercijalista, te sam često i više na terenu nego u kancelariji, pa eto vidite da bi mi to trebalo – ko umreti, što bi neko rek’o.

             Oho, pa ti bi druže mnogo hteo, ali mi smo bedno selo, kao što vidiš ni ulice nismo asvaltirali jer nemamo dovoljan priliv sredstava u Opštinski budžet i našu Mesnu zajednicu, pa idemo kaljavim ulicama jer ih ne možemo srediti, a ti bi još da imamo i telefone !

             E to vala neće moći, kako mislim ove noći – glasno i kao nekako ljutito odgovori jedan član Saveta, a Milovan samo odmahnu glavom i dodade.

             Eto vidiš druže da od toga ništa nema.

             Pa čekajte malo ljudi, meni se čini da je ovo poveliko selo i da ovde živi podosta stanovnika, a ja sam došao iz jednog pomalenog i to planinskog sela gde nema ni dvadeset razbacanih, a ne ušoranih kuća, a Bogami svaka ima telefon, koji su ti ljudi uveli berući po šumama pečurke i mahovinu.

             E jes to su verovatno bogati ljudi, a ovde nema ni pečurki ni mahovine, nego samo kukuruzne i pšenične njive koje ovi seljaci i oru i kopaju, a većina ih živi samo od plata i penzija koje se dotiraju iz budžeta ili se sopstvenim radom zarađuju, kao ja u ovoj našoj zadruzi, onaj sa kamionom, Jožef na mlini, Ili Benke na drvari, a Miloš čeka penziju jedared mesečno pa kada bude,  ali i sekretar mora odnekud da zaradi i izbije platu, ne samo za njega nego za još nekoliko njih koji su ovde zaposleni, a za telefone svi mi znamo, ali kada se ne može – ne može se i kvit.

             E ljudi, znam ja to vrlo dobro – verujte mi da ni meni nije lako mesečno preći na točkovima po desetak hiljada  kilometara, da bih obezbedio posao i plate za blizu pet stotina zaposlenih, ali se ne žalim, kao što se ni oni ne žale, jer imaju dobre plate, pa ako ih ima još i bez telefona, a tehnika tako brzo napreduje, pa grehota je da nemaju makar telefon, da se čuju sa najbližim znancima ili rođacima.

             Vidi ovog, finu li nam priča – odbrusi mi povisoki suvinjavi čiča.

             To jes lepo što on govori i kaže, ali kad bi za to novaca imali.

              I naši su stari bez telefona živeli pa ni nama ne trebaju, jer hvala Bogu svi imamo i radija i televizore da nešto vidimo i ušima čujemo.

              Pa dobro ljudi, ja više ne bih nadugačko i naširoko komentarisao, jer vidim da mi od toga nema vajde, moraću izgleda tražiti neki drugi stan tamo u Bečeju, ali mi je žao mog dobrog gazdu Žiku, koji mi je bio najveći učitelj, ali i humanista – dobrotvor, kojeg nikada zaboravit ne mogu i neću, ali evo samo još jedan moj kratak predlog.

             Vi bi mogli formirati nekoliko manjih grupica ili komisija, pa obići sva ova domaćinstva, od kuće do kuće, da čuju mišljenje ovih građana i eventualno popišu broj zainteresovanih, pa ako to bude interesantno, uvesti neki minimalni samodoprinos, možda na godinu ili dve, pa ko hoće i može imao bi šansu i da dobije telefon, koji će u svakom slučaju biti potreban i njegovim potomcima, ako ne u ovom ono makar u narednom dvadeset prvom veku, a ta godina ili dve, tako bi brzo prohujala da to takoreći niko od ovih građana ne bi ni osetio.

             Moglo bi to biti recimo dva ili tri procenta od ličnih primanja ili katastarskog prihoda po jednom domaćinstvu, pa bi možda čak i pretekao poneki dinar da se i ove ulice jedna po jedna asvaltiraju, da ovi jadnici ne gaze blato, kao što sam ja i moja supruga, kada smo onog kišnog šesnajestog februara prošle godine tražili stan ovuda po Gradištu po onoj velikoj i nesnosnoj kišurini koju nikada nećemo zaboraviti.

            O prijatelju  potpuno se slažemo sa tobom, pa te sledećeg sastanka zovemo.
 Nakon mesec dana, jedne subote  ugleda me Pišta pa viknu.

            Ej Mirko  -  sačekaj malo da ti nešto ispričam !

            Zove me Milovan u Mesnu kancelariju, jedan dan i veli da je nakon onog našeg zaključka angažovao nekoliko članova da obiđu ova domaćinstva kako si onda kazao, pa reče da se izjasnilo blizu hiljadu i pet stotina građana za telefon, a isto tako za ona drva što si nam pomenuo od ’’Univerzala’’ nema ništa, nego me poveži sa tim tvojim kupcima, a mojim eventualnim dobavljaćima, pa da se ja još više uključim u snabdevanje, pošto si me ti onog dana na neki način prozvao, mada sam se ja stvarno koliko je bilo u mojoj moći, trudio i angažovao oko snabdevanja sela ogrevom, ali su Čuružani više kupovali nego ovi naši Gradištanci.

              Reče mi on da je na osnovu te ankete, razgovarao sa nekim Opštinskim čelnicima, pa su se oni oko toga složili, a spremni su i da nam donekle pomognu oko tog projekta, pa da se počne ta telefonizacija, ali navodno ova naša stara pošta nema odgovarajuće prostorije i uslove, pa bi se morala praviti nova.

               No da ti o tome dalje ne dužim, nego će se Savet sledeće nedelje ponovo sastati, a ti ćeš obavezno biti pozvan da čuneš te detalje, onako kako je rečeno, pa ja na sebe preuzimam tu obavezu da te obavestim u vezi dana i vremena tog sastanka, pa ti planiraj da dođeš.

               Sutri dan obavesti me i Milovan za sastanak Saveta, u sredu te nedelje sa početkom u šesnajest časova u istoj malenoj salici.

                Skupili se  članovi Saveta sem jednog koji već duže vremena ne dolazi jer je navodno negde odselio, pa ga nisu mogli obavestiti - no ko zna bili i sada došao.

               Naravno dnevni red  bio je;  -   Izgradnja nove pošte i telefonizacija.

               A onda članovi počeše diskusiju, pa razvezli kud koji – mili moji, o svemu i svačemu, ali i o telefonizaciji i uvođenju telefona u selu, o čemu ih Milovan detaljno o svemu informisa.

               Eto vidite, došlo je vreme da se ipak uradi  nešto od koristi za ovo selo, što nam predloži ovaj čovek na onom našem zadnjem sastanku, o čemu su kasnije građani svakodnevno masovno diskutovali o svemu tome, pa evo sada ja predlažem, mada ste za to vi nadležni a ne ja, no moram ipak da kažem da bi se od nas malo ko setio da tako nešto predloži, pa evo sada ja predlažem da se taj čovek koptira mesto Lacike, pošto on već duže vreme ne dolazi na ove naše sastanke, pa makar za privremeno dok se on pojavi i bude redovno dolazio, ali i onda ako se pokaže dobar i hoće da radi, mi u interesu sela možemo savet proširiti sa još dva člana, tako da bi vas umesto pet bilo sedam, a ja bih u tom slučaju bio osmi, a ne šesti kao sada.

                Da se koptira, da se koptira – svi se jednoglasno složiše.

                Pa eto neka bude tako kako vi kažete, slažem se i ja – dodade Milovan.

                Moramo najpre naći izvođače radova, a ova naša telefonizacija može potrajati i nekoliko godina, jer će nam trebati veliki broj stubova i bandera da premostimo sve te kalove.

                Ma ne ljudi, hajde da mi to uradimo malo drugačije, da to u ovom momentu bude brže i jeftinije, a kasnije ako bude potrebvno možemo postepeno ponešto i dograđivati.  To bi moglo sada da se ti kablovi pruže sa krova na krov, pošto je ovo ušorano selo, ili eventualno podzemnim kablovima, a bandere neka ostanu za kasnije – upade Mirko u reč Milovanu.

                Bravo Mirko, ja ću sa nadležnima i o tome razgovarati – zaključi Milovan.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Ned 7 Jul 2013 - 13:46

 
                         PO SAVETU PRIJATELJA SVOGA
  GODINA – 1977.
           Na izbornoj konferenciji, po Žikinom insistiranju i predlogu kuglaši jednoglasno izabraše Mirka, kao volontera za Predsednika, a Žiku za sekretara kuglaškog kluba ’’Vojvodina’’ u naredne četiri godine.
           Postojeća kuglana beše trošna i dotrajala.
           Prokišnjava na sve strane, pa se Mirko i Žika dadoše  u potragu za dopunskim sredstvima i investicijama za izgradnju nove dvostazne automatske kuglane, radi nastavka vekovne tradicije ovog sporta u Bačkom Gradištu.
           I zbilja gde su se pojavili svuda su nailazili na razumevanje odgovornih faktora i funkcionera, te tako naredne godine i poče izgradnja ove malene, ali savremene kuglane, te se i sportisti, brzo proslaviše, osvajajući nagrade, medalje i priznanja na velikom broju utakmica širom Vojvodine, ne samo te nego i u više narednih godina.
           Otvaranju te dvostazne kuglane prisustvovalo je oko trideset kuglaških ekipa iz raznih gradova, kao i Republički, Pokrajinski i Opštinski funkcioneri, uz prisustvo velikog broja oduševljenih građana.
            A onda rukovodioci ponovo  nastaviše da daju svoj doprinos ovom sportu, pa na sledećoj godišnjoj Skupštini kuglaškog kluba ’’Vojvodina’’ Mirko predloži da se u ovaj sport, imajući i vidu dugogodišnju tradiciju, uključe i žene, tako da se uz pomoć i saradnju svih kuglaša ubrzo formira i ženski kuglaški klub ’’Deko’’, a njegove sportiskinje ubrzo počeše osvajati niz zlatnih, srebrenih i bronzanih medalja, kao kasnije i prvo mesto na Državnom prvenstvu.
            No Mirku su ovo bile samo sporedne stvari i dopunske aktivnosti, pored svakodnevnog rada, na poslovima referenta za prodaju mlinskih proizvoda, a da bi se obezbedio normalan i kontinuiran tad blizu pet stotina zaposlenih radnika ’’Mlinske industrije’’.
             Taj posao je zahtevao svakodnevno putovanje po svim Republikana SFRJ, redovan obilazak kupaca i održavanje poslovne saradnje sa svim poslovnim partnerima
kao i pronalaženje novih kupaca – urednih platiša iz svih regiona, ali i privatnih pekara koji su robu nosili uglavnom svojim vozilima uz avansno plaćanje ili eventualno gotovinski na mlinskoj blagajni ili bankarske uplate u Bečejskim i drugim bankama.
              Zato je on neumorno prelazio i po pet stotina kilometara dnevno, od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana, misleći samo o svojim radnicima i svojim prijateljima.
               Širom svih Republika u svim ovim prostorima upoznao je, pored mnoštva poslovnih saradnika i partnera iz Društvenog sektora, preko tri hiljade privatnih pekara, tako da je obišao celu Jugoslaviju i uz duš i popreko, pa je zavirio skoru u svako mesto, samo ako je bilo asvaltom povezano sa glavnim saobraćajnicama i putevima.
                Brašno se isporučivalo na osnovu njegovih pismenih dispozicija, a tovarilo ispod ’’čekića’’ u svim mlinovima, jer ga na zalihama nije moglo imati.
                Nikada niko njega nije pitao da li je gladan ili je žedan, da li je umoran ili odmoran, ali on to nikada nije ni tražio, jer je taj posao radio sa velikim elanom, ljubavlju i zadovoljstvom, a sve za dobrobit, prosperitet i zadovoljstvo svojih radnika – mlinara, koji su u tom vremenu ostvarivali najveće zarade i uvek redovne  lične dohotke.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Uto 2 Jul 2013 - 17:28

VELIKI DOBROTVOR
                              
 
                 Posle mesec dana gostovanja u Prolom Banji i Smederevu stiže Žika svojoj kući u Gradište, pa kada ugleda njegove okrečene, preuređene, očišćene, raspremljene i lepo doterane dvore i sve unutrašnje prostorije, ali i čitavo dvorište ispred i iza kuće, stade se krstiti, pa oduševljen i prezadovoljan   poverenjem i zahvalnošću njegovih nepoznatih novih stanara, koje tu zastavi i smesti u svojoj kući pre mesec dana, stade iz svoje putne torbe vaditi poklone.
              Ovo je za Vas gospođo, ovo je za tog tvog dobrog supruga, a ovo je za tu vašu malenu dečicu, koja liče na mamu i tatu.
              E vala mogu vam reći da ste me zaista prijatno iznenadili i potpuno oduševili ovim generalnim spremanjem ove moje kućice, koja nije ovako raspremljena sve od smrti moje Anice, koja beše velika čistunica i velika domaćica, ali eto iznenada je zadesi smrt i sirota mlada umrije, pa eto tako i ja ostadoh jadnik i udovac, a kuća stoji na ženi, a ne na zemlji – mnogo vam hvala za ovo.
              Ja se mnogo izvinjavam zbog one večeri kada sam morao otići u banju.
              Video sam da ste pokisli i premoreni, pa ste odmah slatko zaspali.
              Ja sam za tamo imao lekarski uput, jer imam neku gangrenu na nogama.
              Kako je počelo izgleda da ću ubrzo ostati bez ove desne noge, a već su počeli da mi seku parče po parče, dok tako ne stignu do kolena, a možda i do kuka
              No sada kao prvo moram da vas pitam što ste došli u  Gradište i gde radite, a ja kada sam vas video potpuno sam se šokirao jer sam tako išao i ja sa mojom pokojnom Anicom isto tako po zimskom vremenu, kada je padala velika kiša, a mi onako kao vi, bez zimskih odela, šćućureni ispod jednog malog kišobrana.
               Samo što je naš bio crveni, a vaš crni.
               E pa takva nam je sudbina moj čika Žiko – upade mu Mirko u reč.
               A dobro šta ste završili i šta imate od škole ?
               Pa ja sam bio šef jednog ugostiteljskog objekta, a moja supruga je tekstilac, jer je završila tekstilnu školu i radila u jednom vunarskom kombinatu, pa smo prešli u trgovinu gde smo radili čitave tri godine, ona kao poslovođa jedne prodavnice, a ja kao predstavnik ovog vašeg ’’Žitoprometa’’, odnosno komercijalista, s tim što sam radio i na otvaranju više maloprodajnih objekata, pa eto tako malo pomalo dođosmo čak i u ovu Bačku, hoću reći u Bečej.
                E moj Mirko, sudbine su naše slične !
                I ja sam nekako tako slično prošao, pa sam onda ovde u Gradištu sa mojom pokojnom Anicom držao jednu kafanu, sve dok je smrt ne zadesi i to vala iznenada, a bila je tako lepa i tako mlada.
                Svi su nam se ovde divili, a Bogami smo u to vreme imali baš dosta gosti.
               No sada evo ostadoh sam, a inače imam dve udate kćerke.
               Jedna mi živi ovde u Bečeju kod železničke stanice, jer joj je muž otpravnik vozova, a druga mi živi u Uljmi, tu između Vršca i Pančeva.
               One ne žive loše, ali mi slabo dolaze, jer imaju svoju decu i svoje obaveze.
              No ipak ponekad tako i dođu s vremena na vreme, jedan put do dva puta godišnje – šta ćeš takav je život.

     Zar ste morali doći ovamo iz te daljine u ovu nepoznatu sredinu, gde će vam trebati možda i malo više vremena da se snađete i uklopite među ovaj vama nepoznati narod ?

            Jes čika Žiko, bilo je to silom prilika, jer je takva direktiva da se te prodavnice pozatvaraju, smanje mlinski kapaciteti i da se ugasi bar jedan od tri mlina koji su u sastavu ovog ’’Žitoprometa’’, ali su radnici ovog mlina na nekakvom zboru doneli odluku da nas prime ovde na rad, kako bi im pomogli i spasili firmu od propadanja.

             Pa ja sam čuo svakodnevne komentare od ovih Gradištanskih radnika da ovaj ovde naš mlin ima neke ogromne zalihe brašna i da ga ne mogu prodati, jer navodno nema kupaca za brašno, a i ja se tome čudim kako to da brašno nikome ne treba.

             Svi kažu da je čak i Biserno ostrvo prepuno brašna po onim starim napuštenim  zgradama i magacinima, a kažu da ga nose čak tamo u Bečej u nekakvu staru školu i da ga tamo skladište.

              Sobzirom da niste završili nikakav fakultet, mislim da ćete se ovde teže uklopiti i napredovati, nego bih ja imao nekoliko sugestija i preporuka, posebno Mirko za tebe, a to uostalom ostaje na tebi da o tome sam odlučiš i da me poslušaš !

              Pre svega ako slučajno nisi član Partije, odmah se koliko sjutra učlani u Komunističku Partiju, jer ti bez toga ovde nema ništa i nikakve šanse da bilo kako napreduješ u poslu, pa da imaš i tri fakulteta.

              No pored toga moraš se što hitnije uključiti i u sportski život, bar toliko da te ljudi vide, a ja sam ovde predsednik kuglaškog kluba ’’Vojvodina’’, već evo punih osam godina, a sledećeg četvrtka imamo i godišnju Skupštinu za izbor novog predsedavajućeg, pošto mi ističe mandat, a pošto vidim da bi ti ako bi se hteo toga prihvatiti bio dobar kandidat, pa da te predložim na moju funkciju, a ja ću se prihvatiti za sekretara, te bi ti to, malo i uz moju pomoć i podršku, bila neka velika odskočna daska za tvoje dalje napredovanje u poslu.

               Tako bi smo ja i ti u narednom periodu menjali svoje funkcije, ali bih ti ja u svemu pomagao, posebno u osmišljenju nekih predloga, što bi bili u interesu celokupnog ovog stanovništva, kao naprimer izgradnju nove automatske kuglane i slično, a onda bih te upoznao i sa našim novim sekretarom Mesne zajednice, pa ako bi imao sreću još da te negde koptiraju za člana Saveta, gde bi se mogao čuti tvoj glas na ovim sastancima, kao naprimer izgradnja ambulante, pošte, kapela na grobljima, telefonizacije, asvaltiranju ulica i slično, a to bi te da znaš uzdiglo do neba.

               Ovaj kuglaški sport u Bačkom Gradištu ima dugu tradiciju od pre sto trideset godina, ali nažalost još čunjeve ručno postavljamo, a tehnika napreduje pa već postoje automati koji sami nameštaju te čunjeve.

              Možeš misliti kako bi te ljudi i ovi moji kuglaši prihvatili, kada bi im ti to rekao na ovoj izbornoj skupštini u četvrtak, pa još naprimer da im predložiš da formiramo i žensku ekipu i tako po nešto, ne da bi te svi jednoglasno izabrali i prihvatili, nego bi te u zvezde okivali.

             Kao što vidite ovo je naše selo dosta veliko.

             Ima preko sedam hiljada stanovnika, a kao što vidite imamo samo tridesetak telefona u celom selu, od kojih je bar polovina u Društvenom sektoru, dok privatnici imaju svega petnajestak, najviše dvadeset.

             Pa i ove naše ulice – ima ih toliko, a samo jedna jedina, ona prema Bisernom, je asvaltirana. Ja bih te kasnije i o tim stvarima pomalo savetovao i podučavao pa bi ti ovde čudo učinio. Ovaj naš Milovan je izuzetno dobar čovek, ali mu treba podrška.

            Hajde ti Mirko o tome mi se odmah izjasni !  

            Pa čika Žiko,  čini mi se da si ti ovde neki šerif – pa ako kažeš neka bude tako.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Pet 28 Jun 2013 - 15:11

 
                               MI MELJEMO ŽITO, ŽITO...
          Nakon uspešno obavljenog posla iz Budve oko pola noći krenusmo nas trojica prema severu, gde ja i Lalica  ostavismo Milisava u Bijelo Polje i odosmo dalje za Bačku.
          Dok sam iscrpljen i  umoran dremuckao na sedištu ’’Volva’’ tu pored Lalice, s vremena na vreme, kao kroza san slušao sam njegova zapitkivanja i komentare.
           E vala Mirko  svaka ti čast, ti napravi pravi posao !
           Ja Boga mi ni u snu nisam mogao očekivati takav uspeh i rezultate !
           Boga mi ti spasi onaj mlin i one radnike da ne ostanu bez posla i idu pod stare dane
 na ulicu !
           Ni ja vala u to nisam mogao verovati !
           A šta će tek oni reći kada tamo stignemo ?
           Tih sedamdeset radnika, ali i oni ostali iz Bečeja ima u zlato da te okivaju !
           Tako nešto niko nije mogao ni slutiti !
             Bogami i u Bečeju u oba mlina ima dosta zalihe brašna tipa-500, a ima i tipa 800.
            I oni malo, malo pa stanu – nemaju mesta !
            Ali ti si opravdao poverenje radnika !
            Ja se sećam i one večeri pre dvije – tri godine kada smo bili kod tebe na večeri kod onog visokog mosta na onoj velikoj raskrsnici pored one reke, kada si nas obradovao sa onim pastrmkama, pa su te tu i oni moji vrbovali da pređeš kod nas u ’’Mlinsku industriju’’, a samo da znaš da su nam za tebe rekli i oni konobari iz one kafane, kod one kisele vode blizu Bijelog Polja, da si dobar organizator i da si stekao tri diplome, pa smo mi zato odmah i došli kod tebe da te vrbujemo -  da budeš naš.
            I Bogami se nismo prevarili, ali si i ti kod svih naših radnika stekao veliki ugled.
            Malo, malo pa slušam kako pričaju da si prošle godine ovaj mlin spasio zaliha.
            Znam da si negde skoro, u Bijelom Polju završio i trgovačku školu.
            E da bar imaš i neku višu – možda bi u Bečeju mogao biti i neki direktor, a to ti i leži, jer vidim da umeš sa ljudima, lepo komuniciraš i da si neki pravi biznismen.
            O pa Mirko ti izgleda spavaš ?
             A ja se ovako raspričao sa tobom da ne zaspem za volanom!
             Evo smo prošli Stepojevac, pa još malo sad će i Beograd, a ja bih malo svratio i kod nekih mojih prijatelja na kaficu, na jedno pola sata, kada već ovuda prolazimo, a to je u Hilendarskoj broj četrnajest i da se malo odmorimo, a taj moj prijatelj Lojpur radi odmah tu u blizini njegovog stana u nekoj višoj školi, čini mi se trgovačkoj, pa bi uzgredno mogli kod njega i da se raspitamo jer bi ti mogao vanredno i to završiti.
             Neka ga, nek ima – od viška glava ne boli !
             Hajde Mirko probudi se – evo ga Beograd !
             Vidi kakva gužva – kao i uvek !
             Idu ljudi na posao – sada je baš najveći špic !
             Hajde, hajde evo nas ispred te škole za koju sam ti usput pričao !
             Da vidimo šta tu piše !
             Eno gledaj piše – Viša trgovinska škola ’’Jezdimir Lović’’
             A sada gledaj imali negde mesta da se tu parkiramo, pa ću najpre da pogledam da možda nije moj prijatelj Lojpur već stigao tu u školu da daje časove studentima, a ako ne bude idemo malo tu kod njega na stan.
              E fino, evo baš ovde ima jedno prazno mesto da se parkiram – završi Lalica dodajući mi kaput da se obučem.

 Narednog dana rano u šest časova pozva me telefonom direktorova sekretarica, da dođem kod njih na kaficu i da čuju tzveštaj sa mog putovanja, jer je Lalica po Bečeju već razglasio da je napravljen kvalitetan sporazum u vezi prodaje mlinskih proizvoda, uz avansno plaćanje nekih pedeset vagona, pa Karčika u to prosto nije mogao verovati, te je za svaki slučaj pozvao i neke njegove Opštinske drugare da čuju koju Mirkovu reč.

            A kada Mirko pokaza zaključnicu i dispoziciju direktoru, on prosto zaneme od neke radosti i iznenađenja, a Julija skoči sa stolice pa stavljajući ruku u svoju tašnicu izvuče crvenu novčanicu i dade sekretarici.

            Evo zbog ovog ja častim bocu viskija – idi Soke u prodavnicu pa donesi !

            Par minuta nastade mukla tišina i tajac, a onda se začuše i komentari.

            Svaka čast ovom mladom čoveku !

            Dako Bog da da spasimo i taj Gradištanski mlin !

            Ako bude tako ovaj čovek zaslužuje sve pohvale, ali i da bude naš komercijalista, a ja ću se potruditi da mu u ovoj novoj Pikovoj zgradi, čija izgradnja uskoro počinje, obezbedim najlepšu kancelariju i to prvu na najvišem spratu sa pogledom na ceo naš grad – dodade presednica Izvršnog Vijeća.

             E dobro ljudi čuli ste izveštaj, a sada da se prihvatimo posla – nastavi Mirko diskusiju.

             Ja tom čoveku čvrsto verujem da će sve biti tako kako smo se dogovorili, jer je to bio moj direktor tamo u Crnoj Gori, ali me je on lično i primio na posao, u neki motel, odakle sam prešao ovde kod vas, a inače je od poštene kuće Moračana, pa nema razloga da bilo šta u to sumnjamo, ali moramo i mi održati reč i poverenje, pa ja idem jedno vreme da budem u tom mlinu Gradištanskom makar dok očistimo ono loše brašno i oslobodimo se zaliha.

              No eto za svaki slučaj da sačekamo ova dva dana bankarski izveštaj o uplati tog avansa, pa da se onda ozbiljno latimo posla, a ja ću sutra ili prekosutra skoknuti tu časom do Beograda da upišem vanredne studije organicacije rada na Višoj trgovinskoj školi.

               Ako slučajno taj naš dispečer ne bude mogao obezbediti kamione za prevoz, ja ću se prihvatiti obaveze da mu malo pomognem oko toga jer sam i dobio neke savete i instrukcije, pa smatram da će nam one dobro doći.

               Dok budemo čistili magacine tražim  vašu podršku u tome da svi radnici tog mlina budu angažovani na utovar brašna, bez obzira na kom radnom mestu su zaposleni, da kamioni ne bi dugo čekali, a evo i ja sam spreman da se prihvatim kolica i guram džakove da bi koliko toliko pripomogao.

              A sada idemo na posao – zaključi podpresednik Joca, otvarajući flašu viskija koju donese gospođa Soka iz obližnje prodavnice.

              I tako narednih mesec dana očistiše se zalihe iz mnogih magacina, dođe Major da povede Mirka u novu kancelariju za glavnog referenta prodaje, a ostali kolege se povukoše, da iz svojih kuća budu regionalni predstavnici prodaje, za sve Republike po jedan, tako da ’’Mlinska industrija’’ dugo godina posle toga nikada više nije imala nepotrebnih i prekomernih zaliha robe, a radnici ove industrije narednih godina su imali vodeće lične dohotke preko izmeljave i zavidnog pozitivnog poslovanja ove firme.

             I eto, bio je to onaj zadnji adut u kojeg je Mirko imao punu nadu i poverenje u svoje prijatelje – nadu da se pomogne radnicima i spasi jedan mlin, koji će još dugo i dugo vremena biti čuven po izuzetnom kvalitetu  proizvoda.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sre 26 Jun 2013 - 23:08

                                         REZERVNI ADUT
              Pokisli i premoreni celodnevnim lutanjem Gradištanskim ulicama došljaci su brzo upali u duboki san, a ujutru narednog dana na velikom Žikinom kuhinjskom stolu našli su samo ispisanu malu ceduljicu.
             Video sam i znam da ste bili umorni i premrzli, da ste u toploj sobi brzo i slatko zaspali te vas nisam hteo buditi, ali vam evo ostavljam ovo ceduljče s napomenom da ako vam slučajno zatreba novac uzmite iz ovog bokala koliko vam god zatreba, bez ikakvog ustručavanja kao da je lično vaš !
             Vidimo se kroz mesec dana - vaš čika Žika Mitrović.
             Nama zbilja neugodno.
             Prvi put smo se sreli u dalekoj nepoznatoj sredini.
             Sa njim nismo sedeli ni jedan sat vremena, a on nepoznatim strncima koje prvi put u životu vidi i ne zna ko su, šta su, niti odakle su, celu stvoju imovinu stavlja na raspolaganje i to na celih mesec dana, a ne zna ni koliko će dana ti došljaci tu ostati.
              Pa čak i veliku hrpu novca ubačenu u veliki bokal, za koju možda ni on ne zna koliko tu tačno ima, a kaže – uzimajte koliko vam god zatreba kao da je vaš.
              Stvarno neverovatno - malo je takvih ljudi koji bi imali takvo razumevanje.
              E pa kada je to već tako onda nemamo kud – moramo opravdati njegovo poverenje i tu ostati makar do njegovog povratka ovih narednih mesec dana – zaključiše supružnici i tu ostadoše koristeći celu nameštenu kuću kao svoju.
               No  draga moja, ja odoh tamo na mlin da se čujem sa direktorom i odoh sa Lalom na nekoliko dana dole do Crne Gore da vidim može li se tu što god učiniti, mada u sve to sumljam, imajući u vidu činjenicu i situaciju u kojoj se sada nalazimo.
              Ti ostani tu  kada se već mora i radi šta znaš, a ja odoh dole u naš rodni kraj
              Stiže Mirko narednog jutra u ’’Bjelasicu’’ pa šta da se radi – davljenik se i za slamku hvata.
             Upade odmah kod ’’generala’’ Milisava pa s neba u rebra.
             Dobro jutro radni narode Crne Gore.
             Dobra ti sreća naša pobeguljo !
             No kakva te muka nanijela ?
             Velja muka i nevolja ljuta.
             Kakva je to golema nevolja ?
             Jes golema da veća ne može.
             Dok si bio kod nas u ’’Cobeksu’’ – za nevolje mi znali nijesmo !
             No mi jado ti za muke reci – kakve su te muke spopanule ?
             Zate Mirko i tvoje poštenje – ja bih ruke u vatru turio !
             Kad si kod nas u ’’Cobeksu’’ bio – s tobom sam se svuda ponosio !
             Ti si bio naša uzdanica – od Bijelog Polja do Užica !
             No kakvi te jadi naćeraše – te bobeže od nas iznenada !
             Ti su jadi bili iznenada,
             Zato odoh do Bečeja grada.
             Da prodajem mlinske proizvode.
             Od Užica do Morače vode.
             No me evo muka naćerala,
             Radnici nam imaju belaja.
 Pa šta su ti to ti mlinski proizvodi – upita Milisav žnatiželjno.
            To ti je moj direktore brašno i drugi proizvodi, uglavnom od pšenice.
              No dobro reci ti meni imaš li ti i kakvih trica ?
              Ma imamo i trica i mekinja, ali mi to zovemo stočno brašno.
              Ma sve jedno nama treba nešto i za krmad, pa nije ni važno kako se to zove; stočno brašno, trice ili mekinje, no da samo imamo šta i stoci dati, a posebno paščadima i svinjama, a ovce, koze, konji i goveda mogu jesti trave i sijena, a mogu i da brste.
              Jes, jes druže direktore no mi nemamo trica baš toliko koliko bi vama trebalo za vaše prodajne objekte, posebno ove po selima.
               Znam ja da ti toga nemaš toliko, nego imaš li ti kakvog brašna ?
               Ma imam direktore brašna u izobilju, ali tebi ne treba toliko koliko ti ja mogu ponuditi, ali nažalost kod nas je neka ustaljena praksa pa tražimo avansnu uplatu.
               Ma znam ja i to da mi ne možemo toliko malo prodati tih možda desetak ili dvadesetak tona, odnosno prostije da kažem možda čak jedan kamion mesečno, jer mi imamo, kao što i sam znaš samo nekih dvesta pedeset prodavnica, rasprostrtih od Čačka do Ulcinja, ali imamo i nekih šest ili sedam  povelikih društvenih pekara koje snabdevamo sa brašnom; ovu našu Bjelopoljsku, zatim Beransku, pa Mojkovačku, Kolašinsku, Titogradsku, Budvansku i Barsku.
                Zato ti mi tu malo možemo pomoći, jer ti možda radiš za neki mali, možda čak i privatni, mlinčić koji možda melje nekih pet-šest tona dnevno, a naše tržište je tako malo i pokriva ovaj uglavnom kameniti i  bez žitni region, gde ne raste žito iz kamena.
                Da, da dragi moj direktore.
                Sve ja to vrlo dobro razumem, pa vam se zato u ovih proteklih tri godine nisam smeo ni javiti upravo iz tog razloga što je to malo tržište, jer tih dvesta pedeset objekata koje ima ’’Bjelasica’’ je veoma lako snabdeti, pogotovu u ovom gorštačkom regionu, mada za ovih nekoliko malenih pekarica koje snabdevaju te gradiće koje mi  nabrojaste ja nisam ni znao nego prvi put čujem.
                Ali ja sa druge strane nisam imao ni obraza da vam se javim i brašno nudim, jer ste me vi lično primili za šefa ’’Cobeksa’’ pa me je bilo čak i sramota što sam vas napustio.
                 Za firmu u kojoj radim mogu ti takođe, kao i ti meni reći da je dosta malena jer melje svega kako ono  reče pet tona, samo što tih pet tona treba uvećati bar za još desetak puta, jer su u pitanju tri povelika društvena mlinčića, a ne jedan omaleni privatni, za koji ja uopšte do sada nisam ni čuo da ga ima u Vojvodini.
                 No dobro, poznajući tebe kao mog dobrog i vrednog radnika neka bude tako jer te to moram verovati, znajući da me nikada nisi nešto slagao niti omanuo, nego ti meni ne reče kakav je kvalitet tog brašna koje ti prodaješ i dali mi što god od toga možeš ponuditi, jer bi meni trebalo svakodnevno bar po nekoliko kamiona, ali samo pod jednim uslovom da to bude sigurna isporuka, a za to avansno plaćanje nije nikakav problem jer ja ako ga ti imaš mogu odmah da ti uplatim trista tona, ali hoću tih trista tona da bude isporučeno makar za nedelju dana, kako bih ponovo mogao obnoviti avans i izvršiti uplatu narednog kontigenta, ali isključivo pod uslovima koje sam ti ovde napomenuo.
                 Meni nisu potrebna obećanja, e lako ćemo, a da od toga nema ništa, nego mi treba čovek koji o tome može strogo voditi računa i vršiti proveru i kontrolu tih dnevnih isporuka, za koje se dogovorimo, jer naša ni jedna pekara ne može i ne sme ostati bez brašna, jer su u pitanju povelike i ozbiljne količine hleba koje se proizvode u ovim gradovima koje sam naveo.
                  Prodavnice su nešto drugo. Ako neka prodavnica i ostane bez brašna nije toliki problem, jer se seljaci  uglavnom na vreme obezbeđuju malo povećim količinama i nikada niko od ovih seljaka neće ostati na jedan džačić, jer im ponešto i za živo treba.
 Jes direktore, kod nas nije količina u pitanju, nego baš trenutno imamo neki drugi malo veći problemčić.
               A dobro Mirko, kakav te to problemčić muči ?
               Pa eto kao prvo imamo u jednom osrednjem mlinčiću nešto lošiji kvalitet brašna jer nam je silos prokisnuo pa nam žito proklijalo, te nam se podosta tog brašna ponekad vraća nazad, jer ga ni krmad neće, a drugo ponekad imamo problemčića i sa vozilima jer ne možemo blagovremeno obezbediti prevoz robe, ali hvala Bogu ovuda je sada proradila železnica što nam je te problemčiće malo ublažilo
               Ma jok Mirko,  kakva železnica !
               Mi ovde imamo mnogo transportnih preduzeća koje prevoze robu po celoj Vojvodini, ali muku muče za povratne ture, jer otuda nemaju šta prevoziti, pa njihovi vozači tamo čekaju po nekoliko dana da bi našli nešto za utovar.
                Kao što i sam znaš tu je ova naša, kao i Užička, Prijepoljska i Kolašinska ’’Raketa’’, a tu ti je i ’’Prevoz-Pljevlja’’, pa ’’Ivangrad-prevoz’’, zatim  Cetinjska ’’Tara’’, pa onda ’’Rumija-trans’’ Bar i mnoga druga, a tebi ne treba ništa više nego to Beransko koje ima i svoje predstavništvo tamo u Bačkoj Topoli, a ja ću ti evo dati i njihove brojeve, pa sa njima možeš odmah stupiti u kontakt, ali ti najpre preporučujem Boru iz Topole, koji nekada ne omane
               No šta mi ono napomenu da imaš neko loše brašno !
               Pa ništa mi nisi rekao imašli neko kvalitetnije ?
               Imam direktore i kvalitetnijeg, nego mi je trenutno ovo rak rana kako da ga se oslobodimo i da nam mlin krene već jednom da melje kvalitetno žito.
               E lako ćemo, ako imaš tog kvalitetnog, no bi bilo najbolje da mi sjutra zajedno odemo dole do Budve i obiđemo sve ove naše pekare pa da se tamo sa njima zajednički dogovorimo, da nam ti od desetak kamiona dnevno isporučiš tri tog lošeg i sedam dobrog, ali mi moraš obavezno reći u kojem kamionu ti je to loše, a mi ćemo dalje znati šta ćemo i kako ćemo sa njim.
               Isto tako i za ove naše prodavnice mi moramo znati koje je to loše, a koje dobro, a trgovci će već znati svoj posao i kako da ti to udome kao stočnu hranu ovim seljacima.
               A šta ako neko vrati to brašno trgovcu ?
               E moj Mirašu !
               Za seljaka lošeg brašna nema, a ako se desi da je neko loše on to odmah razmuti ili zabrka sa vodom i dade krmadima ili kokoškama.
               Ti se za to ništa ne sekiraj, to je naša briga, jer mi brašno nazad ne vraćamo nikome pa kakvo bilo da bilo - samo da ga dobijemo.
               Ja sada pre podne imam nekih poslovnih obaveza, ali evo predlažem da predveče posle četiri odemo malo u ovu našu Bjelopoljsku, pa onda Ivangradsku, a sjutra idemo da malo prošetamo dole do Titograda, Budve i Bara da vidimo šta ti možemo pomoći, jer si ti to i zasložio za one dve godine dok si bio naš poslovođa, pa ako se nešto konkretnije dogovorimo, a ti brzo put pod noge pa u Bačku, a ja ću ti već prekosutra uplatiti bar pet stotina tona avansa, pa nam odmah šalji makar za prodavnice, ali pazi vozači obavezno da nam kažu kakvo je to brašno da bi ga mi ovde mogli klasirati za prodaju, jer seljak ako odjednom kupi desetak vreća brašna, i te dvije lošeg mu dobro dođu za stočnu ishranu, kako sam ti već pre rekao.
              A sada Mirašu doviđenja, pa se vidimo danas u osamnajest časova, samo gledaj da mi opet ne pobegneš, kao iz ’’Cobeksa’’ – završi Milisav i ode kod Radoja.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Ned 23 Jun 2013 - 22:52

                      ULICAMA ISPOD KIŠOBRANA
 
             U popodnevnim časovima, tog šesnajestog februara dvoje Prijepoljskih došljaka, šćućureni ispod malenog crnog kišobrana, mokri kao miševi, lutaju tim ne poznatim, blatnjavim i ne asvaltiranim Bačko - Gradištanskim ulicama od kuće do kuće, od vrata do vrata, pitajući nepoznate stanovnike i domaćine o eventualnom nekom praznom prostoru za smeštaj, pa makar to bila kakva prazna šupa, samo da sklone glavu od hladne i nesnošljive zimske kišurine koja ih do gole kože nakvasi.
             Nisu ni slutili da će biti loše vreme pa su od kuće poneli samo jedan kišobran
             Lutajući tako nekoliko časova obiđoše sve ulice i popreko i uz duž, ali nigde ni stana ni smeštaja, pa u sami sumrak ponovo izađoše na Školsku ulicu i uputiše se na autobusku stanicu da put nastave prema Novom Sadu i tamo traže prenoćište u nekom hotelu, nameravajući da se ponovo narednog dana vrate ovamo u Bečej ili Gradište, pa da opet nastave pretragu.
             Na jednom ćošku, stotinak metara od škole, na trotoaru ispred omalene kuće prizemljuše, sklonjeni ispod strehe stoje i razgovaraju tri starija čoveka, sa nakrivljenim šeširima do samoh očiju i ušiju, pa izgledaju kao neki kauboji.
              Među njima jedan debeljuckasti prosedi, lepo doterani i uglađeni gospodin, pripodiže svoj veliki crni sombrero, malo žmirnu oćima, rukom potapša po ramenima  svoje drugare, pa izusti nekako preko usana.
              Vidi Boro, gledaj Vaso ovaj nepoznati mladi par što nam nekako stidljivo  prilazi, kao da su štogod izgubili pa izgleda da tu nešto traže, a kada ovo ugledah nešto mi se u glavi pomuti i srce mi se sledi, jer se setih mojih prošlih dana kada sam ja bio mlad i iz Smedereva sa mojom Anicom po ovakom ne vremenu, ovuda po Gradištu tražio neko sklonište i krov nad glavom, ali smo mi onda imali malu decu pa smo se zaista mnogo namučili dok smo ovde našli stan.
              Vidite li vi kako su pokisli i mokri ko miševi !
               E isto smo onako bili mokri ja i moja lepa Anica !
               Nego što ono prelaze čas na jednu, čas na drugu stranu ulice ?
               Mi smo onda išli onim uzanim trotoarom preko cigalja, iako nije ni odda bilo asvalta, kao što ga ni danas još nemamo, a ko zna i hoće li ga ikada i biti !
               Mi to sigurno nećemo ni doživeti da idemo asvaltom ovde do naših kuća !
               Hej mladenci - Jeste li vi nešto izgubili i šta tražite po ovom blatu ?
               Dođite ovamo da vas još nešto pitamo – viknu glasnije Žika skidajući šešir.
               Ma nismo ništa izgubili nego tražimo stan ili prenoćište – odgovori Mirko.
               A imate li vi dece – priupita ponovo Žika.
               Imamo dvoje, ali su srećom ostala dolje u Prijepolju inače bi ovako pokisla
               E Boga mi teško ćete vi ovde pronaći stana, nego tražite još ovih pola sata, dok se još vidi, a ako ništa ne nađete, obavezno se vratite ovde da  nešto vidimo – odgovori Žika nekim sažaljevajućim tonom i izvadi iz džepa maramicu da briše oči.
                Ne mi odavde idemo odmah na autobusku stanicu pa pravac Novi Sad.
                E ako je tako onda izvolte odmah svratite kod mene da se malo odmorite.
                Evo to je moja kuća, ja sam bio kafandžija, ovde sam živim, ali rano ujutru idem u Prolom Banju i tamo ostajem tri nedelje, pa ću u povratku svratiti kod moga Baje u Smederevo bar jedno deset dana, a vama evo ključevi od cele kuće. Eno tamo u onom bokalu stoji novac pa ako vam zatreba uzmite kao da su vaše, ali samo zaključavajte sva vrata bilo gde da odete – to vam je za sada jedini uslov.
Nazad na vrh Ići dole
mirkorakovic



Reputation : 4
Datum upisa : 02.04.2013

PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   Sub 22 Jun 2013 - 15:54

KAD SMO STIGLI U GRADIŠTE
          GODINA 1976.
 

              Tog prohladnog i kišovitog  šesnajestog februara  stiže Mirko sa suprugom iz Prijepolja vozom do Novog Sada, da bi se odmah prebacili na autobus ’’Bečejtransa’’ i oko pola deset stigli ispred mlina, a onda odmah na zbor radnika, zakazan za deset časova sa dnevnim redom; 
          -  Zatvaranje mlina ’’22 Oktobar’’ i otpuštanje sedamdeset radnika zbog kvara ćetiri stotine pedeset vagona pšenice i dve stotine vagona kukuruza.
              Pristiglo celokupno rukovodstvo ’’Mlinske industrije’’ i Opštinskog Veća da donesu konačne zaključke i definitivnu Odluku za zatvaranje mlina, zbog ponovnog nagomilavanja ogromnih zaliha, ali nažalost ovog puta neispravnog i za tržište  neprihvatljivog kvaliteta brašna, vraćenog sa svih regiona -  sem Prijepoljskog.
              Tog dana diskutovalo se o svim segmentima i uzrocima prokišnjavanja silosa, te su se tom prilikom mnogi radnici kritički osvrnuli na predhodno ponašanje bivšeg rukovodstva o namernom kočenju i umanjenju isporuka robe Prijepoljskom i Crnogorskom  tržištu, koje je imalo izuzetnih potreba, ali i neprijatnih situacija oko isporuka već avansirane i uplaćene robe, sve do Mirkovog dolaska radi konkretng dogovora od pre skoro godinu dana, a koji je odmah potom potpuno očistio sve njihove magacinske zalihe i omogućio normalan rad mlina celih pola godine.
             Po predlogu Presednika Opštinskog Izvršnog Veća i bivšeg direktora mlinova da se mlin potpuno zatvori, a radnici otpuste i da idu kud koji,  oko dvanajest časova toga dana nastade neviđena galama i panika među ljudima. 
             Samo se Mirko, nekako kao silom u sebi potajno smeškao, očekujući reakciju radničke klase i neke konkretne predloge.
              I zbilja u tome se nije prevario.
             Odjednom sa drvene klupe na noge skočiše Joza i Ćerin, pa besni uz žestoke psovke i galamu jurnuše na protivnike, spremni da ih odmah izbace iz sale napolje.
              Šta Vi mislite ?
              Da izbacite ovoliko radnika bez iđe ičega na ulicu !
              Od čega da žive ti ljudi i njihove porodice ?
              Ovo su sve bez zemljaši vezani uglavnom za ovaj mlin i njihove lične dohotke
              Sve su to ljudi koji imaju svoje porodice i žive isključivo od svog rada, a nemaju nikakvih drugih izvora prihoda !
              Zar su svi ovi radnici krivi zbog nečijeg javašluka i bahatog ponašanja ?
              Svi mi dobro znamo da do ovog ni slučajno nebi došlo, da se bivše rukovodstvo naše firme odgovorno ponašalo !
               Nama radnicima je potpuno jasno da se sve ovo smišljeno i planski radilo, da bi se ovaj mlin uništio i kako vi hoćete zatvorio, a mi izbacili na ulicu !
               Ali neće moći – ove noći !
               Eno vidite onog tamo čoveka sa onom ženom, što sede tamo u onom ćošku !
               Pa taj čovek nas je prošle godine spasao od propasti !
               Prodao nam svu robu i oslobodio naše magacine da možemo raditi !
               Bio je naš predstavnik, otvorio više prodavnica, brašno išlo ko alva, a onda odjednom naredba i nekakva verovatno i nelegalna Odluka !
                Stop, to nama ne treba – hitno zatvaramo prodavnice !
 Mi radnici smo o tome dugo komentarisali  izražavajući sumnju da se radi o nekakvim smicalicama, jer da smo redovno ovih zadnjih meseci radili do ovoga nebi ni došlo jer bi i u silosu bilo mesta, da se pšenica okreće i prebacuje iz ćelije u ćeliju, a ne da vlažno žito stoji na jednom mestu, što je i dovelo do njegovog klijanja i kvara.

             Pa zar su to ovi radnici krivi za sve to ?

             No evo mi smo skoro održali zbor na kojem smo se dogovorili da pozovemo ovog čoveka  u pomoć, pa ako što-god uradi onda i da ga primimo, bar na određeno vreme ovde kod nas, a ta njegova supruga ovde sa Marijom može ponešto raduckati, a verujemo da će i on biti bar toliko sposoban da pronađe još kojeg pekara ovde po Vojvodini, jer ih ima svuda i u svakom mestu, kao i u našem Bečeju, te bi samim tim i ona tu mogla biti neka blagajnica.

             Pa eto da mi o svemu ovome malo bolje razmislimo i da se malo strpimo i ne donosimo takve užasne odluke, nekako preko kolena, jer je strpljen spašen, a ovaj čovek neka ovih dana  tamo ode sa našim Lalicom i izvidi situaciju, ima li leka za nas – završi diskusiju Mladen.

             Bravo Mladene !

             Tako je Mladene !

             Novoizabrani direktor Karčika skoči na noge, postavljajući samo jedno jedino kratko pitanje.

             Šta ostali o ovome misle ?

             To je tako, direktore i mora tako i ostati, tu nema više šta da se kaže, nego ga svi jednoglasno podržavamo i neka bude onako kako reče Ćerin – prihvatiše u glas mlinari, pokupiše stvari i odoše kući.

              Samo tu u maloj mlinskoj trpezariji ostade Mirko sa Majorom i dva Karolja Šataijem i Vinkovićem – te čitavi sat vremena nastavi sa njima diskusiju.

             Pa onda ja nemam mnogo o tome da kažem.

             To je Odluka svih radnika, ali kako ja da odem ponovo tamo na ono tržište,  da ponovo ubeđujem te ljude, kada su već tako ni krivi ni dužni od nas jednostavno otkačeni.

              Ja mogu tamo poći, ali ni u kom slučaju ne mogu garantovati ni za kakvu prodaju brašna, a pogotovu ne za ovo ne kvalitetno, koje je iz mnogih mesta već vraćeno i stoji nekoliko meseci po ovim magacinima, nego što je tu je – idem opet da ponovo okušam sreću.

               Imam tamo i neku rezervu, gde se u ovih par proteklih godina nisam smeo ni pojaviti, pa eto da koristim i taj adut – možda ipak nešto i ’’upali’’.

               Samo da nađem neki smeštaj, da nismo nas dvoje na ulici, a stići će mi i deca, pa se odmah javljam vama da idem na put, a Lalica neka bude spreman.

                 Pa mi ćemo pripremit Lalicu, a ti sa njim idi gde ti drago i gde god znaš –

nastavi Šatai i  blago se smešeći ustade pozdravljajući se sa svojim imenjakom.

               Pa daj Bože da nešto učiniš i neka ti bude sa srećom i da se budemo divili tvom uspehu, kao prošle godine kada si nam mnogo pomogao, a ja od prvog idem u penziju i selim za Adu, pa ću ovom mom novom nasledniku preneti da ti u tome da punu podršku i da ti maksimalno pomogne, samo da ovi moji radnici nastave i dalje da rade i da ne ostanu bez posla na ulicu, a to su da znaš izuzetno vredni i pošteni ljudi pa će ti oni svako dobro, dobrim vratiti, a i naš komercijalista Major to će znati da ceni, pa vam obojici želim svu sreću i uspeh, kako u životu, tako i u budućem radu – zaključi Vinković i ode odmah tu u svoj stan i svoje odaje.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Мирко Раковић-песме и приче   

Nazad na vrh Ići dole
 
Мирко Раковић-песме и приче
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 4Idi na stranu : 1, 2, 3, 4  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
http://vranes.bigforumpro.com :: Vraneš (Pavino Polje i Tomaševo)-
Skoči na: