FORUM VRANEŠA (PAVINO POLJE I TOMAŠEVO)
 
PrijemKalendarTražiLista članovaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Српски календар

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 

Ко има старији календар ?
Стари Срби
100%
 100% [ 12 ]
Стари Грци
0%
 0% [ 0 ]
Ukupno Glasova : 12
 

AutorPoruka
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Sre 18 Apr 2012 - 10:57

Поуздано се не зна како је народ некада знао који је дан у неђељи или мјесецу, али неки примитивни календари морали су постојати.
У временима после примања хришћанства и када су у новој постојбини биле организоване државне и црквене власти, најсигурнија обавештења о томе сељак је могао добити од свога свештеника или у оближњем манастиру, јер је црква строго водила рачуна о календару због службе и празника.
Али и у то време ово није био најпростији и најсигурнији начин, јер се није могло запамтити на дуже време у који дан долазе извесни празници, а и пре примања хришћанства морало се унапред некако знати кад ће бити младина или пун Месец, када ваља почети неки посао или прославити неки празник.

Постоји опис једног дрвеног календара којим су се служаху највише пастири када на дуже време, лети, одлазе са стадом у планину.
Принцип му је прост: на четвртасто истесан лесков штап уреже се за недељу крст, за обичан дан права црта, за мали светац коса црта, за велики празник крст и тако даље редом за по више месеци унапред из дана у дан, а како би која недеља прошла, власник овога календара одрезао би и бацио део штапа на којему је она била урезана.
Овакви дрвени календари могли су постојати већ у праисторијска времена, а у већим насељима могли су дани, груписани по недељама и месецима са посебно означеним значајним датумима, бити за целу годину унапред урезани на стубовима или зидовима храмова. Но о томе, нажалост, нема података.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 8 Apr 2012 - 11:40

Понегде се још за време од Видовдана до Петровдана каже да су то петровске жеге, а од Крстовдана до светог Томе је подјесен.
Постоје и друге поделе године на извесне периоде са посебним називима, а рачунају се од једног до другог празника, али остаје као основна деоба на четири годишња доба.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pet 6 Apr 2012 - 11:27

Постоји и следећа подела:

пролеће - од Младенаца (9/22. март) до Ђурђев-дана;
премалеће - од Ђурђевог-дана до Спасовдана (28. мај / 10. јун) или цара Константина (21. мај/3. јун);
љето - почиње од Духова (покретан празник) до светог Илије (20. јул/2. август);
"кресови или Илијнске врућине" - од светог Илије до Велике Госпође (15/28. август) и дани „између Госпођа" (до 8/21. оептембра);
јесен - од Мале Госпојине до Митровдана (26. октобар/8. новембар);
мркла јесен - до светог Аранђела (8/21. новембар);
зима - од светог Мрате (11/24. новембар) и траје до Младенаца.

наставиће се ...
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pon 2 Apr 2012 - 14:09

Негде се међутим рачуна да је зимско полугође од Божића до Петровдана, а летње од овога дана до Божића.

Али постоји и друга подела ...
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 1 Apr 2012 - 12:16

Недоумица 3.

Подела године на годишња доба доста се разликује од астрономске поделе.

Најчешће, народ дели годину на летњу и зимску половину.
Летња половина је од Ђурђевдана (23. април/6. мај) до Митровдана (20. октобар/8 новембар), а од овога до Ђурђевдана зимска половина.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pon 26 Mar 2012 - 12:00

Дванаести месец је просинац или коледар.

Тумачење да је добио име просинац по томе што је то месец просидбе девојака или прошње девојака је контрадикторна са чињеницом да је ово време божићног поста, када нема никаквих светковина и када се без преке потребе не излази из куће.

Основа овог имена је у речи прасе, руски парасјонак, и глаголу прасити се, руски парасјац, јер је ово време природно време прашења крмача, још увек сачувано код дивље свиње. Да је прасе и прашење основа имена овог месеца говори и податак да се на крају овог месеца коље - жртвује прасе као жртва Божићу, односно новом Сунцу. Прасе - печеница се пече на ватри и не припрема се ни на какав други начин (кување, пржење, сушење), нити се за божићну печеницу може узети одрасла свиња. Сам ритуал печења печенице представља ритуално акумулирање топлотне енергије ватре са огњишта на ком гори бадњак, као земаљског Сунца, коју ће учесници обреда појести и тако примити у себе.

Назив коледар сам већ анализирала и утврдила да он представља сложеницу од речи коло и дар и означава време када коло - сунчано коло - Сунце, дарује нов животни циклус, односно нову годину.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 25 Mar 2012 - 13:31

Једанаести месец у српској народној години је студен или груден, чије име означава време студени и хладноће и време снега - грудвања.
Чест је и назив мратињи месец. Хришћанство је народни празник Мратинце изједначило са Светим Мартином Милостивим. Да је Мратиндан -Мратинци важан народни и годишњи празник говори и изрека: "Свети Мрата, снег за врата'' којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода у години.
Неопходно је напоменути да крај овог периода означава Баба Марта, где је очигледан паралелизам Марта - Мрата. Мрату и Марту срећемо и у географији Балкана: Мартин Брод, Мратиње итд.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Čet 22 Mar 2012 - 15:14

Десети месец је листопад или митровски месец.
Назив листопад означава време опадања лишћа.
Митровски месец је назван по великом празнику Митровдану, који је посвећен Светом Димитрију Солунском, који је убијен за време цара Максимијана крајем III века после Христа.
Митровдан је велики старосрпски народни празник.
Година се некада делила на два полугођа: ђурђевско и митровско.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Sre 21 Mar 2012 - 9:02

Девети месец је рујан, гроздобер или михољски месец.

Назив гроздобер означава време бербе грожђа.

Рујан је назван по рују, што је старосрпски назив за црвен - рујно вино, рујна зора. Овоме треба додати и бројну топографску грађу са основом на Руј, Рујно, Рујиште, Рујевацитд.

На острву Рујан (Rigen) налазило се старословенско светилиште посвећено богу Рујевиту. Бројни топоними на руј, назив месеца рујан, име биљке руј и придев рујан - црвен, указују да је ово божанство поштовано и од Срба на Балкану. То потврђују и велике народне светковине - вашари, сабори, који се у ово доба године празнују на брдима која носе назив Руј, и које су везане за читаве области.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 18 Mar 2012 - 10:45

Осми месец у години је гумник, коловоз.
Први назив означава време када је жито на гумну.
Садашња народна веровања да је коловоз назван по томе што се тада највише возе кола је доста наивна, мада је у неким елементима блиска суштини. Именица коловоз је сложеница састављена од две речи: коло и воз, али у значењу коло - сунчево коло - Сунце и воз - возити - ићи, одлазити. Астрономски коловоз означава време када Сунце после летњег солистиција одлази - одвози се. Због тога се овај месец у народном календару и назива први јесењи месец.

Јулијански латински назив за овај месец је август, што значи свети, освећен, частан, узвишен, величанствен, што представља глаголски придев од глагола augeo = увећати, повисити, узвисити. Октавијан је први у Римском царству увео титулу августа, коју срећемо код свих римских царева за време принципата.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pet 16 Mar 2012 - 21:40

Седми месец је српањ, жетвар и његово име означава време жетве и употребе српа.
Жетва, поред сетве, представља најважнији посао у години.
Јулијански латински назив овог месеца је јули, што је име једног римског племена и самог Јулија Цезара који је извршио реформу календара. Јулије и Јулија су честа лична имена Римљана. Ово име срећемо и код Срба где имамо женска имена Јулка, Јулијана, Јула и врло ретко као мушко име Јуло.
Важно је напоменути да у руском језику реч јул значи чигра, несташан, живахан.
Јули је у народу познат и као илињски месец. По народном веровању Илиндан је задњи дан лета. Иако су у то време највеће, илињске врућине, наш народ каже: ''Од светог Илије Сунце све милије" и " Свети Илија, ватра све милија". Свети Илија је огњевити светац. У песми "Свеци благо дијеле" он добија "муње и громове". Он је замишљан како се небом вози у огњевитим колима, која када иду преко неба, онда грми. Са именом Илија могуће је довести у везу обичај паљења лила, олалија. Лила је старосрпска реч која и данас означава љубичасту, виолет боју, која у спектру боја представља највишу тачку усијања. Потпуно исту основу има и име биљке љиљан, чији је цвет један од симбола Сунца. Лична имена Љиља и Лила су честа у српском именослову.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Čet 15 Mar 2012 - 10:15

Шести месец има словенске називе липањ и черешњар, који такође одсликавају стање вегетације, односно време цветања липа и сазревања трешања.

Јулијански латински назив јуни је добио име по богињи Јунони. Ово име заслужује да га посебно анализирамо. У латинском језику junior је компаратив од придева juvens - млад. У свим словенским језицима јуност значи младост, јуноша - младић. Скоро су потпуно идентичне латинске речи junix и junicis и српске јунац и јуница, којима је означено младо и полно зрело говече. Ту је и српска реч јунак - млад, снажан, неустрашив и непобедив човек.

Јун је месец летње дугодневице, односно летњег солстиција. Најважнији српски празник посвећен Сунцу у ово доба године је Ивањдан. Тог дана Срби плету венце кружног, коластог облика, са приказаним зрацима који симболишу Сунце. Венци се плету од ивањског цвећа , које је жуте боје, боје Сунца и њима се ките куће. По народном веровању Сунце овај дан три пута заигра на небу. Уочи Ивањдана пале се ватре, кресови, лиле, олалије, чија је улога у култу Сунца несумњива. У нашим крајевима ови обичаји су везани за Петровдан.

Хришћанство је народни празник Ивањдан посветило Светом Јовану Крститељу. Сугласничка основа за обе речи иста: ЈВН = IVN. Пошто се и у латинском и у словенским језицима слово I - И може читати и као И и као Ј, а слово V - В као В и као У, сугласничку основу IVN је могуће читати као Јован, Иван и Јун.

На основу тога месец јун је месец јаког и непобедивог Сунца, отелотвореног у лику Ивана или Јована.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 11 Mar 2012 - 10:11

Пети месец је свибањ, цветањ, чији називи такође осликавају стање вегетације.
Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом.
У српском народу Маја означава стару мајку, прародитељку, и до скора су сви укућани најстарију жену у породици ословљавали са Маја.
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Uto 6 Mar 2012 - 11:41

Четврти месец је травањ, брзосок.
Његови народни називи
означавају стање вегетације у ово доба године.
Јулијански назив април
има основу у латинској речи apricatio - сунчање, чиме је означен почетак сунчаног периода у години.

Да ли је стари српски назив за четврти месец препуштен другом као његов традиционални ... !?
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pet 2 Mar 2012 - 11:18

Трећи месец је ожујак, сухи, лашак, дерикожа. Сви народни називи одсликавају стање у природи у ово доба године, када ојужује, када је време суво и без падавина, када дувају благи и топли ветрови. Истовремено је ово време највеће смртности људи и животиња, када се "кожа дере на шиљак''.

Јулијански назив за овај месец је март, који је назван по Марсу, богу рата и праоцу Римљана, сину Јупитера и Јуноне и оцу Ромула и Рема.

У српском народном календару постоји назив за овај месец - Баба Марта.

По легенди Баба Марта је пркосећи зими истерала своје јариће у планину и заједно са њима се смрзла. То представља народну свест о веома превртљивом и променљивом времену у ово доба године. Очигледно је да је Баба Марта дијаметрално супротно божанство римском богу Марсу.

Да ли је стари српски назив за трећи месец препуштен другом као његов традиционални ... !?
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Ned 26 Feb 2012 - 17:27

Данас је неђеља, 13. љути 7520. год.
Старосрпски и старословенски назив за други месец у години је вељача или љути. Време кад је зима најјача, народски речено љута.
У јулијанском календару, име фебруар проистиче из имена римског празника чишћења и помирења - februa.

Очигледно је и овај стари српски назив за други месец препуштен другом као његов традиционални ... !?
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Sub 25 Feb 2012 - 10:08

Недоумица 2.
Јануар, сечањ, коложег, фебруар, вељача, љути...
Одбачени старо српски називи мјесеци

Први мјесец је код Словена и Срба познат под називом сечањ или коложег.
Назив сечањ асоцира на време које је најбоље за сечу шуме, вријеме када вегетација мирује.
Име коложег је кованица од речи коло - Сунце и жег, жега, ватра, топлота. Асоцијација за време када Сунце почиње јаче да греје - жеже.

Шта се то десило или коме је и како успело да, Срби, одбаце овај назив првог мјесеца и препусте га другом као њихов традиционални ...?!


Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Pet 24 Feb 2012 - 10:39

Миго, проблематика је поприлична.

За почетак недоумица 1:

Срби користе три календара:
- Грегоријански ( увео папа Гргур XIII 1582. године)
- Јулијански ( увео Јулије Цезар 45. п. н. е.)
- Старосрпски ( Српски народни календар)

Прва два имају разлику 13 дана,
трећи је старији 5508 година од прва два.
Nazad na vrh Ići dole
MIGO

avatar

Godina : 55
Mjesto rodjenja/boravka : Stožer
Reputation : 11
Datum upisa : 20.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Српски календар   Čet 23 Feb 2012 - 22:19

stanija ::
Потребу за календаром имали су стари народи који се баве сточарством и земљорадом у крајевима са јасно израженом смјеном годишњих доба.
Стари Србе су тај народ.
Међутим, око Српског календара постоје многи проблеми, контроверзе и недоумице ?! ...
Као на пример? Question
Nazad na vrh Ići dole
stanija

avatar

Godina : 28
Reputation : 17
Datum upisa : 02.02.2010

PočaljiNaslov: Српски календар   Čet 23 Feb 2012 - 12:35

Потребу за календаром имали су стари народи који се баве сточарством и земљорадом у крајевима са јасно израженом смјеном годишњих доба.
Стари Србе су тај народ.
Међутим, око Српског календара постоје многи проблеми, контроверзе и недоумице ?! ...


Poslednji put izmenio stanija dana Sub 8 Mar 2014 - 23:43, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Српски календар   

Nazad na vrh Ići dole
 
Српски календар
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
http://vranes.bigforumpro.com :: Vraneš (Pavino Polje i Tomaševo)-
Skoči na: